Ovce postoji jedna prilično krupna ironija, p kojoj ne bi bilo zgoreg porazgovarati. Naime, iako ulazimo sad već polako i u 5. mesec najmasovnijeg protesta u čitavoj istoriji Srbije, složenost unutrašnjih odnosa i dinamiku protesta, pre svega zbog generalno jako lošeg stanja medijske scene, dobar deo javnosti i dalje još uvek ne razume.
Naime, Čedomir Antić je predvideo ovo što se sada zbiva. Doslovno je govorio o ovome, godinama, unazad, a jednim delom u svojim nastupima o tome govori i danas. Ono što ovce imamo po sredi jeste klasni suštinski klasni revolt. Antić već dosta dugo govori o neodrživosti korumpirane autokratije i o tome da je srednja klasa njegova glavna slabost, zato što će srednja klasa doći do akumulacije kapitala i nezadovoljstva inteligencije koja je ogorčena sistemom u kojem se živi i ta klasa će ustati. To se sada i dogodilo; dominantni deo srpske srednje klase, koji je protiv ove vlasti, koji je prirodni neprijatelj srednje klase - kako iz ekonomskih, tako i moralnih i političkih razloga, ustao je i uživa jedan deo podrške (ne beznačajni, naravno) i niže klase. Zato je i dinamika i uopšteno dve što se dešava, značajno drugačije od 1990-ih godina, odnosno ima vrlo malo čega zajedničkog.
Kad već pričamo o marksistima, ako bismo išli po njihovim tezama, ovo što se dešava najsličnije bi izgledalo buržoaskoj revoluciji, zato što je sistem u kojem se trenutno nalazimo svojevrsni oblik novog feudalizma, u kojem postoji jedna vrlo malobrojna zajednica više klase (brojna slobodnim okvirom oko 30 hiljada duša) koja počiva na savezništvo najnižih slojeva stanovništva, ubogih, koji žive na nivou bede, slabog su obrazovanja, imaju niska primanja, itd. To je taj sistem koji je suštinski kada se pojavi uopšte srednja klasa potpuno neodrživ i sve pristalice vlasti koje govore sebi drugačije, bukvalno se samozavaravaju, zato što čak i da se desi da sve splasne i situaciju iskontrolišu, oni neće izvršiti jedinu stvar koja je moguća, a to je korenite, sistemske reforme, zato što bi bukvalno sekli granu na kojoj stoje. Tako da je jedina mogućnost i u najpovoljnijem slučaju po aktuelni režim,samo stvaranje još većeg balona nezadovoljstva u slučaju sledeće krize koja bude zahvatila društvo (i to ne daj bože - po njih, govorim - da iko pomisli da ima veze sa koruptivnim sistemom, kada se bude desilo, a u sistemu u kakvom svi živimo tako nešto je potpuna neminovnost).
To je i razlog zašto je IT sektor, koji je nedavno počeo da se okuplja i u zbor, glavni finansijer svega što se događa, odnosno najbitniji donator studentima. Većina stvari ne bi bila održiva bez IT-jevaca, koji dominantno (osim što plaćaju porez) ne zavise od države, već rade za strane firme, tako da SNS nije uspeo da se infiltrira i ugradi u taj sektor (postavlja svoje ljude na bitne pozicije i reketira ga). Donekle je slična stvar i sa visokoobrazovnim sistemom, koji uživa takav oblik autonomije da je večiti trn u oku vlastima, jer univerziteti, jednostavno, nikako ne mogu da padnu. Tako da bi se ovi protesti na najbolji način mogli opisati kao pobuna IT sektora i (preovlađujuće ga dela) srpske inteligencije.
U tom je smislu Antić suštinski u potpunosti u pravu, kao što je bio i već dugi niz godina, doslovno najavljujući ovo što se dešava suštinski pre velike većine u Srbiji. Ali on ima problem sa metodama, i pre svega sa anarhizmom kao ideologijom i ne može nikako da se pomiri sa činjenicom da su neke ideje postale stvar generacije i time postale opšte prihvatljive. Meni su svi ti stavovi Antića sve do relativno nedavno bili prilično bliski, ali nekada se realnost, prosto, mora prihvatiti. Realnost jeste da studenti Bogoslovije čitaju oče naš, pa organizuju plenum u skladu sa načelima i praksom koja je postala stvar generacije, bukvalno, kao i da je ogromna većina kompletnog visokoobrazovnog sistema u otvorenom revolti protiv ovog stanja. I bila bi i ogromna većina i srednjoškolskog i osnovnoškolskog, ne šta manje, da ima tu autonomiju koju viši stepen uživa. Ne biti svestan šta se dešava okolo, jednako je zabiti pesak u glavu i naprosto ignorisati stvarnost. Nažalost, zbog razloga koje mislim da sam dovoljno pojasnio, to kod Antića jeste slučaj, zato što se suštinski dešava ono što je on predviđao (i čemu se, potpuno otvoreno, nadao) ali se samo ne dešava NA NAČIN koji bi on voleo i koji je zamišljao.
Tj. sistemski, kroz političke stranke i studente i profesore koji dominantno stojeu uz Manojlovića, Đilasa, Aleksića, Ponoša, Jovanovića, Nestorovića, itd. (iliti, suštinski, Antić bi da otpor građana malo više liči na 1990-e godine...iako su dinamika odnosa, međunarodna situacija i interesi, ekonomsko stanje, itd...potpuno neuporedivi). Ali, istina je da postoje obrisi klasnog sukoba, u kojem se srednja klasa pobunila protiv više i pokušava da mobiliše nižu klasu (zato što je savez niže i srednje klase, jednostavno rečeno, kraj onih koji su na vlasti obrni-okreni, neizbežno).
