Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
mina kristina:
Pa brate da tražiš rešenje bilo bi ama baš da se usereš od muke, jer rešenja neeeemaaaa, a ti kažeš da je to lako, meni eto baš i nije. A da te razumem, razumem te ko da o sebi divanim.
Imam decu koju volim više od života, odrasli a sa moje sise nikako da se skinu. Imaju svoje živote i svoje biznise ali mamina kujna, mamina veš mašina i mašina za peglannje-čitaj mama pegla- to nikako da izađe iz mode. Jes, mogla bih ja da kažem: ****** se deco, odrasli ste, radite šta vam volja i kako vam volja, ali ono prokleto balkansko u meni mi ne da, kuvam, perem, peglam i šta sve ne još, aj da ne nabrajam, a da mi je pun *****, jeste stvarno. Nikakav život nisam imala samo da bih njima neki obezbedila i još uvek nije dovoljno, uskoro ću prdnuti u čabar a živela nisam.
Da se razumemo, ne sanjam ja više kao nekad o sejšelskim ostrvima, ta bajka kod mene više nema prođe, ali bih volela da bar na Tisu odem jednom nedeljno, a tu mi je da dopljunem do nje-mislim Tise,reke Tise, a nema šanse da se to desi, kako ja krenem jal na pecanje, jal na kupanje oma jedno od dvoje mojih mladunaca ima zadatke, peri, peglaj, kuvaj i na kraju jedi govna mati, za drugo se ni rodila nisi:confused::(:confused::(
Kliknite za proširenje...

a sto ne napravis kompromis ono ne ukines im hranu potpuno a ne radis ni bas nesto ko crnac, malo nekad opustis a nekad im spremas, pa sigurno ne bi ni volela skroz da nema toga ima tu i valjda neke gotive.
mada ako je samo kuvanje i peglanje, pa to radis i sebi znaci imas jos jednu porciju vise
onda valjda nekad ostavis tu porciju vise a nekad ne radis tu porciju vise (mozes i da ukines potpuno)
znaci kako te onda to sprecava??
a mogu i oni valjda nekad to da rade za tebe ako ne rade nekako da se shaljivo dogovorite???
ako vas ne vezuju finansije onda je valjda to ok nesto
tebe=vas
 
a ocu sve je tolko shi.t i moze da bude jos vise i da upadnem u taj shi.t od koga se cuvam
a sve je uzas
a ako nije uzas dosadno ej
nemam pojma i zapadnu mi momci koji su onako a to je za mene
volim da se svadjam a ne umem
moram pre nego sto umrem da im se naebem suptilno a ne umem moram na aikido mozda jedino tako da necu
ok necu ali malo mi se tako pishe
 
Da li mozda sluchajno postoji neko ko poseduje knjigu "Mogucnosti i granice razvoja inteligencije"? Autor je gospodin Radivoj Kvashchev, meni treba deo od 1. do 18. stranice za ispit, a ne mogu na pronadjem taj deo knjige na fakultetu, pa ako bi neko bio ljubazan da skenira ili da pusti link, ukoliko postoji verzija ove knjige negde na internetu. :) Unapred zahvaljujem. :D
 
Sjecam se da sam prilicno cesto razmisljao o samoubitstvu dok sam u kuci imao bombu-kasikaru. Lezao bi na trosjedu i posmatrao nju koja je lezala u vitrini i razmisljao o tome kako bi bilo lako ukinuti ovaj zivot tako sto bih samo jednim potezom izvukao osigurac, taj bezvrijedni komadic metala. Bobma je tajanstveno nestala posto sam jednom, u trenutku slabosti, pred sestrom naglas izrekao ove misli. Ali poslije toga je suicdno raspolozenje znatno smanjilo intenzitet da bi na kraju i potpuno nestalo.
 
Isus33:
Sjecam se da sam prilicno cesto razmisljao o samoubitstvu dok sam u kuci imao bombu-kasikaru. Lezao bi na trosjedu i posmatrao nju koja je lezala u vitrini i razmisljao o tome kako bi bilo lako ukinuti ovaj zivot tako sto bih samo jednim potezom izvukao osigurac, taj bezvrijedni komadic metala. Bobma je tajanstveno nestala posto sam jednom, u trenutku slabosti, pred sestrom naglas izrekao ove misli. Ali poslije toga je suicdno raspolozenje znatno smanjilo intenzitet da bi na kraju i potpuno nestalo.
Kliknite za proširenje...

a da li te ista razmišljanja voze i kada vidiš noževe..viljuške..tablete, konopac..?
 
ranjeni Zoro:
a da li te ista razmišljanja voze i kada vidiš noževe..viljuške..tablete, konopac..?
Kliknite za proširenje...

Ma ne, nemam vise te samoubilacke misli. Ovo sa bombom se desavalo davno, u onome teskom poratnom periodu kada sam postao izbjeglica, nova sredina u kojoj sam se tesko snalazio, novi ljudi, sve novo, velika usamljenost, osim toga i socijalna ugrozeonst, svi u kuci bez posla, zivot na humanitarnoj pomoci... Uglavnom sve crno i zalosno pa sam se zbog svega toga i osjecao tako samoubilacki. Ali proslo je od tada 15 godina. Sada se toga perioda sjecam kao mracnog, srednjeg vijeka mog zivota.
 
hirajgoagain:
a sto ne napravis kompromis ono ne ukines im hranu potpuno a ne radis ni bas nesto ko crnac, malo nekad opustis a nekad im spremas, pa sigurno ne bi ni volela skroz da nema toga ima tu i valjda neke gotive.
mada ako je samo kuvanje i peglanje, pa to radis i sebi znaci imas jos jednu porciju vise
onda valjda nekad ostavis tu porciju vise a nekad ne radis tu porciju vise (mozes i da ukines potpuno)
znaci kako te onda to sprecava??
a mogu i oni valjda nekad to da rade za tebe ako ne rade nekako da se shaljivo dogovorite???
ako vas ne vezuju finansije onda je valjda to ok nesto
tebe=vas
Kliknite za proširenje...

Evo, napravih kompromis, prekjuče bila u Merkatoru i kupila sinovima dve veš mašine, dve daske za peglanje, dve pegle, i još po jednu kesu od 6kg. "persila" plus omekšivač - sve na kredit od godinu dana. Bili su ne malo iznenađeni "poklonima" ;) Kad otplatim kredit smisliću kako kuvanja da se rešim, jedan vegetarijanac, drugi od svih ptica naviše voli prasicu, a ja to baš ni ne ljubim preterano, tako da....
Mislim, nije meni problem ni da kuvam, ni da perem, ni da peglam, samo mi nekako već muka i od kuvanja i od pranja i od peglanja, volela bih malčice da budem samo ovo što jesam, ma kakva da sam, ne samo mamaaaaaaaa:worth:
 
Isus33:
Ma ne, nemam vise te samoubilacke misli. Ovo sa bombom se desavalo davno, u onome teskom poratnom periodu kada sam postao izbjeglica, nova sredina u kojoj sam se tesko snalazio, novi ljudi, sve novo, velika usamljenost, osim toga i socijalna ugrozeonst, svi u kuci bez posla, zivot na humanitarnoj pomoci... Uglavnom sve crno i zalosno pa sam se zbog svega toga i osjecao tako samoubilacki. Ali proslo je od tada 15 godina. Sada se toga perioda sjecam kao mracnog, srednjeg vijeka mog zivota.
Kliknite za proširenje...

Stvarno, šta reći, izbeglice, muka vas pritisla na svim nivoima, a u vitrini kašikara, čudo da se zaista nisi ubio. Kakav je to mozak u pitanju da mi je samo znati, mislim, kašikara u vitrini, dobro je niste stavili na trpezarijski sto umesto činije sa voćem:roll:
 
mina kristina:
Stvarno, šta reći, izbeglice, muka vas pritisla na svim nivoima, a u vitrini kašikara, čudo da se zaista nisi ubio. Kakav je to mozak u pitanju da mi je samo znati, mislim, kašikara u vitrini, dobro je niste stavili na trpezarijski sto umesto činije sa voćem:roll:
Kliknite za proširenje...

Vidi se da je ratna tematika daleko od tebe i da si o tome cula samo nesto malo na televiziji. Inace bi znala da je neposredno poslije rata svaka kuca u Bosni bila PUNA oruzja. Puske, bombe, pjesadijska municija, cak i minobacacke granate. Ja sam ostavio samo tu jednu kasikaru za uspomenu a sveg ostalog oruzja se rijesio za razliku od mnogih koji i dan danas, petnaest godina poslije rata, cuvaju po podrumima puske i bombe "za nedaj boze".
Znaci nije cudo sto se nisam ubio jer vecina ljudi koji su imali (i i dalje imaju) oruzje u kuci nisu se ubili. Ali eto moj prvi komsija se ubio. Momak od 28 godina, tesko ranjen u ratu, zivio na tabletama i sa velikim bolovima, nije mogao govoriti, jedva je mogao hodati, uzeo pusku koju je krio u podrumu i ubio se dok su mu starci bili na poslu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top