Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

[Koča]

1.zbog cega bi se komunisti trebali boriti protiv te agresije?
2.zasto je srbijanski generalstab zauzeo pasivnu ulogu u napadu na grcku , i umesto da koordinira snage sa grcima i britancima , ofanzivno, nisu cak ni izvrsili parcijalnu mobilizaciju
3. zasto su srbi pristali da dobiju solun u tajnoj klauzuli?

razlog koji ti i tebi slicni predbacujete komunistima, je da oni nisu napali nemce pre napada nemacke na sovjetski savez.nije ih napao ni mihailovic. on je tek 12 avgusta 1941 , izdao neki kvazi proglas o osnivanju cetnickih jedinica (nije se zvao JVuO u ono vreme)
komunisti jesu napali nemce , ali na teritoriju hrvatske, pre nego sto su nemci poceli operaciju "barbarossa", zbog ustaskog terora, koji je vec trajao, i partija je bila ta koja je organizovala srbe u jedinice, i dala im vodstvo , zahvaljujuci svojoj organizaciji. cetnika tamo nije bilo ni od korova
cetnicke price o crvenim ustasama i saradnji partizana i ustasa ne drze vodu zbog eksplicitnih ustaskih zakona protiv komunista, i streljanja bez suda. streljanje u kerestincu , je vec bilo 1941 godine.
nikakav gerilski pokret ne bi imao sansu protiv koncentracije prvoklasnih nemackih divizija, koje su bile na teritoriji srbije, sve do pocetka barbarosse. tek kada su nemci ostavili jednu jedinu posadnu diviziju, moglo se nesto napraviti
ako je pitanje zasto je broz dosao u beograd. odgovor je jednostavan. zato sto je mislio da ce sovjetski savez sa lakocom poraziti nemce, i da ce sovjeti skokom doci do beograda, gde ce on biti, spreman da preuzme vlast kada sovjeti udju. medjutim , to se nije desilo, i on je ostao sam, bez podrske bilo koga, oslonjen na svoje vlastite snage, za razliku od mihailovica, koji je u glavi imao scenarij prvog svetskog rata, sa solunskim frontom, i pobedu saveznika ( sto je vise nego optimisticno, u vreme kada britanci dobivaju po nosu od nemaca na svim ratistima). ali taj scenario je podrazumevao, da nema razloga da se bori. nemci ga nisu dirali,on je znao da ne moze nista da im napravi, i to im je i stavio do znanja. komunisticka logika je bila malo drugacija. napad na nemce ce dovesti do represalija, represalije ce dovesti do zelje za osvetom i radikalizacijom, i prilivom novih regruta u partizanske redove. mihailovic nije mogao da zaostane, jer se i deo oficira slagao sa tom logikom, pa je sklopio par sporazuma sa partizanima.
kraljevina jugoslavija , kao srpsko monarhisticka unitarna kraljevina , nije bila drzava za koju bi se iko borio, izuzev srba . svima ostalima, je ta drzava bila nuzno zlo ( vise zlo nego nuzno) . zamenili su austrijsku/talijansku okupaciju za srpsku, posle prvog svetskog rata.

ovo sto ti iznosis je vise nego strasno....ali vidimo da cak i crveni ustasa priznaje taktiku komunista o izazivanju represalija nad narodom....ono o cemu smo pisali....Sto veci pokolj nad Srbima u NDH od strane ustasa, i represalije Nemaca nad Srbima u Srbiji, igralo je za komunjarsku stvar....Naravno da Drazi nista slicno nije padalo na pamet...pa se naravno postavlja pitanje koji su to oslobodioci i koga oni oslobadjaju....eto i crveni ustasa sam priznaje nesto sto je u velikoj kontradiktornosi sa oslobodiocima naroda...

saradnja sa ustasama nije nikakva cetnicka prica, vec dokazana stvar iz nemackih, italijanskih, saveznickih, komunistickih i cetnickih izvora na koje nisi nikad mogao da beknes....

Uostalom ko je Tita doveo u BG, nego Pavelic...

na ostale splacine nema potrebe da odgovaram, sve je na prethodnoj strani, kristalno jasno....o Drazi receno mali milion puta na nekim drugim temama...

Nadam se da ce moderatori da reaguju na tvoju standardnu frustriranost, i crveno ustaski sovinizam...nazivanje vojske iz aprilskog rata cetnickim vucibatinama je vec u skladu sa svim tim....Znamo koju su Hrvati tu ulogu imali....predali su citave divizije Nemcima, pusteni na slobodu dok su stotine hiljada sprskih oficira odvedeni u zarobljenistvo....narod na ulicama docekao Nemce kao oslobodioce, sa cvecem....to je slika i prilika Hrvatske i Hrvata, i ono sto ti ne da mira, i potreba da uporno spamujes po srpskim forumima....

 

[Gruban]

Žarko Marinović, student u aleji velikana

Žarko se iskopilio u kolibi u nekoj crnogorskoj pripizdini i kad je došao u Beograd odmah mu zapalo za oko da tu ima velikih kuća i automobila i mnogo toga što on u zavičaju nije mogao ni da zamisli,i odmah je poželeo da to bude njegovo.Nije Žarka interesovalo to što su to bogatstvo sticale generacije radom i pameću a da su za to vreme njegovi guslali po planinama.Nije mu ni palo na pamet da se svojim radom bori za sebe nego razbojništvom i prevarom.Hteo Žare da bude kalif umesto kalifa.Nije on nikakav velikan nego fukara najgora.Nije ga trebalo jednom ubiti nego 1000 puta.

 

[Gruban]

1.zbog cega bi se komunisti trebali boriti protiv te agresije?
.

Zato što su "antifašisti".

 

[Koča]

Zato što su "antifašisti".

 

[kiseli1]

Zato što su "antifašisti".

cetnici su antifasisti; svi oni koji se bore protiv komunista, su demokrate, a demokrate po definiciji antifasisti.
cetnici su od 1941-1943 bili na talijanskom belom lebu i snabdevanju i @Koca ima obraza da kaze da po talijanaskim dokumentima partizani saradjuju sa talijanima, nakon onoliko lepih slika djurisica i djuica sa talijanima..., koje je sam postavio, kao normalnu stvar

 

[kiseli1]

ovo sto ti iznosis je vise nego strasno....ali vidimo da cak i crveni ustasa priznaje taktiku komunista o izazivanju represalija nad narodom....ono o cemu smo pisali....Sto veci pokolj nad Srbima u NDH od strane ustasa, i represalije Nemaca nad Srbima u Srbiji, igralo je za komunjarsku stvar....Naravno da Drazi nista slicno nije padalo na pamet...pa se naravno postavlja pitanje koji su to oslobodioci i koga oni oslobadjaju....eto i crveni ustasa sam priznaje nesto sto je u velikoj kontradiktornosi sa oslobodiocima naroda...

komunisti su izazvali represalije protiv srba u NDH? da nije bilo komunista ne bi ni jedan srbin preziveo. gde su bili cetnici u aprilu junu 1941 ? pili ladnu rakiju i mezili gibanicu na ravnoj gori. puno ih bilo briga sta se desava u NDH....

kao sto su najladnije potpisivali zapisnike i ugovore sa ustasama, primali ustaske pare, i lecili se u ustaskim bolnicama.. fukara, a ne ljudi. srpska sramota

 

[Koča]

cetnici su antifasisti; svi oni koji se bore protiv komunista, su demokrate, a demokrate po definiciji antifasisti.
cetnici su od 1941-1943 bili na talijanskom belom lebu i snabdevanju i @Koca ima obraza da kaze da po talijanaskim dokumentima partizani saradjuju sa talijanima, nakon onoliko lepih slika djurisica i djuica sa talijanima..., koje je sam postavio, kao normalnu stvar

ima i o tome, no tema je bila saradnja sa ustasama....Sta opet izokreces, izvrces, ne znas ni ti vise sta radis....

Dokazi saradnje sa ustasama su iz svih zivih izvora...to danas nije sporno, ako sam dobro upucen isto se uci i kao zvanicna istorija u skolama, tj. napomnje se u udzbenicima...samo polako, veliki napredak...

Tu saradnju najbolje je opisao Dejvid Martin....nista cudno...skroz prirodna stvar...isto onako kao sto ti umanjujes zlocine ustasa, branis Stepinca, itd...to si, sto si, ne moz iz koze

 

[Koča]

komunisti su izazvali represalije protiv srba u NDH? da nije bilo komunista ne bi ni jedan srbin preziveo. gde su bili cetnici u aprilu junu 1941 ? pili ladnu rakiju i mezili gibanicu na ravnoj gori. puno ih bilo briga sta se desava u NDH....

kao sto su najladnije potpisivali zapisnike i ugovore sa ustasama, primali ustaske pare, i lecili se u ustaskim bolnicama.. fukara, a ne ljudi. srpska sramota

i opet izokreces i izvrces...dokle mislis tako...

Komunisti izazivaju represalije nad Srbima od strane Nemaca u Srbiji, to si i sam priznao...znaci svesno izazivaju nemacki teror nad stanovnistvom zarad svojih ciljeva, to si i sam pisao, a navijaju za sto veci pokolj Srba u NDH, jer i to znaci dizanje naroda na oruzje koje ce potom iskoristiti u svoje svrhe....

Pa koliko sam izvestaja postavljao o tome....

ti opet gibanica i rakija....to su tvoji argumenti....dalje od toga ne mozes...ali smesno za argumentovanu raspravu....

mlatis praznu slamu.....A videli smo sta si imao da kazes na temu Brozovi komunisti do napada na SSSR....apsolutno nista, osim par linkova vikipedije kojim ni ti ne znas sta si hteo....uporno pokusavas da skrenes sa nje i ispamujes je po starom dobrom obicaju....

Ali sve je tu....Komunisti veliki prijatelji Nemaca, vrse propagandu u korist Nemacke i uvazavaju najveca prava u okupiranoj im otadzbini...

veliki neustrasivi borci protiv fasizma....nema sta.,...lol

 

[ljuba miljkovic]

Tema je otvorena na predlog korisnika Koča.

Molim da ne dodje do situacije zbog koje je bila zatvorena.

 

[Ненад]

Довољан доказ комунистичке издаје је чињеница да је Дражин судија Михајло Ђорђевић 11. 4. 1941. пуцао у леђа Југословенској војсци док се повлачила и тиме починио дело велеиздаје. Срећом вратило му се-на Голом отоку су му поломили све зубе А да и не говоримо о слављењу празника рада и игрању фудбала са немцима 6. 6. 1941. Довољно о њима и њиховој борби.

 

[Koča]

Hvala Ljubo.

Upravo tako kao sto pise Nenad.

______________

Osvetljavanje istine - dokumenta za politicku i vojnu istoriju Cacka 1938-1941, Goran Davidovic, Milos Timotijevic.

Izdavac: Narodni muzej Cacak, Istorijski arhiv Cacak, Narodni muzej Kraljevo.

Mislim da ime knjige, koja sakuplja dokumenta iz cacanskog kraja, pred i u prvim godinama Drugog svetskog rata, koja su do skoro bila nedostupna za javnost, kao i izdavaci ove knjige, dovoljno govore, da bih nesto posebno predstavljao o cemu je rec....

_____________

U periodu 1938-1939 ima dosta dokumenata o delovanjima komunista, na celu sa Dragisom Misovicem, uperenim protiv drzave, zatim i poternica za Dragisom Misovicem, od 30. novembra 1938, zbog sirenja komunisiticke propagande, izvestaji o demonstracijama i neredima pred izbore, nasilna delatnost komunista, itd. itd...

pa sledi ono sto nas ovde zanima. Period II sv.rata dok traje pakt Nemacke i SSSR....kao dokaz o moru licemerja KPJ...posle ovoga svakom bice smesno, sto su oni kasnije sebi dali za pravo da nekog nazivaju izdajnicima (pitamo se izdajnicima cega), itd, itd...da ne pricam dalje, ova dokumenta sve govore...

________________

BR. 66. RASTURANjE KOMUNISTIČKIH LETAKA UPERENIH PROTIV IMPERIJALISTIČKOG RATA, 28. APRILA 1940.51 DRINSKI ŽANDARMERIJSKI PUK

Pov.J.B.Br. 1077
6. maja 1940. god
u Sarajevu

Letci “Radnom narodu Jugoslavije” u Čačku pronađeni

KR. BANSKOJ UPRAVI DRINSKE BANOVINE
(Uprav. odelj.)
Komandir žandarmerijske stanice Čačak sa aktom Pov. Br. 463 od 3. maja
1940. godine, dostavio je sledeće:

“28. aprila 1940. godine načelnik sreza Trnavskog u Čačku dobio je od poverenika 7 komada letaka pod naslovom “Radnom narodu Jugoslavije” štampani crvenim slovima sa potpisom “Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije”.
U letku pozivaju se radnici na proslavu 1 maja kao međunarodnog praznika;
okrivljuju se Engleska i Francuska koje rade za nove podele sveta i svetskog bogatstva, da iznose laž i bajke da se bore za demokratiju i slobodu, nezavisnost malih naroda, pa nabraja sudbinu Abisinije, Španije, Austrije, Češke itd. Napada na režim Cvetković-Maček, kao i sporazum. Letak se završava sa: “Dole imperijalistički rat. Dole ratni huškači. Živeo Sovjetski savez. Živela komunistička internacionala. Živela komunistička partija Jugoslavije. Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije. Dole zakon o zaštiti države. Dole koncentracioni logori.52 Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika. Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu. Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije. Borimo se za demokratska prava i slobode. Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora. Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobođenje poreza svih siromašnih seljaka i sitnih obrtnika. Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među siromašne seljake. Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda, slobode i mir. U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata. Živeo prvi maj- internacionalni praznik rada i solidarnosti”. Vođenim izviđanjima nije se moglo [ustanoviti] da su na reonu ove stanice rasturani ovakvi letci niti ko je iste rasturao. Sumnja se da su ovo letci doneseni iz Beograda”.

Prednje se dostavlja s molbom na nadležnost.
DOSTAVLjENO Komandant, Pukovnik
Kr. Banskoj Upravi Drinske [nečitko]
banovine i Komandantu
Žandarmerije
KRALjEVSKA
BANSKA UPRAVA
DRINSKE BANOVINE
SARAJEVO
Pov.D.Z.No 2285 Primljeno 8. V 1940.

......Režim Cvetković Maček ne samo da nije izvršio svoja obećanja i popravio ispravku koja je učinjena narodu od strane prošlih režima, nego je još u mnogome pogoršao to stanje. U spoljnoj politici ovaj režim sve više plovi u imperijalističke vode tzv. zapadnih “demokratija” i time stavlja zemlju u strašnu opasnost da bude uvučena u rat. Jugoslavija nema šta da traži u ovom imperijalističkom ratu. Narodi Jugoslavije ne smeju takođe dozvoliti da Jugoslavija bude uvučena u ratnu avanturu protiv Sovjetskog saveza, tog najvećeg pobornika mira. Narodi Jugoslavije treba da odlučno traže uspostavu diplomatskih odnosa i stvaranje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim savezom. Samo na taj način narodi Jugoslavije moći će izbeći ratnim strahotama i očuvati svoju nezavisnost.
Dole imperijalistički rat!
Dole ratni huškači!
Živeo Sovjetski savez!
Živela Komunistička internacionala!
Živela Komunistička partija Jugoslavije!
Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije!
Dole zakon o zaštiti države!
Dole koncentracioni logori!
Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika!
Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu!
Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije!
Borimo se za demokratska prava i slobode!
Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora!
Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobađanje od poreza svih
siromašnih seljaka i sitnih obrtnika!
Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među
siromašne seljake!
Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda prava,
slobode i mir!
U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata!
Živeo Prvi maj – Internacionalni praznik rada i solidarnosti!

CENTRALNI KOMITET
KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

____________________________

 

[Koča]

BR. 69, “KOMUNISTIČKI TEROR U ČAČKU” - LETAK POKRETA “ZBOR” OD
25. MAJA 1940.
KOMUNISTIČKI TEROR U ČAČKU
GRAĐANI!

Od kako je Dimitrije Ljotić u Čačku održao ove zime dva odlično uspela
predavanja u kojima je podvrgao kritici naš unutrašnji i spoljno politički
položaj i koja su kod Čačana izazvala najveće interesovanje, od tada čačanska
komunistička ćelija, organ treće internacionale, ne može mirno da spava.
Niko kao Ljotić nije pred narodom razgolitio podzemni rad komunista i
ukazao na veliku komunističku opasnost uopšte, a posebno za našu zemlju. Niko
kao on nije prikazao u čemu je ta opasnost i od kolike je ona pogibelji za sve one
zdrave moralne tekovine našega naroda, na kojima je sazdana naša prošlost,
naša sadašnjost i na kojima treba da počiva naša budućnost. Slušajući Ljotića,
narod je naglo počeo da se trezni i da skida sa očiju koprenu, koju su mu komunisti
uspeli da nametnu raznim lažima, klevetama i podvalama svake vrste. Pogođena
ovim, čačanska komunistička ćelija, po naređenju Dimitrova, sekretara treće
internacionale, onoga Dimitrova što je izveo poznati atentat dinamitom u
crkvi Svete Nedelje u Sofiji, razvila je od pre kratkog vremena u Čačku veoma
živu terorističku akciju. Služeći se zavedenim i nesvesnim radnicima, kojima
obećava zlatna brda, ova ćelija organizovala je u Čačku nekoliko fizičkih napada
na neke učenike čačanske gimnazije, da bi te iste učenike na samo sebi svojstven
način u svome letku napala i imputirala im svoje brutalije. Ovi fizički
izvršioci služe se u napadima bokserima i kamenicama. Sem toga, ova ćelija
organizuje u Čačku rasturanje na mašini litografisanih plakata, u kojima se na
podal, klevetnički i najodvratniji način napadaju svi oni, koji neće da saviju
vrat u komunistički jaram i koji komunizam otvoreno osuđuju. Pre neki dan,
delila je ova ćelija u Čačku jedan plakat, u kome je klevetana čačanska gimnazija,
u kojima su napadani pojedini nastavnici ove gimnazije. Ćelija je besna što joj
se ometa nesmetani komunistički rad u ovoj našoj prosvetnoj ustanovi, besna
što je razgolićen njen razorni rad kod mladih učenika ove ustanove, besna što
je uhvaćena na samome delu razornoga rada. Besna je zato, što je uprava gimnazije
preduzela čišćenje gimnazije od fleka komunističkih. Besna je zato, što se mlade
nacionalno svesne duše ne dadu da truju komunističkim otrovom, i što takav
rad komunističke ćelije u Čačku [je] naišao na stvarne i nepremostive prepreke.
Kod svojih gospodara treba opravdati primljeni novac i podneti račun šta je
urađeno na širenju komunizma. Jer, ako nema dela, nema ni plate.
Ova ćelija, kao što to uostalom čine i sve ostale u svetu po jedinstevnoj
izgrađenoj taktici treće internacionale, služi se jednom paklenom taktikom u
svome razornom radu. Pod vidom raznih humanih nastojanja, komunisti se uvlače u
sva naša humana društva gde podmuklo rovare. Ne smejući da otvoreno izađu pred
naš svet sa svojim komunističkim programom, jer znaju da bi se kompromitovali,
oni se narodu podvlače, obmanjuju ga i varaju, jer smatraju da im je lakoverna
masa potrebna da se dočepaju vlasti. Do sada je ta taktika, na žalost, kod našega
sveta dobro uspevala. Zasluga je Ljotićeva što je narodu počeo da skida polako
komunističku koprenu sa očiju. Razgolićeni i otkriveni, komunisti su prosto
pobesneli od mržnje protivu Ljotića i narodnog pokreta “ZBOR”. Dok su bili
protivnici fašizma i nacional-socijalizma, Ljotiću su podmetali da je
izdajnik i da radi za račun ovih, a od kako su naši komunisti počeli da usmeno
i putem štampe hvale fašizam i nacional-socijalizam i da im drže stranu u
ovome ratu, za Ljotića su izneli da [je] sada sluga engleskog imperijalizma. Samo
ljudi bezočni, koji su raskrstili sa svojim moralom i etikom, mogu ovakve gadosti
iznositi. Dok su se borili protivu fašizma tražili su rat i bili su po izgledu
najborbeniji. Sećate li se komunističkih poklika: “branićemo zemlju, branićemo
zemlju”? Šta sada rade? Sada kad fašizmu drže stranu viču: “dole rat”. Nije li to
jedan jasan dokaz da su naši komunisti pravi automati. Čim onaj njihov gospodar
zategne konac na jednu stranu, automat se na tu stranu i okrene. Čim konac zategne
na drugu, automat se na tu stranu i okrene. Možete li vi, građani, verovati
u kakvu duhovnu moć automata i nije li automat obična stvar, obična igračka.
Kako možete verovati onome što vam automat govori, automat je stvar, automat
nije ljudsko biće, automat ne može imati ni duše, ni duha, ni ideje. Kada kažemo
da je Ljotić sjajan govornik, i ni malo ne činimo samohvalisanje, već iznosimo
jednu istinitu činjenicu. Svojim besedničkim i dokumentovanim izlaganjem
na narodnim skupovima, na otmen i dostojanstven način, prikazuje u pravoj
svetlosti svu štetnu komunističku rabotu u našoj zemlji. Nijedan političar u
našoj zemlji nije se zamerio komunistima u našoj zemlji koliko Ljotić. A zašto?
Zato što nijedan drugi nije hteo da protiv komunista istupi muški i junački,
mada je svaki svrstan da je komunistički rad štetan po naš narod. Neki iz
straha, a neki iz političke računice radi dobijanja radničkih glasova udvaraju
se komunistima. Jedino Ljotić, bez ikakve mržnje i prema samim komunistima,
prikazuje svu opasnost od jedne nezdrave i anacionalne ideologije, koja, gde god
se pojavi, razara svojim otrovom narodne organizme i priprema ropstvo. Zato su
komunisti uperili sve strele na Ljotića jer im on najviše kvari račune jer im je
on najveći ideološki protivnik. Ta činjenica može samo radovati zboraše, jer je
to znak da je ZBOR jak, da nadire svojom zdravom ideologijom i da je njegov dolazak
na vlast samo pitanje vremena. Ukoliko komunisti prave više larme oko ZBORA i
Ljotića utoliko više svraćaju pažnje na njih i to može samo da im koristi. Varaju
se plaćenici treće internacionale da će svojom drekom, svojim niskim klevetama
i svojim terorom naneti štete jednom zdravom pokretu. Njihovim drugovima u
Španiji, koji su se služili istim metodama, ova zločinačka taktika olupala
se o glavu. Iz ovoga primera ništa nisu naučili, jer automat ne može ništa ni
naučiti, pošto je bez duha, bez duše i bez ideje. Zato neće nas uplašiti nikakve
pretnje koje komunisti upućuju nama, a mi ih savetujemo, ako se automat uopšte
može savetovati, da se okanu ćorava posla: terora, laži, kleveta, jer batina ima dva
kraja. Mada ovakav rad komunista kod našega naroda samo ZBORU donosi koristi,
jer narod dobro zna ko je ko, i kakav je, ipak, mi ne želimo da svoje ideje širimo
u svađi ni sa kim, a ni s komunistima. Zboraši se bore dostojanstveno, i ovakav
način borbe koji im komunisti silom nameću, odvratan je ideologiji ZBORA. Zbog
toga i kažemo i poručujemo komunističkim smutljivcima i plaćenicima da nas
ostave na miru. Ovakav rad komunista mora narodu biti dokaz da naši komunisti
stoje čvrsto i nepokolebljivo na terenu diktature proleterijata, jer da nije tako
zašto bi išli uz stopu Ljotića i rasturali njegove zborove. Pa ne samo da prave
nered na Ljotićevim zborovima, nego to isto čine i na svima ostalim zborovima.
Na zboru Ante Radojevića pravili su nered. Po utvrđenoj taktici nikome ne
treba dozvoliti da govori narodu. Svaki nekomunistički zbor treba rasturiti.
To je ta komunistička demokratija koju obećavaju narodu, ako bi došli na vlast.
Zbog toga je dužnost svakoga, ma kojoj političkoj partiji ili pokretu pripadao,
da se udružuje sa drugima i da se bori protivu ove komunističke nemani, koja će
sutra (ne daj Bože da čega bude) i kod nas sačinjavati nečiju petu kolonu, kao što
to čine u Norveškoj, Holandiji i Belgiji. (Dokaz-necenzurisani komunistički
list u Oslu).
Moramo da istaknemo jednu žalosnu činjenicu da mnogi naši građani iz
svih redova, koji po duši nisu komunisti, udvaraju se komunistima iz straha. U
političkim razgovorima, diskusijama svake vrste drže stranu komunistima, pa
smatraju da će im to biti preporuka, ako bi komunisti došli na vlast. Grdno se oni
varaju da će im to pomoći. Ko poznaje komunističku ideologiju i komunističku
taktiku znaće da se oni takvim plašljivcima služe dok se ne popnu na vlast, a
zatim CRNAC JE ODIGRAO SVOJU ULOGU. Zbog toga, ZBOR i Ljotić znaju da samo
junačka i poštena borba protivu zla svake vrste može da jedan narod izvede na
pravi i spasonosni put, jer plašljivci nikad ništa od vrednosti nisu stvorili.
Sve svoje moralne tekovine naš narod je izvojevao samo muškom borbom, a nikako
zavlačenjem glave u pesak i udvaranjem svojim dušmanima i zlotvorima. Spas
naroda od svih nedaća ne može doći ulagivanjem svome neprijatelju, nego muškom
i odvažnom borbom protivu njega. Samo ovakva borba donosi narodu slobodu i
svetlost, a svako ulagivanje i udvaranje neprijatelju nikada nije donelo sreće i
napretka jednom narodu. U svojoj borbi ZBOR i Ljotić prema komunistima nigde se
nesluže terorom, niti lažima i klevetama. Zbor svoju ideogiju širi, obraćajući
se narodu, bez ikakvog nasilnog nametanja. Ko Ljotića i ZBOR ne voli, mi se na
njega ne ljutimo, ali tražimo za sebe pravo da se možemo slobodno obraćati
narodu, jer po svome programu zastupamo i branimo one osnove i na kojima počiva
nacionalizam, dinastija, država, vera, crkva, sve ono što bi komunisti hteli da
poruše. Komunisti Čačka prebacuju nam da ZBOR vrši neku Ljotićevu propagandu
u ovdašnjoj gimnaziji, pa vele da đake treba ostaviti na miru da uče i da ih ne
treba uvoditi u politiku. I mi smo tog mišljenja. Ali naši komunisti po onoj
narodnoj: “HULjA LEPO ZBORI A NITKOVSKI RADI” ne radi tako.

 

[Koča]

Zar se
građani ne sećaju komunističke afere u čačanskoj gimnaziji sa crvenim vencima
i crvenim trakama. Misle li komunisti da su čačani to zaboravili? Zar taj
primer ne dokazuje da su komunisti umešali svoje prste i kod srednjošpkolaca
u Čačku, koje veštom propagandom i zabranjenom literaturom truju? Ima li koga
čoveka zdrave pameti, koji voli ovu zemlju, da bi savetovao da treba ostaviti
komunistima da po našim gimnazijama rovare i spremaju mlade komunističke
borce u jednom društvu koje nije komunističko, u jednoj državi koja pozitivnim
zakonom goni komuniste kao zločince? Dužnost je i samih nastavnika i svih
patriota da ovu komunističku propagandu po srednjim školama onemogućavaju.
U koliko nastavnici to ne mogu da postignu, svaki roditelj i građanin treba
da radi na suzbijanju komunističke propagande u srednjim školama. Dužnost
bi bila i samoga Ministarstva prosvete da jednim raspisom preporuči svima
nastavnicima i narodu da srednjoškolcima ukazuju na opasnost komunističkog
otrova koji se razliva po srednjim školama. I dokle god komunisti budu rovarili
po srednjim školama, dotle će nacinalno svesna omladina reagirati i braniti
se od komunizma. Oni omladinci, čija duša nije prijemčiva za komunistički
bacil, reagiraće i boriće se, jer ne mogu valjda školske vlasti tražiti od
ovakvih omladinaca da se predaju u naručje komunistima. Naprotiv, dužnost
je školskih vlasti da ovu nacionalnu reakciju mladih nacionalista pomažu i
tako doprinose pobedi nad jednim zlom, koje truje narodnu dušu. Kad već školske
vlasti nisu u stanju da potpuno onemoguće rovarenje komunista po srednjim
školama, jer se komunisti služe veštom podmuklom taktikom, onda je dužnost
njihova da otvoreno pomažu one mlade srednjoškolce koji se bore protivu onoga,
što i naši zakoni progone. A ako građani i školske vlasti nisu znali program
komunistički u pogledu sve omladine, pa i srednjoškolaca, da ih na to upozorimo
citiranjem iz jedne sovjetske knjige pod naslovom: PARTIJA, KOMSOMOL I
MLADI PIONIRI, izdanje u Moskvi 1925 god. str. 262 u kojoj stoji:
“Komunistički dečji pokret jeste jedan ogranak proleterskog pokreta.
Njegov je cilj da jedno dete vaspita kao komunistu i da od njega napravi jednog
hrabrog borca za interese radničke klase. Ovo vaspitanje zahteva uvođenje
deteta u socijalni život u borbu njegove klase. Ovaj dečji pokret nije samo kao
takav, već više JEDNA BORBENA ORGANIZACIJA POD VOĐSTVOM PARTIJE
I KOMSOMOLA”.
U svim zemljama gde deluju komunističke partije postoji i štampa za
ovu omladinu kroz koju komunizam ubrizgava svoj bacil u dečju dušu. Tako
zvana omladinska internacionala, kao pomoćna sekcija komunističke partije,
u gotovo svim zemljama organizuje ovu štampu. U Francuskoj je bio list “L
avangard” i “Francuske devojke” u Belgiji LA ŽENS UVRIJER I KOMUNIST
i tako dalje. Ova omladinska internacionala naziva se skraćeno KIM. Cilj je
komunizma da kroz sportove, škole i sve omladinske organizacije pravi od
omladinaca komunističke borce. Vođa ove omladinske organizacije, čije je
sedište u “Moskvi” jeste “drug” KOSAREV (poreklom jevrejin). Može li iko
posle ovoga verovati našim “naivnim” komunistima u Čačku da oni ništa
ne rade kod srednjoškolaca u čačanskoj gimnaziji? Misle li oni da je ceo svet
naivan i da nezna program komunizma i njihovu taktiku? Mislimo da uprava
čačanske gimnazije ne može kriti za Čačak jednu činjenicu da komunisti deluju u
gimnaziji i da vrbuju mladiće srednjoškolce za komunizam. Mi upravu gimnazije
ne krivimo, jer ona čini sve što može da gimnazije ostane na dostojnoj visini i
da njeni učenici u svemu postupaju po školskim propisima ali, moramo istaći
da ona nije u stanju izađe na kraj sa svima komunističkim smicalicama, pa je zato
dužnost ne samo nastavnika nego i građana i roditelja đačkih pod čijim svetlim
imenom ovi banditi komunistički skrnave njihove svete dužnosti da upravu u
ovome pomognu, jer građani imaju pravo da zahtevaju da se u našim gimnazijama ne
prave komunistički borci, za petu kolonu koji će se sutra boriti protivu svih
nacionalnih svetinja, nego da se u gimnazijama spremaju budući borci za sve ono
što je nacionalno, što je ovu državu stvorilo i ono na čemu i budućnost države
ima da počiva.
Obraćamo se i nadležnim vlastima da preduzmu mere protivu članova
čačanske komunističke ćelije, koji su vrlo dobro poznati, i pod čijom direktivom
zavedeni radnici kao fizički izvršioci, vrše po varoši napade na pojednine
nacionalno svesne omladince i drugima prete. Ništa ne vredi preduzimati
mere protivu fizičkih izvršilaca, ako se ne postupi sa najvećom strogošću
protivu intelektualnih izvršilaca, koji su glavni krivci. Naši zakoni, ako
će se primenjivati, omogućuju našim vlastima da se komunističkom teroru i
njihovim smutnjama po Čačku stane na put, jer, mi se nadamo, vlast neće dozvoliti
da komunisti zapodevaju građanski rat u kome će se napadnuti građani morati
sami braniti.
Živeo Kralj Petar II!
Živela Jugoslavija!
Živela naša vojska!
Živeo ZBOR!
Živeo Ljotić!
Čačak, 25. maja 1940. g. Jugoslovenski narodni pokret
ZBOR
za srez trnavski

__________________________

 

[Koča]

BR. 83, KOMUNISTI PRISILjAVAJU RADNIKE DA KLIČU STALjINU -
IZVEŠTAJ POLICIJE OD 5. OKTOBRA 1940.
NAČELSTVO SREZA TRNAVSKOG
Pov. Br. 2547
5 - X – 1940. godine
-ČAČAK-
Predmet: Pavić Dobrosav i drugovi
prisiljavali radnike na klicanje
komunističkih poklika.
MINISTARSTVU UNUTRAŠNjIH POSLOVA
odeljenju za državnu zaštitu I Beograd
Po gornjem predmetu ovo[m] Sreskom načelstvu čast je dostaviti Naslovu
sledeći izveštaj:
Žandarmerijska stanica u Čačku svojom prijavom od drugog oktobra t.g.
2217 prijavila je ovom Sreskom načelstvu Pavić Dobrosava57 krojačkog radnika iz
Katrge, sreza Ljubićkog, Gajević Dobricu58 krojačkog radnika iz Mrčajevaca, sreza
Ljubićkog radi toga što su isti dana prvog oktobra t.g. na državnom putu kod
sela Pakovraća napali Kostić Radišu radnika zavoda “Čačak” iz Vidove, sreza
ljubićkog i Pejicu Srećka radnika zavoda “Čačak” iz Međuvršja sreza trnavskog
i što su ih prisilili da viču: “Živeo komunizam, živeo Staljin”.
Predvidenim izvidima po ovom Sreskom načelstvu ustanovljeno je sledeće:
U utorak dana prvog oktobra t.g. vraćali su se kolima iz Požege Pavić,
Milosavljević i Gajević. Kada su oko 17 časova bili kod sela Pakovraća vikali
su iz kola “živeo radni narod, živeo Staljin, živela Sovjetska Rusija, dole
kapitali”. Dok su oni ovo vikali prolazili su na biciklima pored njih Kostić
i Pejica. Kostić je u prolazu prema njima napravio znak, mašući levo i desno,
da to ne odobrava. Na ovo su Pavić, Milosavljević i Gajević skočili sa kola,
potrčali su za Kostićem i Pejicom, sustigli su ih i opkolili. Pavić je sa kamom,
koju je držao u ruci hteo da im saseče gume na biciklama, ali na njihovu molbu i
na intervenciju Milosavljevića, odustao je od toga. Tada je uhvatio levom rukom
za gušu Kostića i držeći u desnoj ruci kamu tražio je od njega da viče: “živeo
Staljin, živela Sovjetska Rusija”. Dok je Pavić prisiljavao Kostića, tražio je od
Milisavljevića i Gajevića, koji je držao stupac od kola u ruci neka drže Pejicu
i neka paze da i on viče. Kako Kostić u prvi mah nije hteo da viče ono što je
tražio Pavić, Pavić je mašući kamom prema njemu ponovio mu nekoliko puta:
“govori ili sečem”. Pod ovim pristiskom Kostić je povikao glasno za Pavićem
tri puta: “živeo Staljin, živela Sovjetska Rusija”. To je isto ponovio i Pejica.
Posle ovog Kostić je molio Pavića da ih ostavi na miru. Milosavljević je takođe
tražio od Pavića da ih puste. Na ovo je Pavić upitao Kostića i Pejicu: “Jeste
li sada za Sovjetsku Rusiju?” kada su oni rekli da jesu, pustio ih je da odu. Kada
su Kostić i Pejica bili na dvadesetak metara od njih uzviknuo im je Kostić:
“Presešće vam Staljin i Sovjetska Rusija, za takve ima mesta”. Na ovo je Pavić
rekao Milosavljeviću i Gajeviću da udare kamenjem za njima, a i sam je dograbio
kamenje govoreći: “Zar tako vi *****, čekajte, videćete dvadeset i drugog”. Kostić
i Pejica ugibajući se kamenju sretno su pobegli.
Posle nego što su Kostić i Pejica pobegli naišli su na put Kolaković
Petar iz Prijeboja sreza koreničkog i Stamenić Gojko iz Trbušana, sreza ljubićkog
radnici na izgradnji pruge Čačak-Banja Luka. Pavić, držeći neprekidno kamu, sa
svojim društvom zaustavio je i ovu dvojicu, rekavši im da su oni vikali: “živeo
Staljin, živela Sovjetska Rusija”, a da su ih ona dvojica što su pobegla radi toga
psovali i tražio je od Kolakovića i Stamenića da mu kažu kako se ona dvojica
zovu. Kada mu to ovi nisu rekli, izvinivši se da neznaju, on je sa Milosavljevićem
i Gajevićem seo u kola i produžio put Čačka.
Saslušan Pavić priznaje da je vikao: “Živeo radni narod, živela Jugo-
slavija, živela Rusija, živeo Kralj”. On navodi da su Kostić i Pejica prolazeći
mimo njih, dok su oni napred navedene poklike klicali, opsovao im majku i da su
im pokazali lakat. Tvrdi da su on, Milosavljević i Gajević tada skočili sa kola
i kada su ih sustigli da su ih pitali, zašto im psuju majku. Priznaje, da je držao
kamu u ruci, za koju tvrdi da ju je izvadio tek kad su se Kostić i Pejica uhvatili
za svoje džepove. Izjavljuje da su Kostić i Pejica na njegovo pitanje rekli, da su se
šalili, a da je on na to njima rekao, da kad su se šalili, neka kažu i oni “Živela
Rusija” a kada su oni to rekli, kaže, da su pošli svako svojim putem.
Na isti način prikazuju ovaj događaj Milosavljević i Gajić bacajući svu
krivnju na Pavića.
Kako je krivnja Pavića, Milosavljevića i Gajevića dokazana saslušanjem
svedoka, Senić Ljubomira, zemljoradnika iz Bečnja, sreza ljubićkog, koji je njih
navedenog dana sa svojim kolima vozio, kao i preslušanjem Kostića i Pejice te su
oni radi toga presudom ovog načelstva od 4 oktobra t.g. Br. 20871 presuđeni sa po
20 dana zatvora, radi dela iz tač.3 člana 357 st. k.z.i odmah su zadržani u zatvoru
radi izdržavanja dosuđene kazne.
KRALjEVSKA Sreski načelnik
BANSKA UPRAVA Ž.Tomić s.r.
DRINSKE BANOVINE
SARAJEVO
Pov.D.Z.No 4766 Primljeno 7. X 1940
(NMČ, Zbirka mikrofilmova, III-26-13, 14)

 

[Koča]

BR. 117, IZVEŠTAJ ZBORAŠA DA SU KOMUNISTI U ČAČKU JEDINO DRUŠTVO NEMCIMA, 6. JUN 1941.
Glavnom tajniku J.N.P. “Zbora”
BEOGRAD
U vezi usmenog izveštaja po predmetu o kome sam Vam govorio, dobivši od Vas nalog da istu stvar lično proverim, i da Vas o tome izvestim, dostavljam Vam sledeći izveštaj: Proverivši lično stvar o kome je govorio u sveš.kanc. jedan od kolega o slučaju koji se je desio u kući jedne gospođe u Ljubiću, utvrđeno je da tu nema nimalo istine, iza ove tendenciozne smišljene verzije krije se jedna od običnih komunističkih parola, sa kojima unose pometnju u narod izlažući ga kroz ovo opasnosti nepotrebnoj i nekorisnoj. Istina je pak samo ovo; da je na sam dan pokreta Nemačkih trupa bila potera za nekim od vojnika kojih nije bilo na licu mesta. Ove potere patrola bile su sastavljene i od samih podoficira. Ovo je lično video sveš. o kome sam Vam govorio. Uzrok otsustva ovih vojnika ostao nam je nepoznat. I ovog puta napominjem da su komunisti u Čačku jedino društvo Nemačkim vojnicima66, bez sumnje da oni i neslute koja su i kakva lica s njima u društvu. Obaveštavamo Vas: juče na kupatilu Moravskom odigrao se jedan nemio slučaj, na ime: jedna grupa komunista napala je na jednog našeg omladinca fizički. Povod za ovaj njihov akt bio je: diskutovanje o jevrejima kao rasi koja je najveće nesreće donela čovečanstvu. Ovu je tezu zastupao naš drug. Na ovo, sledio je masovni napad sa poklicima: ”vama ljotićevcima i Ljotiću daćemo mi uskoro gvozdeni krst”. Napadači su mi za sada nepoznati, jer ih ovaj drug nepoznaje pošto nije iz ovog mesta. Učinio sam sve sa svoje strane da doznam njihova imena, pa ću Vas o tome naknadno obavestiti. Danas je bio kod mene d.r. Vasilije Kostić, jeromonah i prof. bogoslovije, i umolio nas je da obavestimo druga pretsednika o sledećem:
1. U Bitolju svu crkvenu vlast preuzeo je neki prota Aleksandar Jeftimović, i odmah je naredio da se zatvore Crkve: Blagoveštenje, Sv.Naum, i Sv. Petka. Ove dve poslednje svetinje podigao je Preosvećeni Ep. Nikolaj, a ovu prvu on je obnovio i otvorio;
2. Isti prota igra ulogu nekog episkopa kao: davanje parohija i drugo.
3. U Kosovskoj Mitrovici t.j. od Leška pa tamo do Kačanika, dužnost organa vlasti obavljaju Arnauti sa raznim uniformama i fesovima na glavi, od kojih mnogi imaju i naše vojničke uniforme. Isto tako u Kos. Mitrovici sve su firme ispisane na Arnautskom jeziku;
4. U Pirotu i okolnim selima Bugari su smenili sve naše opštinsko osoblje i postavili su svoje ljude t.j. Bugare. Na Đurđev-dan zabranili su sveštenicima svećenje vodice. Naredili su da se odmah završi škol. godina, a potom su proterali naše prosvetne radnike;
5. U vozu za Bitolj čuo je razgovor dvojice bugarskih oficira, kako će oni sve Srbe istrebiti. U Bitolju su izdali naredbu za popunjavanje lista, o rođenju, poreklu i nacionalnosti. Mnogi ljudi su stavili da su Srbi, ili Grci ili Makedonci a najmanje Bugari. Onda su oni vratili ove liste i naredili im, da mora svaki staviti da je Bugarin. U Bitolju su uhvatili jednog Grka trgovca koji se zove Donabaš, celu su ga noć bili i isekli mu ruku, traživši od njega da im da 40.000 din. pa da ga puste. Ovo su učinili zato što je on kako oni kažu mučio i pljačkao Bugare a pomagao Srbe. Noću između 4. i 5. dogodila se krađa u čačanskom vojno-tehničkom zavodu, izgleda da su lopovi uhvaćeni i što je najglavnije pripadaju frontu “proletera”. Posle ovog slučaja ovde je nastupio dosta oštar kurs. Danas sam doznao da je ovd. komandant naredio da se izvrši opravka stare pošte koja će koštati oko 25.000.din. zatim je naredio, da mu se ili rekvirira jedan nameštaj za spavanje ili kupi nov. Bez sumnje da je on u pravu s obzirom da su oni gospodari a mi robovi.

Dostavljajući Vam prednji izveštaj molim Vas, da ga podnesete drugu pretsedniku.
Pozdravljam Vas sa iskrenim drugarskim pozdravom sa verom u Boga napred do pobede. 6. juni 1941.g. Pretsednik mesne organizacije,
Čačak MP S.Mitrović, s.r.
Sekretar,
Sveš. Drag.Bulić, prof. s.r.
“P.S.” Predmet-pismo, o kome je bilo reči za vreme ručka kod druga pretsednika, nismo Vam mogli poslati jer je pre našeg povratka u Čačak uništeno.
Pov.br. 42, 15.jun 1941.
S. Mitrović.
(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.17)

 

[Koča]

BR. 119, “KOMUNISTI SE ODLIČNO KOTIRAJU KOD NEMACA” - IZVEŠTAJ D. BULIĆA, 16. JUN 1941.

Poštovani i dragi mi druže pretsedniče, Kada sam prekjuče 14.ov.m. bio u Beogradu, nisam mogao lično sa Vama razgovarati, jer ste tek bili došli iz Smedereva a video sam da ste tog istog dana trebali da održite sastanak sa meni nepoznatim licem. Verujem da Vam glava buči od prevelikih briga. Znam i to: da se Vi lično nalazite, više nego iko drugi na golgoti, preživljujući i stradajući zajedno sa celim narodom.- Ali, stvari koje se ovamo zbivaju tako su ozbiljnog karaktera da sam prinuđen uputiti Vam ovo pismo, sa izveštajem:
1) Politika, odnosno rad, današnjih komesara nastavak je stare pesme, a ta pesma ni manje ni više, godi, hrani, podržava i pojačava komunistički rad. Ja nemam reči da Vam prikažem aktivnu i razornu akciju koju komunisti vode na terenu, a s druge strane pak, podvukli su se Nemcima pod kožu, i tako jednim potezom čine što oni hoće. Rećićete, pa dobro šta čine, evo samo jedne male slike:
a) Postigli su, da se odlično kotiraju kod Nemaca a i u svima nadleštvima, njihova reč je presudna;
b) Juče 15.ov.m. kao neku svoju krilaticu, pustili su na Moravi jednu skroz crvenu lađicu-barku;
v) U dvorištu-odnosno avliji (bašti) mog komšije prof. Koje Mihailovića (koga Vi lično znate iz Smedereva, a koga sam ja tražio od druga Lenca da bude postavljen za direktora II meš. gimn. Jer je mnogo crvena ) nađene su dve granate, a to je više nego sigurno komunističko podmetanje, i to onda, kad on nije bio kod kuće već u Smederevu. Pretpostavljam da je to bilo namenjeno meni, ali podmetači su možda pogrešili i ubacili ih u njegovu baštu, pošto se ona graniči sa mojim dvorištem;
g) Danas mi reče drug Pera Jokanović, ovo: da je njegov sin pouzdano doznao od njegovih drugova (koji ga neznaju kao zboraša) komunista, da oni, održavaju vezu sa četnicima koji krstare oko našeg mesta, i da su im predali i neke
spiskove lica, koja treba da budu poubijana. Dakle, oni rade svim silama, da četnike upregnu u svoja kola;
d) Jedan policijski pisar (inače naš oprobani prijatelj u danima progonstva) reče mi, da komesari banske ispostave u Užicu g. Čađević, održava intimne veze sa vođom komunista ovog kraja Aleksandrom Ćurčićem, advokatem ovd. i da je on stalno sa njim u kontaktu. Za ovo ima mesta verovanju, jer sam ga ja, kada god dođe u Čačak, video sa pomenutim advokatem;
đ) U II gimn. komunisti prof. orgijaju i razvijaju svoju akciju u punoj meri kod učenika. Dok se sve ovo zbiva, mi smo apsolutno nemoćni da ma šta konkretno preduzmemo sa strane jer šefovi nadleštava neznam, dali svesno ili nesvesno vuku židovsko-masonska komunistička kola. Mi smo u dva maha dostavili drugu Lencu naše predloge, šta bi trebalo učiniti, pa da se osujeti ova neman koja iz dana u dan postaje sve opasnija, ali od toga i po tome nije bilo ništa. Dostavljajući Vam ovo pismo, ja Vas preklinjem, učinite sve što možete i to odmah, da se ovom zlu stane na put. Ja Vas lično obaveštavam, da, ako se u roku od 10-dana od danas sa ovim ne bude likvidiralo i zlu stalo na put, tražiću odmah premeštaj iz Čačka i sa bolom u duši napustitit ovu sredinu i onu omladinu koja mi je uvek i vazda davala podrške, ili ću pak, ako ne uspem u premeštaju, obratiti se komandantu mesta i reći mu da sam prinuđen od onog što komunisti pripremaju, odbeći u goru, jer neželim da mi jeftino i džabe mrse creva ti koji su i njihovi i naši zakleti neprijatelji. Svako dobro želim Vam i pomoć od Gospoda Boga, iskreni i odani Vam Vaš,

Č. 16-VI-941.

Drug-sveštenik
Dragutin Bulić

(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.18)

_________________

A potom sledi 22.6 tj. napad Nemacke na SSSR kada stizu naredjenja od gazde...Toliko o izdajnicima....

 

[Koča]

Jedan izvestaj u kome je objasnjeno delovanje komunista

Da bi se ovo pitanje tačno razumelo, mora se početi izranije i obazreti na
sve činjenice stvarnog, kao i psihološkog karaktera.
Rat sa Nemačkom zatekao nas je potpuno politički razrivene. Jedina
politička organizacija u zemlji koja je znala šta hoće i imala svoj određen cilj,
bila je ilegalna Komunistička stranka. (F: Pravde radi mora se dodati: i Ljotićev
“Zbor” pokret svestan idealnog cilja kome [...]edi i ako prolazi kroz ogromne
teškoće i iskušenja). Pored onoga što su programski imali da rade, komunisti
su slušali i direktive koje su im davate iz Rusije od treće Internacionale. Sve
dok Rusija nije ušla u rat sa Nemačkom, Komunisti su bili protiv rata i njihovi
agenti su noću ispisivali po zidovima parole kao: “Dole huškači rata”; “Dole
kapitalistički rat” itd. To je radila i za vreme samoga rata tako, da je prost narod
i Komuniste ubrajao u petokolonce Nemačke i ako to oni u stvari nisu bili, već
su radili zasebno i na svoju ruku, imajući na umu svoj zadnji cilj: Uništenje od
Nemačke svih kapitalističkih država Evrope i na posletku, ulazak Rusije u rat
za uništenje Nemačke i boljševiziranje Evrope. Prema tome, komunistima je bilo
sve jedno što Jugoslavija propada, kao što im je bilo sve jedno kad su propadale
Francuska, Belgija, Holandija i ostatke kapitalističke države u Evropi. Čak
šta više, komunisti su aktivno pomogli ovo propadanje, jer im nije bilo stalo
do nacionalno-kapitalističkog poretka u Evropi, već im je bio krajnji cilj
razaranje svega dosadanjeg i na kraju vaspostavljanje internacionalnog poretka u
Evropi, a po tom i u celom svetu.
Taj njihov rad su razumevali samo upućeniji politički ljudi, dok širi
narodni slojevi toga nisu bili svesni. Znajući da Komunisti u narodu nemaju
nikakvu odlučujuću većinu, narod se nije ni obazirao na njih i njihov rad.
Smatrao ih je kao nešto nastrano i nesvakidašnje i često ih je prost čovek
ismevao. U opšte rekav, narod ih ozbiljno nije shvatao i oni po narodnoj volji i
raspoloženju, do vlasti nikada ne bi ni došli.
Međutim, Komunisti su potpuno svesni ove činjenice. Oni se ne zavaravaju
da će im narod dati poverenje i pristati na njihov poredak dragovoljno i putem
evolutivnim. Zbog toga su oni još od početka prihvatili revolucionarne metode
čekajući samo zgodan momenat za podizanje revolucije. Taj momenat oni smatraju da
se približuje munjevitom brzinom u razvoju ovog rata. Računaju na opšte rasulo u
Evropi i to kako u okupiranim teritorijama, tako i u samoj Nemačkoj. Da do toga dođe,
oni računaju, da će pomoći Crvena armija, koja treba da potuče Nemačke armije.
Rezonujući ovako, a sledeći nalozima Moskve, Komunisti su se odmetnuli
u šume. Da bi narod zavarali i da bi ga navukli na svoju nagibaču, oni su u prvi
momenat udarili u nacionalne žice. Digli su galamu na okupatorske Nemačke
vlasti i stali na stranu “BRATSKE RUSIJE I RUSKOG NARODA”. Oni su znali
da će to kod naroda upaliti, ako ne da se sav digne na oružje i odbegne u šume,
a ono u toliko, što će njih smatrati kao nacionalnim herojima i borcima za
slobodu rame uz rame sa večitom Srpskim zaštitnikom Rusijom. Oni su ovde
iskoristili narodno raspoloženje prema Rusima kao Slovenskoj braći i našim
Vajkadašnjim zaštitnicima i saveznicima. Gotovo uvek su u diskusiji ili
prepirci postavljali tendenciozno i sugestivno pitanje: “Jesi li za Ruse ili
Nemce”. Razume se, da nema Srbina koji bi pristao za Nemce pre nego za Ruse, ako
ne zna o čemu se radi.
Imajući na umu ovo psihološko stanje kod našeg naroda, u prvo vreme narod
na njihovu akciju i nije gledao sa nekakvom osudom. Jedino što je primećivao
bilo je to, što je prost čovek smatrao nemogućim da se goloruk narod izbori
protiv moćne Nemačke sile, a nije se mogla boriti organizovana Jugoslovenska
vojna sila. Na to su Komunisti odgovarali, da će im Rusi avionima dobaciti
oružje i padobrance i da će ih na taj način osposobiti za gerilski rat. Govorili
su omladincima, koji nikada nisu bili komunisti, da će se sve dobiti putem
aviona, pa čak i odelo i obuća. Zbog toga se dešavalo, da su neki dečaci ispod 20
godina odbegavali u šumu i pantalonicama do kolena i sa iscepanom obućom kao
i gologlavi i bez kaputa.
Preko Engleskog radija bilo je govora o pokretu protiv Nemaca na celoj
okupiranoj teritoriji. Taj pokret trebao je da dobije svoj epilog na dan 14 jula
1941 godine, kao dan kada su porobljeni Francuzi oborili Bastilju- taj simbol
nasilja i ropstva srednjeg veka. Taj momenat su Nemci shvatili, izgleda, ozbiljno
pa su 11 jula digli hajku na Komuniste i počeli ih prepadom hapsiti. Međutim,
Komunisti su ovu hajku protiv njih pretstavili kao opštu hajku protiv celog
našeg naroda, navodeći kako Nemci hapse i teraju u lager. Tome je doprineo i
poziv Nemaca zarobljenicima, da se svi jave svojim opštinama radi uvođenja u
spiskove radi izdavanja objava, koje su ovih dana i razdate. Sve ovo skupa, bilo je
stvorilo strahovitu paniku u narodu tako, da čitavih pet šest dana u kućama nije
spavao niko od muških sposobno za vojsku, već je sve bilo odbeglo po potocima
i šumama. Tek posle, kad se videlo da se hvataju samo Komunisti, ostali svet se
počeo vraćati kućama i svojim redovnim poslovima.
Tako su, kažem, Komunisti svaku akciju protiv njih pretstavljali kao akciju
protiv celog naroda i stalno su širili alarmantne vesti o Nemačkim ubistvima
mirnih građana u masama. Naročito su iskoristili protiv Nemaca kolektivan
način kažnjavanja, koji Nemci primenjuju za poginule i povređene njihove vojnike.
Ovo im je i upalilo, jer su Nemci u poslednjim streljanjima streljali veći broj
ljudi, koji nisu imali ničega zajedničkog sa komunizmom. Naročito se pominje
u Užicu streljanje pretsednika opštine u Požeškoj Kamenici i još nekih i u
Čačku jedne žene sa sinom, koji nikad nisu bili komunisti niti su imali ma šta
sa njima zajedničko. Zbog toga je trebalo dosta i vremena i truda dobronamernim
ljudima da objasne zbog čega je to bilo i zbog čega su to Nemci uradili.
Sa protekom vremena, a u vezi sa akcijom Komunista na terenu, svet počinje
dolaziti k sebi i shvatati o čemu se radi i u čemu je stvar.
Naš svet zna da ima dobar broj naših najboljih oficira i ratnika, koji se
nisu predali Nemcima ovog rata i koji se nalaze po našim šumama. Oni znadu da
su ti naši oficiri za Kralja i uz našu Vladu u Londonu. Dalje je narodu poznato iz
poruka tih ljudi, da treba da se drži mirno i lojalno prema okupatorskim vlastima
i da ne čini ništa što bi izazvalo represalije od strane okupatorskih vlasti.
Međutim, Komunisti su počeli svoju akciju baš sasvim protivno uputima
tih naših nacionalnih četnika. I ako su Komunisti kod naroda govorili kako
oni sarađuju sa četnicima-nacionalistima, akciju su vodili i vode nezavisno od
njih. Počeli su akte sabotaže na železnicama, vojnim i drugim objektima, pa su
počeli napadati i Nemačke oficire i vojnike. Sve ovo u nameri da izazovu Nemce
na represalije bezobzirne i na kažnjavanje u masama nevinog naroda. Na ovaj način
su hteli još više da stvore jaz između okupatorskih vlasti i našeg naroda i da
stvore što veći revolt, koji će u danom momentu iskoristiti. Potrebno im je
bilo, da što više ljudi odbegne u šumu, videći da mu glava kod kuće nije sigurna
od Nemaca, koji ga u svakom času mogu uzeti sa rada i streljati za ovaj ili onaj
slučaj pogibije koga mu drago Nemca.
Zbog ovih akata Komunista kod naroda se stvara pouzdano uverenje, da ovaj
i ovakav njihov rad ne šteti Nemcima ništa, a narodu donosi ogromne žrtve i
u krvi i u materijalu. Narod vidi da oni ne sarađuju sa nacionalnim četnicima
i da su čak protiv njih. Dalje vidi, da su protiv Kralja i naše Vlade u Londonu.
Iz svega ovoga izvodi zaključak, da oni rade jedan svoj sopstveni posao, koji nema
ničeg zajedničkog sa pravim i istinskim narodnim interesima. Kad se ovome
dodadu i akti razbojništva i otimačine novca od privatnih lica i iz železničke
stanice u Zablaću-kod Čačka- kao i pljačka putnika na vozu kod iste stanice,
onda narodu puca pred očima i on vidi da ima posla sa banditima i tipovima,
koji su u šumu otišli ne za to da ga izbave iz ropstva Nemačkog, već da sačekaju
momenat bezvlašća, kad se Nemci budu povlačili a naše vlasti još nestigle,
PA DA U TOJ ANARHIJI ZVRŠE ATAK NA NAROD I NAMETNU MU ONAKO
OBEZORUŽANOM, SVOJU KOMUNISTIČKU DIKTATURU.
Tako je, eto, trebalo da pogine onoliko nevinih ljudi i da u narodu po
nekoliko puta dođe do prave panike, dok je narod jedva razumeo u čemu je stvar i
kakva je rabota ovih deklasiranih i moralno propalih tipova. Kad svemu ovome
doda još i ličnosti koje su kao vođi u ovom pokretu, onda mu je sasvim jasno da
je sve ove samo jedan razbojnički atak na narod i njegove životne interese u
sutrašnjici kao i u današnjici.....

 

[Koča]

A kako su u sustini izgledale akcije kada su stigla naredjenja gazde iz Moskve:

BR. 136, IZVEŠTAJ “BELOG” (SRETENA ŽUJOVIĆA) ČLANA CK KPJ J. B.
TITU, 17. AVGUST 1941. (ODLOMAK VEZAN ZA ČAČANSKI KRAJ)
Za Tita Br. 4, 17. avgust 1941.
[...]80
Dejstva odreda uzimaju sređeniju i organizovaniju formu. Pitanje borbe sa
okupatorima već je izraslo kao osnovno (sem Čačka i Užica) i počinju se vršiti
napadi na manje odrede Nemaca, dok se planiraju i napadi većeg obima, kako na
vojnu silu, tako i na objekte i transporte.
[...]
Dok su neki već davno prošli svoj početni stadij [...] drugi tek sada
postavljaju na dnevni red početne akcije (Čačanski, Užički, Kragujevački).
[...]
Slab je Čačanski odred. Evo njihovog izveštaja od 10. VIII : trnavski srez 30
ljudi, 24 puške itd. Akcije: zapalili seno u Zablaću, u Čačku i Zablaću po drugi
put. Zaustavljen voz u Zablaću, u njemu nije bilo Nemaca, zaplenjene 2 puške i 14
423 din. Išli kod predsednika ježevičke opštine. Ubijen šumar, zaplenjena
puška i pištolj, ubijen učitelj Kidžo u trnavskom srezu, oba konfidenti. Potera
i sukob s Nemcima. Poginula 2 partizana, materijalna šteta velika. Štab ponovo
razbijen (kao što vidiš ne znaju da begaju).
Čačak: Bačen u vazduh privatni magacin baruta, šedita itd. Nešto zaplenjeno.
Ubijen Mihailo Nikolić, sekretar “Zbora”. Izvršen napad na pratnju, poginuo 1
partizan, detaljnih podataka nema (vidiš da iako su na terenu, nemaju podataka).
Ljubićki: Tačnih podataka u pogledu ljudi i oružja nema, ipak izgleda ovako:
60 partizana, preko 60 pušaka itd. Uhvaćen predsednik trepčanske opštine,
ljotićevac na konferenciji sa Drag. Bosićem, advokatom iz Beograda. Pušten pod
uslovom da i sam sa čitavom opštinom pomaže borbu partizana (!).
Razrušena pruga kod Brđana, saobraćaj ometan za 24 časa. Razoružana
žandarmerijska stanica Prijevor, 1 žandarm ubijen, 1 ranjen, zaplenjeno 6
pušaka, pisani materijal itd. Detaljnih podataka o poslednjim danima nemamo.
Takovski: Povlačenje ispred nemačkog napada. Brojnog stanja ljudi i oružja
nema. Akcija do pre neki dan nije bilo.
Dragačevski: ljudi malo, akcija nije bilo. Vrši se organizovanje za akcije.
[...]
(Izvori za istoriju SKJ. Dokumenti centralnih organa KPJ. NOR i revolucija (1941-1945), knjiga 1,
Beograd, 1985, str. 241-243)

_____________

 

[Koča]

Mozda ovaj apel majora Djurica partizanima najbolje govori o pocecima i prirodi gradjanskog, bratoubilackog rata:

BR. 276, ZAHTEV KOMANDANTA ČETNIČKIH ODREDA ČAČAK UPUĆEN
KOMANDANTU ČAČANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA DA PRIHVATI
USLOVE ZA PREKID BRATOUBILAČKOG RATA, 6. NOVEMBAR 1941.
KOMANDANTU NARODNO OSLOBODILAČKOG PARTIZANSKOG
ODREDA “D-R DRAGIŠA MIŠOVIĆ”
Čačak
Mi smo svi podanici Kraljevine Jugoslavije i Kralja Petra II. U našoj
državi može da postoji samo jedna vojska okupljena oko onih delova vojske, koji se
nisu predali okupatoru, prema tome za neki sporazum, na osnovu koji je do sad bio,
ne može biti zasnovan na bazi punog poverenja, jer se to poverenje u dosadanjem radu
potpuno proigralo. S toga drugog puta i načina za obustavu neprijateljstava nema.
Svi ste svesni date zakletve. Sami polažu oružje i u velikom broju prilaze u
naše redove. Verujem da će veliki broj braće koja se nalaze sada u Čačku položiti
oružje a da neće ni metka opaliti kao što je do sada bio veliki broj slučajeva. S
toga odgovornost za bratoubilačka neprijateljstva pašće na ona lica koja hoće da
podvoje ljude i da stvore novu vojsku koja nije priznata našim zakonima.
Ponovo skrećemo pažnju na raspoloženje naroda u svima ovim krajevima
kuda smo pošli i da je narod jedino naklonjen redovnoj Jugoslovenskoj vojsci koja
nema nikakvu političku pozadinu i tendenciju.
Prema svemu iznetom jedini način da se obustave neprijateljstva je da
primite u potpunosti postavljene uslove koji su u interesu našeg naroda, a
njihovo neprimanje je svesno guranje naroda u bratoubilački rat. To jasno pokazuje
na koga pada odgovornost i prokletstvo za produženje neprijateljstva.
Ponovo odgovor, na postavljene uslove, očekujem danas do 18.30 časova.

Komandant,
major,
Đurić, sr.

______________

ovde bih podsetio na ono, sto uvek treba imati na umu, kada su partizani u pitanju:

Prema ustavu Kraljevine jugoslavije, kao i prema ustavima svih drugih zemalja, u slucaju ratnog stanja politicke partije zamrzavaju svoje aktivnosti, a njihovo clanstvo stupa u vojsku. Svako osnivanje paralelnih vojnih formacija smatra se petokolonastvom i banditizmom, a vojska ima zadatak da takve grupe unisti...

 

[Koča]

Potpisivanje Trojnog pakta nije bilo neprijateljski primljeno u celoj zemlji. Hrvatska seljacka stranka (HSS) je sa odusevljenjem prihvatila taj cin. U HRVATSKOM DNEVNIKU, zvanicnom glsilu te stranke, pisalo je: ''Pristupanje Trojnom paktu predstavlja veoma znacajno dostignuce nase zemlje''. Slovenci i muslimani su u ovom cinu videli mogucnost da se izbegne rat koji je vec potresao Evropu.

Interesantno je da se Komunisticka partija Jugoslavije (KPJ) nije uopste oglasila. Cutala je kao zalivena. Kada su ih demokratski i patriotski orijentisani studenti pozvali da im se pridruze u organizovanju protesta, Rifat Burdzevic, sekretar partijskog Komiteta za Beograd, kategoricno je odbacio taj predlog. To je ucnio u ime KPJ na celu sa Titom.

______

...Molotov i Ribentrop su 23. avgusta 1939. godine potpisali Pakt o nemacko-sovjetskom prijateljstvu, koji je zapadne saveznike bacio u ocajanje. Sa malim izuzetkom evropski komunisti su jednostavno prihvatili tu cinjenicu. Niti su je javno pozdravljali, niti kritikovali. Tako je postupio i Tito, cije posleratno obrazlozenje svoga stava u ovoj situaciji predstavlja primer kako se falsifikuje istorija. ''Kao disciplinovani komunisti prihvatili smo nemacko-sovjetski pakt'' - pise on u svojim Memoarima, smatrajuci da je taj korak bio potreban zbog bezbednosti SSSR-a, tada jedine socijalisticke drzave na svetu. - ''Nisu nam bile poznate tajne klauzule koje su omogucavale mesanje Sovjetskog Saveza u politicki zivot drugih, narocito malih zemalja''. Taj argument je bio potpuno neosnovan, s obzirom da je 15. septembra 1939. godine Sovjetski Savez okupirao Poljsku. Tito to vrlo dobro zna ali cuti. Jos gore: na dan invazije na ''malu zemlju'' Finsku u DIE WELT-u (glasilo komunisticke internacionale na nemackom jeziku) objavljen je clanak sa potpisom W.Tito, u kome pise: ''Radni narod Jugoslavije ne zeli rat. Pakt o uzajamnoj pomoci izmedju Sovjetskog Saveza i Nemacke i ulazak sovjetskih trupa u Zapadnu Bjelorusiju izazvao je veliko odusevljenje medju sirokim jugoslovenskim narodnim masama. Jugoslovenski narodi su shvatili koliko taj korak doprinosu uspehu borbe za njihovu nacionalnu nezavisnost.'' Ukratko receno, Josip Broz hoce da opravda ono sto se opravdati ne moze: cak i saveznistvo sa Hitlerom, ako doprinosi interesima medjunarodnog komunizma.

Posle nekoliko meseci provedenih u Moskvi Tito se ilegalno vraca u Beograd pocetkom 1940. godine, posto se prethodno ozenio Slovenkom Herom Has. U vreme kada su se svu jugoslovenski politicari svim mogucim diplomatskim sredstvimaupinjali da nekako izbegnu da padnu u Hitlerove kandze, vodja KPJ je slabljenje odbrambene moci zemlje postavio kao glavni i jedini cilj. On svuda sprovodi kampanju sirenja defetizma: u malim preduzecima teske industrije, u fabrikama naoruzanja i municije strajkovi i sabotaze su sve cesci. Udruzeni sa hrvatskim fasistima, komunisti sire propagandu medju regrutima da dezertiraju, i time stvaraju probleme i u samoj vojsci. U Karlovcu se citav jedan hrvatski garnizon pobunio. Pored svih nedaca koje su stvarali novembra meseca 1939. godine, na komemoraciji povodom smrti francuskog admirala Geprata, komunisticka omladina organizuje demonstracije protiv rata sa Nemackom, jer ne zeli da se bori za interese ''francuskih bankara i engleskih lordova''.

Isto tako, komunisti su se nedolicno poneli i u najtragicnijim trenucima jugoslovenske istorije. Kada je 25.marta 1941. godine knez Pavle potpisao pristupanje Trojnom paktu, Tito je bio jedini jugoslovenski politicki vodja koji uopste nije digao glas protesta. Niti se oglasio bilo kakvim saopstenjem. Cutanje koje znaci potvrdjivanje.

Kada je 27.marta ceo narod ustao na noge i pozdravio puc koji je izvela vojska na celu sa kraljem Petrom II i zahtevao obrazovanje antinemacke vlade, Tito apeluje na vojsku da ne podrzi Simovica. Njegove diretkive clanovima KPJ osciliraju izmedju cinicnog stava i poziva da se, u slucaju rata, nacisticke trupe docekuju rasirenih ruku. Direktiva mobilisanim clanovima KPJ glasi:

''1. Zadatak svih mobilisanih clanova KPJ je, na prvom mestu, da utice na stvaranje rasula u Jugoslovenskoj vojci, da sire zabunu medju oficirima i vojnicima i ubede ih da je poraz posledica nekompetentnosti oficirskog kadra, sto bi znacio kraj njihovom bilo kakvom autoritetu;

2. Da se pokupe sve oruzja i ratni materijal napusten u panici i sakriju ga na bezbedna mesta radi kasnije upotebe;

3. Da pruze svu potrebnu pomoc ustasama i drugim separatistickim organizacijama koje doprinose brzom padu rezima. Posebno treba da podrze crnogorske separatiste ako prihvate antimonarhisticki stav.

4. Nemacka ce vrlo brzo da slomi jugoslovenski otpor i uz pomoc Italije u Hrvatskoj ce da uspostavi ustaski rezim i slicne separatisticke rezime u drugim delovima zemlje. Komunisti treba da se infiltriraju u sve te nove drzavne organe i obavestajne sluzbe.''


Dakle ideologija na prvom mestu. Za Tita se pitanje otpora ne postavlja ni jednog momenta. On samo smislja kako da izvuce sto vecu korist od neizbeznog rusenja Kraljevine Jugoslavije i kako da osvoji vlast.

Propast Jugoslavije i njeno komadanje za Tita predstavlja ostvarenje prvog dela njegovog sna: nema vise ni kralja, ni vojske, ni drzave. U politickom pogledu put je otvoren. Sto se tice vojnog, tu stvari stoje drugacije. Uprkos svemu, dolaskom ustasa na vlast u Zagrebu, vernih slugu Treceg Rajha, ne oseca se dovoljno bezbednim. Odlucuje da se skloni u jedno Zagrebacko predgradje i zivi u ilegali. Pocetkom maja dolazi u Beograd sam, bez supruge koja je nekoliko dana pre toga bila uhapsena. Posto se smestio na Dedinju, u otmenom delu Beograda, dane a povremeno i noci, provodi kod Vladislava Ribnikara, direktora POLITIKE, najutucajnijeg beogradskog dnevnog lista. ''Salonski komunista'', kako ga je nazivao Milovan Djilas, Ribnikar je svoju kucu pretvorio u sediste tajne KPJ. Upravo je u toj udobnoj vili na Dedinju pocetkom juna 1941. godine Tito sastavio Proglas, svakako i pod uticajem vesti koje su se tajno sirile o nastanku rojalistickog pokreta otpora u Srbiji.

U tom Proglasu Tito kaze: ''Agenti Londona, odnosno razne kapitalisticke klike, cetnici, policajci i nekoliko bednih politicara, vec se okupljaju da bi radnike i seljake sprecili da se okupe kada bude kucnuo cas i uspostave vlast Sovjeta, oslanjajuci se na veliki i bratski Sovjetski Savez. Narod vec sada mora ostro da se suprostavi tim bandama koje se organizuju da bi se prolivala krv, da ih izoluje po selima i da im se uskrati svaka pomoc''. Bio je to veoma konstruktivan govor ciji je tekst posle raskola sa SSSR-om 1948. godine komunisticka istoriografija uklonila na volseban nacin. Iz tri razloga:

1. Sto je njegova konstatacija predstavljala dokaz da je Draza Mihailovic bio zaista prvi organizator pokreta otpora protiv Nemaca u Evropi.

2. Sto je pokazala da je komunisticki ustanak u Jugoslaviji nastao tek posle raskida pakta izmedju Nemacke i SSSR-a, a ne kao izraz spontanog otpora clanova KPJ protiv nemackog okupatora, i

3. Sto je jasno da je to apel za borbu protiv pruzanja otpora okupatoru koju nisu organizovali komunisti.

Hitler je napao Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine. Za evropske komunisticke partije cas je kucnuo da organizuju otpor. Politbiro KPJ se 4. jula sastao u vili Vladislava Ribnikara da se dogovori o strategiji i metodama borbe, kao i podeli na vojne zone. Milovan Djilas je bio zadzen za Crnu Goru, Svetozar Vukmanovic - Tempo za Bosnu i Hercegovinu, Vlado Popovic i Rade Koncar za Hrvatsku, Edvard Kardelj za Sloveniju, a Sreten Zujovic za Srbiju. ''Oslanjajte se na sopstvene snage.'' Po ugledu na Mao Ce Tunga, Tito je znao da, trenutno, nije imao nikakvu unutrasnju podrsku da krene u borbu. Imao je, medjutim, dva aduta na svojoj strani: mladalacko odusevljenje partizana i iskustvo ''Spanaca''.

Posle poraza republikanaca u Spaniji 350 jugoslovenskih komunista je preslo u Francusku gde su bili internirani u dva logora, Verne i Girs. Kada su saznali da je Jugoslavija kapitulirala, njih oko stotinak se dobrovoljno javilo za rad u nemackim radnim logorima. Bili su upuceni na rad po fabrikama u okolini Lajpciga, gde su proveli nekoliko nedelja na radu. Pocetkom juna njih dvadesetorica je uspela da pobegne i vrati se u Jugoslaviju, medju njima Peko Dapcevic i Koca Popovic, buduci generali komunisticke vojske. Kakvim su to cudom uspeli da pobegnu i neopazeno se provuku preko nekoliko hiljada kilometara nemacke teritorije? Na to pitanje je jedino mogao da odgovori Cvetko-Vjeceslav Flores, Hrvat, clan KPJ, koga je Tito poslao u Lajpcig da organizuje ovo bekstvo. Medjutim, on je poginuo u borbi 1944. godine, odnosno dobio je metak u ledja.

______________________

Zan Kristof Buison, Heroj koga su izdali saveznici - General Mihailovic 1893-1946
Jean-Christophe Buisonn, Heros trahi par les allies - La general Mihailovic 1893-1946, PERINN, 2000.

str. 91, 112-117

 

[Koča]

Ponasanje Brozovih komunista pre napada Nemacke na SSSR povodom organizovanja prvog pokreta otpora u okupiranoj Evropi:

____________

Pojavu prvih Mihailovicevih odreda titovci su ostro osudili. U letku koji je Pokrajinski Komitet KPJ za Srbiju izdao u junu 1941. godine srpskom narodu je skrenuta paznja da

''agenti Londona (razne kapitalisticke klike, cetnici i policajci, neki bedni oficiri i dr.) vec se prikupljaju da sprece radnike i seljake da, kad je za to kucnuo cas, osnuju svoju radnicko-seljacku sovjetsku vlast, naslanjajuci se na veliki i bratski Sovjetski Savez. Te bande hoce da se vrati staro, koje nas je do ovoga i dovelo. Oni hoce da krv i muke narodne budu uzaludne. Narod treba da ovim bandama, koje se organizuju da prolivaju njegovu krv, jos sada pruzi odlucan otpor, izoluje ih od sela i gradova i uskrati im svaku potporu.''

(I.Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, ''Zbornik'', I-2-1952, s.13-14)

Dakle ovde vidimo da komunisti pozivaju na uspostavljanje sovjetske vlasti, sto ce tokom celog rata biti njihov glavni cilj, a sabotiraju borbu protiv okupatora, pozivajuci da se ne proliva uzaludna krv, vec da se borba povede protiv cetnika, koji su im glavna prepreka, kao predstavnici, cuvari dotadasnjeg poretka, na putu do ostvarenja njihovog glavnog cilja...

Tek napadom na SSSR promenice svoj stav, kako zbog direktiva iz Moskve, tako i sto su uvideli popularnost Mihailovicevog pokreta u narodu pa ce doci i do prvih pregovora... naravno, glavni cilj nikada nece biti promenjen, on ce sada samo biti pod plastom ''narodnooslobodilacke borbe''

Samo ovaj letak KPJ, dovoljan je da se shvati i ko je zapoceo prvi otpor i ko je imao potrebu da forsira gradjanski, bratoubilacki rat...Titova mrznja prema Drazi i cetnicima nije imala granica, pa je tako citav rat (ako izuzmemo kratak period saradnje, koju su komunisti prekinuli ostavljajuci cetnike na cedilu u borbi protiv Nemaca i konacnim napadom na cetnike) pozivao na nepostednu borbu protiv cetnika, i u skladu sa osnovnim ciljem stavljao je u prvi plan u odnosu na Nemce i ustase...Toga su bili svesni i Nemci.

Jedan Nemac, koji je imao priliku da razgovara sa generalnim sekretarom KPJ u leto 1942, pisao je da Tito gaji ''duboku mrznju'' prema Mihailovicu (I.Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, oznaka dokumenta H 300191)

A Tito je tvrdio 7. novembra 1942. da ''srca nasih (partizanskih - I.A.) boraca ispunjavaju se srdzbom da bi prije postedjeli jednog okupatorskog vojnika nego jednog domaceg izdajnika'' (''Zbornik'', II-6, 1957, s.359), a u govoru koje je odrzao 7.januara 1943. Tito se hvalio da ''ruka nije zadrhatala ni kada se trebalo obracunati i sa rodjenim ocem, ako je on prisao izdajicama cetnicima'' (''Zbornik'', II-7, 1957, s.271)

 

[Koča]

Pavelicev testament, Knjiga II, Zig komunizma

Dejan Lucic

http://webcache.googleusercontent.c...mperijalisticke+sile&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=uk

Komunistička partija Jugoslavije na čelu sa njenim generalnim sekretarom
Josipom Brozom Titom prema sopstvenoj zemlji se postavila izdajnički i zločinački, jer
je u ime SSSR-a, a uz pomoć sovjetskih obaveštajnih službi svoju zemlju pretvorila u
dominion komunističke diktature.

Ko su pravi izdajnici saznaćete u ovom, II tomu PAVELIĆEVOG TESTAMENTA,
koji nosi naslov ŽIG KOMUNIZMA. Ovaj naslov sam izabrao jer on najslikovitije
predstavlja metod kojim je KOMUNIZAM utisnut u dušu srpskog naroda. Komunistička
strahovlada nametnuta je nasilno, bolno i krvoločno. Ono što je najtužnije je da je sam
srpski narod zloupotrebljen protiv sopstvenih interesa. Ono što je počeo ANTE
PAVELIĆ, hrvatski šovinista, ustaškim putem, nastavio je JOSIP BROZ TITO, hrvatski
“internacionalista”, komunističkim... Rezultat i jednog i drugog načina BILO JE
UNIŠTAVANJE SRBA U JUGOSLAVIJI

Komunisti – politički hermafroditi

Nije lako bilo komunistima u Jugoslaviji. Kako se menjala politika u SSSR-u,
tako su oni morali kao neki hermafroditi da menjaju svoj politički pol. Čas su bili pritv
Nemačke, čas protiv Francuske i Britanije. Interesi Jugoslavije za njih nisu bili bitni, već
je bio bitan interes tuđe zemlje, ili, tačnije rečeno, interes komunističkog političkog
sistema koji je nametnut ruskom i drugim narodima u SSSR-u.
Politički preokreti komunista razumnim ljudima u Jugoslaviji su izgledali
smešno, ali naivnom narodu, pogotovo radnicima te perturbacije su delovale čas
logično, čas zbunjujuće. Komunisti su svojom frazeologijom uspevali da se često
nametnu masama. Narod nenaviknut na njihove laži, nekada im je verovao...
Da vidimo kakvu su politiku komunisti vodili protiv svoje rođene zemlje pred
rat:
Od 23. avgusta 1939., kad je zaključen sporazum između Sovjetskog Saveza i
nacističke Nemačke, pa sve do 22. juna 1941., kad je Nemačka napala Sovjetski Savez,
KPJ se svim silama zalagala za ovaj savez. Ona je sabotirala svaku akciju svoje sopstvene
vlade i svoga naroda, ako je ista bila uperena protiv ovoga sporazuma.
Prilikom komemoracije francuskom admiralu Gepartu – koji je za vreme Prvog
svetskog rata učinio velikih usluga Srbima – komunisti vrše demonstracije i uzvikuju:
“Dole Francuska, dole Engleska, dole imperijalistički, kapitalistički rat!” Kliče se
Staljinu, Sovjetskoj Uniji, čak i Hitleru. Osetivši da su ovakve parole nepopularne kod
Srba, oni ih više ne ističu pred javnošću ( o tome pišu u svojoj podzemnoj štampi), ali
se od sada svom žestinom obaraju na cepanje naših unutrašnjih snaga, ističu
nacionalna i klasna pitanja, seju seme razdora i mržnje na sve strane, pomažu
separatističke pokrete i bez prestanka traže priznanje Sovjetske Unije, kao “jedine sile”
koja vodi “politiku mira” i koja jedino može spasti Jugoslaviju!
Strategiju i taktiku KPJ u Drugom svetskom ratu nedavno nam je otkrio i jedan
referat dr Jovana R. Bojovića.2 U tom referatu veli se ovo: “Komunistička partija je sve
do avgusta 1939. godine zahtijevala da se zemlja u spoljnoj politici oslanja na Sovjetski
Savez, Francusku i Englesku. Od tada ona je napravila veliki zaokret... Osnovni predlog
za taj zaokret bio je pakt o nenapadanju između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji je
doveo do velikog zaokreta Kominterne u antifašističkoj borbi. Kominterna je od tada
pa sve do napada Nemačke na Sovjetski Savez juna 1941. godine u osnovi napustila
platformu antifašističke borbe, koju je usvojila na svom VII kongresu i prestala da poziva mase u borbu protiv fašizma i fašističkih agresora... Kakav je uticaj imao pakt
Hitler – Staljin na gledanje KPJ na rat i njegove izazivače” – kaže malo dalje dr J.
Bojović – “vidi se, pored ostalog, iz pisanja “Proletera” početkom 1940. godine. U
broju januar-februar 1940. objavljen je članak pod naslovom “Imperijalistički rat”.
Autor je ocijenio da su Londom i Pariz “centar svjetske reakcije imperijalističkog rata”
koji “mobiliše oko sebe sve sile ljudskog nazatka da bi spasili kapitalizam i svoju prevlast
u svijetu”... I na Četvrtom plenumu Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru konstatovano
je da “centar reakcije nije više njemački nacionalsocijalizam, nego engleska i francuska
buržoazija”...3

“Tito” poziva komuniste da izdaju Otadžbinu u aprilskom ratu

Srbi i Slovenci su se državnim udarom 27. marta 1941. godine opredelili za
tabor antifašističkih zemalja i, kao takvi, bili su spremni na borbu protiv Sila osovine.
Komunistička partija Jugoslavije pozivala je tih dana narod da se ne bori protiv
napadača a za račun “nenarodnog vođstva” i kapitala. Oni su pozive upućivali u
najkritičnijem momentu po svoj sopstveni narod u Jugoslaviji, u momentu kad je
nacistička Nemačka razjapila svoje čeljusti da proguta Jugoslaviju. Evo jednog letka u
celosti koga su komunisti objavili 30. marta 1941., koji glasi:
“Narodi Jugoslavije dovedeni su u opasnost okrutnim Britancima koji su bili
podstrekači, i velikosrpskim šovinistima, koji svojim provokacijama vode zemlju u rat.
Slučaj sa demoliranjem Nemačkog saobraćajnog biroa i incidenta sa nemačkim
ambasadorom fon Herenom potvrđuju da mi moramo čvrsto da se odupremo takvim
elementima i da sprečimo takve provocirajuće napade. Ne dozvoljavajte ovim
neodgovornim elementima i imperijalističkim agentima da izvršavaju svoja
provokatorska dela, a naročito u Srbiji. Ceo narod će se suprotstaviti onima koji žele da
koriste stanje narodnih masa za čuvanje nezavisnosti, gurajući ga u rat za
imperijalističke ciljeve. Mi ne želimo nikakav imperijalistički rat, mi nećemo da
budemo oružje u rukama britanskih imperijalista, dižemo se energično protiv
mogućnosti da se naša država uvuče u ovaj rat, već u samom početku imperijalističkog
rata. Mi kažemo da je ovaj rat ono što u stvari i jeste: imperijalistički rat, gde se
imperijalističke sile bore za podelu sveta. Mi demaskiramo britanske i francuske
imperijaliste kao ratne podstrekače, koji žele da uvuku druge države u rat, da se bore za
njihove ciljeve.”
To je za komuniste u to doba bila “borba” protiv fašizma i nacizma! Da su oni u
to doba, kao i pre toga, pa i za vreme samog rata, radili na rušenju Jugoslavije i da su
istinski kolaborirali ne samo sa zavojevačem, već i sa hrvatskim ustašama kao i svima
anarhističkim elementima u Jugoslaviji, dokazuje direktiva Generalnog sekretara KPJ
Josipa Broza – Tita partijskim organizacijama, izdata neposredno posle Beogradskog
puča 27. marta 1941. Tito u ovoj direktivi izdaje uputstva Partiji s obzirom na
novonastalo stanje za dalji rad. Njegova poverljiva direktiva glasi:
“1. Komunistička partija Jugoslavije sad je u položaju da uzme aktivnog učešća
u zbacivanju monarhističkog režima. Toga radi ona će pružiti podršku svim
elementima koji imaju isti taj cilj, bez obzira na njihov ideološki karakter. Jugoslavija
mora najpre biti rasturena u više delova, i Partija će potom delovati u svakom od njih
shodno ranije datim uputstvima.
2. Članovi Partije pozvani u vojsku valja da vrše sledeće zadatke: prvo, da
dezorganizuju otpor Jugoslovenske vojske stvarajući zabunu među oficirima i ljudstvom,
tako da poraz izgleda kao posledica nesposobnosti oficirskog kora, čiji ugled mora biti
konačno uništen; drugo, da sabiraju oružje i ratni materijal koji bude napušten u
panici i da ga smeštaju na skrovito mesto radi poznije upotrebe; treće, da sabiraju
informacije o pojedinim oficirima i vojnicima koji ne pripadaju našem pokretu, ali
mogu biti korisni za slučaj ulaska Sovjetskog Saveza u rat. U izvršavanju ovih zadataka
činiti punu upotrebu od naše tajne organizacije u zemlji koja će takođe provoditi ovaj
plan.
3. Pružiti svu nužnu potporu ustašama, Makedoncima, Albancima i drugim
nacionalnim organizacijama ukoliko bi one mogle doprineti što bržem zbacivanju
današnjeg režima. Pomoć treba da se pruži i crnogorskim separatistima ako prihvate
antirojalističku liniju u Crnoj Gori.
4. Nemačka će brzo slomiti jugoslovenski otpor i uz pomoć Italije uvesti u
Hrvatskoj ustaški režim, a možda slične separatističke režime i u drugim krajevima.
Moraju se zbog toga preduzeti koraci da se naši ljudi uvuku u novu upravu radi
sabiranja obaveštenja i radi drugih ciljeva.”4
Saznanje koje sablažnjava i opominje. Zakasnelo saznanje za one koji su bili
uvučeni u KPJ-SKJ, “Narodnooslobodilačku” borbu, bratoubilački rat. Saznanje i za
one koji su nastavili da služe tokom proteklih 50 godina i svima onima koji su se
priključili slugatorskoj politici, a nisu podigli glas ili se na bilo koji način usprotivili
komunističkom teroru.
Ovo je opomena i za mlađe da ovakve greške nikad ne ponove. Jer, ni jedna
ideja nije tako uzvišena koja pod noge stavlja integritet otadžbine i sudbinu naroda

 

[Ненад]

Једна необорива чињеница.

Све странке левог центра у КЈ: Земљорадничка, Социјалистичка, Социјалдемократска, Народна Радничка су биле код Драже. Број других левих странака код комуниста је 0. Толико о томе да су комунисти имали огромну подршку радника и сељака.

 

[sabljar]

Једна необорива чињеница.

Све странке левог центра у КЈ: Земљорадничка, Социјалистичка, Социјалдемократска, Народна Радничка су биле код Драже. Број других левих странака код комуниста је 0. Толико о томе да су комунисти имали огромну подршку радника и сељака.

da li si svestan toga da su te iste partije bile prisutne na drugom zasedanju AVNOJ-a u jajcu, i da je zemljoradnicka partija bila jos od 1941 spremna na saradnju i ustanak sa komunistima?
da li si svestan , da je KPJ-u imala svega 8 hiljada clanova 1941 godine?
da li si svestan da je KPJ-u jos od 1936 zagovarala jedinstvenu jugoslaviju ?

KPJ-u je jedina partija koja nije bila kompromitovana u ocima naroda 1941 godine; jedina partija koja nije bila nacionalisticka, koja je omogucavala ljudima razlicitih nacionalnosti i vereispovesti, da mogu mirno da zaspu, a da ih nitko nece ubiti na spavanju zbog toga sto su drugaciji?. za razliku od cetnika i ustasa, cije ideologije se u nicem ne razlikuju (velika srbija ili velika hrvatska), partizani su bili oaza . oaza koja nije postojala u ratu 1991 godine...zahvaljujuci frustracijama adolescenata iznad 45 (koji ne znaju igrati sah , i ne mogu da uzivaju u seksu..) , pa se bave politkom

 

[Ненад]

da li si svestan toga da su te iste partije bile prisutne na drugom zasedanju AVNOJ-a u jajcu, i da je zemljoradnicka partija bila jos od 1941 spremna na saradnju i ustanak sa komunistima?
da li si svestan , da je KPJ-u imala svega 8 hiljada clanova 1941 godine?
da li si svestan da je KPJ-u jos od 1936 zagovarala jedinstvenu jugoslaviju ?

KPJ-u je jedina partija koja nije bila kompromitovana u ocima naroda 1941 godine; jedina partija koja nije bila nacionalisticka, koja je omogucavala ljudima razlicitih nacionalnosti i vereispovesti, da mogu mirno da zaspu, a da ih nitko nece ubiti na spavanju zbog toga sto su drugaciji?. za razliku od cetnika i ustasa, cije ideologije se u nicem ne razlikuju (velika srbija ili velika hrvatska), partizani su bili oaza . oaza koja nije postojala u ratu 1991 godine...zahvaljujuci frustracijama adolescenata iznad 45 (koji ne znaju igrati sah , i ne mogu da uzivaju u seksu..) , pa se bave politkom

Где су биле присутне. Баш да видим један једини доказ.
Друго, КПЈ је пре рата имала 1500 чланова, и да говоримо о 8000 то је најмања партија. Стога не може да представља народ.
Да ли си ти свестан да је КПЈ до 1935. заговарала разбијање Југославије?
Што се тиче мирног спавања, сви осим Срба су моглим мирно да спавају, довољно смо видели колико су мирно спавали на Козари. За то време Срби на четничким територијама нису страдали од геноцида.
За крај, рат су изазвали управо ти исти Титови генерали код којих су сви могли ,,мирно да спавају.'' Управо тај олош је изазвао рат '90-их.