Budućnost, šansa ili opterećenje

[Aston M]

Koje vam je primarno osećanje u vezi svoje budućnosti?
Da li gledate na nju kao na šansu ili opterećenje/pritisak?

Kako ste na to gledali tokom raznih perioda života?

Kako gledate na određene oblasti života u vezi budućnosti? Kako na obrazovanje/posao/pare a kako na ostalo (socijalni život...)

 

[asd221]

У свим областима гледам као на оптерећење.

 

[glavapunaendorfina]

Misljenje mi je "sto bude, - bice", ali osjecanje mi nije tako... izgleda sam inkoherentan sam sa sobom (moje misli i osjecanja). Ali mislim da je tako samo kad sam zaljubljen (i to na neki glup nacin, i obicno u pogresnu osobu), u protivnom se i osjecam u smislu "sto bude, - bice, (a ja cu uciniti svoje)".

 

[zoii]

Primarno osećanje je boli me ku rac.
Opterećenje, definitivno. Kad razmišljam o njoj ne vidim sebe nigde.
Pa nekad sam umela da planiram i da se radujem tome, zadovoljavala me je misao o budućnosti, a sad me baš briga, svejedno mi je šta će da se desi i šta će biti sa mnom, nešto loše, niakko, crno, odvratno, nemam snage da se borim a to me dodatno rastuži tkao da se trudim da ne razmišljam.

 

[gost 287528]

Kod mene to sve ide filovano, kao torta, red ovoga, red onoga ima da se složi i ukrasi jagodom jednog dana

 

[sunasceJeca]

Koje vam je primarno osećanje u vezi svoje budućnosti?
Da li gledate na nju kao na šansu ili opterećenje/pritisak?

Kako ste na to gledali tokom raznih perioda života?

Kako gledate na određene oblasti života u vezi budućnosti? Kako na obrazovanje/posao/pare a kako na ostalo (socijalni život...)

Primarno: neizvesnost, onda strah. A, onda, osećaj...briga me. Pa, da... Nikuda ne žurim. I nemam više šta da izgubim. Mogu samo da dobijem. Ako dobijem. Ako ne, molim lepo.

Kako gledam: nekada je bila šansa, ili se meni samo takvim činilo, posle pritisak i žestoko opterećenje...Sada sam digla ruke. Nije da me voda nosi, ali ne težim više čemu sam pre, pa nema više ništa od prethodno navedenog. Ali, nisam ni potpuno digla ruke. Znači , levitiram između onoga, nisam umrla - laž je da živim.

Kako sam na to gledala: dobro da me je strefilo sada. Posle bi bilo kobno. Nije sve izgubljeno i još ima šanse. Ako ja budem htela, da hoću.

Oblasti života: sve je baš tako, kako itreba da bude. Tako mi i treba. Mea cupla.

 

[S€STRA]

U bre, ovde svi pesimisti Definitivno sanse i mogucnosti, uvek gledam napred i ne okrecem se za prosloscu...

 

[Theseus]

Izazov.

 

[hirajgoagain]

mozda su bachene neke kletve na mene nadam se da gresim
pa onako kako je sad bice to je dobar scenario
:I nisam se iscupala

e volim kad sam bezbrizna samo nekad kao ne smem to da dozvolim nadam se da nije zauvek

volela bih da dodje taj trenutak da sve nema veze i onda da pocne... mozda je vec pocelo... ali nije
znaci da pocne, da se pravimo da jos nije pocelo

 

[gost 39034]

Koje vam je primarno osećanje u vezi svoje budućnosti?
Da li gledate na nju kao na šansu ili opterećenje/pritisak?

Kako ste na to gledali tokom raznih perioda života?

Kako gledate na određene oblasti života u vezi budućnosti? Kako na obrazovanje/posao/pare a kako na ostalo (socijalni život...)

na buducnost gledam kao na nesto sto ce doci i proci
bez preteranih ocekivanja, bez promena
nadam se i bez preteranih briga i problema
jedna sasvim blago krividava linija do smrti
niti mi je sansa (ne vidim sta bih menjala u svom zivotu, niti sta bih postigla sto vec nisam, a sto bih mogla), niti opterecenje (sem onog normalnog, porodicnog i briga i obaveza koje to nosi)
mislim da mi se zivot nece drasticno menjati u bilo kojoj sferi

 

[hirajgoagain]

sta je prava stvar imam s tim problem plus sam dodala
nekad izgleda ali to vise nije to
moj problem je sto ne znam sta je prava stvar. nekad je to OK uz neke ograde ali tu je ponesto palo
drugo je da mozete da pisete netacno
nekad sam znala da ne znam. a drugo sto sebi dajem da necu sad pravu stvar
pa kad dodje opet cu da je promasim
pa opet kad znam da ce doci ...
a postoje i shokovi realni zivoti i susreti
taj luksuz da znam kako sam glupa sam bacila. i tako opet ne sme da se bude ni ekscentrican makar ne previse
uvek se tu nesto kosi a mozda se preteruje. eto to se zove usud.

zezam se dobro je ok je ponesto. pa dobro i vise sve

 

[gost 223714]

u posl vreme mi zamagljena kristalna kugla

 

[hirajgoagain]

meni malo i zato psiem mudrosti

- - - - - - - - - -

granica polusveta je tu a i od polusveta ima gore a izgleda da tu bash i ne plivam dobro toliko
mislim bude ok pa zabrljam
ali kao nije tako kao to meni ne moze da se desi : ))
ali moram zakukavati iako to ne sme, znaci da nema ovog verovatno bolje i tako mozak radi

 

[Aston M]

Kako vratiti optimizam iz detinjstva ili bar deo njega ili ne treba uopšte jer nije realan?

 

[Mračak@]

Разум увек вуче на планирање дугорочних циљева. Осећања терају на посебан доживљај сваког дана.

Ја гледам да та два сегмента држим у некој равнотежи, колико је то могуће.

Ипак, не допуштам себи да подлежем притиску. Све има своју границу.