Jedno je bliskost i poverenje, a drugo je taj neki subjektivni osećaj koji neko ima prema tebi. Jer neko ko ti je rod, ko te pozna kao svoj dlan, on prema tebi ima posebnu vrstu ljubavi i retko će osuditi neko tvoje ponašanje, tvoju odluku jer si ti toj osobi - njegov!
Da, ima i toga. Bez obzira koliko ti je neko prijatelj ili misliš da jeste, u nekim situacijama te doze ljubomore mogu da se ispolje.
Zato mnogi (koji mogu da priušte) idu na kauč
Hm. Da.
ja sam protivnik kauča. Prijatelji i rodbina su ključ. Ne mora sve na jednom mestu da istreseš. Razni ljudi za razne probleme
Da, to je najbolje. Svako ima ono nešto što zna o tebi i neki deo koji te razume pa ti može pomoći.
Ukazati nekom povjerenje znači otvoriti mu svoje srce, dušu ali tim činom je naše srce kao na dlanu.. otvoriti srce znači izložiti ga opasnosti da bude i povrijeđeno. Zbog toga, provjerenje je čin hrabrosti i spremnosti na rizik da neešto izgubimo, razočaramo se, doživimo emotivnu bol i zato se povjeravamo samo onima najbližima i najiskrenijima.
nije problem otvoriti se za tajne
Da, slažem se sa tobom ali ipak... često imamo i veoma dobre iskrene prijatelje koje se mogu skoro pa i poistovetiti sa članom porodice.
Imam prijateljicu od detinjstva. Njoj mogu reći sve i uvek me razume. I ja nju. Jedinica je, ostala bez oba roditelja i prolazimo kroz isti haos. Ne moramo ni da razgovaramo ali razumemo jedna drugu. I hvala onome ko je takvo biće poslao u moj život.
Da. Porodica (rodbina), okruženje u vrtiću, školi, poslu (retki su srećnici koji mogu da biraju kolege), komšiluk (takođe)... Samo partnere i prijatelje biramo sami. Svi ostali su nam - nametnuti.
Da li možeš podjednako da im se poveriš?
Uglavnom, mada to zavisi šta..postoje stvari koje se nikome ne poveravaju
