Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
textbilder0.jpg


dakle?
 
Strasno je biti tuzan i sam.Depresija je avet koja ne napusta lako.Ja se dve godine vrtim u tom krugu.Pokusavam sama to da resim ali je nemoguce.Pomaze kada pijem bensedin redovno, malo je lakse.Lakse je i kada popijem, samo je jos teze kada se otreznim.Sto puta sam pokusala da se otrgnem, ali posustanem opet, evo me opet pred odlukom da prestanem da pijem, sramota me od same sebe, jer sam to vec pokusavala, pa poklekla. Kupila sam lek ESPERAL, ako neko ima iskustva moze li mi reci dali mu je pomogao, ako ne da mi preporuci neki drugi.
 
Snezanasta nemoj se stideti i pokusaj ponovo da prestanes da pijes. Znam da nije lako ali kada ti bude najteze ti piši. Piši kao što si danas pisala.Izbaci tugu, bes, jad iz sebe a mi cemo ti dati podršku.Iako se neznamo bicemo tu da te bodrimo da istrajes jer nekada nepoznati ljudi najviše pomognu.Neodustaj i piši kako napreduješ jer ako uspeš bićeš veoma ponosna na sebe.
 
Evo ga.. U mom srecnom zivotu jedini problem... Prosto ne znam koji cu fakultet. Sada sam 3 razred, mogu reci da mi je zivot savrsen, sve ide kako planiram, i ovo me jako deprimira ... Zeleo sam medicinu, bio sam protiv svih, niko me nije podrzavao, borio sam se protiv svih da im dokazem koliko to zelim, i sada, kada sam na kraju uspeo da dokazem svima koliko zelim medicinu sam se zapitao da li je medicina nesto sto ZAISTA zelim... Koji sam ja kreten. Lutam od fakulteta do fakulteta do fakulteta, menjao sam misljenje 30 puta, od pravnog, arhitektonskog, fizickog, veterinarskog, FONA, FTN-A, FPN-a, veterinarskog, bezbednosti, ETF-a, arhitektonskog, MEDICINSKOG, faspera, stomatoloskog, filozofskog, prirodno-matematickog, pedagoskog.. Ovo uopste nije smesno, jer me toliko nervira sto sam sa sobom ne mogu da odlucim sta cu vec 2 godine, UFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF!! Ako ima neko neki savet, neka mi pomognee!
 
Ovlad:
Evo ga.. U mom srecnom zivotu jedini problem... Prosto ne znam koji cu fakultet. Sada sam 3 razred, mogu reci da mi je zivot savrsen, sve ide kako planiram, i ovo me jako deprimira ... Zeleo sam medicinu, bio sam protiv svih, niko me nije podrzavao, borio sam se protiv svih da im dokazem koliko to zelim, i sada, kada sam na kraju uspeo da dokazem svima koliko zelim medicinu sam se zapitao da li je medicina nesto sto ZAISTA zelim... Koji sam ja kreten. Lutam od fakulteta do fakulteta do fakulteta, menjao sam misljenje 30 puta, od pravnog, arhitektonskog, fizickog, veterinarskog, FONA, FTN-A, FPN-a, veterinarskog, bezbednosti, ETF-a, arhitektonskog, MEDICINSKOG, faspera, stomatoloskog, filozofskog, prirodno-matematickog, pedagoskog.. Ovo uopste nije smesno, jer me toliko nervira sto sam sa sobom ne mogu da odlucim sta cu vec 2 godine, UFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF!! Ako ima neko neki savet, neka mi pomognee!
Kliknite za proširenje...

Bilo je nekad da kod psihologa uradiš neke testove pa da na osnovu toga on predloži ono što bi za tebe bilo najbolje. :aha:
Ja sam išla na to kad sam trebala da se upišem u srednju školu.
Na žalost nisam poslušala psihologa i mnogo se kajem zbog toga! :(

Srećno! :cao:
 
snezanasta:
Strasno je biti tuzan i sam.Depresija je avet koja ne napusta lako.Ja se dve godine vrtim u tom krugu.Pokusavam sama to da resim ali je nemoguce.Pomaze kada pijem bensedin redovno, malo je lakse.Lakse je i kada popijem, samo je jos teze kada se otreznim.Sto puta sam pokusala da se otrgnem, ali posustanem opet, evo me opet pred odlukom da prestanem da pijem, sramota me od same sebe, jer sam to vec pokusavala, pa poklekla. Kupila sam lek ESPERAL, ako neko ima iskustva moze li mi reci dali mu je pomogao, ako ne da mi preporuci neki drugi.
Kliknite za proširenje...

Šta će vam lekovi?! :eek: I to da ih uzimate na svoju ruku?! Mislim da to nije dobro... :( Tj zna se da malo pomažu a više odmažu ... :aha:
Pokušajte da ne razmišljate kako ste sami i tužni ;) sada će lepo vreme, na ovoj planeti ima mnoooogo ljudi :) i sigurno ima i onih koji bi bili u vašem društvu.
Verujem da depresija može da se pobedi i tek tada ćete shvatiti koliko je život lep, i ovaj svet - i da ne vredi plakati. ;)

 
Poslednja izmena:
snezanasta:
Hvala puno, probacu da zamisljam, mada kada si u depresiji to uglavnom lose zavrsi, mislim da kada bih uspela da mislim lepo i pozitivno, nebih ni bila u njoj.
Kliknite za proširenje...

A probaj da razmišljaš drugačije. Da ne želiš i da se ne boriš protiv depresije, ne bi ni postovala na bilo kom forumu.
Učini, prisili sebe da učiniš svaki dan samo jedan korak, jedan mali korak, jedan dan nemoj da piješ, drugi dan nemoj lekove da konzumiaš, treći dan nemoj ni lekove ni alkohol i tako redom. Posustaćeš sigurno, ali opet kreni malim koracima napred. Prve nedelje će biti uspeh, druge nedelje neuspeh, ali teraj dalje, dok se boriš, dok hoćeš da pobediš svoje slabosti dotle i ima nade da se izvučeš iz bedaka. Ni jedan lekar, ni jedan lek, a ponajmanje ni kap alkohola te neće izvući ako sama nemaš dovoljno volje i snage da se izvučeš. Depresivni ljudi su strašno usamljeni, svi ih razumeju ali niko se preterano ne trudi da im pomogne, zato, glavu gore, reci sebi: "mogu ja to, bar tri dana, bar jedan dan" svaki dan je pobeda, svaka prospavana noć bez stimulanasa je korak, mali ali ipak korak ka ozdravljenju.
Želim ti da smogneš snage i kreneš dalje, piši ovde, ima ovde dobrih ljudi koji će pokušati da ti savetom pomognu. Ja se dobrovoljno javljam da mi pišeš na PP, izjadaj se, biće ti lakše, ne pišem često na forumu ali redovno pratim neke teme, uvek ću ti probati pomoći koliko je u mojoj moći.:zag:
 
Dobro jutro,selim se pa sam u ludnici, imam malo vremena, juce smo trecili tamo i ribali, iz jedne rupe idemo u drugu ali bar je jeftinije a blize mi je poslu pa cu bar da skinem kontrolore sa ledja, mada ima drazi u tome sto su me svaki dan jurili i izbacivali.Moja bora ide dobro.Napila sam se samo dva puta i to ne mnogo, za mesec dana Juce sam pila pivo koje inace mrzim, ali ono zidarski, dok smo jeli, krecile smo nas cetiri ceo dan.Znaci popila sam dva.Jedno u podne jedno uvece.Nije dobro sto sam pila ali je dobro sto nisam vise.A i smejale smo se i zezale. Slucajno odmah do stana kafana, tako da cu biti na teskim mukama kada me uhvati kriza . Sreca sto nemam para tako da cu ici samo da gledam :)
 
Zdravo svima : ))
Ne znam da li je ovo problem, ali ja ga gledam kao takvog, imam osecaj da sam u poslednjih godinu dve dana ubila sve svoje talente u sebi. 10 godina sam trenirala karate, usavrsila za majstora, 7 godina isla na folklor, bavila se glumom od malena, uspesna u skoli osnovnoj i srednjoj, imala prelepu dugu vezu od skoro 4 godine, najlepse sam pisala svoje radove, citala, bila sam aktivna u sva gradska desavanja, i onda od jednom, sta se desava? Ostavljam karate, ostavljam folklor, raskidam dugu vezu, fakultet mi ne ide, obnavljam godinu, prestajem da se bavim sobom. Jedino sto nisam dozvolila sebi da me napusti je gluma, imam prijemni za mesec dana iako sam termin presisala, ali i da me tu prijatelj nije podrzao ne bih se sa sobom izborila ni da istrajem sto se tice same ideje da se spremam za prijemni. Sa roditeljima donekle imam fin odnos zahvaljujuci meni, jer se nesto previse i ne upustam u razgovore sa njima jer znam kako ce da se zavrsi, radila sam mesecima, platila sebi godinu na fakultetu, od njih nista ne trazim.. a opet, ne osecam se dobro.. Mrzi me da krenem na trcanje, na bilo koju fizicku aktivnost ili neki drustveni skup...
Volela bih cisto vase misljenje, ne pomoc, niti savet, samo misljenje, da li je to prolazni period iako traje vec dve tri godine, ili je nesto drugo, sto ni ja sama ne znam..
Hvala na vremenu.
 
Dusii:
Zdravo svima : ))
Ne znam da li je ovo problem, ali ja ga gledam kao takvog, imam osecaj da sam u poslednjih godinu dve dana ubila sve svoje talente u sebi. 10 godina sam trenirala karate, usavrsila za majstora, 7 godina isla na folklor, bavila se glumom od malena, uspesna u skoli osnovnoj i srednjoj, imala prelepu dugu vezu od skoro 4 godine, najlepse sam pisala svoje radove, citala, bila sam aktivna u sva gradska desavanja, i onda od jednom, sta se desava? Ostavljam karate, ostavljam folklor, raskidam dugu vezu, fakultet mi ne ide, obnavljam godinu, prestajem da se bavim sobom. Jedino sto nisam dozvolila sebi da me napusti je gluma, imam prijemni za mesec dana iako sam termin presisala, ali i da me tu prijatelj nije podrzao ne bih se sa sobom izborila ni da istrajem sto se tice same ideje da se spremam za prijemni. Sa roditeljima donekle imam fin odnos zahvaljujuci meni, jer se nesto previse i ne upustam u razgovore sa njima jer znam kako ce da se zavrsi, radila sam mesecima, platila sebi godinu na fakultetu, od njih nista ne trazim.. a opet, ne osecam se dobro.. Mrzi me da krenem na trcanje, na bilo koju fizicku aktivnost ili neki drustveni skup...
Volela bih cisto vase misljenje, ne pomoc, niti savet, samo misljenje, da li je to prolazni period iako traje vec dve tri godine, ili je nesto drugo, sto ni ja sama ne znam..
Hvala na vremenu.
Kliknite za proširenje...


Zdravo:)
Procitala sam tvoj problem i voljela bih da dam svoje misljenje.
Znaci iz ovog cini se da si bila veoma aktivna u svom zivotu,na cemu ti se divim,
Ipak,svi imamo u zivotu taj trenutak kada nam sve dosadi i zelimo da pobegnemo i sklonimo se od svega.
Ali taj period bi trebalo manje da traje a ne 2-3 godine..
Sve aktivnosti koje si navela su dio tvog zivota i,ja verujem,mnogo ti znace.Da li si sigurna da zelis sve to da izgubis?
Veliki mi je uspeh imati vezu toliko dugu,da li si sigurna da zelis da ga izgubis? Zaviri u sebe i saznaj sta je to ustvari sto ti zelis..
Divim se onim sto placaju sami fakultet.:) Ipak,roditelji mogu da ti pomognu,popricaj sa njima,mama je uvijek tu:)
Vrijedis! Nemoj da dozvolis da ti sumornost sve to oduzme! :)

Nadam se da sam ista pomogla..:)
 
Zdravo svima.
Moj problem jeste depresija..
Odkako sam pocela u srednju godinu zapala sam u tesku depresiju..Uspjeh sam pokvarila,posvadjala se sa najboljom drugaricom sa kojom sam se druzila 12 god.
Ne znam sta se desava.Sada sam obecala tati da cu proci odlican..Ali sta ako ne uspijem? Plasim se,,Veoma..Iznevjericu sebe ponovo..Prvo sebe pa sve ostale..
Imam 16 godina ali nemam zelju za druzenjem,za izlascima sa drustvom,ni za cim..
Da li je to normalno za moje godine?
Hvala unaprijed.
 
Zdravo svima
Imam 50.g. nezaposlena, istina radim ali na crno, penziju ću dobiti kada je ova zemlja više ni ne bude isplaćivala. Imam odrasle sinove kojima više nisam potrebna, hvala dragom bogu, od ono "potrebna" ostalo je samo da mi donose veš na pranje i peglanje i obavezno svaki dan svrate na ručak, hmmmmm, čitam ovde svašta nešto i razmišljam da sam ja u stvari vrlo srećna persona. Naime, sinove sam (skoro pa uvek sama odgajala, hranila, školovala.....) uz mnogo odricanja odškolovala, zaposlili se, samostalni su, sem ako se ne računa ono pranje krpa i klopa, al' ajde-de. Mladi su ljudi obojica, mnogo teških godina su pregurali samnom zajedno da bi danas bili to što jesu (neizmerno sam ponosna na njih iako me često dovode do ludila), kad se samo setim njihovih fakultetskih dana i muka kroz koje su prošli jer nisam uvek imala love da im plaćam stan a tamo neki dobijali studenske domove pa ih iznajmljivali sirotinji, ali, uh, sve je to ništa kada se ulogujem na ovaj forum i vidim kakve sve muke muči današnja omladina, ihhh...
Jednoj curi ponudih moralnu podršku zarad alkoholizma, ona se blago rečeno zajebava sa svojim ne malim problemom, druga pak priča kako je bila i sportiskinja i najbolja učenica na svim nivoima (istina, maternji jezik još uvek nije savladala kako treba), pa se najedared popišmanila, svega joj dosta, sad više ne zna ni ko je ni gde je, treća pak ovoj drugoj odaje priznanje za sve dosad postignuto i usput se žali na slične probleme, pa ja sad razmišljam kako sam zaista srećna majka svojih sinova. Nekako mi dođe da ih vratim u školske (i fakultetske) klupe pa da malko drndaju vunu nako iz čista mira, da se zajebavaju sa depresijom kad sunce zađe, ili ne zađe, kako-god, pa bih da im dozvolim da budu bezobrazni i bezosećajni, a još bih im dozvolila i da puše, piju i da se kockaju, sve nako iz čista mira, pa da budu malko depresivni, pa što i ne bi bili, vala su se i najeli govana dok su se trudili da o roku završe fakultete, a ja još kukam po forumima kako im i dan-danas perem gaće i kuvam ručkove, sram da me bude odavde pa do pakla.
 
Probajte na tom putu do pakla, makar malo da usrecite sebe stvarima koje niste dugo radili. Svima smo dobri, samo sami sebi nikako. Ogorcenost i gordost u ljudima, pretvara u zveri, koji ih upravo i salju u pakao. Koliko god godina iskustva da imate, neka vam jos toliko bude dovoljna nada da jos uvek ima vremena da ulepsate sebi dan.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top