Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.543
Сваки фестивал, и СФФ у програм може уврстити филмове по својој вољи, могу и прогласити српске филмове непожељним, или који обрађују неку тематику, или рецимо у којима постоји сцена да се једе свињетина, они који фестивал организују имају право радити по свом нахођењу.
Овдје је запело на релацији организатора фестивала који су учинили гадан "гријех" и уврстили филм који се није смио и оних који кеширају тај фастивал, наравно прича је политизована и проституисана и заскичали су сви, од градоначелнице ове касабе, политичара до лоботомисане гомиле.
При чему је градоначелница касабе у којој по доказаним сљедвеницима нацизма именују улице па и школе. доказала да нема појма о историји, нити ишта зна о лику и дјелу генерала Драже Михаиловића, а апсурд је да су сви завриштали што је филм приказан а да нико нити је погледао филм нити има појма о чему се ради, при чему иде питање. Како могу знати ко је позитивно а ко негативно приказан ако нису филм погледали.
И једна занимљивост. Филм обрађује истинит догађај, операцију спасавања америчких пилота, можда неке сврби али у питању је истинити догађај. Међутим, кроз филм се обрађује тај наш раздор и та наша српска трагедија током тог времена зла. У бившој Југи снимљено је мношто тзв партизанских филмова који су обрађивалчи тај период, са јасно задатим идеолошким калупом, партизани су позитивци, четници су злоће, тачка. Само у два филма се кроз замршене односе јунака филма покушала објаснити та наша српска трагедија и тај раздор, занимљиво да су оба режирали не Срби, него Муслимани, У филму "Вртлог" (1964) Хајрудин Крвавац обрађује сложен однос оца четника и сина партизана, у филму "Глуви барут" (1990) Бахрудин Ченгић описује идеолошка преламања у једном српском селу. И кроз овај филм поред истинитог догађаја обрађен је и тај наш раздор.
Како год, касаба звана Рај'воса је доказала да не засклужује културне манифестације или их свести на такмичења из рецитовања Курана, доказала је да антифашизам у тој касаби не станује, али зато фашизам итекако станује.
Овдје је запело на релацији организатора фестивала који су учинили гадан "гријех" и уврстили филм који се није смио и оних који кеширају тај фастивал, наравно прича је политизована и проституисана и заскичали су сви, од градоначелнице ове касабе, политичара до лоботомисане гомиле.
При чему је градоначелница касабе у којој по доказаним сљедвеницима нацизма именују улице па и школе. доказала да нема појма о историји, нити ишта зна о лику и дјелу генерала Драже Михаиловића, а апсурд је да су сви завриштали што је филм приказан а да нико нити је погледао филм нити има појма о чему се ради, при чему иде питање. Како могу знати ко је позитивно а ко негативно приказан ако нису филм погледали.
И једна занимљивост. Филм обрађује истинит догађај, операцију спасавања америчких пилота, можда неке сврби али у питању је истинити догађај. Међутим, кроз филм се обрађује тај наш раздор и та наша српска трагедија током тог времена зла. У бившој Југи снимљено је мношто тзв партизанских филмова који су обрађивалчи тај период, са јасно задатим идеолошким калупом, партизани су позитивци, четници су злоће, тачка. Само у два филма се кроз замршене односе јунака филма покушала објаснити та наша српска трагедија и тај раздор, занимљиво да су оба режирали не Срби, него Муслимани, У филму "Вртлог" (1964) Хајрудин Крвавац обрађује сложен однос оца четника и сина партизана, у филму "Глуви барут" (1990) Бахрудин Ченгић описује идеолошка преламања у једном српском селу. И кроз овај филм поред истинитог догађаја обрађен је и тај наш раздор.
Како год, касаба звана Рај'воса је доказала да не засклужује културне манифестације или их свести на такмичења из рецитовања Курана, доказала је да антифашизам у тој касаби не станује, али зато фашизам итекако станује.
