Čitalački klub - poziv na čitanje

[dju_bre]

Pa hteo je da ga izda u Engleskoj, ali je prva verzija odbijena od strane izdavača. Dalje nisam informisan šta se dešavalo, i ovo sam na blic pročitao.

Po pravopisu je ispravno i jedno i drugo, i pisanje imena po "fonetskom izgovoru", kao i njihova pisanja u originalu.

Ja sam pristalica pisanja u originalu jer tako radi 90% sveta.

Ja sam cula da nisu hteli da mu izdaju tamo roman zato sto je teroristicki napad koji je opisao potpuno moguc. Bas je sve do tancina razradio. Pa kao nisu zato hteli da izdaju, jer bi postao plan napada dostupan sirokim narodnim masama. E, sad, koliko je to istina, nemam pojma.

Ja sam bas davno citala Besnilo, ne secam se koje je izdanje bilo, ali mi se cini da su imena bila u skladu sa nasim pravopisom. Htedoh da prelistam opet, da se prisetim, ali ne stigoh. Secam se radnje, secam se nekih epizoda bas dobro, ali ne bih se usudjivala da komentarisem nesto sto sam citala pre 6-7godina i sto mi nije sveze.

 

[mnemozina]

Evo mogla bih ja da dam prvi komentar u vezi 'Besnila'. Kao relativno novi clan sam dovoljno 'neiskusna', prema tome bez trauma na ovim stranicama pa mogu da rizikujem i koju ostru kritiku. Ako budete potezali giljotinu pravicu se da me nema
Nevjerovatan ali moguc zaplet 'Besnila je i mene upleo u svoju bolesnu mrezu do te mjere da sam cak stvorila emotivni odnos sa nekim od likova ovog ludila i nadala se da ce nadzivjeti tog minijaturnog mutanta/ I pored toga, negdje u drugoj polovini knjige mi je izgledalo da se pisac malo pretjerano uzivio u haoticne scene u(ob)rusavanja ali sam zakljucila da je to njegov, po meni uspjeli, 3D prikaz propasti inficiranog drustva. Epidemija koja postepeno i sigurno mijenja moralno drustvene vrijednosti svih ucesnika vodi dinamicno i neizbjezno do svog orgazmaticnog kraja.
Za mene Pekic ima zabavan stil i bogatu mastu tako da cu sa zadovoljstvom nastaviti da ga citam, bar jos neko vrijeme, dok (ako) mi ne dosadi.

 

[krasuljak]

Za mene Pekic ima zabavan stil i bogatu mastu...

I ne samo maštu, već dosta i znanja, rekla bih. Msm, mene može da laže , ali deluje uverljivo s poznavanjem biologije, medicine...
Osim napetosti od početka do kraja, što me je i nateralo da čitam, dopala mi se ta satirična nota, šta kad virus "pobegne" iz laboratorije. Kao i greške lekara, greške u farmakoindustriji su verovatno sveta tajna.
Prikaz panike na aerodromu, ponašanje zdravih koji ispoljavaju simptome zaraženih, svaka mu čast. Mrzelo me da guglam, nisam sigurna da li zaraženi od besnila zaista počinju da laju, kako reče pisac. Sve u svemu, kao da sam bila tamo.

 

[mnemozina]

Jeste znanje, ali i smisao za humor. Meni se dopala scena kada Lawford (vec zarazen) pravi plan zastite od besnila i likvidaciju svih oboljelih i sumnjivih lica. Efikasna likvidaciona tehnika nije nikoga zaboravila.

 

[111111]

Ja sam cula da nisu hteli da mu izdaju tamo roman zato sto je teroristicki napad koji je opisao potpuno moguc. Bas je sve do tancina razradio. Pa kao nisu zato hteli da izdaju, jer bi postao plan napada dostupan sirokim narodnim masama. E, sad, koliko je to istina, nemam pojma.

Ja sam bas davno citala Besnilo, ne secam se koje je izdanje bilo, ali mi se cini da su imena bila u skladu sa nasim pravopisom. Htedoh da prelistam opet, da se prisetim, ali ne stigoh. Secam se radnje, secam se nekih epizoda bas dobro, ali ne bih se usudjivala da komentarisem nesto sto sam citala pre 6-7godina i sto mi nije sveze.

pa ako se secas nekog svog utiska, slobodno komentariši

 

[Наутилус]

Ja sam cula da nisu hteli da mu izdaju tamo roman zato sto je teroristicki napad koji je opisao potpuno moguc. Bas je sve do tancina razradio. Pa kao nisu zato hteli da izdaju, jer bi postao plan napada dostupan sirokim narodnim masama. E, sad, koliko je to istina, nemam pojma.

Беснилом је у ствари окарактерисао Енглеску.

Некада моћна животиња, неустрашиви лав, Енглеска је данас престрашен, дезоријентисан, парализован пас, чије се беснило још не види. Енглеска је у продроми.

 

[dju_bre]

pa ako se secas nekog svog utiska, slobodno komentariši

Utisak je bio bas pozitivan. Secam se da sam knjigu bas brzo procitala, jer je zanrovski kao neki krimi-triler, a opet se provlaci niz aluzija, metafora. Bila sam odusevljena pripovedanjem, a epizoda o dva super-bica u sukobu mi je bila toliko jeziva i uzbudljiva da i danas pamtim vizuelizaciju koju sam tad zamislila. Sta znam, mozda bih je sada drugacije dozivela, u medjuvremenu sam naucila po nesto iz knjizevnosti, ali tada, sa tim naivnim citanjem, knjigom sam bila odusevljena.

 

[dju_bre]

Беснилом је у ствари окарактерисао Енглеску.

Некада моћна животиња, неустрашиви лав, Енглеска је данас престрашен, дезоријентисан, парализован пас, чије се беснило још не види. Енглеска је у продроми.

Ja koliko se secam, mislim da sam celu tu pricu skontala kao alegoriju u cijem je sredistu savremeno drustvo, a u kojem se brise svaka individualnost.

Sad mi je bas krivo sto nisam uzela opet da procitam, pisem po secanju, a ono zna da bude varljivo.

 

[Nora Barnacle]

Budući da ste svi knjigu ocenili pozitivno, evo, sama se podmećem na panj

Ništa tu meni nije epohalno, niti naročito fascinantno, te je jedna mršava trojka ocena koju bih dala ovoj knjizi.
Ne volim picse koji zanemrauju jezik, a Pekić se na ovom mestu baš založio oko toga. Ne, nije to namerno uradio, rekla bih (iako je to neki gornji komentar, navodno, citat gospođe Pekić).
Ne volim ni žanrovsku književnost (ili je bolje da kažem da je ne poznajem dovoljno), pa i to može biti jedan od razloga što mi se ova knjiga dopada manje nego vama.
Imala sam utisak (i pre, a sad naročito) da čovek, prosto, nije čitao ono što je napisao. Tako se, na primer, u jednom poglavlju uhvati za (idiotsku) reč "anestezirano" i, odjednom je najmanje 30 stvari u tom poglavlju anestezirano. U sličnim poduhvatima (sa drugim rečima) ne preza ni da značenje ostavi sasvim mutnim (npr. raspali po reči "avetinjski" pa su avetinjska lica ljudi, pogledi, ali i brzina kojom se nešto kreće. Avetinjska brzina? Šta je, zaboga, to? Sporo ili brzo, i, zašto?
Alegorija..hm..u redu kao ideja, ali je to moglo mnogo, mnogo bolje.
Kad Saramago u Slepilu radi sličnu stvar, ja ostajem ubeđena u apokalipsu koju prikazuje. Pekić mi je sasvim neuverljiv, nije mogao da se opredeli da li će razvijati likove, ili će svi biti epizode, pa su svi karakteri ostali...šućmurasti.
Tendenciozno povezivanje sa biblijskim, a naročito antičkim motivima je jeftino (Tezej, Arijadna, klupko, Dioskuri...), a "naučni" segment je puka taština praznine, za moj ukus. Kao kad dnevnik RTS hoće da saopši neku lošu vest pa poređa u jednoj rečenici 12 termina u čije je značenje malo ko siguran da se ne bi reklo ništa. Ne ulazim u to da li su medicinski podaci koje Pekić iznosi tačni, ali, avaj, ako si pisac beletrističar, zašto i trljaš na nos enciklopedijsko znanje iz oblasti virusologije i time me teraš da pojedina poglavlja ostavim nerazjašnjenima?
Ima tu još koje šta što bih rekla, ali da ne preterujem.
Ipak, Besnilo je prilično zabavna knjiga i jedna od pogodnijih lekova za one koji imaju fobiju od čitanja "debelih" knjiga. Ko traži nešto ozbiljnije, može da preskoči sasvim mirne savesti.

 

[dju_bre]

Pa znas kako, ja pre mislim da je on hteo da citaoca povuce zanrom, a da opet iskoracuje iz zanra, tj. da to ne bude trivijalna knjizevnost, vec da ima neku poruku, filozofsku notu, kritiku drustva. I u tome je donekle uspeo, jer mislim da je bas ta crta nesto po cemu roman zapamtis, sto ne mozes reci za gomilu zanrovskih romana. Sigurno je da je to bio neki njegov eksperiment, sad koliko je uspeo, ne znam, kazem, morala bih opet da procitam. Mislim da je dobro da svi procitaju tu knjigu, jer oni koji od knjizevnosti ocekuju samo zabavu, sigurno ce im se dopasti, a opet, oni koji od knjizevnosti ocekuju vise, moci ce da saznaju vise o Pekicevom razvoju kao piscu, o razvoju njegove poetike, sto smatram da nije lose. Svakako dobijas potpuniji uvid.

 

[krasuljak]

Ipak, Besnilo je prilično zabavna knjiga i jedna od pogodnijih lekova za one koji imaju fobiju od čitanja "debelih" knjiga. Ko traži nešto ozbiljnije, može da ...

...čita Džojsa.

Crno dete, misliš li ti da se udaš i da te voli svekrva, kad samo kritikuješ.

P.S. S tobom smem da se šalim, znaš da te gotivim. Podsećaš me na mene, voliš da brkneš u oči, samo to radiš esplicitnije. Šta ćeš, mados'...

 

[111111]

Pekić mi je sasvim neuverljiv, nije mogao da se opredeli da li će razvijati likove, ili će svi biti epizode, pa su svi karakteri ostali...šućmurasti.

mislim da ima previše likova za jedno ovakvo delo, i mnogo puta Pekić pokušava da ga pretvori u psihološki roman preko flešbekova Luka Komorovskog

 

[Nora Barnacle]

...čita Džojsa.

Crno dete, misliš li ti da se udaš i da te voli svekrva, kad samo kritikuješ.

P.S. S tobom smem da se šalim, znaš da te gotivim. Podsećaš me na mene, voliš da brkneš u oči, samo to radiš esplicitnije. Šta ćeš, mados'...

Još uvek nisam čula nikoga ko je postao srećniji ili na ma koji način uspeo u životu zato što ga voli svekrva. So, š'a me briga.

A što se kritike tiče, zamislite kako bi nam ovde dosadno bilo kad bismo svi samo pisali kako su sve knjige lepe jer su nas razgalile. Ne kažem da smo Lusi i ja neophodni, ali da dajemo doprinos to nam niko ne može osporiti.

@ Dju
Verovatno da si u pravu i da je Besnilo dobar pokazatelj kako pisac koji napiše dobar roman ne mora i sve ostale da zadrži na istom nivo. A Pekić ima nekoliko uspelijih romana za koje ja znam (Hodočašće, Novi Jerusalim, Vreme čuda,pa i Atlantida).
Zapravo, Atlantida mu je bolja alegorija te vrste koju pominješ. Ne mislim da je on loš pisac, štaviše, spada među bolje sa ovih prostora (što ne mora da znači "dobar"). Možda nisam tip za žanrove, ko bi ga znao.

@ Ed
Pre bih rekla "mnogo hteo, mnogo započeo" jer mi ne pratimo radnju kroz Luka. Ok, aerodrom jeste košnica, ali, Saramago uzima čitavu državu za mesto dešavanja i ostaje u fokusu.
Zapravo, ne pratimo je ni od kud, a odasvud. Kad tome dodamo činjenicu da se dešava mnogo toga, da je opasno i nepredvidljivo, dolazimo, po mom mišljenju, do glavnog problema: gde je Pekić "stajao" kad je sve to posmatrao? Ili je protrčao kroz Hitrou? E, pa, hvala lepo, prezirem fizičku aktivnost. Drugim rečima, šta će mu svi oni obaveštajci, hispano revolucije, arheološka iskopavanja, pisci, konobari, ludaci, deca vizionari/ubice...ma čega sve tu nema.

Ti bolje znaš, sigurna sam, onih 7 - 8 tipova zapleta pod koje može da se podvede ma koja knjiga. Gde bi se ovaj smestio? U sve?! Zar je to poenta?

Neosporan je Pekićev književni talenat, ali je skribomanija isto tako neosporna i često očiglednija. Ideja je sjajna, s vremena na vreme blicne stilska virtuoznost, ali sveukupno deluje kao da nije ni čitao ono što je napisao (da ne kažem sklepano na brzinu), pa tako često prevagne Pekić novinar u odnosu na Pekića književnika.To da pisci ne posvećuju dovoljno pažnje "peglanju" rukopisa nije novina, štaviše, čest hobi koga je i Prust upražnjavao. Ipak, kod Prusta, takođe latentnog, brzopišućeg skribomana (ne u ovoj meri, doduše), ali čitalac bez komentatora to ne može baš lako da primeti.

 

[quentin]

Još uvek nisam čula nikoga ko je postao srećniji ili na ma koji način uspeo u životu zato što ga voli svekrva. So, š'a me briga.

Nemoj da se ljutiš, ali nemaš ti pojma o životu! A da tek znaš koliko su tašte važne!

Neosporan je Pekićev književni talenat, ali je skribomanija isto tako neosporna i često očiglednija.

Kad sam bio klinac mnogo smo igrali bilijar po kafićima, pa kad neko nešto promaši, često se nađe neki filozof koji prokomentariše: "Neko igra zato što zna, a neko zato što voli."

Tako je i sa pisanjem. Posvećenost i ljubav prema književnosti ne mogu zamijeniti ono nešto, ako ga pisac nema dovoljno.

 

[Nora Barnacle]

Nemoj da se ljutiš, ali nemaš ti pojma o životu! A da tek znaš koliko su tašte važne!



Kad sam bio klinac mnogo smo igrali bilijar po kafićima, pa kad neko nešto promaši, često se nađe neki filozof koji prokomentariše: "Neko igra zato što zna, a neko zato što voli."

Tako je i sa pisanjem. Posvećenost i ljubav prema književnosti ne mogu zamijeniti ono nešto, ako ga pisac nema dovoljno.

Nije da imam pojma, stoji. Međutim, ima ona kartaginska "Ili ćemo pronaći put (do svekrvinog srca) ili ćemo ga sami stvoriti (nepostojanje svekrve sve sa srcem)".

A za ovo poslednje se slažem s tobom k'o da si mi (idelna) svekrva.

 

[111111]

Ti bolje znaš, sigurna sam, onih 7 - 8 tipova zapleta pod koje može da se podvede ma koja knjiga. Gde bi se ovaj smestio? U sve?!

Upravo. Zato i rekoh da je delo preobimno i preambiciozno, u smislu verovatno je imao mnogo ideja koje su mu se svidele i sve je pokušao da uklopi u neki sklad.

 

[Nora Barnacle]

Upravo. Zato i rekoh da je delo preobimno i preambiciozno, u smislu verovatno je imao mnogo ideja koje su mu se svidele i sve je pokušao da uklopi u neki sklad.

Meni tako deluje, da, ali ne bih da te tim stavovima navedem na potpuno odustajanje od nastavka čitanja. Štaviše, sigurna sam da bi ti se dopala više nego meni. Ipak si ti Ćosićev fan, a čitanje Uliksa doživljavaš kao mučenje - za razliku od mene koja bih od čitanja Ćosića dobila akutni napad...hm..svega (od angine pektoris do hemoroida), a Džojsa konzumiram ko antibiotik, na 8 sati. Ne otvaram pitanje ko je tu mazohista, konstatujem samo.
Jeste, nalazimo se na Mopasanu, al' on je ko sladoled od čokolade - može uvek i svako.

 

[mnemozina]

Budući da ste svi knjigu ocenili pozitivno, evo, sama se podmećem na panj

Ništa tu meni nije epohalno, niti naročito fascinantno, te je jedna mršava trojka ocena koju bih dala ovoj knjizi.
Ne volim picse koji zanemrauju jezik, a Pekić se na ovom mestu baš založio oko toga. Ne, nije to namerno uradio, rekla bih (iako je to neki gornji komentar, navodno, citat gospođe Pekić).
Ne volim ni žanrovsku književnost (ili je bolje da kažem da je ne poznajem dovoljno), pa i to može biti jedan od razloga što mi se ova knjiga dopada manje nego vama.
Imala sam utisak (i pre, a sad naročito) da čovek, prosto, nije čitao ono što je napisao. Tako se, na primer, u jednom poglavlju uhvati za (idiotsku) reč "anestezirano" i, odjednom je najmanje 30 stvari u tom poglavlju anestezirano. U sličnim poduhvatima (sa drugim rečima) ne preza ni da značenje ostavi sasvim mutnim (npr. raspali po reči "avetinjski" pa su avetinjska lica ljudi, pogledi, ali i brzina kojom se nešto kreće. Avetinjska brzina? Šta je, zaboga, to? Sporo ili brzo, i, zašto?
Alegorija..hm..u redu kao ideja, ali je to moglo mnogo, mnogo bolje.
Kad Saramago u Slepilu radi sličnu stvar, ja ostajem ubeđena u apokalipsu koju prikazuje. Pekić mi je sasvim neuverljiv, nije mogao da se opredeli da li će razvijati likove, ili će svi biti epizode, pa su svi karakteri ostali...šućmurasti.
Tendenciozno povezivanje sa biblijskim, a naročito antičkim motivima je jeftino (Tezej, Arijadna, klupko, Dioskuri...), a "naučni" segment je puka taština praznine, za moj ukus. Kao kad dnevnik RTS hoće da saopši neku lošu vest pa poređa u jednoj rečenici 12 termina u čije je značenje malo ko siguran da se ne bi reklo ništa. Ne ulazim u to da li su medicinski podaci koje Pekić iznosi tačni, ali, avaj, ako si pisac beletrističar, zašto i trljaš na nos enciklopedijsko znanje iz oblasti virusologije i time me teraš da pojedina poglavlja ostavim nerazjašnjenima?
Ima tu još koje šta što bih rekla, ali da ne preterujem.
Ipak, Besnilo je prilično zabavna knjiga i jedna od pogodnijih lekova za one koji imaju fobiju od čitanja "debelih" knjiga. Ko traži nešto ozbiljnije, može da preskoči sasvim mirne savesti.

Volim kad naidjem na istomisljenike ali isto tako me privlace i suprotna razmisljanja, jer me ubijede u ispravnost moga misljenja
Epohalno dijelo je nesto sto se ne pise svakodnevno, prema tome ocekivati u knjizevnosti samo epohalna dijela je malo pretenciozno a i nepotrebno jer ima dosta dobrih knjiga da popune slobodno vrijeme.
Pisac koji zanemaruje jezik ne moze primiti brojna priznanja knjizevnih kriticara i imati knjige izdate u mnogobrojnim izdanjima, znak da se njegove knjige kupuju i citaju. Ovakvog pisca kriticari (vecina) cijene, a citaoci (vecina) vole. Ja bih to 'zanemarivanje' prije nazvala igranje. Pravolinijske recenice mnogih pisaca kod Pekica su skakutave i razigrane. Neki to vole, a drugima smeta. Razumljivo.
Ponavljanje neke rijeci, kao napr. likvidirati, za mene ima potpuni smisao jer se uklapa u istrajnost i ispravnost donesene odluke. Tako vjerovatno i ostala ponavljanja ako ih ima, jer mi nisu zasmetala.
Saramago. 'Smrt i njeni hirovi' knjiga zabavna za procitati ali me pisac nije privukao svojom knjizevnom uvjerljivoscu da bih zurila da procitam njegovu drugu knjigu, a to bi bilo 'Jevandjelje'
Povezivanje sa biblijskim i antickim motivima moze biti jeftino, a moze biti i sveobuhvatnost momenta i vjecnosti.
Naucni segmenti, bez obzira koliko su vjerodostojni meni su bili interesantni i 'opet' zabavni.
Debele knjige, my favourite, kad mi se knjiga dopada prosto mi se zao rastati od nje. Ali razumijem da je smor ako se nekom ne svidja to sto cita.
Meni je mirna savjest mada sam vjerovatno preskocila dosta ozbiljnih knjiga

 

[mnemozina]

Upravo. Zato i rekoh da je delo preobimno i preambiciozno, u smislu verovatno je imao mnogo ideja koje su mu se svidele i sve je pokušao da uklopi u neki sklad.

To bi bila masta.

 

[111111]

Meni se sviđa crni humor u ovoj knjizi, kad npr. Leverkin za onog policajca kaže da je pao niz stepenice, i čitav njihov dijalog, ima još primera....

 

[Mrs.Bi]

Evo i ja konačno na jedvite jade završila Besnilo. Zainatila sam se sinoć da pročitam još tih par strana što mi ostalo, pa mi knjiga nekoliko puta ispadala iz ruku jer mi se užasno spavalo. Ali to sve vas ovde ne zanima, ja to navikla tamo na ženama da se raspričam.
Počela sam da čitam Besnilo, ponovo posle dvadeset i kusur godina, puna entuzijazma jer mi je ostalo u sećanju kao zanimljiva, uzbudljiva i napeta knjiga. Medjutim, kako sam odmicala, entuzijazam je splašnjavao i roman me na kraju smorio, da upotrebim tinejdžerski izraz jer mi savršeno odgovara za to što hoću da kažem. A to je da mi je bilo previše likova, kako je već neko rekao, sličnih imena, da većina nije dovoljno izgradjena, da je bilo previše tih nazovi digresija i epizoda iz prošlosti, različitih davnina, da je na par mesta previše tupio s naukom, što je postalo još besmislenije jer nauka pre 30 godina i sada je malo različita. Da ne pominjem da mi se nije dopalo opšte ubijanje, mada shvatam da je to još medju najrealnijim stvarima.
U stvari, meni to sve izgleda prilično moguća situacija. Čak i sada. Virus iz laboratorije, pa zar nije i SIDA, pričalo se i za svinjski grip i mnoge druge bolesti, nesnalaženje na početku epidemije, naravno, ko bi verovao da to može da se desi u Londonu, to se dešava samo u nekim afričkim zabitima i na Balkanu, koji je i pomenut u tom kontekstu više puta. Pa nedoumice oko organizacije i rukovodjenja, uvodjenja karantina.....
nastaviću

 

[Mrs.Bi]

Zanimljiva je bila situacija podsećanja na "hladni rat". Pregovori s Rusima, ruska delegacija, pokušaj prebega u Britaniju, ali i savršeno razumevanje i čak prijateljstvo izmedju ruskog i britanskog kolege.

Policajci su meni ovde bili najsimpatičniji likovi. Nisam popamtila imena, trebalo je da čitam s olovčicom i blokčetom, što neko reče, ali nemam ja ni živaca ni vremena za to. Sad pokušavam da prelistam knjigu od 600 strana, da nadjem ovaj ili onaj deo. Aha, paz' da neću!
Dakle, onaj što istražuje ubistvo na parkingu, bez obzira na besnilo, vanredne mere, karantin. Pa onaj što je preuzeo vlast pošto je umro direktor aerodroma. Taj deo mi je bio interesantan, kako je sve smislio, napisao govor, nabavio brnjicu !!! na kraju zalajao. Interesantno, mada previše iskarikirano. Uopšte, to lajanje, ne znamo da li su simptomi psećeg besnila takvi. Pretpostavljam da nisu.

Mislim da je ipak predugačko i da nema opravdanja za to. Mogao je da ubacuje još kojekakve epizode, priče, kao ona slikom iz konc. logora. Ajde ta ima smisla, ali ima nekih razvlačenja koje baš i nemaju.
Poslednjih sto strana sam razvukla, kao prethodnih 500. Baš mi je bilo dosadilo. Već je bilo jasno šta će se dogoditi...

 

[111111]

Već je bilo jasno šta će se dogoditi, da se niko neće izvući...

sad ću da te gađam knjigom

 

[Mrs.Bi]

ajoj, evo sad ću da izbrišem taj deo posta, a ti se pravi da nisi video i izbriši citat.
Tako u fenomenalnom romanu Moramo da razgovaramo o Kevinu, znamo šta je bilo na kraju, ali je ipak napet i pun neizvesnosti. Pa tako i ovo. Moraš da saznaš način kako će sve to da se desi.

 

[Yersinia]

Ако бих могао и ја да се прикључим =) С обзиром да сам прочитао Беснило прошле године, и иако ми у памћењу нису остали детаљи, дајем свој општи суд о овој књизи.

Нисам студент књижевности (већ медицине), тако да нисам стручан да говорим о структури реченице, стилу etc, па не замерите.
Када сам узео да читам ову књигу, морам признати да сам имао прилично висока очекивања, јер сам претходно од Пекића прочитао збирку приповедака Нови Јерусалим, која ме је заиста одушевила. Међутим, Беснило је већ после пар страница почело да ме замара. Не због великог броја ликова или наизглед потпуно неповезаних прича, већ напросто, осетио сам да је ово књига која претендује да буде псеудофилозофска. Нешто као Ден Браун или П. Коељо. Знам да је Пекић веома образован, речју ерудита, али овим романом постигао је нешто што мене изузетно иритира - дао је широким масама убеђење да читају нешто епохално. Међутим, ја сам, читајући, имао осећај да читам сценарио неког америчког јефтиног, предвидивог филма. Претерана количина убијања, сплетки, обрта и сл, само ме је још више утврдила у ставу да ово никако није штиво за мене. (испаде да ја себе сматрам елитом и имам елитистичке ставове )

Да ли је ово заиста алегорија друштва? Да ли је Пекић с намером написао жанровски роман, да се смеје гледајући критичаре како "панично" покушавају да нађу значења и тамо где их нема? Могуће. Да ли Беснило има књижевних квалитета? На ово питање не бих могао са сигурношћу да одговорим, људи га и даље читају; може бити да има нечега што је промакло мојим очима. У сваком случају, није књига којој бих се вратио.

П.С. Људи не лају кад имају беснило (иако је доста ствари сасвим тачно описано, нпр. вирус беснила заиста изгледа као метак). :-)