E pošto smo se lepo ispričali, da se onda vratimo temi:
Ali ako jedete meso, odgovorni ste što su te životinje ubijene. Zar to nije kršenje prvog pravila morala?
Tačno je da ste kada jedete meso posredno ili delimično odgovorni za ubijanje životinja, ali to se može reći i za jedenje povrća. Zemljoradnik treba da prska useve insekticidima i otrovima da bi povrće stiglo do vašeg tanjira bez rupa u sebi. Zatim, životinje se ubijaju da be se obezbedila koža za vaš kaiš ili torbu, sapun koji koristite i za hiljade drugih proizvoda. Nemoguće je živeti bez da ste, na neki način, indirektno odgovorni za smrt drugog bića. Ovo je još jedan primer prve plemenite istine, obično postojanje je patnja i nezadovoljenost. Kada preuzmete na sebe prvo pravilo morala, vi pokušavate da izbegnete da budete direktno odgovorni za ubijanje drugih bića.
Mahajana budisti ne jedu meso.
To nije tačno. Mahajana budisti u Kini izuzetno naglašavaju vegetarijanstvo, ali i monasi i laici (nezaređeni sledbenici) mahayana tradicije u Japanu, Mongoliji i Tibetu obično jedu meso.
Ali ja i dalje smatram da bi budisti trebalo da budu vegetarijanci.
Ukoliko postoji osoba koja je veoma strogi vegetarijanac, ali koja je sebična, neiskrena i zla, a postoji druga osoba koja nije vegetarijanac, ali je obzirna prema drugima, iskrena, darežljiva i ljubazna, koja od ove dve osobe bi bila bolji budista?
Osoba koja je iskrena i ljubazna.
Zašto?
Zato što takva osoba očito ima dobro srce.
Upravo tako. Neko ko jede meso može da ima čisto srce baš kao što i onaj koji ne jede maso može da ima nečisto srce. Prema Budinom učenju, važan je kvalitet srca, a ne sadržaj jelovnika. Ima mnogo ljudi koji strogo paze da ne jedu meso, ali se ne brinu mnogo za svoju sebičnost, neiskrenost, grubost ili ljubomoru. Oni menjaju svoj način ishrane, što je lako da se uradi, a pri tome se ne trude da promene svoje srce, što je teško uraditi. Prema tome, bilo da ste vegetarijanac ili ne, ne zaboravite da je pročišćavanje uma najvažnija stvar u budizmu.
