Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.690
Урадак "Кратка историја Србије 1804-2004.” јесте сажетак хронографског путешествија Србије кроз XIX-XX вијек гдје су обједињени изводи из доступне грађе, и гдје мање-више немамо ништа ново. За друге радове не могу дати ваљан осврт. Имао је у емисијама у којима је гостовао садржајних и квалитетних излагања те неке занимљиве закључке.Mislim da su Antićeve knjige(bar je to moj utisak) verovatno tačno ona Istorija koja se uči po raznim školama bez dubljih ličnih istraživanja.
Није то тако ни једноставно ни лако. За те периоде, XIX-XX вијек (својевремено сам отворио тему посвећену ултиматуму Аустро-Угарске Србији, јули 1914-е, и ту је огромна грађа коју ваља прочитати да би колико толико ваљано сагледали те догађаје) имаш огромну грађу, десетина хиљада страница које ваља прочитати и из тога издвојити оно што је битно за сагледавање периода које историкм обрађује а шта скрајнути. Ту наравно позивање и повезница са другимн историцима помаже, али опет историк има обавезу провјерити да ли је то ваљано сагледано и да нема неких нових сазнања који ће дати другачији поглед на неке догађаје.To kao da sam ja mogao da napišem. Pozovem se na knjige drugih ljudi ili po neki članak i to bi otprilike bilo to.
У основу сваке науке или научне дисциплине мора бити потрага, потрага за новим сазнањима, у историји потрага за списима који су били скрајнути или су скоро откривени, за новим археолошким и антрополошким открићима. Нова сазнања тражиће исправке, корекције, допуну, накнадна објашњења, некад и ревизију прихваћене историографије. Историк који за два'ес година није кориговао своје ставове, погледе, виђења, који се држи ко пијан тарабе некад идеолошки задатог обрасца код обраде историје, није историчар, него политички радник.Pravu Istoriju onu "operisanu" i od Karađorđevića i od Obrenovića, i od Draže i od Tita, i od Miloševića i od Djindjića(Koštunice) će učutiti nažalost neke generacije kad mi odavno ne budemo na ovom svetu, koje će "boleti uvo" za sve njih ali eto moraju nešto i da znaju o njima, jer je to deo opšteg znanja i kulture.
Нова сазнање даће нове погледе на историјске процесе, но то нам не даје право да одбацимо досадашња сазнања нити да потцјењујемо, омаловажамо историке који су великом посвећеношћу, ентузијазмом, истрајним радом, дали велики допринос српској истоириографији