Književnost Čarls Bukovski

Kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .

I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak

Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

Čarls Bukovski
 

90245274_1449266671919361_3835721346575237120_n.jpg
 
Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite.
To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rođake, poslove, i moguće je – glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana… Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju… Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti… vaše želje da to – stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate – zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!

Čarls Bukovski
 
Čarls Bukovski, Šta možemo da uradimo?

U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
Nešto malo razumevanja i, povremeno,hrabrosti,ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta
kao neka velika životinja u dubokom snuiz kojeg skoro ništa ne može da je probudi.
Kad se pokrene, najbolja je u grubosti,sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

Šta da radimo sa takvim Čovečanstvom?
Ništa.

Izbegavajte ga koliko god je moguće.
Ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu što je otrovno, zlo i bezumno.
Ali pazite. Ono ima zakone koji ga štite od vas.
Može da vas ubije bez ikakvog razloga,a da biste pobegli, morate biti lukavi.malo ih je pobeglo.

Morate sami da smislite plan.
Nisam upoznao nikog ko je pobegao.
Upoznao sam neke velike i slavne, ali oni nisu pobegli jer su veliki i slavni jedino u Čovečanstvu.

Ja nisam pobegao ali nisam ni prestao da pokušavam.
Nadam se da ću bar pre smrti uspeti da nabavim svoj sopstveni život.
 
Devojke koje smo nekad pratili kući
sada su dame sa torbama,
ili je jedna od njih ona sedokosa
stara vrana
koja te zveknula
štapom.

Devojke koje smo nekad pratili kući
sede na guskama u staračkim
domovima,
igraju šaflbord u
parkovima.

Ne rone više u
talase sa belim kapama,
te devojke koje smo pratili kući
ne mažu više svoja tela uljem
ispod sunca,
ne lickaju se više pred
lepim ogledalom,

te devojke koje smo pratili kući
te devojke koje smo pratili kući
negde su otišle
neke zauvek,
a mi koji smo ih pratili?

Mrtvi u ratovima, mrtvi od infarkta,
mrtvi od neutoljenjih čežnji,
naši snovi su tv-snovi,
a nekoliko nas,
tako malo nas pamti
devojke koje smo pratili kući
kada sunce kao da je uvek
sijalo.

Kada se život kretao tako nov i
neobičan i prekrasan u
svetlim haljinama.
Ja pamtim.

Čarls Bukovski
 
Borodin

Kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je bio samo hemičar
koji je pisao muziku da se opusti;
kuća mu je uvek bila prepuna ljudi -
studenti, umetnici, pijanci, skitnice,
i nikada nije znao da kaže ne.

Kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je njegova žena koristila
njegove kompozicije
da njima obloži kutije za mačke
ili da pokrije tegle s kiselim mlekom;
patila je od astme i nesanice
i hranila ga rovitim jajima
a kada bi tražio da pokrije glavu
da bi prigušio zvuke u kući
davala mu je samo čaršav;
osim toga, obično je neko bio
u njegovom krevetu
(spavali su odvojeno kada su uopšte spavali)

I pošto su sve stolice
obično bile zauzete
često je spavao na stepeništu
umotan u stari šal;
govorila mu je kada da podseče nokte,
da ne peva ili zviždi
niti da stavlja previše limuna u čaj
ili ga cedi kašikom;

Simfonija broj 2 u B minor
Princ Igor
Na stepama Srednje Azije
spavao je samo ako stavi
tamnu tkaninu preko očiju;
1887. došao je na bal
na Medicinskoj Akademiji
odeven u šaljivu narodnu nošnju
izgledao je izuzetno veselo
i kada je pao na pod
mislili su da izigrava klovna.
kada sledeći put slušate Borodina,
setite se...

Čarls Bukovski
 
Sreća

nekada
smo bili mladi
za ovom mašinom…
pili
pušili
kucali

bilo je to
najlepše
čudesno
vreme

i sad je

osim što sada
umesto
da idemo u susret
vremenu
ono ide u susret
nama

čineći da se svaka reč
utiskuje
u papir

jasno

brzo

teško

ispunjavajući
prostor
koji se zatvara.

Čarls Bukovski
 
"Najgori su oni koji se izvinjavaju. I to se još unapred izvinjavaju.
Kažu izvinjenje da bi oprali ruke od krvi, pre nego što su ih umrljali.
Izvini...Izvini...
Oprosti mi...
A onda uzmu malj i razbiju ti glavu, nožem vam raspore utrobu, izvade organe i skaču po njima."

Bukowski
 
Bez vođa, molim

Obnovi se i preobnovi,
ne plivaj večno u istoj bljuzgi.
Obnovi se i preobnovi
i kloni se
račjih klešta osrednjosti.

Obnovi se i preobnovi,
menjaj često ton i oblik,
da te ne uspeju
ukalupiti.

Ojačaj
i prihvati to što jeste,
ali samo pod uslovima što si ih sam sebi zadao
i osmislio.

Budi samouk.
I stalno obnavljaj svoj život, jer naprosto moraš;
to je tvoj život
i njegova prošlost
i sadašnjost
pripadaju
samo tebi.
 
Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite.

To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rođake, poslove, i moguće je – glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana… Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju… Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti… vaše želje da to – stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate – zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!

Čarls Bukovski
 
Indigo ljudi
Čarls Bukovski

Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
čitaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vreme
jedu istu hranu
sa indigo decom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rođendanima i životima
i smrću.
 
Moje pesme mozda nisu bile intelektualne, ali su neke od njih bile ozbiljne i lude.
Zaista je bilo prvi put- bar za mene, da ih gomila shvati. To me otreznilo, pa sam morao još da pijem.

Čarls Bukovski
 
Čarls Bukovski – A rekli su mi

A rekli su mi –
nemoj!
Nemoj ni da je upoznaš,
jer ona je jedna od onih
koje kad pustiš u srce,
ne možeš iz njega
nikad više da je izbaciš.

A ja,
kao i uvek,
želeo sam da se kockam –
rekoh:
da samo probam,
šta me košta...

Koštalo me bezbroj neprospavanih noći,
bezbroj tmurnih dana,
bezbroj dugih čekanja…

I bez obzira na sve što me je koštalo,
da se opet rodim,
birao bih isto...
 
Nisam te zaboravio. A kako bih i mogao.
Samo sam odabrao da ne pričam o tebi , ne spominjem te.
Čuvam te kao najveće blago, skriveno u srcu.
Tamo zaborav ne zalazi. Do tamo samo ja znam put.
Tamo odlazim kad god te se zaželim...

Bukowski
 
„Imao sam nekad teoriju da kad bih samo jednoj osobi mogao da učinim život srećnim i stvarnim, bilo bi i obrnuto, i tada ni moj život ne bi bio promašen. To je bila dobra teorija, ali me je tim povodom nekoliko kurvi provuklo kroz veš-mašinu, mada mislim da su neke od njih uživale što nisu bile popljuvane, tako da mi je to bilo sasvim dovoljno…“, iz pisma Žonu i Luiz Veb, 31.oktobra 1964.

Bukovski
 
A onda sam je godinama skupljao po svetu u nekim drugim ženama.
Neke su se smale kao ona, neke su govorile kao ona, neke su imale njene crte lica.
Pronašao sam njene dlanove, otkrio njene usne, dotaknuo njenu kožu, ljubio njene obraze.
Sve na drugim ženama.

Sve su joj po nečemu bile nalik, čak i kad sam tražio drugačiju.
Neke su tugovale kao ona, neke su grlile kao ona, neke su imale njenu toplinu.
Pronašao sam njeno lice, udisao njen miris, primicao njeno tijelo, zaplitao prste u njenoj kosi.
Sve na drugim ženama.

Neke su volele kao ona, neke su maštale kao ona, neke su koračale kao ona.
Pronašao sam njene oči, lice postavljao uz njen vrat, smirivao se na njenim ramenima, drhtao na njenim grudima.
Sve na drugim ženama.

Niti jedna nije bila dovoljno drugačija, niti jedna nije bila dovoljno ista.
Tako je to...
Kad ti neko nedostaje, čitav svet se uroti da na njega liči.

Čarls Bukovski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top