- Poruka
- 358.270
Zajednički budžet EU je na reviziji. Evropska komisija traži jednoglasnu podršku država članica za povećanje budžeta pre kraja godine, posebno kako bi se osigurao kontinuirani protok finansijske pomoći Ukrajini.
Međutim, ovu dopunu budžeta mora da podrže sve države članice, koje će morati da daju dodatne doprinose iz svojih nacionalnih budžeta. Mađarska, u kojoj vlada Viktora Orbana nastavlja da održava bliske veze s Rusijom, za razliku od ostalih država EU, smatra se potencijalnim protivnikom povećane pomoći Ukrajini.
Podsetimo, budžet za 27 članica bloka se odobrava na period od sedam godina i na taj način se garantuje dugoročna predvidljivost i utiče se na izbegavanje dodatnih pregovora između prestonica zemalja i evropskih institucija. Poslednji put kada se novac delio, lideri EU bili su više nego izdašni te 2020. godine kada je bio u pitanju budžet od 1,076 biliona evra zajedno sa izvanrednim planom od 750 milijardi evra za pomoć državama članicama da se oporave od pandemije koronavirusa. Međutim, nakon toga utvrđene su duboke podele među državama članicama.
Nakon pandemijske krize Evropa je počela da se suočava sa nizom nepredvidivih kriza. Poslednja od njih je rat koji besni na Bliskom istoku, pa Brisel smatra da poslednje cifre ne održavaju više ekonomsku realnost i da to mora da se koriguje. Takođe, Kijev je nedavno poručio da mu je potrebna međunarodna podrška kako bi pokrio svoj ratni budžetski deficit.
Prema pisanju Euronews-a, zbog toga je EK predložila reviziju vrednu skoro 100 milijardi evra najpre za podršku Ukrajini, a onda i za upravljanje migracijama, suočavanjem sa prirodnim katastrofama, kao i podsticanje najsavremenijih tehnologija.
Komisija želi da dopune budu odobrene pre kraja godine, prikazujući novi novac kao neophodan da bi zajednički budžet ponovo postao fleksibilan i otporan.
Međutim, države članice ne pristaju na to – barem ne u potpunosti. Sastanak Evropskog saveta u oktobru, tokom kojeg lideri nisu govorili o svojim osećanjima prema predloženoj reviziji, ogolio je tešku borbu sa kojom se Fon der Lajen suočava.
Evo šta izvršna vlast u EU zapravo traži:
50 milijardi evra za Ukrajinski fond, sa 33 milijarde evra zajmova sa niskim kamatama i 17 milijardi evra bespovratnih grantova koji će biti podeljeni između 2024. i 2027. Finansijska pomoć bi pomogla da se popune praznine u ukrajinskom budžetu, održi suštinski usluge, obnovi kritičnu infrastrukturu, privuče privatne investicije i ubrza ključne reforme.
-15 milijardi evra za upravljanje migracijama, uključujući 3,5 milijardi evra za podršku sirijskim izbeglicama u Turskoj i dve milijarde evra za zapadni Balkan.
-10 milijardi evra za stvaranje Platforme za strateške tehnologije za Evropu (STEP), zajedničkog fonda novca za promovisanje najsavremenijih tehnologija koje je napravila EU.
-18,9 milijardi evra za otplatu duga izdatog za finansiranje plana oporavka od 750 milijardi evra, koji sada podleže mnogo višim kamatnim stopama u poređenju sa njegovim pokretanjem 2020.
-3 milijarde evra za jačanje instrumenta fleksibilnosti i suočavanje sa nepredviđenim krizama.
-1,9 milijardi evra za pokrivanje administrativnih troškova.
Od ovog zapanjujućeg zakona od 98,8 milijardi evra, 65,8 milijardi evra bi morale direktno da plate države članice.
(Zajmovi od 33 milijarde evra iz fonda za Ukrajinu bili bi pozajmljeni sa tržišta kapitala i otplaćeni od strane Kijeva u kasnijoj fazi.)
link
