Као што постоје истински и лажни родољуби, истински и лажни антикомунисти, као и заговорници других идеја, тако постоје истински и лажни монархисти. Као што је истинским родољубима родољубље циљ, а лажним родољубље је средство до циља, тако је и истинским монархистима монархизам циљ а лажним монархистима монархизам је средство до циља.
У земљи Србији данас дјелује неколико почитичких странака које заговарају обнову монархије. И то су политичке странке, чија имена није лако попамтити, минорне политичке снаге, готово безначајне, обично се "прикалеме" другим политичким странкама како би тако заједно добацили до цензуса.
Могуће међу заговорницима обнове монархије има умних људи од интегритета, но ови присутни у јавном дискурсу, чији се глас чује (а било би боље да се не чује), су грлати оратори, људи јако ограничених интелектуалних и других капацитета, сужених погледа, без неких моралних скрупула, реално шарлатани којима је монархизам само средство до циља и преко којег покушавају остварити неке своје амбиције и личну корист.
Историчар Чедомир Антић јесте присталица обнове монархије у земљи српској, но вјерујем да је разлог зашто то кроз бесједе и излагања не потенцира тај што не жели у коло са тим шарлатанима сумњивих намјера.
