Bukovski staje na stranu običnog, malog čoveka prikazujući ga na „ulicama strave i agonije“ kao simpatičnog gubitnika, nekoga siromašnog u materijalnom, ali izuzetno bogatog u duhovnom smislu... na margini ostavljenoj za sve one misleće i neprilagođene pojedince koji su na vreme shvatili čudesna pravila igre gde se svaki rad isplati – ali samo za privilegovane pojedince u čije se džepove i bankovne račune preliva sva zarada i profit, dok svima ostalima preostaje uglavnom ništa...
-
- Popularno:
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- Saslušan Vujadin Savić! Dva sata davao...
- Forumasi u horor filmovima
- Poslednja šansa za Srbiju
- "Dobro došli u Srbiju, draga Ursula!"...
- Postoje li reči i dela zbog kojih se...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- Počinju srednjoškolske blokade
- Milo Lompar: Opozicija svojim...
- Generalni štrajk u Briselu; policija...
Književnost Čarls Bukovski
- Začetnik teme absonic
- Datum pokretanja
In the morning it was morning and I was still alive. Maybe I'll write a novel, I thought. And then I did.
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 131.190
znam da ne trebalo da pišem toliko pesama
ali
to je oblik samozabavljanja za koji sam
(što je jako čudno) plaćen.
živim sam u ovoj velikoj kući sa 2
mačke (bile su 3, jedna je umrla)
i u mojim godinama realno je pretpostaviti da
i ja mogu da umrem
jedne od ovih kasnih noći
nakon pisanja 10 ili 12 pesama
i tu nastupa
komika:
pre nego što legnem uredno stavljam nove
pesme
nasred stola da bi
kada smrad postane nesnosan
i susedi počnu da se žale, ili
kad moja devojka pozove i niko se
ne javi
pesme bile pronađene.
ne mislim da će moja smrt biti tragična ni
značajna
(neću biti ovde)
ali će ih same pesme
obavestiti
(te džangrizave male
kritičare)
da sam bio dobar do kraja
ili možda čak
i bolji.
ali
to je oblik samozabavljanja za koji sam
(što je jako čudno) plaćen.
živim sam u ovoj velikoj kući sa 2
mačke (bile su 3, jedna je umrla)
i u mojim godinama realno je pretpostaviti da
i ja mogu da umrem
jedne od ovih kasnih noći
nakon pisanja 10 ili 12 pesama
i tu nastupa
komika:
pre nego što legnem uredno stavljam nove
pesme
nasred stola da bi
kada smrad postane nesnosan
i susedi počnu da se žale, ili
kad moja devojka pozove i niko se
ne javi
pesme bile pronađene.
ne mislim da će moja smrt biti tragična ni
značajna
(neću biti ovde)
ali će ih same pesme
obavestiti
(te džangrizave male
kritičare)
da sam bio dobar do kraja
ili možda čak
i bolji.
- Poruka
- 95.553
Oh, da
ima i gorih stvari
od usamljenosti
ali često su potrebna desetljeća
da bi to i spoznao
i najčešće
kad to spoznaš
prekasno je
a prekasno je
najgore.
ima i gorih stvari
od usamljenosti
ali često su potrebna desetljeća
da bi to i spoznao
i najčešće
kad to spoznaš
prekasno je
a prekasno je
najgore.
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 131.190
Za mnoge od nas velika igra sasvim sigurno nije laka jer znamo za parodiju većine sahrana i većine života i većine metoda. Okruženi smo mrtvima koji su na
položajima moći i u svrhu održavanja te moći neophodno je da budu mrtvi. Mrtvace je lako naći - okruženi smo njima; problem je pronaći žive. Obratite
pažnju na prvog prolaznika koga sretnete napolju na trotoaru - bezizražajne oči, hod krut, teturav, ružan; čak i kosa raste na neki neispravan način. Ima još
znakova smrti - jedan je osećaj isijavanja, mrtvaci zapravo zrače zrake, šire smrad umrlih duša, nateraće vas na povraćanje ako se zadržite dovoljno dugo u
njihovoj blizini.
Bukovski
položajima moći i u svrhu održavanja te moći neophodno je da budu mrtvi. Mrtvace je lako naći - okruženi smo njima; problem je pronaći žive. Obratite
pažnju na prvog prolaznika koga sretnete napolju na trotoaru - bezizražajne oči, hod krut, teturav, ružan; čak i kosa raste na neki neispravan način. Ima još
znakova smrti - jedan je osećaj isijavanja, mrtvaci zapravo zrače zrake, šire smrad umrlih duša, nateraće vas na povraćanje ako se zadržite dovoljno dugo u
njihovoj blizini.
Bukovski
vaya con dios
Zainteresovan član
- Poruka
- 294
Zene - voleo sam boju njihove odece, nacin na koji hodaju, okrutnost nekih lica, tu i tamo gotovo cistu lepotu nekog lica, totalno i opcinjavajuce zenskog. Prevazisle su nas - mnogo bolje su planirale i bile su bolje organizovane. Dok su muskarci gledali ragbi ili pili pivo ili se kuglali, zene su mislile o nama, proucavajuci nas, donoseci odluke: da li da nas prihvate, odbace, promene, ubiju, ili jednostavno napuste. Na kraju krajeva, sve to nije bilo bitno; sta god uradile, zavrsavali smo usamljeni i izludjeni. . . "
- Poruka
- 131.190
Mrak
Skratio sam ga za levo uvo
Zatim i za desno,
Razneo mu alku na opasaču
Vrelim olovom
I onda ga za skratio
Za sve što valja,
A kad se sagnuo
Da pokupi svoju olovku
I klikere
(sirota kreatura)
sredio sam da ne mora više
da se uspravlja.
Zevnuo sam i
ušao da loknem nešto
a neki tip kao da me
iskosa pogledao
i tako je i umro –
iskosa
blenući u mene.
Prizor krvi otvorio mi je
Apetit.
Smazao sam sendvič i
Odsvirao dve-tri balade…
Pogasio sam olovom sva svetla
U toj rupi, a onda
Izašao.
Nigde nikog nije bilo
Pa sam ukokao mojeg konja
(sirota kreatura).
Tada sam video šerifa
Kako stoji na kraju ulice
I trese se
Kao prut na vetru;
Bio je to žaostan prizor
Pa sam ga smirio
Prvim metkom
I milosrdno ohladio
Drugim.
Onda sam se malo izvalio
Na leđa
I kokao zvezde
Jednu po jednu,
Upucao sam i mesec
Pa sam prošetao
I pogasio sva svetla u gradu.
Ubrzo se smračilo
Baš onako
Kako meni prija,
Jer ko će još da spava
Kad mu neko svetlo
Bije u lice.
Legao sam i sanjao
Da sam opet dečak
Koji se igra svojom
Puškicom
I dobija u svim partijama klikera,
A kad sam se probudio
Mojih pištolja nigde nije bilo
I bio sam vezan,
I ruke i noge,
Kao da se neko
Plaši od mene,
I navlačili su omču
na moj ružni vrat
Kao da bi hteli
da me obese,
a neki tip je kačio
vrlo zgodnu poruku
na moju košulju:
ima zakona za tebe
a ima ga i za mene
ima zakona koji te veša
i od tebe pravi leša.
Moram da priznam,
Od lepih stihova
Uvek mi ovlaže oči,
I da ne veruješ
Sve su dame plakale
I kao da su jecale
Imena nekih drugih ljudi.
Očigledno su plakale
Zbog mene
(sirote kreature)
jer sve sam ih redom imao
a zaboravio sam
u onom uzbuđenju
da im kažem svoje ime.
I svi su muškarci izgledali besno
Verovatno zbog dece
koja su nepristojno
Bacala konzerve na mene,
Ali rekao sam im
da se ne uzbuđuju
Jer uopšte nisu pogađala –
Nijedan od tih dečaka nije delovao
Da će postati muško od njega:
Sve sam ***** –
A neki tip se prodrao:
“u pakao s njim!“
i s trzajem sam zaigrao
moj poslednji ples,
pošteno se zaljuljao
i pljunuo barmenu u oko
a onda buljio dole
u bele sise Neli Adams
tako da mi je opet
pošla voda na usta.
Skratio sam ga za levo uvo
Zatim i za desno,
Razneo mu alku na opasaču
Vrelim olovom
I onda ga za skratio
Za sve što valja,
A kad se sagnuo
Da pokupi svoju olovku
I klikere
(sirota kreatura)
sredio sam da ne mora više
da se uspravlja.
Zevnuo sam i
ušao da loknem nešto
a neki tip kao da me
iskosa pogledao
i tako je i umro –
iskosa
blenući u mene.
Prizor krvi otvorio mi je
Apetit.
Smazao sam sendvič i
Odsvirao dve-tri balade…
Pogasio sam olovom sva svetla
U toj rupi, a onda
Izašao.
Nigde nikog nije bilo
Pa sam ukokao mojeg konja
(sirota kreatura).
Tada sam video šerifa
Kako stoji na kraju ulice
I trese se
Kao prut na vetru;
Bio je to žaostan prizor
Pa sam ga smirio
Prvim metkom
I milosrdno ohladio
Drugim.
Onda sam se malo izvalio
Na leđa
I kokao zvezde
Jednu po jednu,
Upucao sam i mesec
Pa sam prošetao
I pogasio sva svetla u gradu.
Ubrzo se smračilo
Baš onako
Kako meni prija,
Jer ko će još da spava
Kad mu neko svetlo
Bije u lice.
Legao sam i sanjao
Da sam opet dečak
Koji se igra svojom
Puškicom
I dobija u svim partijama klikera,
A kad sam se probudio
Mojih pištolja nigde nije bilo
I bio sam vezan,
I ruke i noge,
Kao da se neko
Plaši od mene,
I navlačili su omču
na moj ružni vrat
Kao da bi hteli
da me obese,
a neki tip je kačio
vrlo zgodnu poruku
na moju košulju:
ima zakona za tebe
a ima ga i za mene
ima zakona koji te veša
i od tebe pravi leša.
Moram da priznam,
Od lepih stihova
Uvek mi ovlaže oči,
I da ne veruješ
Sve su dame plakale
I kao da su jecale
Imena nekih drugih ljudi.
Očigledno su plakale
Zbog mene
(sirote kreature)
jer sve sam ih redom imao
a zaboravio sam
u onom uzbuđenju
da im kažem svoje ime.
I svi su muškarci izgledali besno
Verovatno zbog dece
koja su nepristojno
Bacala konzerve na mene,
Ali rekao sam im
da se ne uzbuđuju
Jer uopšte nisu pogađala –
Nijedan od tih dečaka nije delovao
Da će postati muško od njega:
Sve sam ***** –
A neki tip se prodrao:
“u pakao s njim!“
i s trzajem sam zaigrao
moj poslednji ples,
pošteno se zaljuljao
i pljunuo barmenu u oko
a onda buljio dole
u bele sise Neli Adams
tako da mi je opet
pošla voda na usta.
- Poruka
- 95.553
Gde sam bio?
nisam znao otkud sam
došao ni gde sam
pošao.
bio sam izgubljen.
često sam
satima sedeo
u nepoznatim ulazima,
bez misli
bez pokreta
dok nije zahtevano da se pomerim.
ne mislim da sam bio
idiot ili
budala.
mislim da sam
samo bio
nezainteresovan.
nisam mario ako ste nameravali
da me ubijete.
ne bih vas sprečio.
živeo sam za život koji mi
ništa nije
značio.
nalazio sam mesta za sebe.
male iznajmljene sobe. barove. zatvore.
spavanje i ravnodušnost izgledali su
kao jedine
mogućnosti.
sve drugo izgledalo je
besmisleno.
jednom sam sedeo čitave noći i gledao
u reku Misisipi.
ne znam zašto.
reka je proticala i
sećam se samo da je
smrdela.
uvek mi se činilo da sam
u autobusu koji vozi
preko cele zemlje
putujući
nekud.
gledajući kroz prljavi
prozor
ni u
šta.
nisam želeo ni sa kim da
razgovaram niti da mi se
obraćaju.
ljudi su me videli kao
neprilagođeno i
poremećeno
biće.
jeo sam jako malo, ali sam
bio zapanjujuće
jak.
jednom, u fabrici,
krupni mladi radnici
pokušavali su da podignu težak
deo mašine sa
poda.
nisu uspeli.
„ej, Henk, probaj ti!“ smejali
su se.
prišao sam, podigao ga,
spustio,
vratio se
poslu.
stekao sam njihovo poštovanje
iz nekog razloga
ali ga nisam
želeo.
ponekad bih spustio
roletne u sobi
i po nedelju dana
ostajao u krevetu.
bio sam na čudnom putovanju
ali je bilo
bez ikakvog smisla.
nisam imao ideje.
nisam imao plan.
spavao sam.
samo sam spavao
i čekao sam.
nisam bio usamljen.
nisam osećao samosažaljenje.
samo sam bio zarobljen u
životu u kome
nisam mogao da nađem
smisao.
tada sam bio
mladi čovek
star hiljadu godina.
a sada sam stari čovek
koji čeka da se rodi
gde sam bio?
nisam znao otkud sam
došao ni gde sam
pošao.
bio sam izgubljen.
često sam
satima sedeo
u nepoznatim ulazima,
bez misli
bez pokreta
dok nije zahtevano da se pomerim.
ne mislim da sam bio
idiot ili
budala.
mislim da sam
samo bio
nezainteresovan.
nisam mario ako ste nameravali
da me ubijete.
ne bih vas sprečio.
živeo sam za život koji mi
ništa nije
značio.
nalazio sam mesta za sebe.
male iznajmljene sobe. barove. zatvore.
spavanje i ravnodušnost izgledali su
kao jedine
mogućnosti.
sve drugo izgledalo je
besmisleno.
jednom sam sedeo čitave noći i gledao
u reku Misisipi.
ne znam zašto.
reka je proticala i
sećam se samo da je
smrdela.
uvek mi se činilo da sam
u autobusu koji vozi
preko cele zemlje
putujući
nekud.
gledajući kroz prljavi
prozor
ni u
šta.
nisam želeo ni sa kim da
razgovaram niti da mi se
obraćaju.
ljudi su me videli kao
neprilagođeno i
poremećeno
biće.
jeo sam jako malo, ali sam
bio zapanjujuće
jak.
jednom, u fabrici,
krupni mladi radnici
pokušavali su da podignu težak
deo mašine sa
poda.
nisu uspeli.
„ej, Henk, probaj ti!“ smejali
su se.
prišao sam, podigao ga,
spustio,
vratio se
poslu.
stekao sam njihovo poštovanje
iz nekog razloga
ali ga nisam
želeo.
ponekad bih spustio
roletne u sobi
i po nedelju dana
ostajao u krevetu.
bio sam na čudnom putovanju
ali je bilo
bez ikakvog smisla.
nisam imao ideje.
nisam imao plan.
spavao sam.
samo sam spavao
i čekao sam.
nisam bio usamljen.
nisam osećao samosažaljenje.
samo sam bio zarobljen u
životu u kome
nisam mogao da nađem
smisao.
tada sam bio
mladi čovek
star hiljadu godina.
a sada sam stari čovek
koji čeka da se rodi
gde sam bio?
- Poruka
- 131.190
MILIONERI
Vi
Bez lica
Bez ikakvog lica
Što se smejete ničemu –
Samo da vam kažem
Pio sam u sobama za bednike
S imbecilnim pijancima
Čiji je razlog bio jači
U čijim je očima još bilo svetlosti
Čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
I kad bi svanulo
Bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
Bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
Legali smo na naše postelje i dizali se
U kasna popodneva
Kao milioneri.
Vi
Bez lica
Bez ikakvog lica
Što se smejete ničemu –
Samo da vam kažem
Pio sam u sobama za bednike
S imbecilnim pijancima
Čiji je razlog bio jači
U čijim je očima još bilo svetlosti
Čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
I kad bi svanulo
Bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
Bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
Legali smo na naše postelje i dizali se
U kasna popodneva
Kao milioneri.
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
nikad ga nisam mogla.
- Poruka
- 131.190
Meni je bolji kao pesnik nego prozni pisac.
Meni je izvikan...
- Poruka
- 131.190
Sve
mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostavljam.
ali možda im treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore.
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajući da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.
mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostavljam.
ali možda im treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore.
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajući da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.
šta možemo da uradimo? (what can we do?) U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti. nešto malo razumevanja i, povremeno, hrabrosti. ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta. ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi. kad se pokrene najbolje je u grubosti, sebičnosti, nepravdi, ubistvima. šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom? ništa. izbegavajte ga koliko god je moguće. ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu što je otrovno, zlo i bezumno. ali pazite. ono ima zakone koji ga štite od vas. može da vas ubije bez ikakvog razloga. a da biste pobegli morate biti lukavi. malo ih je pobeglo. morate sami da smislite plan. nisam upoznao nikoga ko je pobegao. upoznao sam neke velike i slavne ali oni nisu pobegli jer su veliki i slavni jedino u Čovečanstvu. ja nisam pobegao ali nisam prestao da stalno iznova pokušavam. nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim sopstveni život. |
| PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE Mi imamo sve i mi nemamo ništa A neki ljudi to rade u crkvi A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola A neki ljudi to rade u Palm Springsu Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama "Kadilaci" i leptiri ništa i sve to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u Korpus Kristiju Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe… Nešto u 8 izjutra Nešto u biblioteci Nešto u reci Sve i ništaa U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki I ti ga njišeš Jedan Dva Tri I onda ga imaš Mrtvo meso u vrednosti od 200$ Njegove kosti uz tvoje kosti Nešto i ništa Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra Čekajući na gras da bi se spasli od mraza… Oni ti ništa ne govore Mi imamo sve i nemamo ništa Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom Rečne mahovine Gorim od onog od govana Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i Protiv pokreta Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem Putem na kome neki ludak sedi čekajući Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže I nagutanim ljuskavog sivila Dani vina i vikanja Tuča po sokacima Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva Pokopanih u jaucima Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata Koji urlaju od bola Majko Kapri! Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz Svoja tela Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i Osećaju, i trče gore-dole Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i Bubama-nalik-uverenja Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi Sa zaključanim vratima Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge Isuviše duge Dani posmatranja žive ograde… I ništa, i nista Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim Stopalima Ljudi koji liče na žabe, hijene Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i Profitirati Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje Koju treba izbušiti ili se njome razmetati Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi I onda to opravdali jer je takav zakon Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne Vide Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik Puževima balavcima I još gori I ništa Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici Aviona, U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi Želeo Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke, Slomljene glave Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka Mi imamo sve i nemamo ništa Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak Odgovarajuće ishrane Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi Automobili ili kičma slomljena na skijanju u Švajcarskoj Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne Promene i raspadanje Čovek koga si do juše poznavao S kojim si zajedno rasturio 10. turu Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom Kako samo odlaze Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći Dani kao ovaj Kao tvoj tadašnji dan Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije Do tebe? Šta vidis danas? Šta je to? Gde se nalaziš? Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji, A nekad čak i oni poslednji Prazni komadi zemlje nisu loši Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj Najboljoj sterilnosti nisu loši Užasni su ali nisu loši Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš Da ti je jezik još uvek tu Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni I pokušavaju da budu ružičasti I pokušavaju da budu germanijumi Nije čudo da žene ponekad plaču Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za Cigaretom? Još jedan dobar dan Jedan njegov mali deo I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka Neke od njih žele kakao i novine Neke od njih žele topao tuš Neke od njih žele muškarca Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju Dovoljno i nedovoljno Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat Anti-tela, kutije s maramicama… U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog Dima iz urni I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora Pronaći ćeš prljavštinu Možda čak i zemlju A ako pogledaš koz prozor Biće opet neki dan I kako stariš i dalje ćeš gledati I gledati Usisavajući pomalo svoj jezik Aaa-aaa Nee-nee Možda Neki to rade prirodno Neki opcesno SVUDA. |
- Poruka
- 131.190