Онда на теми о краљу Вукашину ниси се осврнуо на чињеницу да се Ромеји називају Грцима у разним словенским изворима рецимо руским, па те молим да се изјасниш о наредним стварима:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/512254-Kralj-Vukašin-Mrnjavčević/page10
(а покушао си да подметнеш Карловачки препис Душановог законика из 1764. као не знам ти ни ја шта...)
Сандански, Ромеји/Византинци се у словенским изворима (не само српским већ рецимо и руским и бугарским) називају готово редовно Грцима.
нпр.
http://commons.wikimedia.org/wiki/Ca...aevangelia.jpg
Претпостављам да је и ово Лондонско четворојеванђеље где се Јован Александар титулише као цар Бугаром и Грком такође "новији препис".
Интересантно, стручњаци из Британске библиотеке га датују у 1355-1356. годину.
http://britishlibrary.typepad.co.uk/...alexander.html
Ево "новијег преписа" Несторовог летописа или Повести минулих лета, Радзвилски (или Конигсбершки) рукопис из 15. века (овде нас интересује јесу ли нпр. Руси у средњм веку називали Ромеје/Византинце Грцима или не):
http://radzivil.chat.ru/
http://commons.wikimedia.org/wiki/Ca...onicle_027.jpg
Ево стране на којој се налази минијатура са представом похода кнеза Олега на Цариград, а у четвром реду одозго лепо се може прочитати: Иде Олег на Греки...
Иначе, нису све српске повеље сачуване у "новијем препису", има и оних које су опстале у "оргиналу". Рецимо Душанова повеља серском митрополиту Јакову из 1353. године:
Лидија Славева, Владимир Мошин, Српски грамоти од Душаново време, Институт за истражување на старословенската култура, Прилеп 1988.стр. 77-78.
http://www.scribd.com/doc/171043523/...%A1anovo-vreme
(Примера има још наравно, а овај наводим јер имамо и царски потпис црвеним мастилом...Стефан у Христа Бога благоверни цар Србљем и Грком)
Затим, имамо и овај пример о коме је реч што се Дројзенове карте тиче:
Што се Душановог царства тиче: Душан је рецимо издао Дубровчанима 20. септембра 1349. повељу где, између осталог, набраја и стране земље у које Дубровчани не смеју да извозе оружје: "...да не носе ни у Бугаре, ни у Басарабину земљу, ни на Угре, ни у Босну, ни у Грке..." (дакле ни у Бугарску, ни у Влашку, ни у Угарску, ни у Босну ни у Византију).
https://archive.org/stream/monumenta.../n166/mode/2up.. (код Миклошића на стр. 146, ред 22-23)
Има је и код Новаковића на стр. 170, тачка 3.:
https://www.scribd.com/doc/228633451...%B0%D0%B4-1912
Не видим да постоји неки проблем око аутентичности повеље која је сачувана у чак три различита преписа (да не буде да је неко Ромеје заменио са Грцима!):
https://www.scribd.com/doc/171043523...%A1anovo-vreme
Ове одредбе потврдиће истим речима и цар Урош у својој повељи Дубровчанима 25. априла 1357. Пoгледајте код Новаковића.
https://www.scribd.com/doc/228633451...%B0%D0%B4-1912
Дакле, у Душановим српским повељама, где се обично набрајају етноними, помињу се Срби и Грци као ознака за српску и грчку/ромејску земљу.
У Душановим грчким повељама користе се топоними, у складу са правилима ромејске дипломатике, тако да тамо стоји Србија и Романија.
Негирање ових познатих чињеница заиста не води никуда...
Мада, наравно, можеш да нам исприповедаш, уз линкове са изворима и литературом, како су чете палеографа, епиграфа...итд годинама (деценијама, вековима?!) по разним библиотекама, музејима, манастирима... радиле на преправљању свих помена Ромеја/Византинаца у Грке.