Književnost Čarls Bukovski

“Ponekad, upoznaš nekoga i odmah ti bude jasno da, nekako, pripadate jedno drugom.
Možda kao prijatelji, kao ljubavnici ili na neki potpuno drugačiji i poseban način, nije toliko bitno,
Jednostavno pripadate, prepoznate se, osetite, skladni ste.

Možda je to i u intenzivnom druženju, razumevanju, ljubavi ili u partnerstvu u činjenju neke gluposti...
Pojave se takve osobe tokom tvog života niotkuda. Često pod potpuno uvrnutim i čudnim okolnostima,
ožive te, učine da se osetiš živim više no ikada i pojma nemaš da li da veruješ u slučajnost,
sudbinu ili čistu sreću, ali definitivno te natera da veruješ u nešto…

E upravo u to nešto, nešto neobjašnjivo...”

Charles Bukowski
500973263_756263256728328_1357456251189020571_n.jpg
 
Dostojevski

Uzа zid, streljаčki stroj nа gotovs
a ondа je pomilovаn.
A štа dа su strijeljаli Dostojevskog
pre nego što je nаpisаo sve to?

Pretpostаvljаm dа ne bi ni bilo vаžno,
ne direktno.
Postoje milijаrde ljudi koji
gа nikаd nisu čitаli
i nikаd neće.

Ali kаd sаm bio mlаd,
znаm dа me izvukаo iz fаbrikа
pored kurvi
dizаo me visoko kroz noć
i smeštаo me
nа bolje mesto.

Čаk i kаd sаm pijаnčio zа šаnkom
sа ostаlim propаlicаmа
bilo mi je drаgo
što je Dostojevski pomilovаn,
jer je to i meni dаlo
neku vrstu pomilovаnjа,
dozvolilo mi dа gledаm prаvo u tа
užeglа licа
u mom svetu.

Dok smrt upire svoj prst
čvrsto sаm se držаo,
neokаljаni pijаnаc
deleći smrаdni mrаk
sа mojom brаćom.

Čarls Bukovski
 

Brbljivci​

Klinac gazi blatnjavim nogama
preko moje duše,
govoreći o recitalima,
virtuozima,
dirigentima,
manje poznatim romanima Dostojevskog;
O tome kako je ispravio konobaricu,
kulovku koja ne zna da se francuski preliv
za salatu sastoji od toga i toga;
Tupi ga o umetnosti
sve dok mi ne ogadi umetnost,
i nema ničega čistijeg
nego vratiti se u bar ili na hipodrom
i posmatrati ih kako trče,
posmatrati kako se stvari odvijaju
bez te larme i laprdanja.
Reči,
reči,
reči,
mala usta rade,
oči trepću,
klinac, dete, bolestan od umetnosti,
zakačen za nju kao za majčine skute
i pitam se koliko desetina hiljada
ima takvih širom zemlje
u kišne noći i sunčana jutra,
u večeri posvećene miru,
u koncertnim dvoranama,
u kafeima,
na poetskim recitalima,
brbljaju,
blate,
prepiru se.
To je kao kad krmak
leže u krevet sa dobrom ženom
i tebi nije više stalo do nje.
 
Smrt puši moje cigare - Čarls Bukovski

Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju .
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac

I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac

I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,

Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -

Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom

Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .

Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak

Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top