Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
hirajgoagain:
a sta bi ti htela, da na zurci budes najriba i da na kafi budes najdrugarica
Kliknite za proširenje...

Pogrešno si me shvatila. Nemam namjeru da se istićem ni da dominiram u društvu. Željela bih da se osjećam prijatno i da budem opuštena. Mislila sam da će neko prokomentarisati i pomoći mi u riješavanju problema, ali mislim da sam pogriješila temu, probaću na nekoj drugoj. U svakom slučaju hvala i tebi :bye:
 
Ksenija Princip:
Pozdrav ekipa. Relativno sam nova ovdje na forumu iako već duže vrijeme čitam vaše komenatre, skoro sam se odlućila registrovati da mogu i sama diskutovati i komentarisati.

Ova tema mi se učinila zgodnom da iznesem svoj problem, pa bih voljela da me ozbiljno shvatite i ne zbijate neke šale i da mi date neki svoj komentar, sugestiju, mišljenje.
Dakle imam problem komunikacije i afirmacije među ljudima. Jednostavno se ne znam ponašati (tu mislim uvijek sam nekako povučena i šutljiva, i onda kad se sve završi bude mi krivo što nisam nešto rekla a mogla sam) u velikom društvu i time gubim samopouzdanje što se odražava i na druženje sa mojim prijateljima. Mislim da previše razmišljam o stvarima koje bi trebale biti spontane. Npr. kad se idem naći sa nekim na kafu već me hvata panika šta ću ja sa njima pričati, dal ću imati šta reći, biće bzvz, ispašću dosadna, nezanimljiva. :roll:
Svoj problem sam skoro počela primjećivati iako kad pogledam unazad to duže vrijeme traje. Uvijek sam mislila da je to do drugih osoba, al kad stanem i zapitam se shvatim da je ipak do mene.
Ne bi rekla da sam asocijalna osoba, da se ne volim družiti al nekako najljepše se osjećam kad sam sama.
Nadam se da ćete me svojim pitanjima i komentarima navesti da nađem sama odgvor.
Kliknite za proširenje...


Zdravo, Ksenija,

Nema ničeg lošeg u tome što se lepo osećaš kad si sama. Samoća je stvar izbora. Nije dobro kada je čovek hronično sam, i kada mu se čini da mu više niko nije potreban ... jer tada povlačenje u samoću nije stvar slobodnog izbora.
E sad ... Što se tiče tvog razmišljanja o stvarima koje bi trebalo da budu spontane i panike da ćeš ispasti nezanimljiva:
moguće je da još nisi pronašla društvo koje ti odgovara. Verovatno težiš da se uklopiš u neki "obrazac" ponašanja ljudi kojima si okružena. Nemoj. Budi "svoja": ćuti kad ti se ćuti, smej se kad ti se smeje. Čak i ako si zaista nekome "dosadna" i "nezanimljiva", biće i onih kojima ćeš biti interesantna.

Ovo je laički odgovor. Možda će se ovde naći neko kompetentniji da te posavetuje.
 
Borac za prava zivotinja:
Zdravo, Ksenija,

Nema ničeg lošeg u tome što se lepo osećaš kad si sama. Samoća je stvar izbora. Nije dobro kada je čovek hronično sam, i kada mu se čini da mu više niko nije potreban ... jer tada povlačenje u samoću nije stvar slobodnog izbora.
E sad ... Što se tiče tvog razmišljanja o stvarima koje bi trebalo da budu spontane i panike da ćeš ispasti nezanimljiva:
moguće je da još nisi pronašla društvo koje ti odgovara. Verovatno težiš da se uklopiš u neki "obrazac" ponašanja ljudi kojima si okružena. Nemoj. Budi "svoja": ćuti kad ti se ćuti, smej se kad ti se smeje. Čak i ako si zaista nekome "dosadna" i "nezanimljiva", biće i onih kojima ćeš biti interesantna.

Ovo je laički odgovor. Možda će se ovde naći neko kompetentniji da te posavetuje.
Kliknite za proširenje...

Nekad se super osjećam u društvu puna sam energije budem spontana, napunim se nekom energijom. A tako nekad sam smorena i teška samoj sebi, htjela bih da se zaključam u sobu i ne izlazim. Volim da čitam, da se informišem, da komuniciram sa ljudima preko foruma kao da mi daje neku novu snagu i samopouzdanje. Mogu da kažem neke stvari koje ne bih mogla podjeliti sa svojima i diskutovati, mislim ne bi se osjećala prijatno.
Ispričaću vam jednu priču gdje sam se osjećala grozno i mislim da je tu moje samopouzdanje palo. Počela sam da radim u jednoj firmi, gdje sam bila na obuci 3 mjeseca, tj na probnom radu. U početku se sve činilo oke, prvih 10-ak dana, dok šef nije počeo pokazivati svoje pravo lice, inače je radio sa mnom 5 dan u sedmici. Počeo me je maltretirati psihički, iživljavati, lječiti svoje komplekse. Više puta mi je došlo da dadnem otkaz ali uvijek sam se pokolebala, mislila sam ajd biće bolje a i u današnje vrijeme kod nas je luksuz imati posao. More mojih prijatelja ne rade godinama i osjećala bi se neodgovorno da ga napustim. Uglavnom poslje sveg tog maltretiranja ja nisam mogla više normalno da funkcionišem, kad se čovjek istrese na meni ja čitav dan nemam napretka, smrknuta, nije mi ni do čega, ne mogu se normalno ponašati niti sa ostalim kolegama, niti frendovima, niti mojom porodicom. Hvala Bogu na kraju smo se "razišli" ja i šef, i tog dana kao da je kamen, ma koji kamen planina pala sa srca.
Ali poslje svega toga mislim da su mi ostale posljedice, gdje sam izgubila sampouzdanje, stalno preispitujem svoje postupke i odluke. Možda ćete reći da ću vremenom biti sve oke, vratiti se na svoje mijesto, ali skoro godina dana je prošla a ja se i dalje osjećam nesigurno.
Sorry što vas smaram sa ovolikom pričom, možda nije za ovu temu, ali htijela sam da je podjelim sa vama i da čujem vaše mišljenje.:rumenko:
 
Poslednja izmena:
Ksenija Princip:
Pogrešno si me shvatila. Nemam namjeru da se istićem ni da dominiram u društvu. Željela bih da se osjećam prijatno i da budem opuštena. Mislila sam da će neko prokomentarisati i pomoći mi u riješavanju problema, ali mislim da sam pogriješila temu, probaću na nekoj drugoj. U svakom slučaju hvala i tebi :bye:
Kliknite za proširenje...

pa svi imaju to sto i ti samo sto se okrenu porocima, zurke sluze da se ljudi okrenu porocima malo, neko na simpatican nacin a neko na crn. ako si neporocna osoba onda ces morati da trpis i da se okreces radu i da zaboravis na ljude. nemoj da rasteras ove sto imas dok ne moras znaci gledaj da budes OK osoba i gledaj da te drugi ne kasape vise nego sto treba, moras da se sklonis na vreme kad primetis
poroci: seks droga alkohol i cigarete
jos postoje umetnost i sport, mozes s tim da pokusavas nesto
 
Ksenija Princip:
Nekad se super osjećam u društvu puna sam energije budem spontana, napunim se nekom energijom. A tako nekad sam smorena i teška samoj sebi, htjela bih da se zaključam u sobu i ne izlazim. Volim da čitam, da se informišem, da komuniciram sa ljudima preko foruma kao da mi daje neku novu snagu i samopouzdanje. Mogu da kažem neke stvari koje ne bih mogla podjeliti sa svojima i diskutovati, mislim ne bi se osjećala prijatno.
Ispričaću vam jednu priču gdje sam se osjećala grozno i mislim da je tu moje samopouzdanje palo. Počela sam da radim u jednoj firmi, gdje sam bila na obuci 3 mjeseca, tj na probnom radu. U početku se sve činilo oke, prvih 10-ak dana, dok šef nije počeo pokazivati svoje pravo lice, inače je radio sa mnom 5 dan u sedmici. Počeo me je maltretirati psihički, iživljavati, lječiti svoje komplekse. Više puta mi je došlo da dadnem otkaz ali uvijek sam se pokolebala, mislila sam ajd biće bolje a i u današnje vrijeme kod nas je luksuz imati posao. More mojih prijatelja ne rade godinama i osjećala bi se neodgovorno da ga napustim. Uglavnom poslje sveg tog maltretiranja ja nisam mogla više normalno da funkcionišem, kad se čovjek istrese na meni ja čitav dan nemam napretka, smrknuta, nije mi ni do čega, ne mogu se normalno ponašati niti sa ostalim kolegama, niti frendovima, niti mojom porodicom. Hvala Bogu na kraju smo se "razišli" ja i šef, i tog dana kao da je kamen, ma koji kamen planina pala sa srca.
Ali poslje svega toga mislim da su mi ostale posljedice, gdje sam izgubila sampouzdanje, stalno preispitujem svoje postupke i odluke. Možda ćete reći da ću vremenom biti sve oke, vratiti se na svoje mijesto, ali skoro godina dana je prošla a ja se i dalje osjećam nesigurno.
Sorry što vas smaram sa ovolikom pričom, možda nije za ovu temu, ali htijela sam da je podjelim sa vama i da čujem vaše mišljenje.:rumenko:
Kliknite za proširenje...

to bi valjda bio mobing, citaj o mobingu, te posledice imaju ljudi koji su to prosli, gledala sam emisiju. mobing nije obicno maltretiranje

mozes da ides i kod nekih psihica, postoje i psiho grupe i slicne stvari ali ostalo ostaje isto i dalje. zavisi i koliko imas para i koliko je sve to za tebe
 
hirajgoagain:
to bi valjda bio mobing, citaj o mobingu, te posledice imaju ljudi koji su to prosli, gledala sam emisiju. mobing nije obicno maltretiranje

mozes da ides i kod nekih psihica, postoje i psiho grupe i slicne stvari ali ostalo ostaje isto i dalje. zavisi i koliko imas para i koliko je sve to za tebe
Kliknite za proširenje...

Potpuno si upravu. Čula sam za taj izraz ali nisam znala šta konkretno znači. Sada kad sam pročitala pronašla sam se u potpunosti. Nažalost nemam vremena da si priuštim da idem kod psihijatra a mislim da bi ljudi rekli da sam skrenula skroz. Zato pokušavam da se nekim svojim metodam izvučem i vratim na pravi put. Imam osjećaj da mi i ova tako reći ispovjed na forumu dođe kao neka psiho-terapija.
Da li ima neko neki savijeta šta da radim da podignem nivo sampouzdanja, da preporuči neku knjigu ili tako nešto, mislim da bi mi to pomoglo.
 
Ksenija Princip:
Pozdrav ekipa. Relativno sam nova ovdje na forumu iako već duže vrijeme čitam vaše komenatre, skoro sam se odlućila registrovati da mogu i sama diskutovati i komentarisati.

Ova tema mi se učinila zgodnom da iznesem svoj problem, pa bih voljela da me ozbiljno shvatite i ne zbijate neke šale i da mi date neki svoj komentar, sugestiju, mišljenje.
Dakle imam problem komunikacije i afirmacije među ljudima. Jednostavno se ne znam ponašati (tu mislim uvijek sam nekako povučena i šutljiva, i onda kad se sve završi bude mi krivo što nisam nešto rekla a mogla sam) u velikom društvu i time gubim samopouzdanje što se odražava i na druženje sa mojim prijateljima. Mislim da previše razmišljam o stvarima koje bi trebale biti spontane. Npr. kad se idem naći sa nekim na kafu već me hvata panika šta ću ja sa njima pričati, dal ću imati šta reći, biće bzvz, ispašću dosadna, nezanimljiva. :roll:
Svoj problem sam skoro počela primjećivati iako kad pogledam unazad to duže vrijeme traje. Uvijek sam mislila da je to do drugih osoba, al kad stanem i zapitam se shvatim da je ipak do mene.
Ne bi rekla da sam asocijalna osoba, da se ne volim družiti al nekako najljepše se osjećam kad sam sama.
Nadam se da ćete me svojim pitanjima i komentarima navesti da nađem sama odgvor.
Kliknite za proširenje...
Sama si dala odgovore kada kazes...
Rekla si da si povucena i cutljiva, sta je tu lose?
Imas pravo biti povucena i cutljiva ...dalje...
Kazes ne umes se ponasati prema cijim kriterijumima???
Razmisli o tome... Neko je povuceniji neko ne... sve je to svar licnosti karaktera i sve je to normalno...
Evo sama kazes da mislis da previse razmisljas o stvarima koje bi trebala biti spontane...
Jednostavno nemoj previse razmisljati o tome.... ponasaj se spontano...
Zasto unapred razmisljas o tako banalnim stvarima...
prica treba isto biti spontana...
ako ti se ne prica cuti slusaj...
Zasto mislis da ces ispasti dosadna nezanimljiva?
Pa i da ja tako sta te briga
Ceni sebe ....
Ako se najbolje osecas kaqo sam mozda jesi asocijalna...
Ili imas strah od ljudi???
cega se plasiti uvek ce biti ljudi boljih i gorih od tebe :D
Evo pa razmisli :)

pozz
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top