Čiji je naš jezik

[Urvan Hroboatos]

I ja sam stekao ovakvo mišljenje.
Svak brani svoje a to nije nauka.

Jedno je definitivno jesno:

Sličnost jezika na ovim prostorima kaže na to, da se tu radi o nekad istom narodu, koji se zbog vanjskih uticaja i drugih okolnosto mijenjao ali ipak ostao u bistvu isti.
To za mene nije uopšte sporno.

Za mene je interesantnije nešto drugo - narečja, koja su ostala vjekovima.

Vrlo zanimljivo među slovenskim narodima i jezicima je ovo:

Ekavci - su Srbi, Bugari, Slovenci, Česi i Belorusi.
Ikavci su - Hrvati i Ukrajinci
Ijekavci su - skoro svi ostali slovenski narodi.

I još i ovo:
Samo Poljaci i Crnogorci imaju ono karateristično u izgovoru u riječi šedi, šutra. ižedi.......

Po tome bi se dalo zaključiti, da su nekad ti narodi živjeli zajedno i možda bili prije isti narod.

Za druge ne znam, no podkrjepljeno je da su Hrvati došli iz Bijele Hrvatske, većih dijelova sadanjih Ukrajina i Poljske, gdje je izgovor jata i (vrime) i -ie- (vrieme).
Tako da od davnina Hrvati pišu na ikavskom i ijekavskom.

 

[Mrkalj]

Šta je srmski ?
Kakvo značenje ima u sledećem kontekstu?

Kukala je crna kukavica
usrid zime, kad joj nije vrime:
nije ono crna kukavica,
već je ono Jacinta gospoja,

virna ljuba kralja bulgarskoga,
koga bihu Grci ufatili,
u tamnicu tamnu postavili,
ter ga more i žeđom i gladom.

Suze roni, bilu knjigu piše,
ne piše je grčki ni latinski,
već je piše srmski i slovinski,
ter je šalje kralju Radoslavu:

“Radoslave, mili gospodare,
oli ne znaš, ol ne haješ za me?
Sinovca ti Grci ufatiše,
u tamnicu tamnu postaviše. ....

Ukratko, Bodinova nevesta Jakvinta traži pomoć od Bodinovog strica Radoslava kako bi pomenutog Bodina (bugarskog kralja) izbavila iz tamnice grčkog cesara. Koga zanima kraj pesmice može ga naći ovde.

Najpre sam pomislila da je pisac bio gladan pa je smazao e iz srEmski, ali se ovde očigledno radi o nekoj dukljanskoj raboti, pa ne mogu nikako da povežem to sa Sremom, a ni Jakvinta nije bila Sremica, pa sam se malo zbunila.

Pesmice su zanimljive i čitljive. Baš mi se sviđaju.

Suze roni, bilu knjigu piše,
ne piše je grčki ni latinski,
već je piše srmski i slovinski,
ter je šalje kralju Radoslavu:

Radi se o ne o alfabetu (grčki), ne o latinici (latinski) već o ćirilici:
već je piše srpski i slovinski,

Inače, sve pohvale za Pivosok, Karen Darling i moje drago Plavo Anđelče!

 

[Mrkalj]

Jasno je i zašto je ovaj stih tako očigledno falsifikovan - upravo zbog toga što Kačić izjednačava:

srpski=slovinski

Stih već je piše srmski i slovinski na Google-u


Stih već je piše srpski i slovinski na Google-u (za sada ga nema, dako ga nije pokupio već sa Krstarice)

 

[Mrkalj]

Jasno je i zašto je ovaj stih tako očigledno falsifikovan - upravo zbog toga što Kačić izjednačava:

srpski=slovinski

Stih već je piše srmski i slovinski na Google-u


Stih već je piše srpski i slovinski na Google-u (za sada ga nema, ako ga nije pokupio već sa Krstarice)

Pored srpski=slovinski, za Andriju Kačića jasno je i ovo jednačenje:

hrvatski=kranjski:

Andrija Kačić:

Slidi kratko govorenje od poglavica hrvatski oliti kranjskih.

Hrvatsko kraljestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest: Karniju, Karintiju, Stiriju, Liku, Krbavu i svu donju Dalmaciju od Istrije do Cetine.
​

Dakle, za Kačića je granica između Srba i Hrvata na Cetini, isto kao i za Porfirogenita.

 

[pivosok]

Naklapanja. Poznata su izvan usko socioloingvističih krugova, s njihovim dosadnim aporijama u kojima ne mogu odrediti kad počinju češki, slovenski ili ruski jezici.

Auburger uvjerljivo pokazuje, da neovisno o ovom ili onom društvenom potezu, hrvatski suvrjemeni jezik počinje krajem 16. i početkom 17. st. djelima (napose radovima Divkovića, Kašića i Gundulića), što je i oprjeci spram Brozovića koji bi htio da hrvatski počonje sredinom 19. st.

I zato je Brozović usporavao prijevod Auburgera na hrvatski, dok je mogao.
Dva su to shvaćanja i nepomirljiva;
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=24212
Sažetak
U radu se raspravlja o nazivima standardni i književni jezik, o početku hrvatskoga jezičnoga standarda i o kriterijima pomoću kojih se to utvrđuje.
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=24213
Sažetak
U sporu oko početka hrvatskog književnoga jezika autor traži da se razmotre već prije izneseni podatci i razlozi za tvrdnju da današnji hrvatski književni jezik započinje pod kraj 15. st.

Daj ne lupaj . Da li si cito knjigu ? Za njega srpski i hrvatski nisu isti jezik uprkos , relativnom viskokom stepenu razumevanja .
Pa uzima bugarski i makedonski , makedonski i srpski , kao primere relativno visokog razumevanja , jedino sto je zaboravio da kaze da su hrvatski dijalekti razliciti jezici , jer postoje ralativno nizak nivo razumevanja .
Navodno navodi dugovecnost hrvatskog knjizevnog jezika, gde je Kasic pisao na hrvatskom ( iako je kako on sam kaze ' samo dakle ovo ucionio jesam , u sluzbi onih ljudih , koji iznad slavinskim , drugim jezikom govoriti neznadu) - a poznato je za njega ko su slavinski kraljevi

Spojler

Odogovori mi na par pitanja
Sta ti definises pod jezikom ?
Koji je pra-hrvatski , jedan narod mora imati isti jezik ( bar je to vazilo ranije - i Tudjman to 'definira' ) Kad se odigrala podela na cakvski i stokavski ( verovatno pre dolaska na Balkan jer mi je poznato da su Chesi i Poljaci cakavci, dok su Rusi stokavci , . Pa da li se ta podela odigrala u prapostojbini Hrvata ? i kako to da se hrvatski razvio bas u pravcu srpskog ? Ili su stokavci bili jedan narod ( zbog jezika ) a onda su dosli Srbi i Hrvati i nametnuli im ime ?
Sta je definicija Hrvata ? Sta je odrzavalo da se osecaju Hrvatima kroz stolece I da prepoznaju jedne druge ?

Evoga krucijalni dokaz od Leopolda , zvacu ga iz milosca Lepi , zasto hrvatski i srpski jezik nisu jedan jezik .
primeri

Spojler

Spojler

Evo u sustini kako se ogleda njegov dokaz
Adam je bio Hrvat , i zato su svi Hrvati .
Ja stvarno ne razumem zasto mi ne radimo Kacica kao srpskog knjizevnika, jer je bio .
A zbog cega izbegavate u skolskoj literaturi Kacica, kad je on najbolji primer hrvatskog jezika . Mozda ljudi 'skuze' da su oni slavini ,tj Srbi .
a evo ti jos jedan deo koji najbolje ilustruje , ko stoji iza dela
Kaze da je Vuk pri formiranju srpsog jezika koristio hrvatske izvore
a poziva se na super Maria . kakva velicina , covek koji dokazuje da je Mehemd pasa bio Hrvata , moze da se svati samo kao cirkusant
Nego cuo sam da ima jedana nova ideja od hrvatskih lingvisticara . Kako ima dosta Hrvata u Nemackoj , a ne pricaju hrvatski , da se nemacki proglasi za jedno narecje hrvatskog jezika . A dokaz da oni ne pricaju nemacki nego hrvatski , je to sto su Hrvati

 

[Urvan Hroboatos]

Daj ne lupaj . Da li si cito knjigu ? Za njega srpski i hrvatski nisu isti jezik uprkos , relativnom viskokom stepenu razumevanja .
Pa uzima bugarski i makedonski , makedonski i srpski , kao primere relativno visokog razumevanja , jedino sto je zaboravio da kaze da su hrvatski dijalekti razliciti jezici , jer postoje ralativno nizak nivo razumevanja .

Prvo- snizi ton ako želiš odgovor.
Drugo- Auburger kaže da su hrvatski i srpski dva jezika, nu ne vidim kakve to ima veze s pitanjem početka hrvatskoga standarda ?

Navodno navodi dugovecnost hrvatskog knjizevnog jezika, gde je Kasic pisao na hrvatskom ( iako je kako on sam kaze ' samo dakle ovo ucionio jesam , u sluzbi onih ljudih , koji iznad slavinskim , drugim jezikom govoriti neznadu) - a poznato je za njega ko su slavinski kraljevi

Spojler

Kašić najčešće rabi pojam ilirski ili slovinski, a slovinski je upotrebljavan kao sinonom za hrvatski. To je slovĕnski, u kom je ikavski odraz jata posato označiteljem za hrvatski jezik. Treba li po 100-ti puta citirati iglednoga slavista iz 20. st. Matiju Murka (inača tasta hrvatskoga filologa Stjepana Ivšića), u kojem ovoj u svom kapitalnom djelu o reformaciji u južnoslavenskim zemljama kaže, da su u 16. i 17. st. pojmovi ilirski, slovinski i hrvatski zamjenjivi. Uostalom, o tom je već bilo govora...
http://forum.krstarica.com/threads/327694&page=5

Ostalo (a i ovo) je prežvakano i dosadno...

 

[pivosok]

Prvo- snizi ton ako želiš odgovor.
Drugo- Auburger kaže da su hrvatski i srpski dva jezika, nu ne vidim kakve to ima veze s pitanjem početka hrvatskoga standarda ?



Kašić najčešće rabi pojam ilirski ili slovinski, a slovinski je upotrebljavan kao sinonom za hrvatski. To je slovĕnski, u kom je ikavski odraz jata posato označiteljem za hrvatski jezik. Treba li po 100-ti puta citirati iglednoga slavista iz 20. st. Matiju Murka (inača tasta hrvatskoga filologa Stjepana Ivšića), u kojem ovoj u svom kapitalnom djelu o reformaciji u južnoslavenskim zemljama kaže, da su u 16. i 17. st. pojmovi ilirski, slovinski i hrvatski zamjenjivi. Uostalom, o tom je već bilo govora...
http://forum.krstarica.com/threads/327694&page=5

Ostalo (a i ovo) je prežvakano i dosadno...

Ne , problem je u tome , sto on pocinje od toga , da su Bosnu naselili Hrvati , i da je Bosancica hrvatsko pismo . Ja sam se ponadao da ce on izvesti neki epohalni dokaz , medjutim ne , on je samo nabrajo dela 'hrvatske knjizevnosti ' nije se ni u jednom delu pokusao baviti sa temom :da li postoje lingvisticke osnove za tako nesto ? A stavljati u isti kos bugarski - makednoski i ( srpski i hrvatski )je gotovo neozbiljo . Jos on navodi da nikad nije ni bio srpsko-hrvatski , nego su to bila dva jezika koje imaju razlicitosti ( kao bugarski i makedonski )
i evo da te zamolim da mi ogovoris na pitanja ? jer me Lepi nije uspeo uveriti da je to hrvatski jezik .
Da li postoji negde na svetu da pripadnici koji pricaju jedan jezik ( imaju problema sa medjusobnom komunikacijom ), a svi razumeju bez problema jedan drugi strani jezik , koji je isti kao jedan od njihovih dijalekata .

 

[pivosok]

Kašić najčešće rabi pojam ilirski ili slovinski, a slovinski je upotrebljavan kao sinonom za hrvatski.


Ostalo (a i ovo) je prežvakano i dosadno...

aj molim te pogledaj sliku i reci mi kako od cara Dusana vidis Hrvata

 

[pivosok]

Prvo- snizi ton ako želiš odgovor.
Drugo- Auburger kaže da su hrvatski i srpski dva jezika, nu ne vidim kakve to ima veze s pitanjem početka hrvatskoga standarda ?



Kašić najčešće rabi pojam ilirski ili slovinski, a slovinski je upotrebljavan kao sinonom za hrvatski. To je slovĕnski, u kom je ikavski odraz jata posato označiteljem za hrvatski jezik. Treba li po 100-ti puta citirati iglednoga slavista iz 20. st. Matiju Murka (inača tasta hrvatskoga filologa Stjepana Ivšića), u kojem ovoj u svom kapitalnom djelu o reformaciji u južnoslavenskim zemljama kaže, da su u 16. i 17. st. pojmovi ilirski, slovinski i hrvatski zamjenjivi. Uostalom, o tom je već bilo govora...
http://forum.krstarica.com/threads/327694&page=5

Ostalo (a i ovo) je prežvakano i dosadno...

Jasno je i zašto je ovaj stih tako očigledno falsifikovan - upravo zbog toga što Kačić izjednačava:

srpski=slovinski

Stih već je piše srmski i slovinski na Google-u


Stih već je piše srpski i slovinski na Google-u (za sada ga nema, dako ga nije pokupio već sa Krstarice)

ne zove on sremskim , nego sermskim u novijem prevodu , koji je dosta preradjen ,mislim slika vredi hiljadu reci

Spojler

a u starijoj verziji

Spojler

ja zaista ne svatam kako se ovo moze prevesti kao sremski jezik
http://books.google.de/books?id=beU...a+slavinskoga+kacic&cd=4#v=onepage&q=&f=false
a da je jezik srpski , a ne sremski dovoljno je ovo

Spojler

jasno je ko dan da je trebalo pisati : sarbski i slovinski

 

[Urvan Hroboatos]

Ne , problem je u tome , sto on pocinje od toga , da su Bosnu naselili Hrvati , i da je Bosancica hrvatsko pismo .

Veći dio Bosne i jesu naselili predci ljudi koje danas zovemmo Hrvati. Nemam potrebe vaditi zastarjela pisanija iz starih enciklopedija, no Hrvati su naseljeni do odprilike crte poriječja Bosna- Neretva, samo istočnije. Starinačka naselja i govori većeg dijela "prave" Bosne su hrvatska- to je Lašva, Lepenica, Vrhbosna,...sadašnja naselja Kreševo, Fojnica, Žepče, Travnik, ..pa na jug do iza Dubrovnika. Hrvatsko stanovništvo je bilo malobrojno ili ga skoro i nije bilo u istočnijim dijelovima sadašnje BH (Nevesinje, Goražde, Višegrad, Bijeljina,..).
Kasnije...

 

[pivosok]

Veći dio Bosne i jesu naselili predci ljudi koje danas zovemmo Hrvati. Nemam potrebe vaditi zastarjela pisanija iz starih enciklopedija, no Hrvati su naseljeni do odprilike crte poriječja Bosna- Neretva, samo istočnije. Starinačka naselja i govori većeg dijela "prave" Bosne su hrvatska- to je Lašva, Lepenica, Vrhbosna,...sadašnja naselja Kreševo, Fojnica, Žepče, Travnik, ..pa na jug do iza Dubrovnika. Hrvatsko stanovništvo je bilo malobrojno ili ga skoro i nije bilo u istočnijim dijelovima sadašnje BH (Nevesinje, Goražde, Višegrad, Bijeljina,..).
Kasnije...

Moja pitanja za tebe

Odogovori mi na par pitanja
Sta ti definises pod jezikom ?
Koji je pra-hrvatski , jedan narod mora imati isti jezik ( bar je to vazilo ranije - i Tudjman to 'definira' ) Kad se odigrala podela na cakvski i stokavski ( verovatno pre dolaska na Balkan jer mi je poznato da su Chesi i Poljaci cakavci, dok su Rusi stokavci . , . Pa da li se ta podela odigrala u prapostojbini Hrvata ? i kako to da se hrvatski razvio bas u pravcu srpskog ? Ili su stokavci bili jedan narod ( zbog jezika ) a onda su dosli Srbi i Hrvati i nametnuli im ime ?
Sta je definicija Hrvata ? Sta je odrzavalo da se osecaju Hrvatima kroz stolece I da prepoznaju jedne druge ?
Ko smatra prvi srpski ustanak genozidom protv Turaka ?
Zasto Kacic kao slovinske vladare navodi srpske srednjovekovne vladare ?
Kako uzimati razlike u recima , kao primer drugog jezika ? Cim mi to neko navodi , setim se Nezavisne drzave Hrvatske = (Neovisna drzava Hrvatska ) napomena u zagradi je hrvatski prevod

 

[Andjela]

Naklapanja. Poznata su izvan usko socioloingvističih krugova, s njihovim dosadnim aporijama u kojima ne mogu odrediti kad počinju češki, slovenski ili ruski jezici.

Auburger uvjerljivo pokazuje, da neovisno o ovom ili onom društvenom potezu, hrvatski suvrjemeni jezik počinje krajem 16. i početkom 17. st. djelima (napose radovima Divkovića, Kašića i Gundulića), što je i oprjeci spram Brozovića koji bi htio da hrvatski počonje sredinom 19. st.

I zato je Brozović usporavao prijevod Auburgera na hrvatski, dok je mogao.
Dva su to shvaćanja i nepomirljiva;
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=24212
Sažetak
U radu se raspravlja o nazivima standardni i književni jezik, o početku hrvatskoga jezičnoga standarda i o kriterijima pomoću kojih se to utvrđuje.
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=24213
Sažetak
U sporu oko početka hrvatskog književnoga jezika autor traži da se razmotre već prije izneseni podatci i razlozi za tvrdnju da današnji hrvatski književni jezik započinje pod kraj 15. st.

Mala ispravka. Auburger, kaze:
"Perioden in der Entwicklung des Kroatischen als Einzelsprache:
Von der Wende des 16. Jhdts. bis zum 18. Jhdt.
Entstehung der Grundlagen der späteren gesamtkroatischen neuštokavischen Literatur- und Standardsprache..."
Prevod:
" Periodi u razvitku hrvatskog kao pojedinacnog/samostalnog jezika:
Na obrtu/prekretnici od 16. do 18.veka.
Natajanje osnova kasnije celokupnog/celovitog hrvatskog novostokavskog knjizevnog i standardnog jezika...
Mislilo se na OSNOVE knjizenog i standardnog, a ne na sam jezik. Logicno je da je potrebna neka osnova i da samo stvaranje jednog jezika, iziskuje doooosta vremena.
Sto znaci, da je hrvatski jezik nastao uzimajem osnove drugog jezika i da je u poredjenju sa nekim drugim jezicima, relativno mlad jezik (izuzev zvanicnih tvrdnji o makedonskom).
Inace, stivo je pisano po politickom zadatku i ima politicku osnovu...

 

[Mrkalj]

ne zove on sremskim , nego sermskim u novijem prevodu , koji je dosta preradjen ,mislim slika vredi hiljadu reci

Spojler

a u starijoj verziji

Spojler

ja zaista ne svatam kako se ovo moze prevesti kao sremski jezik
http://books.google.de/books?id=beU...a+slavinskoga+kacic&cd=4#v=onepage&q=&f=false
a da je jezik srpski , a ne sremski dovoljno je ovo

Spojler

jasno je ko dan da je trebalo pisati : sarbski i slovinski

Nego, pošto je Andrija Kačić rodom iz Bresta kod Makarske, evo kako pomeNuta pesma glasi na zavičajnom sajtu fra Andrije, jedinom sajtu koji donоsi kompletan Razgovor ugodini:

http://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/razgovor/10.htm

Suze roni, bilu knjigu piše,
ne piše je grčki ni latinski,
već je piše srpski i slovinski,
ter je šalje kralju Radoslavu:​

Dakle, ne radi se o nabrajanju jezika, već pisama - grčkog (alfabeta), latinskog (latinice), srpski i slovinski (ćirilice) i u pitanju je izjednačenje srpskog sa slovinskim.

 

[pivosok]

zbog mojih gresaka , tj prepravki , bi molio Mrkalja da izbrse svoj predhodni tekst

 

[Konstantin Veliki]

I ja sam stekao ovakvo mišljenje.
Svak brani svoje a to nije nauka.

Jedno je definitivno jesno:

Sličnost jezika na ovim prostorima kaže na to, da se tu radi o nekad istom narodu, koji se zbog vanjskih uticaja i drugih okolnosto mijenjao ali ipak ostao u bistvu isti.
To za mene nije uopšte sporno.

Za mene je interesantnije nešto drugo - narečja, koja su ostala vjekovima.

Vrlo zanimljivo među slovenskim narodima i jezicima je ovo:

Ekavci - su Srbi, Bugari, Slovenci, Česi i Belorusi.
Ikavci su - Hrvati i Ukrajinci
Ijekavci su - skoro svi ostali slovenski narodi.

I još i ovo:
Samo Poljaci i Crnogorci imaju ono karateristično u izgovoru u riječi šedi, šutra. ižedi.......

Po tome bi se dalo zaključiti, da su nekad ti narodi živjeli zajedno i možda bili prije isti narod.

Srba ima ekavica i jekavica.

A to su gluposti. A podela jata se tek desilo stoljeca posle seoba slovena na balkan.

 

[Moračanin]

Nisam siguran da je tako!
Zašto su onda IKAVCI (lipo, bilo, misto, ....) samo Ukrajinci i Dalmatinci? Niko drugi tako ne govori.To nije slučajno.

Zašto jedino Crnogorci i Poljaci imaju u izgovoru ono što niko drugi nemože izgovoriti ŠEDI, IŽEDI... i to nije slučajno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Draganović je izuzetno vrijedan kao povjesničar crkvenih odnosa na tlu BH, i njega citiraju kao vrelo svi povjesničari bilo koje razine koji se bave starijom poviješću Bosne (n.pr. i najprodavaniji pisac te tematike Noel Malcolm). Draganović je i urednik poznate "Poviesti hrvatskih zemlaja Bosne i Hercegovine", 1942., koja je klasično ostvarenje tradicionalne historiografije i to je kao takvo i priznato:
http://searchworks.stanford.edu/view/2158524
http://www.ffzg.hr/pov/pov2/files/3zavod/Radovi 32-33/32-33_36_COSKOVIC, 435-438.pdf

Draganović je zastario jer su njegova poimanja, temeljena na LJPD-u, Račkijevim "bogumilima", starčevićanskoj ideologiji,..- zastarjela. Tako je i s nizom drugih povjesničara koji ne samo da su umrli u 1980-ima, nego su još živi- no mentalno spadaju u prošlo svršeno vrijeme.

Znači, da razjasnimo - ti smatraš Noela Malkolma kvalitetnim istoričarem i u cilju dokazivanja Draganovićeve lako osporive kredibilnosti spominješ Malkolma koji njega koristi?

Ako nije zastario zbog svog pomalo ustašoidnog jezika i djela, ne znam kako onda ti to odobravaš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nisam siguran da je tako!
Zašto su onda IKAVCI (lipo, bilo, misto, ....) samo Ukrajinci i Dalmatinci? Niko drugi tako ne govori.To nije slučajno.

Zašto jedino Crnogorci i Poljaci imaju u izgovoru ono što niko drugi nemože izgovoriti ŠEDI, IŽEDI... i to nije slučajno.

A?!? Bugari ekavci? Šta napriča, crni Moračanine?

 

[Tandoori Masala]

Zašto jedino Crnogorci i Poljaci imaju u izgovoru ono što niko drugi nemože izgovoriti ŠEDI, IŽEDI... i to nije slučajno.

.

Str. 23:

.
Str. 24:

 

[M. Rokvić]

Za mene je interesantnije nešto drugo - narečja, koja su ostala vjekovima.

Vrlo zanimljivo među slovenskim narodima i jezicima je ovo:

Ekavci - su Srbi, Bugari, Slovenci, Česi i Belorusi.
Ikavci su - Hrvati i Ukrajinci
Ijekavci su - skoro svi ostali slovenski narodi.

I još i ovo:
Samo Poljaci i Crnogorci imaju ono karateristično u izgovoru u riječi šedi, šutra. ižedi.......

Po tome bi se dalo zaključiti, da su nekad ti narodi živjeli zajedno i možda bili prije isti narod.

Пазите, грешите у самој поставци. То што у оквиру српског језика (српскохрватског, хрватског) рефлекс јата на (и)је/е/и називамо ијекавицом, екавицом и икавицом, то се никако не може применити на друге језике. На пример, некадашњи јат се у Украјини махом изговара као И, али украјински језик није икавски. Јесте у лаичком смислу, где ће неко узети овај крајњи степен диференцијације језика и применити га као неко опште мерило, али то није исправан начин размишљања. Украјински језик је украјински и то што се у њему некадашњи јат изговара као И нема везе са нашом поделом на рефлексе јата, јер је она знатно млађег датума од одељивања јужнословенских и источнословенских језика. Слично важи и за руски - тамо се место некадашњег јата махом пише Е, а изговара као ЈЕ или ЈИ. Дакле, украјински језик може бити "икавски" под знацима навода, али никако икавски и тако бити довођен у везу са икавским рефлексом новоштокавског дијалекта.

Даље, бугарски рефлекс јата је махом на ЈА, не на Е. Изговор јата као Е имате и код Хрвата у кајкавском дијалекту, а прави екавски рефлекс постоји и код Хрвата у Румунији, у Срему и на Косову.

Глас ш́ као продукт јотовања С немају само Црногорци, пошто овде мислим да алудирате на Црногорце у националном смислу. Прво, он није карактеристичан ни за све Црногорце, као друго, имају га и Срби у Црној Гори, као треће, имају га и Срби у Херцеговини и у појединим крајевима Далмације. Икавски рефлекс постоји и међу једним делом Бошњака, а њиме говоре и сви Буњевци, док сте горе набројали само Хрвате.

За говорнике новоштокавског дијалекта (Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Буњевци) засигурно важи да су махом једног етничког супстрата и истог језика, међутим, то се не може никако применити на све словенске народе по случајном избору. То што неки, рецимо, Буњевац и Украјинац оба кажу за деду "дид", никако не значи да су један другом сроднији него Буњевац Бошњаку или Украјинац Русу. У том случају можемо узети било шта као "сличност" међу језицима и, на пример, довести у везу италијански и говоре хрватског и црногорског приморја, јер су мелодијски слични, или довести у везу говор војвођанских Срба са мађарским језиком, због карактеристичног умекшавања гласова Ч, Ш, Ж. Или довести у везу дијалект пиротског краја са мађарским језиком због тога што и једни и други место Ћ изговарају ТЈ, а место Ђ, ДЈ. Инспирације за поређења такве врсте су непресушне.

Измена: Тандоори, претекосте ме управо навођењем тог говора у једном делу далматинских Срба о којем сам писао и ја. За онај део где Морачанин каже да их "нико други не може изговорити" нећу коментарисати ништа, јер их може изговорити (и изговара их) скоро свако српско дете и његов родитељ при тепању.

 

[Moračanin]

A?!? Bugari ekavci? Šta napriča, crni Moračanine?

Kako da ne!
Bugari i Makedonci su ekavci.

Evo ti primer:

бело мляко в Kafi ........... jeli bugarski ekavica ili nije

гарне місце - lepo mesto--------- jeli ukrajinski ikavski ili nije

Evo ti rečnik pa ti probaj: tu imaš sve jezike sa prevodom.
http://slovar.uporabno.com/slovensko-bolgarski-slovar.php

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako da ne!
Bugari i Makedonci su ekavci.

Evo ti primer

бело мляко в Kafi ........... jeli ekavica ili nije

Evo ti rečnik pa ti probaj
http://slovar.uporabno.com/slovensko-bolgarski-slovar.php

Izvini, a je li to mleko ili mljako?

 

[M. Rokvić]

Kako da ne!
Bugari i Makedonci su ekavci.

Evo ti primer

бело мляко в Kafi ........... jeli ekavica ili nije

Evo ti rečnik pa ti probaj
http://slovar.uporabno.com/slovensko-bolgarski-slovar.php

Морачанине, погледајте горе и престаните називати бугарски језик екавским, јер не постоји подела на екавске, ијекавске и икавске језике, већ само подела на екавицу, ијекавицу и икавицу у оквиру новоштокавског дијалекта. Јасно је на шта мислите, покушавате да језике групишете према томе који глас се налази на позицији некадашњег јата, али таква подела је неправилна, ненаучна и бесмислена. Бугарски језик је бугарски, а језици се не могу делити и класификовати према бесмисленим критеријумима.

Осим тога, ваљда знате да екавски, ијекавски и икавски изговор гласе млеко, млијеко и млико. Ја стварно не знам где Вам се ту уклапа бугарски изговор "мљако"?

 

[Moračanin]

Uklapa se BELO a kaže se BELO, BILO, BJELO i BIJELO

Priznajem, nisam nikakav stručnjak za lingvinistiku ali mi je to uvijek bilo zanimljivo.

Kako to, da samo Dalmatinci i Ukrajinci govore MISTO, BILO, LIPO....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uklapa se BELO a kaže se BELO, BILO, BJELO i BIJELO

Bugarksa riječ za beo je bjal, a belo se kaže zato što je upotrebljeno ka pridjev za imenicu srednjeg roda mljako (naše ekav. mleko).