"Боже правде" највећа превара Срба, СВИХ времена?

Барышников:
Тема није ни за теорије завера ни за музику још мање , већ само и једино за политику, па вас љубезно
вољени моји драгу умољавам да овде и остане....

Углавном, било како било, ми Срби већ 150 година АУСТРО-УГАРСКУ ХИМНУ певамо као своју и још дижемо
ВАТИКАНСКА 3 прста и бусамо се у груди и прса јуначка а да о томе појма немамо!

ево вам БОЖЕ ПРАВДЕ ал за АУСТРО-УГАРСКОГ ЦАРА! хахахах ето за кога се молите драги моји СРБИ!
пријатно слушање!

Gott erhalte Franz den Kaiser​




ево вам и у оргиналу да певушите БОЖЕ ПРАВДЕ!
брате..........врх!


Gott erhalte Franz den Kaiser,
Unsern guten Kaiser Franz!
Lange lebe Franz, der Kaiser,
In des Glückes hellstem Glanz!
Ihm erblühen Lorbeerreiser,
Wo er geht, zum Ehrenkranz!
Gott erhalte Franz den Kaiser,
Unsern guten Kaiser Franz!

Laß von seiner Fahne Spitzen
Strahlen Sieg und Fruchtbarkeit!
Laß in seinem Rate Sitzen
Weisheit, Klugheit, Redlichkeit;
Und mit Seiner Hoheit Blitzen
Schalten nur Gerechtigkeit!
Gott erhalte Franz den Kaiser,
Unsern guten Kaiser Franz!

Ströme deiner Gaben Fülle
Über ihn, sein Haus und Reich!
Brich der Bosheit Macht, enthülle
Jeden Schelm- und Bubenstreich!
Dein Gesetz sei stets sein Wille,
Dieser uns Gesetzen gleich.
Gott erhalte Franz den Kaiser,
Unsern guten Kaiser Franz!

Froh erleb' er seiner Lande,
Seiner Völker höchsten Flor!
Seh' sie, Eins durch Bruderbande,
Ragen allen andern vor!
Und vernehm' noch an dem Rande
Später Gruft der Enkel Chor.
Gott erhalte Franz den Kaiser,
Unsern guten Kaiser Franz!

a evo i 3 prsta da dignete, ako vam je sladje
koja PRE vuka manitoga NIKO nije dizao u Srbiji....onu sliku paje jovanovića okačite mačku o rep
bio je mason i mogo ja naslikati i guštere da je hteo....
niko nikada u srbiji nije mahao time

Pogledajte prilog 1357709
Kliknite za proširenje...
Nemaš pojma. Nemo se brukaš.

 
Poslednja izmena:
nek crno bude belo i nek belo bude crno!? xaxaxaxax
e pa neće vam proći! zidajte to ponovo!
OSTAV!

1686994521423.jpeg




https://www.telegraf.rs/vesti/13028...odseca-na-austrougarsku-i-nemacku-himnu-video

MISTERIJA SRPSKE HIMNE: Da li vas Bože pravde podseća na nemačku himnu? (VIDEO)​

Predlažemo vam da uporedite dve himne i sami zaključite da li kompozicija Slovenca Davorina Jenka "Bože pravde" i austrougarska himna "Bože čuvaj cara Franca" liče onoliko koliko se nekima na prvo slušanje čini​


Mnogi kažu da ih srpska himna "Bože pravde", za koju je muziku napisao Slovenac Davorin Jenko, a tekst Jovan Đorđević 1872. godine, neodoljivo podseća na himnu Savezne Republike Nemačke - "Pesmu Nemaca" (poznata i po stihu "Deutschland über alles"), koja je zapravo derivat austrougarske himne "Bože čuvaj cara Franca".


Ne ulazeći u raspravu ove vrste, predlažemo vam da sami uporedite obe himne, a mi vam donosimo ono što je neosporno i što ne podleže utiscima - istorijat obe kompozicije.

Tvorac srpske himne "Bože pravde", kompozitor i dirigent Davorin Jenko, rođen je u Sloveniji u malom mestu Dvorju blizu Kranja. Studirao je pravo u Beču, gde je stvarao muziku u romantičarskim okvirima, oslanjajući se na tradiciju nemačkog ranog romantizma.

Sve je počelo tako što je po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, Ljubomir Nenadović uputio pismo Đuri Jakšiću 1864. koje je predstavljalo porudžbinu za stihove buduće državne himne.

Kako se čuveni pesnik nije odazvao, pisma slične sadržine su poslata i drugim pesnicima, ali ponuđeni stihovi, uključujući i one koje je tim povodom napisao Jovan Jovanović Zmaj, nisu odobreni. Konkurs, koji zapravo i nije bio javno raspisan, završio se skandalom u kome je Nenadović optužen za primanje mita.

Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine, o himni se više nije raspravljalo, sve do punoletstva i stupanja Milana Obrenovića na presto. Za tu priliku tadašnjem upravniku Narodnog pozorišta u Beogradu Jovanu Đorđeviću, naručen je pozorišni komad koji bi veličao dinastiju Obrenović.

Po Đorđevićevom tekstu, uskoro se u Narodnom pozorištu spektakularno odigrala premijera "Markove sablje", za koju je Jenko komponovao muziku, a na čijem kraju Marko Kraljević i vila Ravijojla najavljuju hor naroda koji peva:

"Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas…"


Pesma je postala toliko popularna u narodu da je uskoro počela da se izvodi i na samostalnim horskim nastupima, a nakon krunisanja Milana Obrenovića 1882. i zvanična državna himna.

Konkurs za novu himnu ponovo je raspisan za vreme vladavine Petra Karađorđevića, ali se novom vladaru nijedan predlog nije dopao, te je odlučio da "Bože pravde" ostane zvanična himna, uz malu korekciju završnih stihova u "Kralja Petra Bože hrani, moli ti se srpski rod".

Po proglašenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, "Bože pravde" je dopunjena strofama iz hrvatske "Lijepa naša" i slovenačke "Naprej, zastava slave", koju je Jenko takođe potpisao.

Davorin se 1912. vratio u rodnu Sloveniju, gde je i okončao svoj život 1914. U testamentu koji je napisao ćirilicom, izrazio je želju da se deo njegove ostavštine upotrebi za školovanje siromašnih srpskih studenata. Kao član Srpske kraljevske akademije i Srpskog učenog društva, proglašen je za srpskog podanika, zbog čega su austorugarske vlasti zabranile da se na groblju održi govor.

Od 2006, uz izmenu dela u kojem se spominje "srpski kralj" u - "srpska zemlja", himna Srbije je ponovo postala Jenkova pesma.


"Pesma Nemaca" (nem. "Das Lied der Deutschen") je nemačka himna. Muziku je napisao Jozef Hajdn 1797. godine kao nezvaničnu himnu Austrije na tekst "Gott erhalte Franz den Kaiser" ("Bože čuvaj cara Franca"). Osnova za muziku nemačke himne je hrvatska narodna pesma iz Međimurja "Vjutro se rano stajem".

Današnji tekst je napisao lingvista i pesnik August Hajnrih Hofman fon Falersleben, imajući Hajdnovu melodiju na umu za vreme svog boravka na ostrvu Helgoland 1841. godine.

Inače, austrougarska himna "Bože čuvaj Cara Franca" bilа je prvа аustrijskа himnа, posvećenа Frаncu II (1792‐1835), Cаru Svetog Rimskog Cаrstvа, а docnije i Austrije. Hajdn je napisao melodiju oduševljen zvucimа britаnske himne "God Save the King", dok je tekst potpisao Lorenc Leopold Hаškа.


Himnа je prvi put izvedenа nа rođendаn cаrа Frаncа 12. februаrа 1797.

Istа himnа, s rečimа koje su 1854. depersonаlizovаne u "Bože čuvаj nаšeg Cаrа / Nаšeg Cаrа, zemlju nаšu", postаlа je 1867. godine himnа novoformirаne Austrougаrske monаrhije. U ovoj višenаcionаlnoj držаvi svаki nаrod imаo je sopstveni prepev.


Cаrskа himnа prestаlа je dа se koristi u Austriji posle Prvog svetskog rаtа i rаspаdа Austrougаrske, 1918. godine. Ovа Hаjdnovа melodijа dаnаs je himnа mnogih аmeričkih koledžа i univerzitetа.

Sаdаšnjа himnа Austrije je pesmа "Zemljа plаninа, zemljа nа reci". Veruje se dа je njenu melodiju nаpisаo Volfgаng Amаdeus Mocаrt 19 dаnа pred smrt, kаo deo svoje čuvene Mаsonske kаntаte. Reči himne nаpisаlа je аustrijskа pesnikinjа srpskog poreklа, Pаulа Molden fon Prerаdović (1887‐1951), unukа čuvenog pesnikа Petrа Prerаdovićа.



Nа Hаjdnovu melodiju zа аustrijsku himnu "Bože čuvаj cаrа Frаncа" pesnik Avgust Hаjnrih Hofmаn fon Fаlersleben nаpisаo je 1841. "Pesmu Nemаcа". Ovа kompozicijа često je nаzivаnа i po svojim prvim rečimа "Nemаčkа, Nemаčkа iznаd svegа" ili po svojim аutorimа Hofmаn‐Hаjdnovom pesmom. Himnа je Nemаčke još od 1918. godine.

Nаkon Drugog svetskog rаtа, sаmo trećа strofа se koristi kаo zvаničnа himnа. Zbog problemаtičnih reči i šovinističkog prizvukа, intonirаnje prve dve strofe je u zvаničnim prilikаmа zаbrаnjeno.

Do 1918. himnа Pruske, а potom i Nemаčkog Cаrstvа, bilа je pesmа "Pozdrаv tebi koji nosiš pobednički venаc", nаpisаnа nа melodiju tаdа opšte populаrne britаnske "Bože čuvаj krаljа". Zаto ovа pesmа nikаdа nije postiglа populаrnost među Nemcimа. Sticаj okolnosti tаko je učinio dа vojnici dve zаrаćene strаne, Velikа Britаnije i Nemаčke, u toku Prvog svetskog rаtа stoje mirno nа istu melodiju.

Posle rаtа, Vаjmаrskа Republikа odlučilа je dа se odrekne dugogodišnje himne i dа se definitivno opredeli zа "Pesmu Nemаcа".

Poređenja radi, na kraju vam donosimo u celosti i tekstove srpske himne "Bože pravde" i takozvane "Carevke" ili "Kraljevke", hrvatske verzije austrougarske himne "Bože čuvaj cara Franca", pa sami prosudite da li su u pravu oni koji kažu da su im tekstualno veoma slične.

Nama liče, a vama?





 
Poslednja izmena:
Барышников:
Pogledajte prilog 1361868



https://www.telegraf.rs/vesti/13028...odseca-na-austrougarsku-i-nemacku-himnu-video

MISTERIJA SRPSKE HIMNE: Da li vas Bože pravde podseća na nemačku himnu? (VIDEO)​

Predlažemo vam da uporedite dve himne i sami zaključite da li kompozicija Slovenca Davorina Jenka "Bože pravde" i austrougarska himna "Bože čuvaj cara Franca" liče onoliko koliko se nekima na prvo slušanje čini​


Mnogi kažu da ih srpska himna "Bože pravde", za koju je muziku napisao Slovenac Davorin Jenko, a tekst Jovan Đorđević 1872. godine, neodoljivo podseća na himnu Savezne Republike Nemačke - "Pesmu Nemaca" (poznata i po stihu "Deutschland über alles"), koja je zapravo derivat austrougarske himne "Bože čuvaj cara Franca".


Ne ulazeći u raspravu ove vrste, predlažemo vam da sami uporedite obe himne, a mi vam donosimo ono što je neosporno i što ne podleže utiscima - istorijat obe kompozicije.

Tvorac srpske himne "Bože pravde", kompozitor i dirigent Davorin Jenko, rođen je u Sloveniji u malom mestu Dvorju blizu Kranja. Studirao je pravo u Beču, gde je stvarao muziku u romantičarskim okvirima, oslanjajući se na tradiciju nemačkog ranog romantizma.

Sve je počelo tako što je po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, Ljubomir Nenadović uputio pismo Đuri Jakšiću 1864. koje je predstavljalo porudžbinu za stihove buduće državne himne.

Kako se čuveni pesnik nije odazvao, pisma slične sadržine su poslata i drugim pesnicima, ali ponuđeni stihovi, uključujući i one koje je tim povodom napisao Jovan Jovanović Zmaj, nisu odobreni. Konkurs, koji zapravo i nije bio javno raspisan, završio se skandalom u kome je Nenadović optužen za primanje mita.

Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine, o himni se više nije raspravljalo, sve do punoletstva i stupanja Milana Obrenovića na presto. Za tu priliku tadašnjem upravniku Narodnog pozorišta u Beogradu Jovanu Đorđeviću, naručen je pozorišni komad koji bi veličao dinastiju Obrenović.

Po Đorđevićevom tekstu, uskoro se u Narodnom pozorištu spektakularno odigrala premijera "Markove sablje", za koju je Jenko komponovao muziku, a na čijem kraju Marko Kraljević i vila Ravijojla najavljuju hor naroda koji peva:

"Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas…"


Pesma je postala toliko popularna u narodu da je uskoro počela da se izvodi i na samostalnim horskim nastupima, a nakon krunisanja Milana Obrenovića 1882. i zvanična državna himna.

Konkurs za novu himnu ponovo je raspisan za vreme vladavine Petra Karađorđevića, ali se novom vladaru nijedan predlog nije dopao, te je odlučio da "Bože pravde" ostane zvanična himna, uz malu korekciju završnih stihova u "Kralja Petra Bože hrani, moli ti se srpski rod".

Po proglašenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, "Bože pravde" je dopunjena strofama iz hrvatske "Lijepa naša" i slovenačke "Naprej, zastava slave", koju je Jenko takođe potpisao.

Davorin se 1912. vratio u rodnu Sloveniju, gde je i okončao svoj život 1914. U testamentu koji je napisao ćirilicom, izrazio je želju da se deo njegove ostavštine upotrebi za školovanje siromašnih srpskih studenata. Kao član Srpske kraljevske akademije i Srpskog učenog društva, proglašen je za srpskog podanika, zbog čega su austorugarske vlasti zabranile da se na groblju održi govor.

Od 2006, uz izmenu dela u kojem se spominje "srpski kralj" u - "srpska zemlja", himna Srbije je ponovo postala Jenkova pesma.


"Pesma Nemaca" (nem. "Das Lied der Deutschen") je nemačka himna. Muziku je napisao Jozef Hajdn 1797. godine kao nezvaničnu himnu Austrije na tekst "Gott erhalte Franz den Kaiser" ("Bože čuvaj cara Franca"). Osnova za muziku nemačke himne je hrvatska narodna pesma iz Međimurja "Vjutro se rano stajem".

Današnji tekst je napisao lingvista i pesnik August Hajnrih Hofman fon Falersleben, imajući Hajdnovu melodiju na umu za vreme svog boravka na ostrvu Helgoland 1841. godine.

Inače, austrougarska himna "Bože čuvaj Cara Franca" bilа je prvа аustrijskа himnа, posvećenа Frаncu II (1792‐1835), Cаru Svetog Rimskog Cаrstvа, а docnije i Austrije. Hajdn je napisao melodiju oduševljen zvucimа britаnske himne "God Save the King", dok je tekst potpisao Lorenc Leopold Hаškа.


Himnа je prvi put izvedenа nа rođendаn cаrа Frаncа 12. februаrа 1797.

Istа himnа, s rečimа koje su 1854. depersonаlizovаne u "Bože čuvаj nаšeg Cаrа / Nаšeg Cаrа, zemlju nаšu", postаlа je 1867. godine himnа novoformirаne Austrougаrske monаrhije. U ovoj višenаcionаlnoj držаvi svаki nаrod imаo je sopstveni prepev.


Cаrskа himnа prestаlа je dа se koristi u Austriji posle Prvog svetskog rаtа i rаspаdа Austrougаrske, 1918. godine. Ovа Hаjdnovа melodijа dаnаs je himnа mnogih аmeričkih koledžа i univerzitetа.

Sаdаšnjа himnа Austrije je pesmа "Zemljа plаninа, zemljа nа reci". Veruje se dа je njenu melodiju nаpisаo Volfgаng Amаdeus Mocаrt 19 dаnа pred smrt, kаo deo svoje čuvene Mаsonske kаntаte. Reči himne nаpisаlа je аustrijskа pesnikinjа srpskog poreklа, Pаulа Molden fon Prerаdović (1887‐1951), unukа čuvenog pesnikа Petrа Prerаdovićа.



Nа Hаjdnovu melodiju zа аustrijsku himnu "Bože čuvаj cаrа Frаncа" pesnik Avgust Hаjnrih Hofmаn fon Fаlersleben nаpisаo je 1841. "Pesmu Nemаcа". Ovа kompozicijа često je nаzivаnа i po svojim prvim rečimа "Nemаčkа, Nemаčkа iznаd svegа" ili po svojim аutorimа Hofmаn‐Hаjdnovom pesmom. Himnа je Nemаčke još od 1918. godine.

Nаkon Drugog svetskog rаtа, sаmo trećа strofа se koristi kаo zvаničnа himnа. Zbog problemаtičnih reči i šovinističkog prizvukа, intonirаnje prve dve strofe je u zvаničnim prilikаmа zаbrаnjeno.

Do 1918. himnа Pruske, а potom i Nemаčkog Cаrstvа, bilа je pesmа "Pozdrаv tebi koji nosiš pobednički venаc", nаpisаnа nа melodiju tаdа opšte populаrne britаnske "Bože čuvаj krаljа". Zаto ovа pesmа nikаdа nije postiglа populаrnost među Nemcimа. Sticаj okolnosti tаko je učinio dа vojnici dve zаrаćene strаne, Velikа Britаnije i Nemаčke, u toku Prvog svetskog rаtа stoje mirno nа istu melodiju.

Posle rаtа, Vаjmаrskа Republikа odlučilа je dа se odrekne dugogodišnje himne i dа se definitivno opredeli zа "Pesmu Nemаcа".

Poređenja radi, na kraju vam donosimo u celosti i tekstove srpske himne "Bože pravde" i takozvane "Carevke" ili "Kraljevke", hrvatske verzije austrougarske himne "Bože čuvaj cara Franca", pa sami prosudite da li su u pravu oni koji kažu da su im tekstualno veoma slične.

Nama liče, a vama?





Kliknite za proširenje...

Nažalost većina Srba nijesu svijesni da zapravo pjevaju austrijsku himnu.
 
Барышников:
ceniš i da su bili na mesecu?

Kliknite za proširenje...
Prijatelju, očigledno je da imaš problema sa muzičkim sluhom, melodijama i harmonijom. Jedino što je ovde uporedivo sa Jenkovom Bože pravde je muzički oblik, takt i tempo.

Takođe, tekst "Bože spasi kralja" je tipičan za više himni 19. veka, ali da li je to problem? Libreto je bio u osmercu pa je i takt isti (četiri četvrtine).
 
Poslednja izmena:
guslar1389:
Da - nach lasst uns
Do - sad spas

Ma kopija bre
Kliknite za proširenje...
Što se teksta tiče, to što si ti uzeo je tekst posle 2. sv. rata, a naš je s kraja 19. veka. Tako da su Nemci kopirali od Srba, kao i obično...
Ђорђевић, Ј. (1882) Српска химна, Сложио у ноте за први глас са пратњом клавира Даворин Јенко. Србадија, вол. II, св. 3
https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Ђорђевић_(књижевник)
 
Mrkalj:
Prijatelju, očigledno je da imaš problema sa muzičkim sluhom, melodijama i harmonijom. Jedino što je ovde uporedivo sa Jenkovom Bože pravde je muzički oblik, takt i tempo.

Takođe, tekst "Bože spasi kralja" je tipičan za više himni 19. veka, ali da li je to problem? Libreto je bio u osmercu pa je i takt isti (četiri četvrtine).
Kliknite za proširenje...

probaj sa ovim...al budi uporan!

1687003474636.jpeg

kad note idu gore tj dole....vidi, dečak, nek ti neko objasni šta je kvinta tj malo sazvučje
i oktava tj veliko sazvučje, ja nemam vremena nije ovo tema teorije muzike
ali recimo da, možeš da jednu notu povisiš za kvintu (ne 5 država već 5 tonova)
ili da je sniziš, i da to ostane isti akord, i da kad se peva, to zvuči harmonijski isto.
primer sa oktavom je još očigledniji, al ugrubo to je to.
drž se istorije ti ne uskači gde ti mesto nije!
osim....ako nema dežurnih?!
onda razumem....

Мали Перица:
Кога у ствари и боли куратс за те глупости уопште, како сте оптерећени небитним стварима, кризе идентитета куљају из вас. Јадно и одвратно.
Kliknite za proširenje...

pa kad pevaš ŠVABSKU himnu 100 godina, logična posledica toga je kriza identiteta!
i jeste odvratno, slažem se, 100 godina se klanjamo švabskom caru.
slažem se.
 
Барышников:
probaj sa ovim...al budi uporan!

Pogledajte prilog 1361946
kad note idu gore tj dole....vidi, dečak, nek ti neko objasni šta je kvinta tj malo sazvučje
i oktava tj veliko sazvučje, ja nemam vremena nije ovo tema teorije muzike
ali recimo da, možeš da jednu notu povisiš za kvintu (ne 5 država već 5 tonova)
ili da je sniziš, i da to ostane isti akord, i da kad se peva, to zvuči harmonijski isto.
primer sa oktavom je još očigledniji, al ugrubo to je to.
drž se istorije ti ne uskači gde ti mesto nije!
osim....ako nema dežurnih?!
onda razumem....
Kliknite za proširenje...
Razumeš ti, ko Marica onu stvar. Ko razume, vidi da harmonske funkcije nisu iste. Drugi takt nemačke himne završava na durskoj tonici, a u srpskoj završava na gornjoj medijanti, tj. paralelnom molu.

Ne znam otkud ta kultura da je bitno biti u pravu po svaku cenu... Detinjasto.
 
guslar1389:
Spremte je makedonska pjesma
Kliknite za proširenje...
Bravo, tako je. Tačnije, Srpska pesma iz Južne Srbije AKA Makedonije. Tekst počinje ovako "Srpska mi truba zatrubi iz onog sela Drenova". Vojvoda Babunski je odande.

Стара српска песма „Српска ми труба затруби во това село Дреново“ стара је 111 година, а певала се после победа четника-комита у битци у Дренову 1907. године и од 1908. се пева све до данашњих дана…​

 
Mrkalj:
Razumeš ti, ko Marica onu stvar. Ko razume, vidi da harmonske funkcije nisu iste. Drugi takt nemačke himne završava na durskoj tonici, a u srpskoj završava na gornjoj medijanti, tj. paralelnom molu.

Ne znam otkud ta kultura da je bitno biti u pravu po svaku cenu... Detinjasto.
Kliknite za proširenje...

svako može da pusti himnu, austrijsku, i da se uveri da to što pišeš, veze sa uvetom nema.
al sluh je ko dupe, svako ga ima!
prijatno slušanje!

evo probaću još jednom, pevaj sam sebi bože pravde uz ovu muziku
pa se javi. al kao što rekoh, budi uporan.

 
Mrkalj:
Bravo, tako je. Tačnije, Srpska pesma iz Južne Srbije AKA Makedonije. Tekst počinje ovako "Srpska mi truba zatrubi iz onog sela Drenova". Vojvoda Babunski je odande.

Стара српска песма „Српска ми труба затруби во това село Дреново“ стара је 111 година, а певала се после победа четника-комита у битци у Дренову 1907. године и од 1908. се пева све до данашњих дана…​

Kliknite za proširenje...

A šta je to “srpska truba”? Trube sviraju romi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

RickRoss
Gde je i šta radi najbolji student svih vremena Miloš Pavlović?
Odgovora
11
Pregleda
441
capitosinora
C
F
Znakovi vremena
Odgovora
8
Pregleda
275
lukabeograd
lukabeograd
mario80
Male velike priče: Ekshumacija (ne)pravde
Odgovora
6
Pregleda
262
seljakipo
seljakipo

Back
Top