3. Mojsijeva, 26:
"2. Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.
34. Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене.
35. За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели."
4. Mojsijeva, glava 28:
"9. А у суботу два јагњета од године здрава, и две десетине белог брашна смешаног с уљем за дар с наливом његовим.
10. То је суботна жртва паљеница сваке суботе, осим свагдашње жртве паљенице и налива њеног.".
Ovo što sledi m i je posebno zanimljivo, jer u dva stiha pisac spominje subotu i subote, očigledno ne praveći razliku između jednine i množine:
2. Mojsijeva, glava 31:
"13. А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.
14. Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог."
I naravno, Kološanima, glava 2:
"16. Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;"
