Trebalo bi da razjasnimo neke stvari oko "decjih greha". Postoji ubedjenje, tacnije mit medju ljudima da su deca nekako potpuno nevina i bez greha, ali to nikako nije tacno. Mi se zacinjemo u grehu i radjamo se u grehu. Ako se deca pazljivo posmatraju na njima se mogu uociti raznorazni gresi jos od ranog detinjstva, npr. sebicnost, neposlusnost, tvrdoglavost, agresivnost, gordost (kad se prave vazni, ismevaju drugu decu, rugaju se...), samovolja, cak i lukavost, cak i mala deca ponekad imaju obicaj da nesto ukradu, cesto pozele nesto tudje itd. Dakle, deca nikako nisu bez greha.
E sad, sto se tice placanja roditeljskog greha ili greha nekog pretka - naravno, niko licno ne odgovara za tudji greh - npr. moj deda je bio alkoholicar - to ne znaci da ja treba da dodjem na ispovest kod svestenika i kazem: "Eto, moj deda je mnogo pio i evo, ja sam dosla da se pokajem za taj njegov greh." To se ne radi. Nego to ispastanje za grehe predaka znaci da osoba koja je potomak ljudi koji su imali nepokajane grehe ima dosta poteskoca u zivotu, izmedju ostalog i zbog toga sto verovatno nije dobila i ispravno vaspitanje od takvih osoba. Medjutim, te teske zivotne okolnosti toj osobi mogu veoma da koriste, jer je mogu dovesti do pokajanja za sopstvene grehe i posvecenosti veri i Bogu. A osoba koja se kaje za svoje grehe ce se ujedno moliti Bogu i za oprostaj greha svojih predaka. Tako ce taj potomak uz pomoc molitve i sopstvenih stradanja mozda izbaviti nekog svog pretka iz pakla ili mu makar ublaziti muke. I to je velika milost Bozja.
