Необичан је случај историчара Чедомира Антића. Противник и режима 1990их и овог од 2012-е године. Као мало ко је прозивао актуелну власт, не испразном нарученом пропагандном мантром што слушамо од слугерања западних центара моћи, него аргументованим критикама.
Судбина се заиграла са Чедом јер се нашао на удару и изложен је малициозној паљби од стране оних који немају појма о његовом лику и дјелу а многи нису ни знали да уопште постоји. Не ето има "гријех" што се није придружио у лавежу по обавезном негативцу, анамо оном Вучићу. Па је изложен гадним оптужбама, да се продао или слизао са режимом, а то вам је из визуре тог лоботомисаног крда горе него да је ратни злочинац.
Но има нешто занимљиво у овој причи. Чедо како су почела ова дешавања крајем претхходне године гостује баш често по телевизијама, разним, и оним у којима раније бјеше "нежељен" гост. Ваљда човјек услијед ових блокада нема обавеза на факултету па оно да искористи вријеме. А бесједи нашироко, опширно и о политичким и о историјским темама и о својим свјетоназорима.
И за све то вријеме, од толиких силних гостовања, гдје је бесједио о много чему, нисмо чули од тих који га нападају, прозивају, било какве аргументе, било шта, шта је погрешно зборио, у чему гријеши. Јок. никаквих аргумената. но сваки билмез ће га "почастити" најгрђим увредама. Испада да је једини "гријех" Чеде што се није придружио маси у кретенским покличима "пумпај" и скакутању уз хорско крештање "ко не скаче, тај је ћаци".
Опет, слагали се са Чедом или не, са његовим виђењима, схватањима, готивили га ли не, симпатисали га или не, остао је вјеран својим схватањима, увјерењима, свјетоназору, И током ових дешавања који потресају нашу Србијицу, није се попут неких квазиелитиста придружио ни потрчао у подршци студентарији, већ је тежио сагледати ширу слику, покушао проникнути што се иза бријега ваља. Ту је примијетио и аномалије и девијације у тим дешавањима, не либи се то да каже. Као што је током свих ових година кроз бесједе преносио своја промишљања, увјерења, зато се често нађе на удару. Но то је цијена коју мислећи слободољубиви људи који држе до принципа, морају платити.
