br. pari polova

[Milivoje991]

Da li neko moze da mi pojasni sta su parovi polova kod asihhronog motora?

 

[Мата Лабор]

Ради се о магнетним половима, зато увек иду у пару (јер се не може имати само један магнетни пол). Ови полови су резултат протицања ел. струје кроз намоте (који се опет састоје од намотаја), што значи да сваком намоту одговара један пар полова. У случају обртних машина, полови су тако расподељени по обиму да формирају обртно магнетно поље. Ако имаш један пар полова, онда сваком полу одговара по 180 степени просторних, тј. пола обима круга. За толико се промени и смер магнетног поља током једне периоде.
Тада је и брзина обртања магнетног поља највећа и износи 3000 обрта / сек. Ако имаш два пара полова, онда сваком полу одговара четвртина обима круга (90 степени просторних) па се током сваке периоде магнетно поље помери за 1/4 круга, тј. брзина је дупло мања (уместо за 1/2 круга, смањила се на 1/4 круга). Уопште, ако имаш р пари полова, брзина мотора ће бити n=60*f/p = 3000/p [обртаја / сек].

 

[A-man]

Magnet i elektro magnet uvek imaju 2 pola. Ako bi neki nobelovac i izmislio samo pola magneta, ne bi ostvario dovoljan obrtni momenat za rad. Rotor bi se fiksirao na jednu tacku statora i gotovo. Sto vise polova to motor mirnije radi, lakse startuje. Regulacija broja obrtaja kod motora, pogotovo asinhronih, davno nije problem i premasuje 3000. ( 2 X Omega X Pi ) To se resava upotrebom frekventnih regulatora...Znaci motor od 10 Kg otprilike ima istu snagu kao stari od 50 Kg. Neverovatno ? Dobrodosli u 21 vek

 

[gost 230618]

Broj pari polova je već gore opisan, pa da ne širim priču dalje.

Ovo vezano za frekventni pretvarač je malo problematičnije, jer podizanjem snage (naravno u skladu sa podizanjem broja obrtaja rotora, pretpostavljam da se na ovo misli) u skladu sa brzinom, zadržavamo obrtni moment, to jest, pokušavamo da ga zadržimo.

Glavna ograničenja u takvom radu su momentna rezerva mašine i sposobnost odvođenja mašine, iliti sposobnost da se pri povećanju snage (koje na našu žalost ne prati podjednako povećanje efikasnosti) mašina ne pregreje. Momentna rezerva je problem kod režima konstantne snage, ali problem su takođe i povećani gubici u rotoru, koji su neminovni pri zadržavanju snage na višim obrtajima, pa stoga mašina se od iznutra dogreva.

Kod pokušavanja postizanja režima konstantnog momenta u brzinama većim od sinhrone, javlja se potreba za podizanjem snage, napona i frekvencije. Tu je napon u principu najmanja stavka, koja je problem, jer izolacioni sistem uvek vidi samo PWM napon konstantne amplitude, dok mu se širina impulsa menja. Problem je kod pokušaja podizanja snage sa podizanjem frekvencije. Obično se misli da i stepen korisnog dejstva podjednako raste, kao i sposobnost odvođenja toplote uzrokovane termičkim gubicima. Tu nastaje glavni problem: gubici rastu, a sopstveni ventilator naprosto povećanjem svog broja obrtaja, nije dovoljno dobro povećao i svoju snagu duvanja.