Četnici kao dobri momci.

[gost 107590]

Nemci su 14. maja 1943. razoružali deo četnika Limsko--sandžačkih četničkih odreda i
"uhapsili." njihovog komandanta Đurišića. Đurišić je avionom prebačen u Beograd, potom u
Nemačku, a zatim u '*logor Strij", u Poljskoj. Odatle je, navodno, pobegao i u jesen 1943
preko Mađarske stigao u Beograd, gde je ponovo "uhapšen" od Nemaca U Beogradu je razgovarao sa Nedićem, Ljotićem i Nojbaherom, kome je obećao saradnju četnika u borbi protiv NOVJ (Bor. Karapandžić, Građanski rat u Srbiji 1941—1945, Klivland, Ohajo, SAD, 1958, str. 312—314)
Đurišić je u stvari osloboden internacije 13. septembra 1943, a krajem novembra otputovao je iz Beograda, dok ga je 5. decembra 1943 Draža Mihailović postavio za komandanta Crne Gore. (Vidi: B. Latas — M. Dželebdžić, n.d., str. 234—235.)

Pavla Đurišića je Milan Nedić unapredio u čin potpukovnika i postavio ga za pomoćnika
komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa pod komandom pukovnika Koste Mušickog.
U prvoj polovini maja 1944. Đurišić je otputovao u Beograd, gde se sastao sa Nojbaherom,
Nedićem i komandantom Jugoistoka i sa njima vodio razgovore o ubrzanijem slanju oružja i opreme za četničke jedinice u Crnoj Gori i Sandžaku, od kojih su formirani dobrovoljački
pukovi. Đurišić se tada sastao i sa Mihailom Olćanom, ministrom u vladi Milana Nedića. List "Novo vreme" je u broju od 21. i 22. maja 1944. objavilo fotografiju Olćana i Đurišića, uz pohvalu Đurišićevih kvaliteta u borbama protiv NOVJ.
Draža Mihailović, koji je diktirao saradnju četnika i Nemaca, zamerio je Đurišiću što pred
javnošću iznosi kolaboraciju.

Cekaj sad da cujemo "pravu" verziju kako je hrabri Djurisic u stvari nadmudrio Nemce, nedicevce, ljoticevce......a nije se s njima slizao da mu se ni noge nisu videle iz njihove bulje...

 

[Koča]

imas li nesto drugo, izuzev bulevarske stampe, i izjava lojalnih cetnika, bez ijednog dokumenta , nego samo tvrdnje " da je sve poznato i prouceno" ?

kosta kaze, da on, na zalost, ne moze da izmeni rezultat rata, ali , kaze da moze da izmeni pogled na dogadjaje. i covek se trudi. kao i tvoj mentor, napisao je "istoriju ravnogorskog pokreta" gde je u literaturi citirao, sve objavljeno, posle 1997, i neke romane. covek verovatno ima skrivenih pesnickih ambicija.


ma jok, bio pijan od jutarnjeg ruma, pa se dva puta izbljuvao tuziocu u krilu, i bauljao na sve 4 po sudnici........

proces je bio javan sa novinarima , prisutnim u sali.

javan sa sve novinarima...vaauuuuuu...hahahaha...daj bre covece koga ti zajebavas ovde...zna se kakav je bio taj montirani proces i kakav je odjek dao u javnosti i inostranstvu...Video si izmedju ostalog i sliku coveka na protestu za cije navodno ubistvo je sudjeno Drazi....hahahahaha....

Spomenuo si David Martina i njegovu knjigu (o kome verovatno pojma nemas inace ga ne bi spominjao) pa si onda sigurno upoznat sa procesom koji je paralelno organizovan, a zove se Pravedno sudjenje Drazi Mihailovicu po iskazu americkih i saveznickih vojnika....Knjiga inace predstavlja dokumente sa samog sudjenja...

E to je prijatelju merodavna literatura...

 

[Koča]

Nemci su 14. maja 1943. razoružali deo četnika Limsko--sandžačkih četničkih odreda i
"uhapsili." njihovog komandanta Đurišića. Đurišić je avionom prebačen u Beograd, potom u
Nemačku, a zatim u '*logor Strij", u Poljskoj. Odatle je, navodno, pobegao i u jesen 1943
preko Mađarske stigao u Beograd, gde je ponovo "uhapšen" od Nemaca U Beogradu je razgovarao sa Nedićem, Ljotićem i Nojbaherom, kome je obećao saradnju četnika u borbi protiv NOVJ (Bor. Karapandžić, Građanski rat u Srbiji 1941—1945, Klivland, Ohajo, SAD, 1958, str. 312—314)
Đurišić je u stvari osloboden internacije 13. septembra 1943, a krajem novembra otputovao je iz Beograda, dok ga je 5. decembra 1943 Draža Mihailović postavio za komandanta Crne Gore. (Vidi: B. Latas — M. Dželebdžić, n.d., str. 234—235.)

Pavla Đurišića je Milan Nedić unapredio u čin potpukovnika i postavio ga za pomoćnika
komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa pod komandom pukovnika Koste Mušickog.
U prvoj polovini maja 1944. Đurišić je otputovao u Beograd, gde se sastao sa Nojbaherom,
Nedićem i komandantom Jugoistoka i sa njima vodio razgovore o ubrzanijem slanju oružja i opreme za četničke jedinice u Crnoj Gori i Sandžaku, od kojih su formirani dobrovoljački
pukovi. Đurišić se tada sastao i sa Mihailom Olćanom, ministrom u vladi Milana Nedića. List "Novo vreme" je u broju od 21. i 22. maja 1944. objavilo fotografiju Olćana i Đurišića, uz pohvalu Đurišićevih kvaliteta u borbama protiv NOVJ.
Draža Mihailović, koji je diktirao saradnju četnika i Nemaca, zamerio je Đurišiću što pred
javnošću iznosi kolaboraciju.

To koliko imas obraza pokazuje i ovaj post...uhvacen u lazi i prevari, sa smesnim dokumentima od kojih je svaki raskrinkan, ne odgovaras na konkretna pitanja, a nastavljas da ovde pricas svoje pricice...

Dakle ajd malo vise o knjizi Koste koju si naveo....i odgovor na deo iz Novosti i tvoje pozivanje na Kostu i novije istoricare...

 

[Koča]

Cekaj sad da cujemo "pravu" verziju kako je hrabri Djurisic u stvari nadmudrio Nemce, nedicevce, ljoticevce......a nije se s njima slizao da mu se ni noge nisu videle iz njihove bulje...

niko ovde nikog ne ulepsava i ne sminka vec se govori onako kako jeste....Ono sto je trenutno bitno je ''zeljezni'' krst koji je navodno dobio Djurisic sto je puka laz i propaganda, a cudi me da i ti ako se vec kriticki osvrces na postove i pokusavas da budes objektivan, u ovoj temi nisi prokomentarisao da je krajnje smesno tvrditi to na osnovu nekog tekstica iz nekih novina...

To koliko je Samardzic objektivan mozes da procitas u sledecem tekstu koji cu da postavim...

 

[Koča]

ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ МЕЊА СТРАНУ

Следи неколико страница из Драже 4, из главе ''Повратак Павла Ђуришића''. Ђуришић је ујесен 1943. побегао из логора у Пољској, са капетаном Милошем Словићем, стигли су до Београда, где их хапсе недићевци. Ђуришића пушта др Херман Нојбахер, специјални опуномоћеник владе Трећег Рајха за Балкан, покушавајући да промени немачку политику.

Ђуришић је почетком децембра 43. отишао код Драже у Врховну команду. Остао је неколико дана. Дража га 5. децембра поставља за команданта Црне Горе, унапређује га у чин потпуковника. Лукачевић је командовао Санџаком, а Лашић Црном Гором и Санџаком.

Међутим, Ђуришић није отишао у Црну Гору, већ у Прибој, код Немаца. Ту му ускоро Недић шаље новац и храну, а Љотић један батаљон (950 људи). Ђуришић се као и увек ретко јављао Дражи, а када се јављао, писао је против љотићеваца: да придобија њихову војску, именујући за ликвидацију просветаре који се не могу придобити. Немце није помињао, али су околни команданти (Кондор и Остојић) јављали да је он са Немцима.
Марта и априла 1944. Ђуришић командује у великим операцијама против комуниста, али безуспешно.
Следе делови из књиге - писани већином на основу до сада непознатих докумената, која сам пронашао у Војном архиву - који описују догађаје у мају и јуну 1944:

ЂУРИШИЋ МЕЊА СТРАНУ

Потпуковник Павле Ђуришић је по повратку из Београда командовао великим операцијама у два наврата, у марту и априлу 1944. године, и оба пута неуспешно. Разлози неуспеха у основи су исти као и раније, ујесен 1943, када је црногорским четницима командовао Лашић, и пролећа исте године, када су командовали Станишић и Ђуришић. Међутим, из специфичног Ђуришићевог карактера произишли су и неки посебни разлози.
Ђуришићево схватање улоге команданта видимо на основу његове преписке са Дражом у вези планова за напад на комунисте у Црној Гори. Ђуришић је 8. фебруара 1944. године известио Дражу да је преко Баћовићеве радио станице примио план мајора Вукадиновића, рекавши да се са планом не слаже. За разлику од Вукадиновића, који је као циљ сусрета свих наступајућих колона одредио Колашин, где се налазио штаб 2. ударног корпуса, Ђуришић је сматрао да ово место «треба оборити маневрима, не директним нападом». Ђуришићево мишљење је било да треба освојити планину Сињајевину, после чега би се комунисти сами повукли из Колашина. «Концентрација свих наших снага на Сињајевини треба да натера црвене на одлучну битку, а тиме ћемо их уништити», писао је Ђуришић. 99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 365.
За разумевање Ђуришићевих схватања заправо није важно да ли је био бољи његов или Вукадиновићев план. Кључ је у његовом одговору Дражи од 15. фебруара (претходно Дражино писмо Ђуришићу није познато). Тога дана Ђуришић је писао:
Видим да сте ме погрешно разумели у погледу плана. Нисам имао намеру да намећем мој план акције, нити да се око њега свађам, већ сам преко Вас тражио да се јави Лашићу, зато што нисам имао везе. Не мора нико да по њему поступи, а што се тиче мене поступићу тачно онако како сам замислио, свакако са оним људством што се налази под моју команду.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 421.
Ове Ђуришићеве речи указују на два закључка. Прво, он није признавао војну хијерархију, већ је свог надређеног официра, потпуковника Лашића, третирао као свог потчињеног (Вукадиновић је, иначе, план сачинио после договора са Лашићем). Друго, Ђуришић војску није схватао као један велики систем, који функционише добро само ако се ускладе сви његови делови, и није себе видео као једну од карика у ланцу, већ је показивао самовољу и егоцентризам какви се заиста ретко срећу код професионалних војних лица, и какви, практично, негирају правила војне службе.
Због овога Дража, док се налазио у Црној Гори, није пуштао Ђуришића самог да командује војском. Па и када је лично пошао са њим, он је самовољно напустио положај (априла 1943). Ђуришића због овога није превише занимало ни шта и како раде суседни команданти, па и Врховна команда. Уместо да свакога дана размењује оперативне податке са другим јединицама које су учествовале у акцији, и да се сваког дана јавља Врховној команди, Ђуришићева радио станица радила је од случаја до случаја. Ретка јављања Врховној команди он је по правилу правдао техничким сметњама. И на почетку извештаја Дражи од 12. маја 1944. Ђуришић је најпре писао о наводним невољама са везом: две радио станице послао је на терен, а две су биле покварене, «те нисам био до сада у могућности никако да се јавим», писао је. А ни пола године од како га је Дража поставио за команданта, он није отишао у унутрашњост Црне Горе. Није обишао јединице под непосредном командом потпуковника Лашића, као ни оне на западу Црне Горе, да успостави лични контакт и учини шта треба на побољшању организације.
Ђуришићеве особине још више су погоршале стање настало услед неборбености јединица у Црној Гори, на коју су се жалили Станишић, Ђукановић, Лашић и други тамошњи команданти.
Током месец дана борби, априла 1944. године, у којима су четири вароши и многи положаји више пута прелазили из руку у руке, јединице под Ђуришићевом командом имале су 131 погинулог борца. Када су се годину дана раније Ђуришићеви одреди повлачили пред комунистима на северу Црне Горе, Остојић је њихово држање прокоментарисао речима: «Види се да се... нису бориле, него бежале». Неборбеност Ђуришићевих јединица најбоље се уочава у поређењу са неким другим јединицама. Примера ради, у Бици на Буковику, планини између Ниша и Алексинца, за један дан погинуло је више четника Великоморавске групе корпуса (око 200), него Ђуришићевих за месец дана. Притом је Великоморавска група корпуса имала бомбе и минобацаче прављене у шумским радионицама, а муниције недовољно, док су Ђуришићеве трупе снабдевали љотићевци. Великоморавска група корпуса је по борбеној вредности спадала у слабије јединице из централне Србије, али је ипак, великим залагањем, победила комунисте на Буковику.
Дакле, ситуација у Црној Гори била је таква каква је била и није се могла променити. Оног дана када је Ђуришића поставио на Лашићево место, Дража је практично имао још само једну опцију: да дигне руке од Црне Горе. Он се, међутим, није предавао, већ је настојао да извуче максимум, како из сваке ситуације, тако и из сваког појединца. Са Ђуришићем је то тешко ишло, јер се поново није јављао.

Из долине Лима средином маја стизале су вести да се враћа Оперативна група дивизија, разбијена у Западној Србији, настојећи да се споји са 2. ударним корпусом. Милешевски корпуси, који су се нашли између ове две комунистичке групе, борили су се са променљивом ратном срећом. Детаљне извештаје о борбама, тражећи помоћ, послао је 15. маја капетан Благота Кнежевић, начелник штаба Команде Старог Раса, напомињући: «Павле се није вратио с пута. Очекујемо га 17-ог».03 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 2\1.
Потпуковник Захарије Остојић известио је Дражу 16. маја како је мајору Алекси Драшковићу, команданту Дринског корпуса, наредио да преко Прибоја са летећим бригадама крене у правцу Пријепоља ради напада на комунисте с бока. «Павле ми се уопште не јавља те ми ситуација није детаљно позната», писао је потом Остојић.03 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.
Дража је већ знао зашто се Ђуришић овога пута не јавља, јер му је обавештајац из Београда, под шифром «Ванда» (вероватно адвокат Ратимир Рајко Павловић), 15. маја послао следећи радиограм: «Мајор Павле Ђуришић стигао у Београд. четрнаестог ов. м. имао састанке.»03 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.
Рачунајући на Кнежевићево обавештење да ће се Ђуришић вратити 17. маја, Дража му тога дана шаље опширан радиограм. Најпре га похваљује а потом му даје упутства:
Разумели смо у потпуности сва ваша настојања да тучете црвене и очистите Црну Гору и Санџак. Ваша акција имала је успеха, јер сте им нанели велике губитке, а што је још важније отргли сте становништво из страха и дали му наду на ослобођење. Нову акцију треба припремити што брже, јер су сада комунци у доста тешкој ситуацији. Тучени су на разним местима, а још трају акције готово у свим крајевима. За нову акцију врло је важно да се покрену из старе Црне Горе што јаче снаге правцем Никшић, Шавник, Колашин и Подгорица - Колашин (што значи, узгред буди речено, да је Дража прихватао Лашићев и Вукадиновићев, а не Ђуришићев план - прим. аут). Ми ћемо настојати да ту акцију помогнемо и осигурамо са стране Србије, Босне и Херцеговине било активним учествовањем, било везивањем комунистичких снага. Снаге из области Никшића треба повезати радио станицом. И веће снаге из Црне Горе треба повезати и објединити. Другу и Пету дивизију које су упале у Србију нападамо непрестано. Оне су имале велике губитке и нису успеле у својој намери. Наредио сам Јаворском корпусу да предузме све мере да избеглице које су дошле из Црне Горе буду добро збринуте (реч је о 4.500 избеглица покренутих по пропасти априлске офанзиве - прим. аут). Јављајте нам се редовно.99 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.
Ђуришић се није јавио, па се Дража 19. маја обраћа Команди Црне Горе. Писао је да се главне комунистичке снаге налазе у Санџаку и да се са њима води борба. Затим, да су «Херцеговци већ у акцији увелико», а да се «Павлове снаге» налазе у долини Лима. О Ђуришићу напомиње:
Павле припрема поновну акцију, па ће и вама наредити потребно. За то време будите што активнији, прикупите и уредите јединице.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.

Сутрадан, међутим, до Драже стижу лоше вести. «Из редова Српског добровољачког корпуса предвиђа се формирање једне црногорске јединице. Назив, јачина и састав за сада непознати», јављао је мајор Александар Михајловић, шеф београдских илегалаца.03 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.
Истог дана, 20. маја, Михајловић шаље још један радиограм:
Како сазнајемо мајор Павле Ђуришић налази се у Београду, где је примљен од стране Недића. Сазнаје се да му је одобрено формирање одреда од 7.000 људи. Добио је 10.000 метара платна и два камиона. Формирање и опрему одобрили Немци.03 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.

 

[Koča]

Ђуришићевој радио станици, која се и даље није оглашавала, Дража 21. маја пише:
Хитно нам јавите вашу ситуацију и ваше даље намере. Ово нам је важно како бисмо могли повезати операције.03 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.

Вести је потврдио и капетан Иван Јаничић, командант Вучедолске бригаде, после још једне посете Цетињу. «Партизани држе највећи део Црне Горе», писао је најпре Јаничић у извештају мајору Данилу Салатићу, заступнику команданта Црне Горе и Боке, 22. маја. Услед «притиска србофила» на Цетињу је настала криза Народне управе. Немци нису хтели да је признају јер је одбијала ма какву сарадњу са зеленашима. Ствар је послата на решење немачкој команди у Београду, у пакету са планираним проширењем љотићевске организације на Црну Гору. «Иде се ка томе, да се оснује Добровољачки пук у Црној Гори, који улази у састав 2. српског добровољачког корпуса, којим ће командовати потпуковник Ђуришић», писао је даље Јаничић. Командант пука требало је да буде капетан Јаков Јововић, који је такође, као и Ђуришић, отпутовао за Београд. У том тренутку није било «никаквих покрета» од стране четника у Црној Гори, «изузев мањих локалних акција». Док се не реши питање Националне управе и Добровољачког корпуса, неће се успети «да се све националне јединице из Црне Горе ставе у покрет», закључио је Јаничић.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 608-610.
(...)
Половином маја Ђуришић се у Београду састао са Нојбахером, Фелбером и Недићем. Недић га је унапредио у чин потпуковника - који је већ имао у Југословенској војсци - и поставио за помоћника генерала Косте Мушицког, команданта Љотићевог «Српског добровољачког корпуса». Званично гласио Недићеве владе, лист «Ново време», у броју за 21. и 22. мај 1944. објављује заједничку фотографију Ђуришића и министра Олћана, уз пригодну Ђуришићеву изјаву.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 609.
Чувши за ово, Дража 24. маја пише командама Старог Раса и Црне Горе:
У «Новом времену» од 21. и 22. маја, изашла је Павлова слика са министром Олћаном, као и Павлова изјава «Времену». Хитно смо ово демантовали преко Демократске Југославије. Павлу препоручујем да нам не прави овакве незгоде, јер после тога долазе отворени напади преко Лондона, који нам шкоде у народу.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 653.
Ради разумевања Дражине стратегије, подсетићемо се његовог упутства једном од делегата Централног националног комитета за Црну Гору, Рашовићу, од 26. новембра 1943. године:
За нас је сасвим свеједно да ли ћете Ви бити легални или илегални. Главно је да се не примите никакве јавне функције и да радите за узвишени задатак као члан секције Централног националног комитета за Црну Гору.69 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1.
Према томе, за Дражу је било важно да се у Црној Гори постигне жељени циљ, а то је ослобађање од комуниста, без обзира да ли ће то учинити илегалне или легалне снаге. Легалнима, пак, није дозвољавана компромитација, барем не превелика, јер је шкодила остварењу циља. Ђуришићево мешање са осовинским трупама у забаченим крајевима било је једна ствар, док је његов јавни боравак у престоници, уз примање високе јавне функције, представљао нешто сасвим друго. шта тачно - то Дража још није знао, јер је звучало невероватно да неко пристаје уз Немце у тренутку када је извесно да они губе рат и када их сви напуштају. Имајући, приде, у виду компликовану ситуацију у Црној Гори, он се задовољио оном благом критиком Ђуришића од 24. маја, остављајући стратешке одлуке до пријема нових информација.

Ђуришић се по новом повратку из Београда јавио Врховној команди 25. маја (...). Међутим, у овом радиограму Врховној команди Ђуришић је писао и следеће: «Јеврем Шаулић, који је пре рата био љотићевац, сада је потпуно наш човек». Истог дана, Ђуришић упозорава Команду Црне Горе да не користи радио станицу, јер је слушају Немци. А нешто касније, 9. јуна, он наређује Команди Црне Горе «да се ухапси или ликвидира Краљевић, јер је гестаповац».99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Знајући да је капетан Мило Краљевић у вези са Дражом, у Команди Црне Горе посумњали су да је, заправо, то прави разлог што Ђуришић жели да га ликвидира. То је помислио и Дража, који 2. јула одговара Команди Црне Горе:
Капетан Мило Краљевић био је код нас пре неколико дана и вратио се назад. Он каже да је све измишљотина. Вероватно да је то неко подметање. Треба проверити.99 АВИИ, :А, К-279, рег. бр. 16\1.
Провере су потврдиле да је Краљевић заиста био гестаповац. Капетан Ђорђе Радмиловић, командант Бококоторског корпуса, известио је 8. августа Дражу да је Краљевић стигао у Боку. Разметао се својим везама са Дражом, као и његовим фотографијама. Неке људе, који су му поверовали и открили да су Дражини, Гестапо је одмах ухапсио. «Краљевић је тип без карактера и скрупула, увек је у друштву Немаца и Гестапоа... чим ми се укаже прилика ликвидираћу га», писао је Радмиловић Дражи.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 17\1.
Ђуришић је, дакле, на свој начин и даље радио против Немаца, а уједно и са Немцима. Према њему су зато били сумњичави и Дражини људи и Немци. То се неће променити до краја рата.
(...)
Команди Црне Горе тога дана Ђуришић шаље још један радиограм:
Ситуација се поправља у нашу корист. Припрема се акција са свију страна са јаким снагама за дефинитиван обрачун са црвенима. Овај пут морамо успети. Припреме се врше ужурбано.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Међутим, 28. маја Ђуришић открива Команди Црне Горе да је дефинитивно променио страну, наређујући јој:
Забрањујем убудуће директну везу са Врховном командом. Ова станица ради сваки дан. Вршим преформирање овамо два и тамо један пук... Кад завршим формирање овамо долазим тамо.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Дакле, свега 18 дана пошто га је Дража поставио за команданта Црне Горе и Санџака, Ђуришић наређује прекид веза са њим и прелазак из Југословенске војске у једну осовинску формацију. Команда Црне Горе је наставила да слуша радио станицу Врховне команде, али примљене депеше нису бележене.
(...)
Нове шифре Команди Црне Горе послао је и Ђуришић, 29. маја. Тако је ова команда имала и Дражине и Ђуришићеве шифре, с тим што су до 10. јуна уписиване само Ђуришићеве поруке. Оне су и даље биле пуне оптимизма. Ђуришић је 4. јуна писао да су Немци напали штаб Ј. Б. Тита у Дрвару, да су вероватно убијени комунистички вођа, његова влада и чланови савезничких мисија, док су партизанима нанети велики губици. Ђуришић наставља:
Ово је највећа акција коју су Немци против црвених на Балкану до сада предузели. Сматра се да ће црвени бити потпуно уништени. Ово саопштите војсци и народу на најпогоднији начин.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Нови радиограм Команди Црне Горе Ђуришић шаље 8. јуна:
Одмах одговори колико има бораца способних за борбу из Колашинске и Беранске бригаде од 16 до 40 година старости... Да мајор Бољевић сачини план за успоставу жандармерије по селима...99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Ђуришић се Команди Црне Горе јавио и сутрадан:
Припремамо се за акцију пуном паром. Немци такође. Очекујем јако оруђе и спрему. Припрема се 5.000 четника и два пука добровољаца. У Санџаку три пука Немаца. Припреме се врше ужурбано.
За радио станице да знаш само ти (потпуковник Блажо Гојнић, командант Ловћенског корпуса, који је преузео радио станицу и шифре Команде Црне Горе - прим. аут) и Кујовић - понављам ти и Кујовић... Према изјавама извесних будите резервисани, јер улога Гестапоа у нашој организацији је очигледна. Исто саопштите и Марку Радуновићу и Ружићу. Станице сакријте јер их Гестапо тражи, а један човек у разговору их је открио. Ове депеше да знаш само ти и Кујовић.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Потпуковник Гојнић се, свакако, налазио у чуду пред Ђуришићевим депешама: Ђуришић је био међу Немцима, са њима је планирао акцију, забрањивао је везу са Дражом, али је истовремено крио своје радио станице од Немаца и наређивао да се ликвидирају гестаповци.
Један од београдских обавештајаца, др Радиша Воркапић, 16. јуна шаље Дражи следеће обавештење:
Павле Ђуришић добио одобрење да образује три пука црногорских добровољаца. За исте ће добити оружје од Немаца.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 609.
То је у ствари био Ђуришићев договор са Немцима, док су се на терену ствари одвијале другачије. Од 18. јуна у Ђуришићевим депешама Команди Црне Горе више нема оптимизма. Тога дана он је писао:
Бр. 11 (Немци - прим. аут) се комеша. Ситуација њихова и држање нејасно. Исхрана већ три дана због колоне неуредна. Транспорт материјала и оружја не врши се због недостатка колоне. Јавите се.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Другим речима, Немци нису испоручили обећано оружје Ђуришићевим четницима, док су им испоруке хране проредили. Већ 19. јуна Ђуришић Команди Црне Горе шаље још неповољније вести:
Ситуација доста тешка. Притисак на Пљевља јак... 17. и 27. дивизија су заузеле Чајниче и Челебић и њихови предњи делови на Дрини... Обавестио сам о овоме бр. 11 и одмах су њихове трупе у Рогатици извештене...
Ђуришић потом пише да су Немци напали партизанску 37. дивизију, али да су истовремено стрељали једног четника и попалили куће многим четницима, настављајући:
Због паљења четничких кућа и стрељања једног четника протествовао сам и ујутру сам позван на разговор. Јавићу накнадно резултате разговора... Бр. 11 згомилао велике снаге око Рогатице, али им се намера не зна.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Видевши да од договора са Немцима нема ништа, Ђуришић престаје да се јавља Команди Црне Горе и поново се повлачи у себе.

 

[gost 107590]

niko ovde nikog ne ulepsava i ne sminka vec se govori onako kako jeste....Ono sto je trenutno bitno je ''zeljezni'' krst koji je navodno dobio Djurisic sto je puka laz i propaganda, a cudi me da i ti ako se vec kriticki osvrces na postove i pokusavas da budes objektivan, u ovoj temi nisi prokomentarisao da je krajnje smesno tvrditi to na osnovu nekog tekstica iz nekih novina...

To koliko je Samardzic objektivan mozes da procitas u sledecem tekstu koji cu da postavim...

Nemoj pogresno da me shvatis, oko krsta nisam nista komentarisao zato sto je to svakako sporno, nije dokazano da ga je dobio, ali cudno je to da Djurisic tako slobodno krstari po Evropi, a vodi se kao nemacki zarobljenik, tu nesto ne stima, nisu tu cista posla...Zna se koje i kakve osobe su Nemci oslobadjali iz logora, samo one od kojih su imali koristi, na koje su mogli da racunaju u svojim planovima...

 

[Koča]

ДРАЖИН МАНЕВАР СА МАЈОРОМ ЛУКАЧЕВИЋЕМ

Са Ђуришићеве радио станице («Берта»), већ од 19. јуна јавља се неко други, потписујући се као «Анд». Поред те прве «Андове» депеше потпуковник Гојнић је ставио знак питања. Ускоро се «Анд» потписао као Душан и у Команди Црне Горе схватили су да је то капетан Душан Арсовић, Ђуришићев заменик. У низу депеша од тога дана, Арсовић је слао лоше вести, попут ових:
Са исхраном пропадох. Немцима митраљирано 14 камиона... Дошли били четири енглеска ловца да туку и извиђају директно Милешево, па ово приметили и уништили... Тако да већ четврти дан не примам храну... Спрема дошла до Рашке, али нема средстава да се пренесе, те права мука. Дошло је изгледа још нешто, али не знам шта све. Оружје изгледа још није дошло...
Како иду ствари. Овде смо чули да је Цетиње заузето. Јави о томе јер је то убило морал људима. чуло се да су Немци са беспилотним апаратима средили Енглеску и Лондон. Доста смо се насладили. Поздравља све Душан.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Дакле, ситуација у Црној Гори и Старом Расу била је веома неповољна. Ђуришићеве јединице биле су под утицајем Немаца и љотићеваца и практично истргнуте из формације Дражине војске. Било је јасно да Немци и љотићевци, а самим тим ни Ђуришић, не желе или не могу да се обрачунају са комунистима у тој области, као и да они, у таквом стању ствари, ометају Дражину акцију. Најзад, иза обрачуна са комунистима Дража је планирао напад на окупационе трупе, очекујући скори крај рата, док је у поретку који је створио Ђуришић то, у најмању руку, било отежано.
За извлачење јединица из Ђуришићевог утицаја Дража је применио опробану формулу са легалним и илегалним четницима. Ђуришић је већ био легализовани командант те области, што је била чињеница која се није могла променити.
Најповољнију личност за илегалног команданта Црне Горе и Старог Раса Дража проналази у амбициозном мајору Војиславу Лукачевићу, који се управо вратио са пута из Каира и Лондона. Питање форме илегалних јединица решено је само по себи, јер су већ постојале наредбе за оснивање јаких покретних јединица - јуришних корпуса и група јуришних корпуса. Тако је Дража, за ову област, наредио формирање 2. групе јуришних корпуса, на чије чело је поставио мајора Лукачевића.
Практично, Лукачевић је имао задатак да што више људи отргне од Ђуришића, Љотића и Немаца. Ђуришић је, као што смо видели, искористио Лукачевићев одлазак на пут јануара месеца и преузео његову Команду Старог Раса, уместо да оде на додељени задатак у Црну Гору. Већ у марту је тражио од Драже да се Лукачевић не враћа, а у ово време, када је дефинитивно био прешао на другу страну, покушавао је да осујети његову мисију. Сазнавши да Лукачевић долази, Ђуришић најпре, 15. јуна, шаље једну дезинформацију Команди Црне Горе: «Чика Ђока (Дража - прим. аут) јавио Лукачевић и Баћовић упућени на дужност ван територије Србије да у споразуму са тамошњим командантима у страној територији учине нешто с обзиром да познају спољне прилике».99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Новости у вези са Лукачевићевом акцијом капетан Арсовић шаље Ђуришићу, који је тада боравио у Подгорици, 23. јуна, преко радио станице Команде Црне Горе, односно потпуковника Гојнића. Гојнић се налазио у близини, јер је иначе командовао Ловћенским корпусом. Арсовићева депеша гласи:
Децембарски командант Старога Раса (Лукачевић - прим. аут) отишао у Радојину. Тајно позвао капетана Станковића, Сретка Матовића, Сима Деспотовића, Ирића, Брашанца, Раду Корду, Владу Шћепановића и Шиљка. У позиву стоји да хитно дођу на конференцију која ће трајати 23. и 24. јуна, а на којој ће се решавати хитна, важна и тајна питања. За позив и одлазак нити смеју знати окупаторске, нити четничке власти. Сви су кријући пошли. У том смислу се свуда саботажа осећа...99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Арсовић у наставку, да би збунио Гојнића, понавља Ђуришићеву дезинформацију о наводном одласку Лукачевића у иностранство. Сутрадан, он шаље Ђуришићу извештај о стању у долини Лима:
Са храном иде врло рђаво. Нема транспортних средстава за пренос, мада хране има у Косовску Митровицу довољно. Онај део оружја из Крагујевца стигао у Рашку, а спрема такође, но ни то се нема чиме транспортовати. У јединицама бушкање појединаца, као Баја Бабовића, Бранка Ђурашковића и Тома Кастратовића. Бранка и Тома сам затворио.
Дакле, Ђуришићев заменик је хапсио четнике који су радили на извршењу Дражиног наређења. У наставку, он пише:
Ситуација са партизанима променљива, али још није опасно. Детаље ћу ти накнадно јавити. Све је спремно и чека на нас за главну акцију. Ђокини (Дражини, тј. јединице које су већ ушле у састав 2. групе јуришних корпуса - прим. аут) на обали Увца, а једна бригада на Бањи до Бистрице. И они су спремни за акцију и цене 5.000 људи.
Крај депеше показује да је и Арсовић имао исте невоље са ћудљивим Ђуришићем, као и сви који су са њим радили: «Ни на једну депешу не добих одговора. Молим те да одмах одговориш», писао је Арсовић.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Следећег дана, 25. јуна, Арсовић шаље Ђуришићу извештај са конференције четничких команданата у Радојини:
Са конференције се вратили. Позивао Калајит (командант 2. милешевског корпуса, капетан Вук Калаитовић прим. аут) уместо команданта Старог Раса из децембра. На конференцији изјавио да се оснивају јуришни корпуси и да са територије Старог Раса треба да буду изгледа два, али није детаљисао. Наредио командантима бригада: да мобилишу све од 18-35 година и да од тога људства нико нема бити у добровољце (тј. у љотићевским пуковима које је Ђуришић покушавао да оснује - прим. аут). Позива се на наредбу команданта: Старога Раса, Црне Горе, Босне, Херцеговине, команданта 2. групе јуришних корпуса и ађутанта Њ. В. Краља, мајора Л. (Лукачевића, који је у Лондону проглашен краљевим ађутантом - прим. аут).99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Арсовић истог дана шаље још једну депешу Ђуришићу:
Из писма Мирка Л. упућеног теби уопште се не види оно што Калајит ради, него напротив он каже: држи све што можеш, да будеш јачи у моменту, онда ће ситуација бити у твојим рукама, а о овим комбинацијама ништа не говори. Дакле види се да су у питању Калајитове и Л. комбинације и личне амбиције... Потребно је да одмах дођеш овамо. Београд је јавио да одмах пошаљем 200 људи за 900 коња који су већ купљени. Са спремом тешко, јер нема камиона за превоз.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Тако, уместо Драже, Арсовић и Ђуришић слушају «Београд», односно Немце и Љотића, још једном верујући њиховим обећањима да ће добити оружје и ратну спрему (за које је требало слати 200 људи и 900 коња). Овај Арсовићев радиограм, такође, показује да је начелник Оперативног одељења Врховне команде, потпуковник Мирко Лалатовић, још у ово доба саботирао Дражу. Касније, Лалатовић ће са свим својим земљацима из Црне Горе напустити Дражу и кренути са Ђуришићем.

 

[Koča]

Преко курира, извесног Ђукана, 30. јуна у Ђуришићев штаб стиже једно Дражино писмо. Преко радио станице Команде Црне Горе Арсовић ово писмо одмах прослеђује Ђуришићу. Оно гласи:
Драги Павле, надам се да је већ тамо стигао Лукачевић. Ја сам њему дао детаљна упутства шта и како треба радити. Главно је једно и од општег интереса да се комунисти већ једном очисте из Црне Горе и Санџака. У том смислу морамо учинити све напоре да то буде што пре. Не смемо дуго чекати јер је сваки дан скупоцен. Ситуација се развија врло брзо и одлучујући догађаји се приближавају врло брзо.
Добио сам Ваше депеше од 15. јуна из којих видим да се надате да припреме завршите до 1. јула т.г. У вези са тим ја сам одлучио да то буде крајњи датум до кога треба да се припреме снаге за акцију, како наше тако и ваше...
Веома је важно да се Санџак и Црна Гора очисте јер ће сада све да се веже са Србијом и тек тада можемо рачунати да смо однели битку са комунистима. Одговорите хитно по свему, а што се тиче односа Ваших и Лукачевића, ја сматрам и очекујем да ћете вас двојица све своје напоре у овом смислу (нечитко - прим. аут) и да ће бити успеха.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Поменуте депеше од 15. јуна нису познате. Ђуришић је тога дана сазнао за Лукачевићев повратак, па је, како изгледа, настојао да увери Дражу да је он сам способан да се обрачуна са комунистима.
После преношења Дражиног писма, Арсовић пише Ђуришићу:
У службеном разговору сада Ђока (Дража - прим. аут) ваљда по наговору околине не одобрава оно што је раније пред људима одобрио, не да, каже: морају постојати две врсте четника, једни легални а једни илегални. Наредио је да за територију Црне Горе, Босне и Херцеговине, односно Приморја, буде Воја Лукачевић командант, а ти да останеш легални командант исте територије.
Није познато шта је Дража раније наводно одобравао - вероватно је то Ђуришић нешто криво представио Арсовићу - али је сада, као што смо видели, тражио формирање легалних и илегалних четника. Прецизније речено, у Црној Гори су готово сви већ били легализовани код Немаца, а сада је Дража, преко Лукачевића, покушавао да створи и илегалне јединице. У наставку, Арсовић пише:
Предузето је све да се бушкање спречи, али забадава. Калаитовић петља исувише. Прети командантима милешевским, командантима бјелопољским и њиховом људству смртном казном у случају да се позиву не одазову или из јединице побегну, мислим на људство. Људи се нашли у чуду.
Ђукан је лично био код њега при повратку и дословно му је изнео ситуацију, али је Воја (Лукачевић - прим. аут) остао при своме да треба хитно све свршити, али да он не може одустати од формирања јуришних корпуса, те да је за данас првенствено потребно формирање ових корпуса, те да се морају формирати без изговора.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1. Истог дана, 30. јуна, ову депешу «Берта» шаље и Команди Старог Раса, уз извесна скраћења (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1).
Наредних дана Дража наставља комуникацију са Ђуришићем, покушавајући да смири страсти једним дипломатским наступом, али и да овога натера у акцију. Команди Црне Горе, с назнаком «за Ђуришића», 3. јула он пише:
У вези наших последњих депеша шаљем Вам као допуну следеће:
На основу опште ситуације у односу на комунисте донео сам ових дана најновије одлуке о плану акције, који треба што пре да спроведемо противу комуниста. Ове акције већ смо отпочели, јер смо ангажовали велике снаге противу комуниста у области Јастрепца. Надамо се да ћемо их овде брзо очистити и на тај начин осигурати залеђе. У овој опсежној акцији Ви треба што јаче да помогнете одбрану Лима, понављам одбрану Лима најпогоднијим начином дејства. Затим ће следити акција тамо. У тој новој акцији ми рачунамо врло много на Вас и на Ваше све потчињене команданте и борце у Црној Гори и Санџаку. (...) Испоручите моје личне поздраве народу и војсци у Црној Гори. Чича.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.
Шта је Ђуришић одговорио - то није познато. На те одговоре Дража му поново пише 8. јула, сада преко радио станице Команде Старог Раса, што значи да је очекивао његов повратак из Подгорице. Ова Дражина депеша гласи:
Саопштите Ђуришићу следеће: Примљене депеше бр. 1 до бр. 12, сем бр. 3. Врховна команда има пуно поверење у Вас и она Вас сматра достојним чланом организације и командантом важне области. Ви сте командант Црне Горе и Старог Раса као што сте били и до сада. Мајору Лукачевићу дата су овлашћења да прими команду над Старим Расом коју је команду имао и раније и да прикупи илегалне јединице из Старе Црне Горе. Ова овлашћења дата су Лукачевићу јер је он гарантовао, понављам јер је он гарантовао мени лично да ће се сигурно споразумети са Вама... (овде су нечитки делови депеше - прим аут) ...Заједнички рад на истој линији. Будите спокојни да нећемо дозволити да се Ваш рад отежава и да Вас ценим... од Вас очекујем много... Пожурите како бисмо што пре тукли комунисте у Санџаку и Црној Гори. Потврдите пријем ове депеше.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.
Дражини покушаји нису уродили плодом. Једноставно, од Ђуришића поново није било ни трага ни гласа. «Где је Павле, шта, када и куда предузима из Подгорице према Санџаку. Нека се Павле хитно јави», писао је мајор Лукачевић потпуковнику Захарију Остојићу 8. јула.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.
Немци су крајем лета извели неколико операција против комуниста у Црној Гори, али без Ђуришића. У немачким документима из овог доба наводе се веома ниске цифре за бројно стање Ђуришићевих трупа. Априлска операција остала је њихов последњи покушај да савладају комунисте.
Нису успели ни Лукачевићеви напори да привуче Ђуришићеве јединице у 2. групу јуришних корпуса. Ђуришић и његове присталице покушали су чак да одузму Команди Старог Раса најбољу јединицу са тих простора, Пљеваљску бригаду, која се налазила у саставу 1. милешевског корпуса. «Пљеваљци се држе одлично, упутили резолуцију Воји да су на нашој страни и да тако интереси захтевају», јављала је радио станица Команде Старог Раса, 10. јула 1944. године.99 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.
Пљеваљски крај је, иначе, у оно доба још називан Старом Херцеговином. Од Турака је 1912. године ослобођен од стране српске војске и налазио се у Краљевини Србији до наредне године. Тада, у знак захвалности због учешћа једног батаљона црногорске војске у Другом балканском рату против Бугара, Краљевина Србија уступа Пљевља Краљевини Црној Гори.

 

[gost 107590]

"...Према томе, за Дражу је било важно да се у Црној Гори постигне жељени циљ, а то је ослобађање од комуниста, без обзира да ли ће то учинити илегалне или легалне снаге. Легалнима, пак, није дозвољавана компромитација, барем не превелика, јер је шкодила остварењу циља. Ђуришићево мешање са осовинским трупама у забаченим крајевима било је једна ствар, док је његов јавни боравак у престоници, уз примање високе јавне функције, представљао нешто сасвим друго. шта тачно - то Дража још није знао, јер је звучало невероватно да неко пристаје уз Немце у тренутку када је извесно да они губе рат и када их сви напуштају..."
Ovo deluje kao kolaboracija sa jasnim ciljem, pobediti u gradjanskom ratu...

 

[Koča]

НЕМАЧКА ДОКУМЕНТА О ЂУРИШИЋУ
(...)
За сво ово време, Ђуришић и остали Црногорци на положајима, у Народној управи на Цетињу и сл, тражили су од Немаца да испуне обећање о уједињењу Црне Горе са Србијом, али узалуд. До последњег дана Немци су се држали Хитлерове политике разједињења, а не уједињења Срба.
Тако, без обзира што је Ђуришић веровао да ће искористити Трећи рајх за уједињење Србије и Црне Горе, а можда и осталих српских области, оно што је у пракси радио имало је супротан ефекат.
Ово се види и из Вајксовог писма Врховној команди Вермахта од 5. јула 1944. године. Вајкс пише да оснивање «Црногорског добровољачког корпуса» има циљ «да се раскину и последње везе Ђуришићевих људи са Д.М, са којим су у извесном смислу, владали затегнути односи». Вајкс је сматрао да би се жељени циљ постигао коришћењем имена «Српски добровољачки корпус», док је инсистирање Немаца на црногорском имену у називу јединице «тешко оптеретило намеравано деловање». Врховна команда Вермахта је раније пристајала на следећу комбинацију: обавезна употреба термина «Црногорски добровољачки корпус», али да се овоме дозволи потчињавање «Српском добровољачком корпусу». Међутим, 14. јуна Хитлер забрањује и ово потчињавање. Та забрана «ставиће коначно у питање намеравано дејство», жалио се Вајкс.99 Зборник докумената, том 12, књига 4, 393.
Према процени команданта немачких снага на Балкану, после забране изречене 14. јуна у Црној Гори је ојачала Дражина позиција, јер је он као и увек наступао са позиције останка Црне Горе у «српском подручју». Вајкс закључује:
Пошто се црногорски четници са своје стране у првом реду боре за овај циљ (уједињење са осталим Србима - прим. аут), а не за било какве интересе окупационих власти или идеје европског поретка, само се по себи намеће поново јачање управо ослабелих односа између црногорских четника и Драже Михаиловића.99 Зборник докумената, том 12, књига 4,394. (...)

 

[Koča]

@Dachazr

pitao si, pa procitaj ovo sto sam postavio ako zelis...

 

[Koča]

Dakle ova tema se pretvorila u raskrinkavanje komunjarske propagande...u tu svrhu i sledece...

Jos jedna laz Kiselog preko koje smo olako presli...dakle covek na osnovu listica dokazuje Djurisicevo odlikovanje, a pritom tvrdi (opet argumentovano ko po obicaju) da De Gol nije odlikovao Drazu...pa evo povodom price da je Draza najodlikovaniji oficir...

1. Сребрна медаља за храброст, 1913. године,
2. Споменица за Српско-бугарски рат, 1913.
3. Споменица за Српско-турски рат, 1913.
4. Златна медаља за храброст, 1915.
5. Енглески војни крст, 1917.
6. Бели орао са мачевима четвртог реда, 1918,
7. Бели орао са мачевима петог реда, 1920.
8. Споменица за рат 1914-1918, 1920.
9. Златна медаља за храброст, 1920.
10. Албанска споменица, 1921.
11. Орден Светог Саве четвртог реда, 1928.
12. Бугарски Командирски крст Светог Александра, 1936.
13. Чехословачки Орден белог лава трећег степена за војне заслуге, 1937.

Године 1942. Де Гол је одликовао Дражу француским Ратним крстом, а 1948. Труман америчком Легијом заслужних.

Evo Kiseli pored onih pitanja i na ovo mozes da odgovoris posto si tvrdio da nije tako...

 

[kiseli1]

Dakle ova tema se pretvorila u raskrinkavanje komunjarske propagande...u tu svrhu i sledece...

Jos jedna laz Kiselog preko koje smo olako presli...dakle covek na osnovu listica dokazuje Djurisicevo odlikovanje, a pritom tvrdi (opet argumentovano ko po obicaju) da De Gol nije odlikovao Drazu...pa evo povodom price da je Draza najodlikovaniji oficir...

1. Сребрна медаља за храброст, 1913. године,
2. Споменица за Српско-бугарски рат, 1913.
3. Споменица за Српско-турски рат, 1913.
4. Златна медаља за храброст, 1915.
5. Енглески војни крст, 1917.
6. Бели орао са мачевима четвртог реда, 1918,
7. Бели орао са мачевима петог реда, 1920.
8. Споменица за рат 1914-1918, 1920.
9. Златна медаља за храброст, 1920.
10. Албанска споменица, 1921.
11. Орден Светог Саве четвртог реда, 1928.
12. Бугарски Командирски крст Светог Александра, 1936.
13. Чехословачки Орден белог лава трећег степена за војне заслуге, 1937.

Године 1942. Де Гол је одликовао Дражу француским Ратним крстом, а 1948. Труман америчком Легијом заслужних.

Evo Kiseli pored onih pitanja i na ovo mozes da odgovoris posto si tvrdio da nije tako...

odgovorio sa ti na to, no izgleda, da, ili ne citas , ili imas slabu memoriju

1. odlikovanja se daju ukazom, koji je sluzbeni dokument pod brojem. nema ni fotokopije ukaza, ni to broja
2. de-gol nije odlikovao drazu nicim, cak i ne poznaje drazu
3.americku medalju , je draza dobio zbog operacije halyard
4. tvoja tvrdnja je da je draza najodlikovaniji srpski oficir, na sto sam ti odgovorio da je to vojvoda zivojin misic
5. U ratu je odlikovan sa dve Zlatne medalje za hrabrost, i jednom Srebrnom za hrabrost, Ordenom belog orla sa mačevima IV i V reda i engleskim Bojnim krstom. to je ono sto sam ja napisao.

biografija DM, je irelevantna za njegovo ponasanje u WWII.
da rezimiramo;

1. DM, je unapredjen u generala, i postao je ministar u vladi petra drugoga, koja je legitimna jugoslovenska vlada, priznata od saveznika (Antante)
2. on legalizira svoje jedinice kod generala Nedica (koji je predsednik srpske vlade spasa, postavljene od okupatorske vojske i uprave). pravno i stvarno, on postaje kolaborator. on moze tvrditi da su te jedinice pod njegovom komandom, ali to cini situaciji po njega jos gorom.
3. njegov vrhovni komandant je kralj petar drugi. on mu je naredio, 1944 godine, da se stavi svoje snage pod titovu komandu, i da dodje u london. on to naredjenje nije izvrsio. umesto toga , stavio se pod komandu nedica, prihvatajuci da je komandant svih srpskih snaga (ukljucujuci i ljoticevce)
4. od 1944 , on je aktivno saradjivao sa nemcima, jer je jedino od njih mogao da dobije vojno snabdevanje i hranu. pokusao je na svoju ruku da kontaktira sve saveznike, ali nitko mu nije dao nikakav legitimitet.njegovi ljudi su se povlacili zajedno sa ustasama, i ucestvovali sa njima u borbama oko tuzle, 1944, kada su ga izjurili iz srbije
5. slovima i brojkom, 170 hiljada srba je ubijeno na teritoriji srbije od njegovih cetnika , ljoticevaca i nedicevaca
6 citirao sam ti pismo cetnickog oficira, iz knjige Najdanovica (kojeg si ti odmah proglasio za ljoticevca). svatko tko je protiv postavke DM- heroj, odmah mora da dobije labelizaciju, i svaki dokumenat , koji tvrdi da je DM ******, je automatski falsifikat
7. mi ne govorimo u ovom topiku o zlocinima partizana. ne mozes na zlocine cetnika odgovarati ( kao premili Kosta). jednopartijski sistem, zlocini partizana. ne mozes izjednacavati zlocine. zrtve su razlicite, kao i pocinioci (ili su barem uniforme razlicite)
8. u drugom svetskom ratu mi govorimo o jugoslaviji, gde srbija predstavlja 30% teritorija,i manje od 50% stanovnika te drzave
9. DM je sudjen za ratni zlocin nad civilima. slovima i brojkom , imenom i prezimenom za 19 600 zrtava (19 hiljada). ne vise od toga. jedino ako zelis da izbacis cuvenu recenicu : "Brojevi su preuvelicani" , pa ces reci, mi priznajemo, samo pola od toga
10. pitao si me za kostu Nikolica. stavio sam ti naslov , skini na webu (nisam posudbena biblioteka, ovo nije specijalizirani forum istoricara), ali cu ti staviti jedan mali citat

Политику покрета креирао је генерал Драгољуб Михаиловић, начелник штаба Врховне команде ЈВУО. Још од почетка 1944. године говорио је, у својим расписима, инструкцијама и наредбама, да предстоје одлучујући догађаји: пораз Немачке, па је тражио да се све снаге усмере на борбу са унутрашњим непријатељима - комунистима и "десничарским издајницима" - љотићевцима и недићевцима. Уверавао је своје команданте да је јавно мњење западних земаља против комуниста и да такву ситуацију треба искористити за дефинитивни обрачун са југословенским комунистима: "Данас савезници јасно увиђају да су комунисти изгубили битку... Комунизам је пропао у целом свету, а пропашће и код нас". Пошто су комунисти били најопаснији непријатељ у завршној фази рата, Михаиловић је тражио обустављање борбе са осталим противницима и наређивао командантима корпуса да се стриктно придржавају упутстава о борби против комуниста.

obrati paznju na ovu izjavu. on nema zelju da se bori protiv nemaca, ustasa, nego samo protiv komunista

 

[Koča]

Tvoji postovi postaju zamorni...vec sam ti rekao da ovde nikog ne interesuje tvoja verzija price i tvoja prepricavanja...Opet odgovaras samo na ono na sta mislis da imas odgovor...vidim da vesto pokusavas da izbegnes konkretan odgovor u vezi sa Kosotom Nikolicem i knjigom na koju si se pozvao pa pokusavas da se izvuces ali ne vredi, davno si izvaljen...Ovo citiranje pojedinih delova i izvlacenje iz konkteksta ne zelim ni da komentarisem...to je ono cime se bavis sve vreme

sta reci o tvojoj petoj tacki nego bezobrazluk....koji ne treba ni komentarisati...samo kad pomislim da sam dosao u situaciju da ja tebi odgovaram....ccc

Pogledaj na sta ti se svode postovi...

2. de-gol nije odlikovao drazu nicim, cak i ne poznaje drazu...LOL

Armijski general Dragoljub D. Mihailović, legendarni junak, simbol najčistijeg rodoljublja i najviših jugoslovenskih vojničkih vrlina, nije prestao voditi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomoć rodoljuba, on bez sustajanja ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajući onaj konačan juriš koji će dovesti do oslobođenja njegove otadžbine i celog sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja može da pokori surovom zavojevaču.“

mislim da si svima dokazao...hehehe....kao sto si dokazao Djurisicevo odlikovanje, tako i ovo...smesno....sta je, jos nisi nasao ni jedan dokument o djurisicevom odlikovanju...ajde mora da postoji nesto...


Opet iznosis NEISTINE...Draza nikad nije osudjen kao ratni zlocinac!!!

Ovo iznosim zbog ostalih koje interesuje da saznaju vise i prokljuve dokle je komunjarska propaganda isla...uopste ne mislim da si ti posle svega sto sam od tebe video vredan bilo kakvog odgovora, iskljucivo zbog drugih:

 

[Koča]

Aleksandar Dincic:

„Дража Михаиловић на стаљинистичком суђењу у Београду није осуђен као издајник и ратни злочинац већ само као непријатељ НОП-а, односно комуниста!“

Ово је истина. Сваки суд ће ако боље погледа пресуду то закључити.
Како се комунистима ово омакло?
Врло једноставно.
Када се пресуда темељи само на нечему што је везано за непријатељства према комунистима, тако мора бити. То је Божија казна. Кренимо редом.

Десет правника је самном читало пресуду, коју сам ископирао из књиге „Не осећем се кривим“ и сви су се сложили да о пресуди као „раном злочинцу и издајнику нема ни говора“-

Да би се неко осудио као „ратни злочинац“ треба да стоји: „Па се тако, због свих поменутих дела, којa потпадају под организованим ратним злочинима, исти осуђује као РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ...“Исто важи и за издајника. Они кажу да онда мора да постоји „ДРЖАВНИ ИЗДАЈНИК“, а не само издајник. Државу неко издаје, а ако је обичан издајник, никог тај не издаје.

А тога нема.
Има само помињање нечега што је везано за уметање да је он ратни злочинац, али нема оног битног: констатације да је он то.

После су комунистички демагози ударали главу у зид, али су се досетили да по историјским уџбеницима, по енциклопедијама ставе: „Осуђен је као издајник и ратни злочинац на смрт“. То је још један фалсификат!.

Комисија за утврђивање ратне штете окупатора и домаћих помагача је уврстила Дражу у ред ратних злочинаца. Он је под редним бројем 3345. Али, једно је комисија, а друго суд.

Ево где су се комунисти прерачунали. Пазите добро.

Оптужени Михаиловић Драгољуб- Дража, крив је...
Па се каже:

Ово је диспозитив пресуде. То је најбитније у пресуди. Остало је само кићење диспозитива, било лажно или право. Не код њега, него код свих који су осуђени.

1. Што је од почетка друге половине 1941....
Па даље.

2.Што је ради угушивања народноослободилачке борбе...

Па даље:

3.Што је у истом циљу, прихватајучи од окупатора лажну паролу борбе против комунизма...

Ово га конкретно ништа не качи, јер где је ту узрочна веза са самим окупатором?
Где је то доказано?

Па даље:

6. Што је у сладу са политиком окупатора, као претставник свих противнародних и антидемократских елемената...

Ово би пало и у сеоском суду, а камоли у општинском.
Какве везе има политика окупатора са „противнародним“ и „антидемократским“ елементима?
Комунисти нису схватали да су ти антидемократки елементи управо они.
Коју су они партију, а у времену које дотиче ова тачка оптужнице, имали , поред своје КПЈ? Нека изволе рећи, па да цементирамо и ову тачку оптужнице.
По правним основама, они себе туже што су следили окупаторску политику.
Само мало окрећу ствари....
Ко је носилац демократског уређења? Краљевска влада, која има своју војску, a која чува тај поредак. И ти „противнародни“ су исто комунисти. Јесу ли тада, у времену када га качи ова тачка оптужнице, били легитимни? Нису. Па када нису, они су антинародни, јер их народ није признао.

7. Што је, заједно са избегличком владом у којој је био министар....

Овде не треба ништа ни рећи.

И коначно:

8.Што је, доследан својој издајничкој делатности...

Е, ово је важно.
А где је доказ издаје?
Ово је пресуда. Не може прво да се донесе пресуда, па да се опет донесе пресуда. То не иде.
Јер, они кажу „својој издајничкој делатности“. То му дође као да су му то већ доказали, а не ДА НАБРАЈАЈУ ТАЧКЕ ПО КОЈИМА ЈЕ КРИВ.
Ово је мао замршено, али то је када дилетанти узимају правду у своје руке. Правници кажу, а и ја се слажем:

"Комунисти бркају пресуду коју ће тек изрећи на крају, диспозитив, који претходи самој пресуди, а који хоће да нешто докаже, а нема доказа за то, већ само има неке чињенице, а које нису пак ни доказане!"
Јесте. Таква је та општа збрка. Главобоља, али и њихова констатација:

"Сваки судија, када би ово прочитао, а треба да донесе свој суд, згужвао би папир, а писцу дао 1 и послао на прву годину Права да учи!"

Бркање диспозитива пресуде, саме пресуде и недоказаних чињеница. То је та Дражина пресуда!

Они му нису ни доказали ништа, а пишу у пресуди као да је то доказано. То се зове "Непостојећа пресуда"

"Милан Милошевић је крив што је дана тог и тог опљачкао златарску радњу, али је све опљачкане ствари вратио и власнику надокнадио целокупну штету".

То му дође тако нешто. Шалио се Милан.

Мишљење правника где су овде комунисти највише погрешили, лежи у овоме:
Требали су га осудити као издајника, па тек онда, а у образложењу пресуде, рећи и то о „издајничкој делатности“. Издаја је доказана, а после се може тако писати.
Што они кажу: „Могу му онда китити да је издао и самог себе“

Идемо даље:

Сада се веровали или не и завршава пресуда.
По тим тачкама је он у истину и осуђен.
Јер, даље се образлаже кривица по тачкама од 1-8, а под подтачкама: а, б, ц, итд.
То није диспозитив. То је и неважно.

Они њему на последњим страницама, како ми кажу правници ките злочине, али недоказане, јер они само наводе као доказе за те ставове од 1- 8.
Кратко и јасно, они не кажу, а и не пишу ОСУЂУЈЕ СЕ ЗБОГ ТОГА КАО РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ! А то је и најбитније.

Не, ово кажу:

„И сва друга дела описана у диспозитиву (то су оних 8 тачака, дакле антинародна демократија, борба против НОП-а, пропаганда, ресор министра војног, недоказана издаја, итд – моја примедба), за КОЈЕ ЈЕ КРИВИЧНО ОДГОВОРАН и осуђен Михаиловић...

Ово је јако важно. Комунисти изгрешише само тако.
Осуђен је по кривичној одговорности из тачака 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 и 8.
А ту пак, поред свега и не пише да се оптужује за неке ратне злочине и издају, а да је то и доказано. Зар не?
Тотално конфузно, правнички нетачно и дилетантски урађено. Скакање са коња на магарца, па на кобилу, како они то кажу!

Пазите добро. Њему се само у подтачкама (а, б, ц) набраја зашто се терети, али то нема везе са диспозитивом, како рекоше правници, јер у тим диспозитивним тачкама не пише то што они наводе у подтачкама.
Првнички: диспозитив је главни од оног другог.
То даје законску норму пресуди, а она је Дражи ова:

Осуђен је зато што:

1) Руководио четничким одредима
2) Што је ради угушивања борбе ступио у везу са окупаторским командама (овде му они не наводе и издају, а када му не наводе, не може ни ово да стоји као доказ. Не иде то тако. Они издају цементирају на подтачкама, а то нема везе са диспозитивом- моја примедба)
3) Што је супио у везу са Недићем
4) Што је хтео да скрене народноослободилачку борбу
5) Што је распиривао „братоубилачку“ борбу
6) Што је сарађивао са избегличком владом
7) Што је после рата организовао како се каже „терористичке банде“

А што је најжалосније, и ово му није доказано, а после цементирано.
Ако они мисле да га осуде за све могуће преступе, онда мора да ставе
-Због сарадње са Недићем – дакле као сарадник квислинга
-Због сарадње са Немцима – дакле као сарадник окупатора
-Због покоља нашег становништва – дакле као ратни злочинац
-Због издајства наше земље – дакле као државни издајник.

Итд. Има ту још много тога што је пропуштено.

Сироти комунисти, нису знали, да су и те „банде“ биле дуго времена и после повлачења из Србије део легитимне војске.

Где су у диспозитивним тачкама „злочини“, „издаја“, итд?

НЕМА ИХ!

Правници сматрају да су комунисти такође избркали оптужницу и пресуду као правни дилетанти. Они су заправо оптужницу преточили у пресуду. Правнички неисправно! Ја се у потпуности слажем.
Да су они онај део са подтачкама ставили као диспозитив, са видљивим доказима и са тиме да је то и доказано, то би било мало друкчије, да кажемо, али нису. Омаклко им се...

Прва година Правног (Увод у Право) - па нека изволе!

После су свакако лупали главу о зид, па су пресуду штимовали по историјским уџбеницима!
Брзо суђење – брзо погубљење, а рупа до рупе. То су схватили касније и мало школованији комунисти , али све је већ било готово.
То је отприлике то.

Мишљење правника, а и мене лично јесте да њему нису ни могли по правним законима судити. Нису имали комплетни кривични законик (цивилни и војни), већ су то тачке које су преписане из Јајца.

Друга ствар. По свим међународним конвенцијама, не може се судити легитими командан војних снага који води покрет отпора у Другом светском рату у некој земљи.

А ако му се већ суде за сарадњу са окупатором, ако му суде као да је био пријатељ Немаца, а да је уз то имао неку владу, онда треба да иде у Нирнберг, а не у Београд!

Пошто му суде у Београду, онда излази да он није ни имао владу, да је био дивљи и самозвни војвода, итд. Требало га је смакнути као "дивљака". Још један пропуст.

У најкраћим цртама за крај.
Комунисти су могли да га осуде као издајника и ратног злочинца само да су навели то што поткрепљује ту чињеницу и обавезно оно што је темељи.
По томе је требало 40 и више тачака и подтачака (диспозитив и његова објашњења), а колико их има у пресуди, објаснити и ставити какву одговорност повлаче: издајство, злочин, колаборација, итд.

Ту је и била грешка.

У силној мржњи и покушаја величања НОП-а, они су оманули.
Комунисти нису судили народне непријатеље да би их само судили и осудили, већ да би дизали себе у небеса!

А наш народ лепо каже:

"Онај кога много сврби - тај се много чеша и тако обично направи себи рану"

Јесте мало компликовано и на први поглед нејасно, али тако то изгледа када кафеџије и несвршени правници пишу оптужницу и пресуду.

Прво питање ту гласи: на којим основама они базирају оптужницу?

На Авнојским тачкама...

 

[kiseli1]

@Koca,
1..mozes staviti bilo koju sliku, bilo kakvog odlikovanja, i tvrditi kako je to bas drazino odlikovanje. stavi dekret oodlikovanju i broj
2. ne moras pisati markove konake. postoje stenografske beleske sa sudjenja. mirno stavi kopiju osude, akio ti nije tesko.
3. stavio sam ti citat iz koste nikolica. nisi obratio paznju

 

[Koča]

jadan si...

1. kao sto si ti stavio za Djurisica...jel tako? ....Postavicu uskoro sve detalje u vezi De Golovog odlikovanja...za razliku od tebe ja to mogu...samo sta posle toga...kada raskrinkamo jos jednu tvoju laz...pitam se oces li imati obraza da i dalje nastavis svoje izlaganje kao sto to sad radis

2. I mala deca danas znaju sta je to sudjenje prestavljalo...to znas i ti...samo tvoj cilj i nije istina, ti i ne zelis da vidis stvari onakve kakve jesu, niti da se potrudis da dodjes do nje vec da se ko pijan plota drzis ovih tvojih pricica jer to je ono sto ti, iz pretpostavljam kojih razloga jedino odgovara...

3. nemas ti pojma ko je Kosta Nikolic niti sta pise u svojim knjigama ali to se da zakljuciti iz teksta Vecernjih Novosti...to sam postavio zbog drugih, da vide cime se bavis...Nisam siguran da uopste postoji ona knjiga koju si ti spomenuo pod takvim nazivom, a ako si se pozvao na nju valjda to znaci da si je procitao...Vec sam ti rekao da ne budes smesan sa nekim citatčićem koji nista ne znaci (isitcanjem samo recenice, izvlacenjem iz konteksta itd)...ja ne znam kako te nije sramota, keve mi...kad si vec usao u neku diskusiju, praveci se sveznajuci...No, to svakako znaci da se pozivas na Kostu Nikolica ali ponavljam pojma nemas ko je on i sta pise jer se nikako ne bi pozivao na njega da znas...a to znaci i da stojis iza svega sto covek kaze....pa cemo u narednoj diskusije da se pozabavimo onime sto on pise...

 

[kiseli1]

@Koca,
mucis ljude pisanjem traktata. iznesi dokumente ako ih imas.kosta nikolic je napisao " ravnogorsku citanku za maturante",ciju kritku sam stavio u jednom od postova. post sa istoricarima i njihovim obrazlozenjem, sam stavio jos na pocetku, tako da svatko moze usporediti tekst, i odgovor tvojih istomisljenika. daj ljudima mogucnost da sami sude o stvarima

 

[PAC-PAC]

ЦРВЕНА ЛЕГИЈА У СРБИЈИ

Како су комунисти успели да за само неколико месеци направе такав неред у Србији? Откуд одједном толико комуниста у Србији, када је пре рата њихов број био занемарљив? Штавише, у оквирима КПЈ није постајала КП СРбије, постојале су само КП Словеније и КП Хрватске
Одговор на ово питање нуди књига „Крвава листа комунистичких злочина у Србији“, објављена 1942. године у Београду, у издању Недићеве Владе.
Да не дужим, ево увида у списак комуниста који су у Србију стигли као Совјетска помоћ и један део с Немцима као потпора Гестапоа и Абвера.
Реч је о лицима која су, нити Срби, нити праволсваци, нити су са територије Србије.
Ево тог списка уз пратећи коментар аутора књиге:

Тако је утврђено да се међу комунистичким вођама, политичким комесарима или истакнутим комунистима, налазе или су се налазила, пошто су погинула, заробљена или стрељана, следећа лица:

Аца Барниц – трговац из Новог бечеја
Венцел Бауер
Аца Межнар
Хенрих Мелцер
Лука Шурл
Рожа Шулман
Младен Штурза
Аврам Пијаде
Јосиф Мајер
Др Краус
Др Курт Леви лекар из Земуна са женом
Франц Бер
Фрањо Богве
Др Јосип Бузек
Буџат Џелиловић из Градице
Франц Банкибер
Израило Хасан – студент медицине
Валент Хорват
Алојз Хиршл
Хаим Харабан
Винко Фолиновић из Златара
Емерик Гедулдих
Леополд Грашничар
Конрад Тергловчник
Јожа Тот
Хаим Абрахам – судија
Исак Соломон Анаф – адвокат
Александар Турк
Милутин Туроман
Јохан Пакаји
Јохан Ритхен
Јанош Сечењи
Франц Визек
Јуре Сарић
Јосиф Фајл
Јанош Јерковић
Јосиф Ерјавец
Ивана Ситер
Стеван Стелер
Мартин Микуш
Розалија Керн
Мартин Красно
Иванка Кухар
Јоха Ленђел
Хајим Хороваш
Ерих Коен
Исак Форка
Александар Девајид
Моша Бенвенисти
Моске Конфино
Исак Беара
Хаим садикаријо
Валтер Коен
Бенцион Леви
Елида Илешковић
Феодор Махин
Скуа Бамновић
Мујо Ибрић
Штефица Косијер
Анте Михаљевић
Мика Арпад
Адам Мулаосмановић
Хаим Медина
Никола Крга - Хрват из Кореничког среза
Марко данити
Жива Френч
Андрија Кокотовић – Хрват
Бела Арањи
Фадим Мулић из Бијељине
Петар Лабеш
Живко Шиншар
Александар Ушћебрка
Боганић
Јанкулов
Ботев
Звонимир Одак
Мастељица
Валентин Козомарник
Мурат
ХИНКО МАЈЕР – велетрговац из Загреба, командант комунистичког одреда који је српским сељацима тестерисао главе
Лазар Лалије
ИШТВАН БОРОТА – командант комунистичког одреда који је секао српским подофицирима, добровољцима и четницима руке и ноге, уши и полне органе
Бела и његов син Карло Хиршвалд
Худалес
Фрањо Пунцер
Шобер
Хриберник
Алија Фотић
Алмузлино, отац, син и ћерка
Зденко Сењић
Друмка Ђурђевић
Пера Јурковић
Ева Граушник
Хрвоје Белош
Лујо Хитри
Моле Рабас
Јаков Албахари
Тома Водничек
Иван Даклер
Иван Пухловец
Барбарезе
Вита Гутман
Иван Вентричек
Нисим Барух
Фрањо Мартер
Моша Кабиљо
Ирена Мункер
Иван Катић
Шериф Хусрефовић – муслиман који је заклао неколико десетина Срба, међу њима и православног свештеника Милошевића из Азање
Иван Михар
Иван Кап
Мухадиновић из Бјељине
Инжињер Вајнер из Сарајева
Пишега
Иван Бајазит
Јожи Барух
Линдмајер
Иван Гарански – Хрват из Сарајева
Мујо и Смајо – крволоци из Тузле
Асим „цревар“ из Сарајева који је уместо овчијих и говеђих, парао црева правослваних Срба усред Србије уз припомоћ отпадника од српског народа, православне вре и здравог разума

Ето, то су ти велики „Срби“ који су пошли да „ослобађају Србију“ тиме што пљачкају српски народ, уништавају милијарде имовине и коњу на најбестијалнији начин стотине и хиљаде најбољих српских родољуба.

У једном комунистичком билтену помиње се да су 8. августа уборби код Космаја погинули ови комунистички бандити: Фриц Рајнпрехт, Никола Зубов и Јуро Котро. У другом коминистичком извештају пише да су у борби 8. октобра погинули комунисти Еди и Фриц а да је рењен Махлајгер.
У трећем комунистичком документу, листи Срба сељака из околине Београда, које су ови међународни бандити осудили на смрт, што неће њихову акцију да помажу, налазе се и имена чланова комунистичке тројке, која има извесне људе да побије. Ту комунистичку тројку сачињавају Смајо, Еди и Борис. Све чиста сама српска имена.

 

[PAC-PAC]

КПЈ ПОЗДРАВЉА УСТАШКИ ПОКРЕТ

Основни задатак с којим су комунисти послати у Југославију, насилно узимање власти, био је први узрок њихове немоћи да ступе у озбиљну борбу против сила Ососвине. Испуњени безграничном мржњом према „класном непријатељу“, домећем и било ком другом, били су неспособни да се, макар „за сада“, преусмере на нови колосек. Москва је тражила скривање комунистичких симбола, сарадњу са четницима и истицање савезништва са Енглеском и Америком. Међутим, Стаљин је за тако нешто милионе невиних људи послао у мсрт. Најчешћа оптужба у злогласним чисткама је управо била „агент Запада“. Зато су пред југословенске комунисте искрсавале дилеме: да ли су антикомунистичке директиве из Москве само провера њихове оданости? Ако јесу, како сутрадан доказати невиност, када пред комунистичким судовима уопште нема одбране? Шта ако припадници одељења за везу са њима буду стрељани због „шпијунаже у корист Запада“?

Није, међутим, само „класно питање“ условљавало да се комунисти боре пре свега против четника. Има томе још најмање два разлога. Први се тиче њихове опште снаге, тј. Слабости. Будући тек једна од стотинак југословенских партија, они реално нису ни могли да постигну неки успех против немачке силе. Да су јој се супроставили свим снагама, као на речима, нема сумње да би били потпуно сатрвени. Упрвој години ратовања само једном мису могли да избегну већи судар са Немцима, када су ови напали њихову „Совјетску републику“ у Ужицу. У паничном бегу комунисти нису успели да извуку ни своје рањенике: Немци су их стигли и поубијали на Златибору. С друге стране, комунистима је недостајао основни преуслов за герилско ратовање, а то је подршка народа. У огромној већини, народ је био са својом регуларном војском, иза које су стајали краљ, влада, црква, па и све друге политичке странке. Тако су комунисти следили логику немоћног силеџије, према којој треба напасти оног кога већ сви други (и јачи) нападају, дакле – четнике.

Следећи разлог окретања оружја на српску војску такође је везан за природу комунизма, али овога пута не за „класно“, већ за „национално питање“. Комунистичка теорија учи да у свакој вишенационалној заједници већински народ „угњетава“ и „експлоатише“ мањинске народе. У Совјетском Савезу на стуб срама стављени су Руси, а у Југославији Срби. Још Пети конгрес Коминтерне, одржан 1924. године, захтевао је издвајање Хрватске , Словеније и Македоније из састава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Штавише, тада је изричито наглашено да је за југословенске комунисте на првом месту „национално питање“, због чега они не треба да се боје „распаљивања националних страсти“ и „пламених елемената националних покрета“. КПЈ донела је резолуцију о националном питању, са следећом основном тезом:

„ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ПРОДУКТ СВЕТСКОГ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, У КОЈОЈ СЕ КАО ВЛАДАЈУЋА НАЦИЈА ЈАВЉА СРПСКА, КОЈА УГЊЕТАВА СВЕ ОСТАЛЕ НАРОДЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ“

Дакле, српска нација, а не „српска буржоазија“. Оваквим ставовима стварана је геноцидност комуниста према Србима, која ће доћи до изражаја већ на почетку устанка 1941. године.

 

[gost 107590]

Prijatelju letimicnim pogledom na tvoj post procitah ime Ruze Sulman i s obzirom u kom kontekstu si naveo ime te devojke mogu ti reci da opasno lupetas, naravno to je tvoje pravo, ali zapitaj se dokle bi trebali da trpimo kvislinsku propagandu kao argument u ovoj raspravi. Evo zamoli Bogarta da ti objasni ko je bila ta devojka i kako je zavrsila svoj zivot. I stvarno davis s tim glupostima, neko ce to ozbiljno shvatiti kao sirenje rasne i nacionalne netrpeljivosti, sto je karakteristika tih nedicevskih pamfleta i proglasa. Srpski receno ne rise vise...

 

[kiseli1]

kosta nikolic i njegov udzbenik:

The new history textbook
by Dubravka Stojanovic

On the new history textbook used in the last two years of high school, published in 2002 by the state-run Textbook Publishing Foundation and written by Kosta Nikolić, Nikola Žutić and Momčilo Pavlović

.

‘In this book the word war is mentioned 400 times and the word culture only 20; generals and artillery appear twice as often as culture; women are classified as children; Vojvodina Croats are Serbs; Bosnian Muslims are Serbs; Bosnian Catholics are converted Serbs; Albanians, who are called "Š iptars" and "Arnauti", are Islamicized Serbs; Tito is described as a "professional agent", while Draža Mihajlović was "an admirer of French culture"; the Chetniks had "moral dilemmas", while the Partisans had none. According to the textbook authors, Milan Nedić was "protecting the Serb people’s biological substance". Forty years of post-war history is referred to as "so-called" and "alleged". The textbook does not have Svetozar Marković, but has Pavle Đurišić (with a picture); does not have Dimitrije Tucović, but has Dragiša Vasić (with picture); does not have Ilarion Ruvarac, but has more than sixty generals, colonels and majors.1 The society that uses such a book for the education of its young is in effect rejecting cultural pluralism. What is being sought? The rehabilitation of nationalism, an ideology that has led Serbian society to disaster. This is done in the belief - wholly contemptuous of Serbian society - that it wishes nothing better for itself. We are dealing here with a completely new interpretation of history. There is nothing wrong with that, of course, but the problem lies in the authors’ handling of facts.’

This comment has been translated from Vreme(Belgrade), 5 December 2002. The author teaches modern history in the Philosophy Faculty of Belgrade University and has published widely on the subject of history texts

 

[Gost118]

Gospodo, ovo je posljednja opomena...
Komunicirajte pristojno i uvcazavajuci jedni druge!

 

[kiseli1]

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Сарадња_четника_са_осовинским_снагама_у_Другом_светском_рату

Saradnja četnika sa osovinskim snagama u Drugom svetskom ratu