BRAK......OKOVI....ILI ??

Ne........samo smo krivi ako nas brak pretvorimo u 'opsednutu tvrdjavu'......brak je nesto posebno,ako je ispunjen ljubavlju,slogom i medjusobnim razumevanjem,onda mislim da je to vrhunac zivotne srece.....istina vrlo malo je potrebno da bi jedan brak propao,a mnogo truda da bi bio uspesan....i cesto ljude zadesi bas to 'malo'pa im se zajednicki zivot pretvori u pakao.
 
Uf ponekad je med i mleko a ponekad pakao, kao i zivot uostalom, ali sve je to nekako neizbezno...

Mada ja mrzim takve stavove moj drug mi jednom rece na konto lose situacije "Kad vec vidis da te neko stalno j.ebe opusti se i uzivaj..."u Vojvodjanskom fazonu Mani me da te manem...
 
Kad se razmišlja o braku sa nekom osobom, treba gledati koje osobine ti se NE SVIDJAJU kod te osobe tj. da li možeš da prihvatiš čoveka koji se ponaša tako i tako u toj situaciji, čoveka koji ima te i te navike, stavove i sl. Ne treba gledati samo lepe stvari jer život nije bajka. Hoćeš li moći s njim da proživiš i neku krizu?Prvo to, pa onda on je zgodan, on je lep, pametan, dobar u krevetu, biće dobar otac i ....Loših brakova ima i jer se ljudi venčavaju mladi, po mom mišljenju mladi su oni sve do 23-24 godine, onda posle nekog vremena zaljubljenost prodje, dodju nove velike obaveze, oni ljuti jedno na drugo, uvek sčovek misli da daje više sebe nego onaj drugi, usput i loša finansijska situacija u našem društvu doprinosi ogromnom nezadovoljsstvu u brakovima i kako se ono kaže kad nema para ljubav na vrata izlazi... :)
 
Mene zanima kakva je kod nas trenutna situacija u vezi broja vencanja i razvoda.
Samo se pominje u nekim medijima da kod nas ima mnogo razvedenih brakova u periodu pre nego sto prvo dete napuni godinu dana.
Ako neko zna nesto detaljnije neka nas informise.
 
Jedan od uzroka kratkog trajanja brakova je mozda to sto kod nas jos uvek vazi da majka prvenstveno treba da brine o detetu a otac je tu u drugom planu ,a ako su tu ukljucene i babe i dede, e onda gospodin tata moze da proseta. Ne mislim da su za to samo tate krive.
A mozda to i nije vise tako.
Ipak nisam mogla a da se ne zacudim, kada nam se kolega mog muza jednom prilikom zalio kako slabo spava jer se njegov dvogodisnji sin budi rano ( oko 6 sati) a onda je na to dodao " izreku" njegove babe " jbm ti decu ko ih izmisli".
I onda se pitam : Zar je on mislio da ce sve biti isto?; Zar nije prestao da se opterecuje vremenom spavanja kad je dete bilo beba od par meseci? Da li on misli da decu mora i treba svako da ima?
Kako li je njegovoj zeni sa njim koji tako razmislja? itd.
 
Emily_Bg:
Ne........samo smo krivi ako nas brak pretvorimo u 'opsednutu tvrdjavu'......brak je nesto posebno,ako je ispunjen ljubavlju,slogom i medjusobnim razumevanjem,onda mislim da je to vrhunac zivotne srece.....istina vrlo malo je potrebno da bi jedan brak propao,a mnogo truda da bi bio uspesan....i cesto ljude zadesi bas to 'malo'pa im se zajednicki zivot pretvori u pakao.

Ја бих отприлике исто овако написала...па да не понаваљам...
 
Pet godina u vezi (od toga dve ziveli zajedno) i sada skoro tri godine u braku. Upoznali se sa 20/22. Nemamo dece (nazalost, nadam se da ce nas uskoro "ogrejati sunce"), pristojno stojimo finansijski ali radimo kao magarci...
Mama mi je rekla kad sam odlazila iz njene kuce: Sto smo stariji mane nam se produbljuju, to upamti. I upamtila sam, tesko da cemo biti sve bolji (mislim na one svakodnevne sitnice koje cine zivot, a koje nas najvise nerviraju u braku). Volim svog muza, oduvek sam bila ludo zaljubljena u njega, ali sam ipak za dve godine zajednickog zivota pre braka dobro promislila o njegovim manama i da li cu moci da zivim sa tim... I zavolela ga, i po stoti put se ponovo zaljubila u njega i sve njegove mane....
Mozda sam beznadezan slucaj????
 

Back
Top