Исправка: Први штампар је био Роберт Винтер још 1543, не 1568. године, који је радио у Базелу заједно са још три штампача (Балтазар Лазиус, Тoмас Платер и Јоханес Апорин)
Pogledajte prilog 979570
Da, odlično. Ali što reče Aranko, nije Marnavić imao pristup internetu.
Vidiš, meni je ova tema strašno interesantna. Ona u potpunosti ogoljava čitavo licemerje svih zastupnika paraistorije. Oni sebe uglavnom izdaju kao, tobože, nekakve borce za istinu i navodno zabranjene teme, a pogledaj kako se ponašaju.
Uspostavljaju prvo dogmu, koju potom vrlo agresivno brane podvalu cenu. Iako je cela suština kritičkog pristupa upravo u tome da nema se sve konstantno preispituje, oni besne čim nešto neko zucne protiv Đorđa Jankovića ili Vesele Trajkove. Ne učestvuju ni na koji način u konstruktivnoj razmeni mišljenja, ne predstavljaju stavove, niti ih brane, već vrlo oštro napadaju svakoga ko se uopšte usudi da proveri fusnote i osnovanost tvrdnje, a jedini argumenti koje predstavljaju su "Trajkova je dokazala. Tačka". A kako su dotične stvari, tobože, dokazane, Kole i Aranko uporno dokazuju da ni sami uopšte ne veruju u to, vrlo aktivnim izbegavanjem bilo kakve diskusije na tu temu.
Primera radi, forumaš
@Aranko vrlo često ponavlja da je problem sa zvaničnom naukom u tome što ona prihvata neke stavove u početku kao aksiome, ne trudeći se da ih dokaže, a svaku pojavu neke nove činjenice potom interpretiraju da ciljem uklapanja u unapred zacrtani narativ. To je nešto što je on čak zamerao pojedinim forumašima ovde, uključujući i meni. Međutim, to je strašno licemerno, jerbo upravo je njegov pristup na ovoj temi na najslikovitiji način prikazao ni manje ni više kako to izgleda.
* Polazi se od činjenice da Marnavić apsolutno nikako nije mogao znati za postojanje Justinijanove crkve u Sofiji. Ta se tvrdnja ni po koju cenu ne dovodi u pitanje; ona je dogma koja je nesporna, a svakog ko se pita je li tačna treba napadati.
1) Kada se dokaže da je postojalo narodno predanje, za koje Konstantin Jireček tvrdi da mora da je strašno staro, a za koje Džems Brajs tvrdi da je Marnavić preuzeo, onda se kaže da postojanje tog predanja ne znači da je ono bilo Marnaviću izvor. Pominje se tek u XIX stoleću, dakle kako je Marnavić mogao znati!
2) Kada se dokaže da je predanje bilo zapisano ni manje ni više no još u XV stoleću, te objavljeno ni manje ni više no skoro čitavi vek pre nego što je Marnavić pisao, onda je argument da je to "retka i stara knjiga" koja nije daleko otišla od Ugarske i koju Marnavić nikako nije mogao imati zato što, citiram,
nije imao pristup internetu! To što je predanje bilo zapisano i pre Marnavića, dakle, opet nije dokaz da je on ikako mogao znati jerbo su te knjige i pre 20-30 godina teško dostupne.
3) Kada se kaže da je ta knjiga bila izuzetno dostupna u to vreme, jedna od najčuvenijih istoriografskih dela, te se postavi citat od Mavra Orbinija kao dokaz, onda se to proglašava izolovanim primerom koji svakako nije reprezentativan, jerbo je Orbini radio na prikupljanju svega i svačega, pa tako i nekih uz nejasnih razloga proglašenih "starih knjiga". Dakle, ostajemo i dalje pri stavu da Marnavić apsolutno nikako nije mogao znati za dotično predanje, bez obzira na to koliko sve neuverljivije deluje ta tvrdnja
4) Kada na primeru Jakova Lukarevića pokažemo da Orbin nije bio apsolutno nikakav izuzetak, jerbo ga je poznavao i ovaj dubrovački spisatelj, onda pošto narativ koji propisuje dogma zacrtana u startu postaje toliko neodrživ da se više bukvalno apsolutno nikakav izgovor koji bi je održao ne može ni smisliti. Tako da se tada prelazi na jedan potpuno novi pristup; apsolutno ignorisanje pod naravno potpuno neosnovanom tvrdnjom da je "već odgovoreno".
Evo,
@Aranko, imam ja za tebe samo jedno vrlo kratko pitanjce; ne želim da ovo preraste u nekakvu svađu (a čini mi se da je na dobrom putu) tako da te molim samo da odgovoriš na isključivo ovu jednu stvar: Šta bi to smatrao dokazom da je Marnavić mogao imati uvid u predanje o sredečkoj crkvi iz Justinijanovog vremena? Da li su Orbini i Lukari kao navedeni primeri nedovoljni? Šta je tačno to što ti smatrao dokazom; koji je broj autora sa našeg podneblja koji bi bio potreban da bi to smatrao Bonfinijevo delo itekako poznatim i Marnaviću dostupnim? 10? Više? Reci, kristalno jasno, šta bi ti smatrao dovoljnim dokazom; crno na belo.
P.S. A mogao bi i
@psmaniac da navrati malo na ovu temu, pa da pročita ko i sa kim na koji način razgovara.
