Бугарска историја

[Сребрена]

Ne pomaže, Khane Hane, što spamuješ temu.
Barbarosin saputnik je baš precizno odredio lokaciju susreta- Kostenec kod Trajanovih vrata. Ta su vrata (ili Carski prolaz ili Markova kapija) tako isključiva odrednica, da ne može da ospori niko. Nema nigde drugde"vrata" svetski poznatih kao što su ova, ranična tačka izmedju Ilirika i Trakije.
Znači, Nemanja je vladao teritorijom koja je 1878 i 1885 postala Bugarskom, prost je i jasan zaključak.
vo ponovo, bar ti znaš da čitaš blgarski i jasno ti je šta piše:

Судећи по бугарским научницима, који су прочитали путописе Барбаросиног сапутника, уопште се не ради о Нишу код Ћеле-куле, него оном који је 1885.припао Бугарској. У близини му је била планина Нишава (Нисава гора или Книшава по житију Јована Рилског) а то је данас планина Рила.
У опису Барбаросиног сапутника, не може се промашити опис "Трајанових врата", који су 300ак километара даљњ од Ћеле кула:

Osamnaest metara visoka kamena vrata niko ne zaboravlja.

Amijan Marcelin je pisao o "Trajanovim vratima": Grebeni Stare planine i Rodopa zbližavaju se u tesnacu, koji završava strmim stepeništem.Taj deo odvaja Ilirik od Traške.
http://bg.wikipedia.org/wiki/Траянови_врата
http://en.wikipedia.org/wiki/Gate_of_Trajan

Крепостта Траянови врата е разположена на 15 км от Костенец до магистрала "Тракия" в Средна гора.От тук са минали три от кръстоносните походи. ..До тази историческа местност може да се стигне най-бързо по магистралата (от София - 64 км и от Пловдив - 72 км)
http://kostenets-tourism.com/bg/sightseeings/item/id/1

Нема Нишава планина....Ово су твои измишљотини!

Postavila sam ti sve to. Spamuješ

 

[Han-Solo]

Ниш = Костенец?
Рила = Нишава?



Извор ти je Сребрена?



NIS / BEAUTIFUL SERBIA

During its long and tumultuous history, the town of Nis has seen many wars and much devastation. Many European rulers passed through its gates, such as German Holy Roman Emperor Frederick I Barbarossa, who was greeted in 1189 by Serbian Prince Stefan Nemanja, allying with him against the Byzantine Empire at the time.

http://voiceofserbia.org/serbia/node/111

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ево ти посета германски каjзер Вилхелм II у Ниш, 05.01.1916

Han-Solo, kakve ovo ima veze sa Srebreninim postom?

P. S. Molim te, ogromne slike stavljaj u SPOILER. To sam već na ovoj temi bio zamoliio kolege forumaše skoro.

 

[Сребрена]

Ovaj isečak , u kome se citira Ansbertov putopis i Kostenec, nedaleko od Trajanovih vrata, kao mesto susreta Fridriha Barbarose i Velikog župana Nemanje,

potiče iz knjige- zbornika arheološkij istraživanja Bugarske
Materials from the first archaeological excavations in Pliska: Материалы для болгарских древностей. Абоба-Плиска. -

Название: Материалы для болгарских древностей. Абоба-Плиска
В журнале: Известия Русского археологического института в Константинополе. 1905, Том X
Издательство: София: Державна печатница
Год издания: 1905
Число страниц: 600
Язык: Русский

Spojler

http://www.byzantium.ru/library/lib.php?id=79
http://www.byzantium.ru/library/IRAIK_10.pdf

Isečak koji sam postavila je sa 222.strane i to je tumaćenje F.Uspenskog
Глава VI. Надпись староболгарские: колонны с именами городов, надписи с фрагментами договоров, надписи исторического содержания, фрагменты надписей разного содержания и происхождения - Ф.И.Успенский

dok on, na sledećoj strani navodi i Tomašekovo mišljenje da je Kostenec bio istočnije i južnije , između Filipopolja i Jedrena.
Zbog Ansbertove fraze "ulaz u Bugarsku" pomenuta su Trajanova vrata, kao nekadšanji ulaz u Trakiju, mada, pošteno, Tomašekovo tumačenje je bliže meni: da je Bugarska teritorija u 12.veku počinjala tek od okoline Jedrena, i završavala na obali Crnog mora, znači oblast Strandže i Tundže, malo šira nego u 9.veku.

Sad, kad sam pročitala nekoliko krstaških putopisa, svi pominju "bugarsku šumu" ili "bugarsku pustinju" pre Carigrada, i to je upravo taj varvarski deo oko crnomorskog Sredeca i crnomorske Zagore, prvog staništa Blgara na Balkanskom poluostrvu.
I svi pominju Vlahe (pišu sa F) ispod Dunava , uključujući i prve Asene_Vlahe i KalojovanaJovanicu Vlaha.Ne pominju se uopšte Bugari kao neki narod zaseban , samo kao jedna divlja "bulgarorum silvae" baš u delu puta istočne Traške prema Konstantinopolju.

 

[Han-Solo]

Han-Solo, kakve ovo ima veze sa Srebreninim postom?

P. S. Molim te, ogromne slike stavljaj u SPOILER. To sam već na ovoj temi bio zamoliio kolege forumaše skoro.

Овоj Сребрени коментар:

Ево још једне потврде:
После Барбаросе, нико више није описао тај Ниш на планини Рили, у данашњој северозападној Бугарској..нити је неки германски владар посетио Ниш на Рили, све до времена бугарског кнеза Фердинанда (Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria of Saxe-Coburg and Gotha-Koháry, was the ruler of Bulgaria from 1887 to 1918), пише William Miller, Essays on the Latin Orient (Cambridge University Press, 1921), pp. 441-457]

Materials from the first archaeological excavations in Pliska: Материалы для болгарских древностей. Абоба-Плиска. -
dok on, na sledećoj strani navodi i Tomašekovo mišljenje da je Kostenec bio istočnije i južnije , između Filipopolja i Jedrena.

И какве везе има Костенец, Плиска, Москва и Лондон са данашни српски град Ниш, где jе био сусрет Барбароса са жупана Неманja и бугарима?
Барбароса ниje био у Костенец, ни у Плиска, ни у Москва... Ове са твоjи фикциjе.

Tomašekovo tumačenje je bliže meni: da je Bugarska teritorija u 12.veku počinjala tek od okoline Jedrena, i završavala na obali Crnog mora, znači oblast Strandže i Tundže, malo šira nego u 9.veku.

 

[Сребрена]

И какве везе има Костенец, Плиска, Москва и Лондон са данашни српски град Ниш, где jе био сусрет Барбароса са жупана Неманja?
Барбароса ниje био у Костенец, ни у Плиска, ни у Москва... Ове са твоjи фикциjе.

Nema uopste veze mesto susreta Barbarose i Nemanje (Kostenec) sa današnjim srpskim gradom Nišom, zato ti stalno i kopiram i isti citat Uspenskog, tu vezu vidiš samo ti na ovoj temi i insistiraš na tome, bez ikakvog validnog protivargumenta.

Ajmo ponovo, ne vrede ti vrdanja i pominjanja Pliske i Moskve, stvar je jasna: Barbarosin saputnik svedoči da je Nemanja pregovarao sa Barbarosom u mestu Konstancia, koje je ,posle 1878. i 1885. pripalo novostvorenoj Bugarskoj, odnosno da se Bugarska današnja nalazi na nekadašnjem posedu Župana Nemanje.
U tim pregovorima nema Bugara uopšte, ne podmeći i ne umeći tako providno, čak se u krstaškim putopisima i ne pominje narod Blgara, Vulgara ili kako su ih već mogli zvati da s ih poznavali, nego samo lokalni naziv "bugarska šuma" na putu za Carigrad.

Samo iz ovog citata je jasno da je mesto susreta Nemanje i Barbarose.Konstancia.
Dalje je jasno da je blgarski ministar i otac blgarske nacije Jireček , tumačio da je Konstancia današnji Kostenec(kod Ihtimana i Rile, srednjevekovne planine Knišave), zbog toga Uspenski, povučen njegovim autoritetom, tumači dalje da se radi o Kostenecu na Rili/Nišavi i da je blizu "Trajanovih vrata", mesto poznato i kao episkopsko središte po Gelcneru.
A jasno je i da je Tomašek tumačio mesto susreta (Konstancia) kao istočniju i južniju lokaciju, između Plodvida i Jedrena, što se meni čini tačnijom odrednicom s obzirom na areal malobrojnih Blgara u 12 veku, i to , ako ih je bilo, moglo ih je biti samo oko prvpg staništa- Zagore, ili u "blgarskoj šumi", dakle opet u predelu istočne Traške, oko reke Tundže i pored obala Crnog mora.

Što se tiče identifikacije Rile i Nišave, navela sam ranije i iskopirala delić žitija Jovana Rilskog na ovoj temi u kome se pominje stari naziv, a postoji isti termin "Knišava" kao prethodno ime planine Rile u nemačkim i blgarskim radovima na temu istraživanja hidronima i toponima.

 

[Han-Solo]

Имаш извор да je Барбароса бил у Костенец или то су неки твои Сребрини баjке?
Е, ако не постоjaт извори, онда je Барбароса био у данашни српски град Ниш, као пишут историски извори!

 

[Sandanski]

Србија под Бугарском.

Sokobanja i Toplica u I svetskom ratu

Čim su bugarske divlje horde ispod Rtnja, preko Krstatca i preko Device i Ozrena preplavile srez, odmah su nastali dani užasnih duševnih i telesnih muka naroda koji se zatekao.

Bugari su pokazali prava divljaštva, pljačkali su sve što im je do ruku palo, otimali su i terali sitnu i krupnu stoku. Kod naroda su uterivali strah, a za sobom ostavljali ruševine i pustoš.

Bugari su uvideli, da to nije njihov narod, kako su se oni hvalili, već da je svaka duša čist Srbin, da srpski govori, da srpski misli i oseća, da svaki slavi slavu, da je svaka kuća ispratila na front po jednog ili više vojnika, i nada se da joj ti vojnici donesu slobodu.
I zato Bugari kao podivljale zveri, u svojoj oholosti i nepoverenju nisu birali sredstva, samo da što više izmuče i opljačkaju pokoreni narod.

Kad su Bugari došli u ovim krajevima oni su zaveli svoju vlast i postupali su prema pokorenom narodu kako njima odgovara. Da bi se zaštitili od pokorenog naroda, oni su prisilno pokupili oružje, a često su podmetali oružje pojedinim ljudima, da bi ih kasnije globili i maltretirali.
Primoravali su narod da daju pismene izjave da su Bugari.

Bugari su doveli svoje sveštenike i učitelje pa uz pomoć vlasti su pokušali da uvedu njihov jezik. No u tome Bugari nisu uspeli.
Naša deca koja su u školi morala da uče bugarske reči kod kuće i međusobno su upotrebljavali maternji jezik. Bugari su bez imalo griže savesti sve što je srpsko nemilice su uništavali i palili srpske knjige i svu arhivu.

Naš narod je orao i sejao, ali on nije bio gospodar ni svoga žita ni kukuruza.
Naš narod je sve ovo stoički i hrabro podnosio, verovao je u svoju vojsku i nije izgubio nadu u Boga.
Oni su samo čekali čas i to čas kad će ustati da na sve ove Bugarske zločine i nepravdu grmnu bar jedan osvetnički krik bar jedan očajnički pokušaj za slobodu. I neka se ceo svet uveri da ovaj narod nije bugarski narod, već srpski narod koji ne može živeti u ropstvu već traži slobodu ili smrt.


MANASTIR VETA

Prvobitna crkva sagrađena je u 15. veku i bila je sasvim različita od danas postojeće. Bila je neuporedivo veća i lepša. Ktitor je nepoznat.
1942. g. ceo manastir su zapalili Bugari i potpuno ga uništili.

Nakon rata meštani podižu novu crkvu na istom mestu i manastir je opet oživeo.
Danas je manastir nažalost pust, a crkva je u vrlo trošnom stanju.
Pre nego što su zapalili manastir, Bugari su ga opljačkali, tako da je u crkvi sačuvana samo jedna lepa ikona Sv. Nikole iz 19. veka.

Evo kako su siroti bugari postupali sa ostalim narodima

 

[Han-Solo]

Barbarosin saputnik svedoči da je Nemanja pregovarao sa Barbarosom u mestu Konstancia

čak se u krstaškim putopisima i ne pominje narod Blgara, Vulgara ili kako su ih već mogli zvati da s ih poznavali, nego samo lokalni naziv "bugarska šuma" na putu za Carigrad.

Samo iz ovog citata je jasno da je mesto susreta Nemanje i Barbarose.Konstancia.

Апсолутни измишљотини, кои немат везе са историски извори.

Ево ти хроника Барбаросовога спутника Ансберта:

http://www.kroraina.com/knigi/libi/3/gal/3_254.html

Барбароса и Неманja срели су у град Ниш, нема неки измислен Костенец овде!

 

[Ahil71]

Бугари никада нису живели на простору Србије.
Колико ја знам нигде није пронађена бугарске керамика, барем не у централним, северним и западним деловима.
Могуће да је било повремених похода (Симеон, Турци, Први и Други светски рат.), нека војна испостава, али бугарских насеља није било.
Хан-Соло ако имаш неку археолошку потврду постојања бугарских насеља, постави линк (постоји специфичност у керамици).

 

[Sandanski]

Cudo kako Han Solo predak Bugarskih Hanova,Kanova i Tatara se nikada ne oglasava na ove postove gde se jasno tvrdi od strane Srpskog i Makedonskog stanovnistva,pisanih tragova i slika da su bugari najveci koljaci na Balkanu.

I sve to nekako preskoci pa udara po nekim teorijama zavere...izgelda da su se Srbi i Makedonci tokom tih ratova sami poubijali...

 

[Han-Solo]

čak se u krstaškim putopisima i ne pominje narod Blgara, Vulgara ili kako su ih već mogli zvati da s ih poznavali, nego samo lokalni naziv "bugarska šuma" na putu za Carigrad.

У локални назив "bugarska šuma" , локални грци, бугари, срби и власи пуцале са отровне стрелице.

У овоj летопис о Барбаросе нема земље Срба?

Jош jедан летопис за Барбароса у Ниш:

jош jедна хроника:

http://www.kroraina.com/knigi/libi/3/gal/3_380.html

Чудно нигде нема Сребрени Костенец, Констанциja и планина Рила

 

[Сребрена]

Ajmo ponovo, da zajedno čitamo

Ajmo ponovo,

Jireček : da je Konstancia današnji Kostenec (kod Ihtimana i Rile, srednjevekovne planine Knišave), zbog toga...
Uspenski, povučen njegovim autoritetom, tumači dalje da se radi o Kostenecu na Rili/Nišavi i da je blizu "Trajanovih vrata", mesto poznato i kao episkopsko središte po Gelcneru.
A jasno je i da je Tomašek tumačio mesto susreta (Konstancia) kao istočniju i južniju lokaciju, između Plodvida i Jedrena..

Ukratko:
Ansbert, savremenik piše "na ulazu u bugarsku"
Uspenski "ulazom u bugarsku" tumači "ulaz u Trakiju", znači Carski prolaz ili Trajanova vrata kod Rile/srednjevekovne planine Nišave.
Uspenski,svestan malog rastojanja Trajanovih vrata i Kosteneca, prati Jirečeka i tumači da je i Konstancia Kostenec, pored Trajanovih vrata

Чудно нигде нема Сребрени Костенец, Констанциja и планина Рила

Dakle, nije Srebrena ovo zaključila (ona bi mesto susreta Barbarose i Nemanje odredila po Tomašeku, u istočnu Trakiju, kod Jedrena..kao logičan put krstaša preko "Brindizia" (koji je u današnjoj Rumuniji ,90ak kilometara južno od "Dugog polja"/Kampulunga ), paralelno sa tokom reke Olte do prelaza Dunava/Istera kod Nise (mali Nikopolj) i dunavskog Belgrada ( u današnjoj Bugarskoj gradić Belen) pa jugoistočno da zaobiđe Staru planinu i potom prema jugu do mesta ih čeka Veliki Župan Nemanja (pristigao iz Raške na reci Raški/Đopsi/Vopči/Strjami, odakle mu treba nekoliko sati jahanja do mesta susreta).

Ovo iz citata koji postavljam opet i opet napisao je Fjodor Ivanovič Uspenski, osvedočeni bugarofil, arheolog i vizantolog.

Bio je akademik Petrogradske i Bugarske AN, vodio različite arheološke ekspedicije, doktorirao na temi "Stvaranje drugog bularskog carstva" (докторска дисертация на тема: "Образуване на Второто българско царство".)
http://bg.wikipedia.org/wiki/Фьодор_Успенски

Although he specialized in the Byzantine-Bulgarian relations and investigated the Slavic influence on the Byzantine economy, Uspensky also researched and wrote extensively on the Crusades.
http://en.wikipedia.org/wiki/Fyodor_Uspensky

 

[Han-Solo]

Ajmo ponovo, da zajedno čitamo

Uspenski "ulazom u bugarsku" tumači "ulaz u Trakiju", znači Carski prolaz ili Trajanova vrata kod Rile/srednjevekovne planine Nišave

Ovo iz citata koji postavljam opet i opet napisao je Fjodor Ivanovič Uspenski

Измишљотини!

Ево шта ти jе написао Успенски:

"Из Браничева лучшая дорога к Константинополю шла по долине Моравы к Нишу, потом на Софию и Филиппополь...
Около 25 числа июля к Фридриху явились послы Стефана Немани, а по прибытии в Ниш 27 числа император принимал и самого великого жупана Сербии. Здесь же, в Нише, велись переговоры с болгарами...
И если крестоносцы на пути от Браничева до Ниша и потом до Софии..."

Успенский Ф.И. "История крестовых походов"
http://www.world-history.ru/events_about/427/464.html

НИШ! Све извори - Ниш, све историчари - Ниш!

Сребрена - Костенец u Rila?
Неки друге баjке? Браничево у Црно море?

 

[Сребрена]

http://www.kroraina.com/knigi/libi/3/gal/3_380.html

Da nije umešao Jireček svoje srebroljubive prste,(i da ga nije Uspenski citirao brez proveravanja)te da samo razmišljamo o Kostenecu/Konstancii po Tomašeku, onda bi susret Barbarose i Nemanje bio u Nišu ispod Jedrena (kao u ovom citatu Khana Hana, posle koga sledi bugarska šuma puna razbojnika, pa Carigrad):

U vreme kad krstaši prolaze
* Mali Nikopolj,kod Segona Nisa (prelaz Dunava kod Turnu Magurele,na ušću Olte u Dunav) srušen je odavno.
*Veliki Nikopolj, Nissa na Istrumu/Jantri (18 km od Velikog Trnova) srušen je odavno.

(* zapadni Niš kod Ćele kule nije ne putu krstaša, a i inače je srušen od strane samog Nemanje, po zapisu Nemanjinog sina)
(* južni Nissopol na reci Nessum nije na putu krstaša za Carigrad)

Ima još jedan eventualni krstaški Niš , i bio bi baš na putu, pod imenom Nicae (nadomak Jedrena i "bugarskih šuma" nadomak Carigrada), sa grbom na kuli:

U knjizi BSB-Ink S-195 - GW M40784
Schedel, Hartmann / Wolgemut, Michael / Pleydenwurff, Wilhelm
Liber chronicarum, Nürnberg 1493.07.12.,Rar. 287
Naiđoh na crtež Konstatntinopolja ...
A tamo nađog i crtež grada Niša

I na kuli lijevo stoji grb

Nalazi se u neposrednoj blizini Černomena, gde su braća Vukašin i Uglješa ostavili glave, a Gojko/Marko nije.

Сребрена - Костенец u Rila?

Jel ne znaš gde je u Bugarskoj Kostenec? I ne znaš gde je Rila?Nemaš kartu Bugarske?
Ajd što ne znaš da je prethodni naziv Rile Nišava gora, ali baš toliko da ne znaš gde je Kostenec , ne mogu verujem.
Eno ga na Kostenečkoj reci

 

[Han-Solo]

Srebrena, апсолутни измишљотини су твои коментари.
Нема ни "К" от Костенец у извори!

"Meanwhile at Nish on July 27 Frederick and the leaders of the army received
Stephen Nemanya, the 'grand zupan" of Serbia, and the leader of the
Serbs' rebellion against Byzantium, together with his two brothers."

Wolff, R. L.; Hazard, H. W. (ed.) / The later Crusades, 1189-1311 (1969)

III: The Crusades of Frederick Barbarossa and Henry VI, pp. 86-122

http://digicoll.library.wisc.edu/cg...usTwo&entity=History.CrusTwo.p0123&isize=text

Српски разумеш?
Читаj:

 

[Sandanski]

Увек ће у историји да се памти да су бугари били фашисти и да су окупирали разне народе тада.
Побили гомилу људи,и били Хитлерове слуге..

 

[Han-Solo]

Увек ће у историји да се памти да су бугари били фашисти и да су окупирали разне народе тада.

На пример

 

[Sandanski]

Ovo ceo svet zna i svi se secamo bugarskih hordi koje su klale i ubijale po Balkanu tada...

Samo glupi pojedini bugari mogu da negiraju svoj fasizam i okupacije...

 

[Sandanski]

ЗЛОДЕЛА БУГАРА У РАТОВИМА ЦРНОТРАВСКОГА КРАЈА

( У Првом и другом светском рату 1915-1918 и 1941-1945-године)

Црнотравски крај је посебно запамтио бугарске окупационе власти.
Окупатор је настојао да уништи све што је српско: књиге, споменике, језик, а мештане, хапшењем и злостављењем нагнао на послушност.

Народ је остао упоран. Колике су биле жртве најбоље показује чињеница да је у времену од новембра 1915. године до краја фебруара 1916. године окупатирска бугарска власт интренирала преостало мушко становништво у Буигарску на принудан рад.

Прва партија интернирана отерана је 4. децембра 1916. године да се више нико од њих не врати.
Друга од 13-23. децембра 1916. године имала је само 5-10% преживелих.
Како су живели и шта су морали да раде интернирци под окупаторском влашћу није потребно ни наводити.
А кад ни то није помогло, окупаторска власт је силом приступила бугаризацији целокупног становништва, што се најбоље види из писма шефа војне инспекције за Мораву Купинчева и секретара Мустакова, које су они упутили свим командантима у окупираним областима под бројем 7438 од маја 1916. године:

Спаљивање к њ и г а

„ОКРУЖНОМ НАЧЕЛНИКУ


В р а њ е

На основу наређења Врховне команде оперативне војске НО 7438 од 3.т.м. наређујем вам да конфискујете по свим надлештвима и приватним кућама српске књиге, слике и карте, одаберите што је важније од тога и пошаљите Министасртсву просвете, остале спалите..
Тај се посао има свршити брзо и пажљиво. Књижари могу продужити рад, али само са књигама писаним на бугарском језику.

Но 1223 Шеф моравске војне инспекције,
16. мај 1916. године генерал Купничев“


Или из списа начелника округа др. Гл. Захиаријева и секретара Величкова о забрани српског језика:

„ЗАБРАНА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

НАРЕДБА НАЧЕЛНИКА ОКРУГА ВРАЊСКОГ О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА (Том први страна 268)

„Среским началеницима .....
Полициско и административно одељење Министарства унутрашњих дела и хигијене известило ме актом од 25. новембра т.г. Но 17961 да су српски начелници у моравску област заборавили језик бугарски и служе се српским језиком употребљавајући српски језик чак и у званичним актима.

Извештавајући вас о овоме скрећем вам пажњу да сам решен употребити казну за оне који употребљавају речи српске у говору и писању. Ви сте послати да утичете на становништво, а не да оно утиче на вас.

Но 3991 Начелник округа
6.децембар 1916.године Др. Гл. Захаријев, с.р
Врање Секретар Величков“.

Осим тога на овом терену, нарочито у време побуне Срба 1917. године, и проласка четника Косте Пећанца преко Чемерника, Баинца и Острозуба, бугарска војска је масовно палила и уништавала села.

У Баинцу и Млачишту Бугари су спалили неколико куће и претукли многе грађане, желећи да дознају у ком правцу је отишао Коста Пећанац са својом јединицом.
Том приликом бугарски војници су мучили Милтена Ђикића, Стојадина Стојановића и Даницу Ђикић.

Одлучили су да Даницу вешају. Видевши ову њихову намеру Даница из замоли да јој дозволе само да пољуби свога сина Драгишу. По његовом одобрењу ушла је у кућу, зграбила свога сина и успела да побегне.
Затим се дуго скривала по шумама Качара и Чемерника.

 

[Sandanski]

Тих дана Бугари су ухапсили Милеву, жену Светозара Ђорђевића Масарика Сипку, жену Јована Станојевића и Султану, жену Косте Станојевића Зеца.
Њих су Бугари држали недељу дана затворене у обору.

Како ништа од њих нису сазнали, то су их привремено пустили кући да би одмах преко Млачишта и Предејана отерали за Лесковац, а потом за Власотинце.
У зграду бивше власотиначке кафане „Солун“ мучили су их још две недеље.

Последњих дана добијале су по шездесет тешких удараца да је „месо од њих одпадало“.

Онесвешћене, избацили су их потом напоље.. Таса Николић из Брода и Влада Гане, Црнотравац, превезли су их у Црну Траву.
У путу је подлегла Султана, мајка петоро деце, а неколико дана касније и Милева, оставивши шесторо деце у усамљеној кући усред шуме.
Након месед дана бугарски зликовци отровали су и Симку да не би касније причала о њиховим зверствима и злочинима. И она је оставила шесторо деце.
У највећим мукама ове храбре Црнотравке су издахнуле, али скривене пушке својих мужева нису проказал

Бугари су у истој буни заклали и следеће људе:
Из доброполјске општине-Давида Милчића ,из Преслапа-Раденка Здравковића, Влајка и Душана Благојевића, из дарковачке општине-Јовић Боротија, Стаменковић Јоргаћија, Марковића Милана, Новковића Ђорђа и Радојчића Стратију; из Гара (тада Тегошничке општине)-Стојчића Ж. Милоја, Стаменковића Владимира и Аранђеловић Милку; из рупљанске општине-Пламенка Павловића, Стојилка Урошевића и Димитрија Новаковића; у бродској општини бугарски жандарми су у центру села скупили све мушкарце изнад петнаест година и тражили да кажу где су "комите", њихови јатаци и оружје.
Пошто су ови то одбили, немилосрдно су их тукли. Тој тучи су подлегли-Младен Ми(а)ленковић из Главништа, Звездан Николић из Славујева и Златко из Анђелинкова; у кални је многе људе побио потпоручник Касабов.
Оваква и слична зверства нису могла да сломе слободарски дух и-вековну тежњу за слободом.
Жртве су и у смрти остале достојанствене. За многе ратнике из овог краја склапана примирја ниду била крај рата. Борба је настављена све до коначног ослобођења.


У Другом светском рату Југ Србије је доста пропатио од бугарске окупације. У историографији постоје написана факта о њиховим злочинима у Бојнику, селу Јаковљеву и Доње гаре у власотиначко-црнотравском крају.
На сpисковима спомен плоча се налезе имена стрељаних у многим селима црнотравскога краја.
Пошто је црнотравски крај био упориште антифашистичке борбе у Другом светском рату 1941-1944. године, ппо планинско рељефној фигурацији планинског дела Јужне Србије, онда су се скоро све јединице из лужничко-бабичко-власотиначко-јабланичког партизанског покрета са врањанским и македонским јединицама једно време сви нашли на територије Србије у борби противу фашиста тада Бигара и намаца.
Најтежи део борбе противу Бугара и злочина од бугара, доживљено је у овом крају Југа Србије те 1943. године.

Од око 10 000 добро наоружаних фашиста непријатељ формира добро наоружане посаде које концентрише на овој црнотравској територији.
Тако је један полициски бугарски одред са 120 полицајаца и војника распоређен у варошици Црна Трава, са по једним водом у Црвенковцу и Златанцу, једна чета Прве пешадиске дивизије у селу Брод; а потом у махали Дејићево, један полициски одред од 80-90 полицајаца у село Добро Поље; добро наоружан одред са 120 полицајаца у село Црвена Јабука са једним водом у село Кална; један одред са 120 полицајаца у Црвени Брег, а једна чета из бугарског фашистичког гарнизона из Пирота у рејону Јаковљева, две десетине полицајаца са злогласним поручником Стојановим у село Дарковце, чији се штаб налазио у село Свође. Запоседнута су и друга места, као Обрадовце, Рашини, Млачиште и др.

15. марта 1943. године злогласни Богојев Младен, чији се вод налазио у Дарковцу, убија три Криводелчана и Брођане Стојичића Јованчу, Стојичића Благоја, Милошевића Ћиру, Милошевића Симу, Новаковића Божила, Милчића Велимира, Стојанчић Апостола и Новаковића Стевана..

У Тодоровцу пале куће првобораца Ђоре Илића, Јована рашића и друге, а једновремено убијају оца, сина и унука (Јону, Ставру и Мирослава).
Фашисти су свакодневно вршили пљачке, убиства, паљевине и покољ већег броја партизанских породица или оних које оптужују за сарадњу са партизанима.
Оваквим крвавим играма фашисти су настојали да угуше покрет, у чему нису успели већ су га још више разбуктали.

 

[Sandanski]

SAMO SADA DA VIDIM kako ce Asparuhov potomak Han Solo da okrene ovu potresnu pricu o makedoniji i o nekakvoj propagandi...
Bruka i sramota negirati zlocine...

 

[Feanor11985]

Nego, mene zanima, jel su radili ovako nesto Srbi okupatori Makedonije? Iskreno?

 

[Han-Solo]

ЗЛОДЕЛА БУГАРА У РАТОВИМА ЦРНОТРАВСКОГА КРАЈА

( У Првом и другом светском рату 1915-1918 и 1941-1945-године)

Црнотравски крај је посебно запамтио бугарске окупационе власти.
Окупатор је настојао да уништи све што је српско: књиге, споменике, језик, а мештане, хапшењем и злостављењем нагнао на послушност.

Народ је остао упоран. Колике су биле жртве најбоље показује чињеница да је у времену од новембра 1915. године до краја фебруара 1916. године окупатирска бугарска власт интренирала преостало мушко становништво у Буигарску на принудан рад.

Прва партија интернирана отерана је 4. децембра 1916. године да се више нико од њих не врати.
Друга од 13-23. децембра 1916. године имала је само 5-10% преживелих.
Како су живели и шта су морали да раде интернирци под окупаторском влашћу није потребно ни наводити.
А кад ни то није помогло, окупаторска власт је силом приступила бугаризацији целокупног становништва, што се најбоље види из писма шефа војне инспекције за Мораву Купинчева и секретара Мустакова, које су они упутили свим командантима у окупираним областима под бројем 7438 од маја 1916. године:

Спаљивање к њ и г а

„ОКРУЖНОМ НАЧЕЛНИКУ


В р а њ е

На основу наређења Врховне команде оперативне војске НО 7438 од 3.т.м. наређујем вам да конфискујете по свим надлештвима и приватним кућама српске књиге, слике и карте, одаберите што је важније од тога и пошаљите Министасртсву просвете, остале спалите..
Тај се посао има свршити брзо и пажљиво. Књижари могу продужити рад, али само са књигама писаним на бугарском језику.

Но 1223 Шеф моравске војне инспекције,
16. мај 1916. године генерал Купничев“


Или из списа начелника округа др. Гл. Захиаријева и секретара Величкова о забрани српског језика:

„ЗАБРАНА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

НАРЕДБА НАЧЕЛНИКА ОКРУГА ВРАЊСКОГ О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА (Том први страна 268)

„Среским началеницима .....
Полициско и административно одељење Министарства унутрашњих дела и хигијене известило ме актом од 25. новембра т.г. Но 17961 да су српски начелници у моравску област заборавили језик бугарски и служе се српским језиком употребљавајући српски језик чак и у званичним актима.

Извештавајући вас о овоме скрећем вам пажњу да сам решен употребити казну за оне који употребљавају речи српске у говору и писању. Ви сте послати да утичете на становништво, а не да оно утиче на вас.

Но 3991 Начелник округа
6.децембар 1916.године Др. Гл. Захаријев, с.р
Врање Секретар Величков“.

Осим тога на овом терену, нарочито у време побуне Срба 1917. године, и проласка четника Косте Пећанца преко Чемерника, Баинца и Острозуба, бугарска војска је масовно палила и уништавала села.

У Баинцу и Млачишту Бугари су спалили неколико куће и претукли многе грађане, желећи да дознају у ком правцу је отишао Коста Пећанац са својом јединицом.
Том приликом бугарски војници су мучили Милтена Ђикића, Стојадина Стојановића и Даницу Ђикић.

Одлучили су да Даницу вешају. Видевши ову њихову намеру Даница из замоли да јој дозволе само да пољуби свога сина Драгишу. По његовом одобрењу ушла је у кућу, зграбила свога сина и успела да побегне.
Затим се дуго скривала по шумама Качара и Чемерника.

Много глупости, заједно са лажима и полуистинама.
Као прво, генерал Купничев не постоји у бугарској војсци!
Као второ, Бугари нису довели српски цивиле у Бугарској!
То су заробљени српски војници у 1917, који су пуштени после рата.

Слике обешених цивиле от твоjи други коментари су ти лопови - мародери, који у рату треба обесити на места, под војном закону.
Нико ниje сликао обешани невине цивиле, да похвалио се со слике - једино неки Сандански може да верују у такве глупости.

"Одлучили су да Даницу вешају. Видевши ову њихову намеру Даница из замоли да јој дозволе само да пољуби свога сина Драгишу. По његовом одобрењу ушла је у кућу, зграбила свога сина и успела да побегне."

Звери?
Бугари су желили да вешаjу Даницу, пуштили су Даница у кућу да пољуби свога сина и она избегала?
Да ли неки нормалан верује у такве баjке?

 

[Sandanski]

Nego, mene zanima, jel su radili ovako nesto Srbi okupatori Makedonije? Iskreno?

Ovakve strahote kakve su pravili bugari niko ne moze da ih kopira i da zeli..Jedino im pariraju siptari sada...

Много глупости, заједно са лажима и полуистинама.

Нико ниje сликао обешани невине цивиле, да похвалио се со слике - једино неки Сандански може да верују у такве глупости.

Да ли неки нормалан верује у такве баjке?

Ko je slikao?,lazi i prostakluk?!

Gospod neka oprosti tebi na ovakvim negiranjima i recima sa kojima pljujes na svaku zrtvu koja je ispastala za vreme bugarske okupacije.
Sramno i ne ljudski se ponasas potomku Asparuha...zar u tebi nema nista ljudsko? Zar si ceo tako lud i bezobrazan?