Разлика између Србије и Хрватске-Славоније пре балканских ратова је била неких 7-8% по глави. У корист Хрватске-Славоније. С тим што су у Србији сељаци (којих је и у једној и у другој било преко 80%) били власници земље, а у већем делу Хрватске-Славоније (сем бивше Војне Крајине) закупци, јер су као бивши кметови плаћали закуп својим бившим феудалцима. То је ликвидирано тек после настанка заједничке државе, баш као и колонат у Далмацији, и чивчилук у БиХ и бившим турским крајевима. Словенија је увек одскакала, била скоро дупло као Србија (92%), и наравно Јужна Угарска (Бачка и Банат) који су били близу Словенији. Тадашња БиХ далеко испод тадашње Србије, а о ЦГ, Македонији и Косову не треба ни говорити, они су били на испод 40% "предкумановске" Србије.
За детаљније, "Наша народна привреда и национални приход" 1927. година, издање Државне штампарије у Сарајеву.