Будизам...

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Zanimljiva misao. Navodi na razmišljanje :)
Eto, tebe je podstakla da razmišljaš šta je to prilagođavanje.
Misliš da prilagođavanje treba da bude obostrano.
Ali odmah se postavlja pitanje: Kako da tog drugog nagovoriš/primoraš da ti se prilagodi?
Uvek će biti nekog/nečeg što neće hteti ili što nećeš uspeti da prilagodiš svojim merilima, pravilima, idejama, željama.
I šta onda da radimo? Okrenemo se i produžimo dalje. Vrlo elegantno rešenje. Ali i tamo dalje ćemo sigurno uleteti u istu situaciju.
Uvek će biti neko/nešto što se neće uklapati u ram koji smo unapred pripremili, uvek će vireti neke uši, noge ili brkovi. Da to odsečemo?
Mislim da se taj drugi neće sa tim tako lako složiti. Pa šta onda da radimo?
I uvek ćemo se naći u situaciji kojoj vire uši, noge ili brkovi izvan naše zamišljene granice. A pošto su sada te uši, noge ili brkovi zamišljeni, samo metafora, tek tu ne možemo ništa da otfikarimo. Već samo da se frustriramo :D

Zaista nije lako ovo pitanje prilagođavanja :think:
 
Smirivanje čula

Ima jedna zgodna priča o monahu iz Budinog vremena, koja dočarava
suštinu vežbanju čula. Posle duge i oštre svađe, žena odluči da
napusti muža. Stavila je na sebe nekoliko svojih najboljih sarija,
jedan preko drugog, onda se okiti svim zlatom koje je imala i otide iz
kuće. Posle izvesnog vremena mužu bi žao zbog svađe i krete za njom
da je potrazi. Išao je tamo-amo po gradu, ali nikako nije mogao da je
nađe. Onda naiđe na monaha koji je stajao kraj puta, pa ga upita je
li video neku ženu da tuda prolazi, lepo obučenu i okićenu zlatom oko
vrata i na rukama. Monah mu odgovori: "Video sam dva reda zuba kako
prolaze".

Monah nije obraćao pažnju na pojmove kao sto su žena sa dugom crnom
kosom, crveni sari i gomila nakita, već samo na činjenicu da je to
bilo ljudsko biće sa dva reda zuba. On je smirio svoja čula do tačke
na kojoj ga prizor nije više podsticao na reakciju. Obična osoba bi,
videvši lepu ženu crne kose, u crvenom sariju i svu okićenu nakitom,
kako žuri ulicom, možda bila u iskušenju da krene za njom. No, dva
reda zuba koja prolaze pored nas najverovatnije neće stvoriti takvu
želju. To je smirivanje cula.

Ayya Khema, The Meditative Mind


stock-photo-an-indian-young-woman-in-traditional-clothing-sari-19186642.jpg
 
ukupno:
Zanimljiva misao. Navodi na razmišljanje :)
Eto, tebe je podstakla da razmišljaš šta je to prilagođavanje.
Misliš da prilagođavanje treba da bude obostrano.
Ali odmah se postavlja pitanje: Kako da tog drugog nagovoriš/primoraš da ti se prilagodi?
Uvek će biti nekog/nečeg što neće hteti ili što nećeš uspeti da prilagodiš svojim merilima, pravilima, idejama, željama.
I šta onda da radimo? Okrenemo se i produžimo dalje. Vrlo elegantno rešenje. Ali i tamo dalje ćemo sigurno uleteti u istu situaciju.
Uvek će biti neko/nešto što se neće uklapati u ram koji smo unapred pripremili, uvek će vireti neke uši, noge ili brkovi. Da to odsečemo?
Mislim da se taj drugi neće sa tim tako lako složiti. Pa šta onda da radimo?
I uvek ćemo se naći u situaciji kojoj vire uši, noge ili brkovi izvan naše zamišljene granice. A pošto su sada te uši, noge ili brkovi zamišljeni, samo metafora, tek tu ne možemo ništa da otfikarimo. Već samo da se frustriramo :D

Zaista nije lako ovo pitanje prilagođavanja :think:
Kliknite za proširenje...

Nije lako, i treba da bude obostrano, ako nije, produzicu dalje...
Ne mogu nekoga naterati da mi se prilagodi, ali ukoliko me neko voli zelece da mi se priblizi...
Ako ne zeli onda nista...
Ljubav se ne moze iznuditi, ili postoji ili ne...
Idem tamo gde je ona.. :heart:
 
Ali već smo konstatovali da možeš produžavati dalje koliko hoćeš, uvek će biti nešto čemu moraš da se prilagodiš.
Bučni susedi, ružno telo, nesložna porodica, bolest, grad/zemlja u kojoj živiš, a ne bi želela - sve to možda ne možeš da promeniš u ovom trenutku.
I šta da radiš? Jedino da se jednostrano prilagodiš. :)
 
Poslednja izmena:
ukupno:
Smirivanje čula

Ima jedna zgodna priča o monahu iz Budinog vremena, koja dočarava
suštinu vežbanju čula. Posle duge i oštre svađe, žena odluči da
napusti muža. Stavila je na sebe nekoliko svojih najboljih sarija,
jedan preko drugog, onda se okiti svim zlatom koje je imala i otide iz
kuće. Posle izvesnog vremena mužu bi žao zbog svađe i krete za njom
da je potrazi. Išao je tamo-amo po gradu, ali nikako nije mogao da je
nađe. Onda naiđe na monaha koji je stajao kraj puta, pa ga upita je
li video neku ženu da tuda prolazi, lepo obučenu i okićenu zlatom oko
vrata i na rukama. Monah mu odgovori: "Video sam dva reda zuba kako
prolaze".

Monah nije obraćao pažnju na pojmove kao sto su žena sa dugom crnom
kosom, crveni sari i gomila nakita, već samo na činjenicu da je to
bilo ljudsko biće sa dva reda zuba. On je smirio svoja čula do tačke
na kojoj ga prizor nije više podsticao na reakciju. Obična osoba bi,
videvši lepu ženu crne kose, u crvenom sariju i svu okićenu nakitom,
kako žuri ulicom, možda bila u iskušenju da krene za njom. No, dva
reda zuba koja prolaze pored nas najverovatnije neće stvoriti takvu
želju. To je smirivanje cula.

Ayya Khema, The Meditative Mind
Kliknite za proširenje...


izvini, ali meni ovo više liči na utopiju. u svakom slučaju nešto nedostupno većini.
uostalom, nije ni prirodno.
 
kruskica...ca:
izvini, ali meni ovo više liči na utopiju. u svakom slučaju nešto nedostupno većini.
uostalom, nije ni prirodno.
Kliknite za proširenje...

Ćao. Nema zaista potrebe da mi se izvinjavaš što ti ideja u citatu liči na utopiju, nedostupno većini i nešto neprirodno.
To je tvoj doživljaj i potpuno je legitiman, kao i moj da u tom citatu ima nečega što nas može podstaći na razmišljanje.
Živela raznolikost mišljenja :)
 
ukupno:
Ali već smo konstatovali da možeš produžavati dalje koliko hoćeš, uvek će biti nešto čemu moraš da se prilagodiš.
Bučni susedi, ružno telo, nesložna porodica, bolest, grad/zemlja u kojoj živiš, a ne bi želela - sve to možda ne možeš da promeniš u ovom trenutku.
I šta da radiš? Jedino da se jednostrano prilagodiš. :)
Kliknite za proširenje...

Ne moram, menjacu sve sto mogu... dok mogu :heart:
Icicu dalje i dalje....
 
" You will perform great works, though they not be known. By being the true self all things come of their own momentum.

"Verily, I am where you put your pen, and I am in the setting sun. When you look and search for me, you look only for yourself - your self free from the association you make.

"When you look for me I am the Empty Places. When you be, I am there, ever-becoming, ever taking fresh forms.

"You divide yourself by a process of reflection from me and are ever empty, searching, desiring. Revert, then, to a time before divisions - a time of wholeness and joy.

"Wind yourself like the serpent coiled to spring. But when you strike, let go. Let go of all. Let go of self and then shall your will no longer suffer from opposition. For what is there to oppose?

"In the silence that is death new life is born, and those embracing death are free.

"New tools I make from the crucible of your soul. Let light come from darkness, ever fresh, let it take form and serve its purpose, then let its death be its reward.

"Ever onward winds the serpent of life, ever devouring what was, ever growing new skins, ever sloughing off old.

- by Unknown

amphf68v.jpg
 
Naši postupci

Možemo videti da je u svih pet pravila morala sadržan drevni indijski
princip ahimse, nenasilja ni prema drugima, ni prema sebi. Bez
problema možemo taj princip proširiti na čitavo svoje okruzenje,
svet kao celinu i čak svemir. Zapravo, ništa nije izvan sfere naše moralne
odgovornosti. Na primer, prema hua-jen školi budističke filozofije,
koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki naš postupak reflektuje
se na čitav univerzum.

Teški problemi sa prirodnim okruženjem sa kojima se suočavamo na ovoj
planeti direktno izviru iz ove činjenice. Pa ipak, ono što jeste
zbunjujuće, čak i kada počnemo da uviđamo šta radimo i kakve će to
patnje doneti kako nama, tako i našim potomcima, vrlo nam je teško da
promenimo svoj smer. Svi smo svesni da bi bila dobra stvar kad bi bilo
manje kola, ali niko neće da se odrekne sopstvenih!

John Snelling, Elements of Buddhism


p10-400-a-doto-UNEP079-1.jpg
 
ukupno:
Ali već smo konstatovali da možeš produžavati dalje koliko hoćeš, uvek će biti nešto čemu moraš da se prilagodiš.
Bučni susedi, ružno telo, nesložna porodica, bolest, grad/zemlja u kojoj živiš, a ne bi želela - sve to možda ne možeš da promeniš u ovom trenutku.
I šta da radiš? Jedino da se jednostrano prilagodiš. :)
Kliknite za proširenje...

da, mnogi umisljaju da se nikome i nicemu ne prilagodjavaju, a zaboravljaju da svaki odnos sa ljudima zahteva delimicno/minimalno prilagodjavanje. tako da to -ja se nikome ne prilagodjavam, ne drzi vodu. :roll:

boldovano- i da cekas da dodje pravo vreme za promenu, ako uopste moze da se promeni.

edit nije cilj ne prilagoditi se, nego prilagoditi se, ali sacuvati sebe i pored prilagodjavanja.
 
Poslednja izmena:
Kad sam rekao prilagođavanje, nisam automatski mislio na potčinjavanje volji drugoga, kako izgleda neki to shvataju.
Hteo sam da kažem da je uvek važno prepoznati činjenice i pokušati u takvoj situaciji postupiti sa dobrom namerom i na način koji donosi najmanje patnje nama i drugima.
Nekad to znači promeniti okolnosti oko nas, ali negad bogami znači pre promenu naših stavova i prizme kroz koju posmatramo svet.
Ali kao što neko reče: ljudi uvek razmišljaju o tome kako da promene svet, ali nikada o tome kako da promene sebe.

:)
 
Iz života u život

Predlažem da uporedite onu bebu koja ste bili u prvoj godini života sa
osobom koja ste sada: Je li to ista osoba ili nije? "Svakako da nije",
reći ćete. Odlično. Sad uporedite sebe kad ste imali pet godina i
sada. Sa pet ste mogli da govorite, ali ta devojčica ili dečak je ipak
neko sasvim drugi, zar ne? Kako stoji stvar sa deset godina. U to
vreme su možda već neke od vaših karakternih osobina bile vidljive,
ali interesovanja i sposobnosti su ipak još uvek detinjasti. Onda,
uporedite sebe sa dvadeset godina i sada: je li to ista osoba ili ne?
Sve je teže reći. Ali ćete verovatno pomisliti da to dvoje ipak nisu
sasvim isti. Uporedite prošli mesec i sada. A juče? Pre jednog sata?
Zapravo, kad ste počeli da čitate ovo niste bili potpuno isto "ja"
koje ste sada. Iz jednog trenutka u drugi mi nismo isti, pa ipak ni ne
sasvim različiti. Upravo je to ono što se podrazumeva i kod ideje o
preporađanju: biće u prethodnom životu, biće u ovom životu i ono koje
će nastati u budućnosti -- ona nisu potpuno ista, ali ni potpuno različita.

Ashin Ottama, The Message in the Teaching of Kamma, Rebirth, Samsara


Bodhgaya_08S.jpg
 
ukupno:
Kad sam rekao prilagođavanje, nisam automatski mislio na potčinjavanje volji drugoga, kako izgleda neki to shvataju.
Hteo sam da kažem da je uvek važno prepoznati činjenice i pokušati u takvoj situaciji postupiti sa dobrom namerom i na način koji donosi najmanje patnje nama i drugima.
Nekad to znači promeniti okolnosti oko nas, ali negad bogami znači pre promenu naših stavova i prizme kroz koju posmatramo svet.
Ali kao što neko reče: ljudi uvek razmišljaju o tome kako da promene svet, ali nikada o tome kako da promene sebe.

:)
Kliknite za proširenje...


ako ne razumes sta sam rekla nemoj ni da komentarises po slobodnoj volji, a posto nemam nameru da pisem, necu ni da objasnjavam sta sam mislila. ocigledno je da ti ne znas za druge nacine osim podcinjavanje/dominacija.

:cao:
 
zLozi:
ako ne razumes sta sam rekla nemoj ni da komentarises po slobodnoj volji, a posto nemam nameru da pisem, necu ni da objasnjavam sta sam mislila. ocigledno je da ti ne znas za druge nacine osim podcinjavanje/dominacija.

:cao:
Kliknite za proširenje...

Baš ti hvala na vrlo uljudnom i ničim neizazvanom komentaru mog posta,
koji je uzgred budi rečeno bio (istina zakasnela) reakcija na ono što je pisala Besmrtna, a ne ti.
Ali nesporazumi su uvek mogući, pogotovo ovde, pa tako i ja ovo shvatam.
Sve će biti dobro :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top