Nije se on proglasio nego narod, koji je zaboravio za prethodne dinastije.
Ne, ne, ne; nije to
narodna titula, zaista su ga tako zvali savremenici i potomci. Dakle nema to veze sa zaboravom, već je to bio jedan politički uslov. Kako prenosi Domentijan, Stefan Nemanjić je hteo titutu po starom
kraljevstvu (regnum) koje je nekada postjalo. Papa Honorije III (1216-1227) mu, međutim, to nije priznao, iz razloga što je kraljevska kruna koju je Konstantin Bodin bio dobio oko 1089. godine od antipape Klimenta III bila suštinski nezakonita. Stoga, on je morao biti proglašen
Prvovenčanim, da se zna da je on
prvi okrunjeni kralj. Klimenta je 1100. godine papa Pashal II (1099-1118) iskopao, stavio
damnatio memoriae i bacio ostatke u Tibar. To se, dakle, moralo raščistiti, a nije nimalo pomogla činjenica da je Stefan (kao što je to činio i Vukan) insistirao na legitimnom pravu nasleđa uprao te krune. Da bi se to raščistilo, Stefan je prozvan
Prvovenčanim (kako stvari stoje, moguće je da je na samoj ceremoniji papski legat insistirao da se jasno podvuče da je on
prvi ovenčani kralj, a ne da stavlja na svoju glavu krunu nekog ranijeg monarha).
Ovo je pogodovalo i Pravoslavnoj crkvi, kojoj je bilo mnogo lako da prećuti ili ukrije latinsko, zapadnjačko poreklo srpske krune, posebno jer se radi i o čoveku pod čijom vlašću je došlo i do utemeljenja autokefalne, pomesne, Srpske arhiepiskopije. Ili svakako, lakše nego da sad krene falsifikovati pravoslavlje Mihajla, Bodina i ostale kompanije, a koji su bili rimokatolici. Inače, te događaje treba promatrati i u širem kontekstu; u početku postojala je
Dioklitija u tituli, ali je, shodno upravo ovom navedenom, ona iz titule bila obrisana. Docnije će se ustaliti naziv za okvirno područje nekadašnje prastare slavinije
Zeta. Razviće se istim redosledom i legenda o
prokletom caru Dukljanu, ako si čuo za nju. Vremenom će i velikodostojnik dukljanske Crkve u Baru postati
srpski primas. To je stvar koju ljudi „dukljanomontenegrinističke“ orijentacije krivo interpretiraju i tu ubacuju nekakvu anahronu priču, u kojoj se stavlja to u kontekst borbe između Srpstva i Crnogorstva, pa tobože potiskivanje dukljanskog imena ima nekakve veze sa identitetskom borbom da se Duklja srbizuje, što je van svake pameti i konteksta uopšte tog vremena. Niko nije želeo Duklju,
ni na zapadu ni istoku (za jedne prokleta, a za druge otpadnička), da se tako izrazim, ali ona je kao istorijsko, geografsko i političko ime upravo nastradala zahvaljujući samoj RKC.
Bosnjaci su bosanske kraljeve tek izkopali 90tih u narodnom predanju njih nema.
Pa da, upravo tako. Nisi uopšte ni trebao reći
uglavnom hrišćani, jer ja nisam uopšte video da su to (ili išta slično) pričali muslimani.
Pazi kad
hrišćani čuju za Kulenoviće, od ovog
Kulin-kapetana što je nastradao na Mišaru i
misle da su oni konvertiti nekakvi, možda baš od Kulina. Dakle ima tamo u Krajini gde su držali i čak i mesto se zove
Kulen Vakuf https://bs.wikipedia.org/wiki/Kulen_Vakuf a mislim da i još nešto ima po Kulin-kapetanu...e ali ne, pitaš njih; ma to je bio, bre, neki mletački dužd.
I to iako vrlo dobro znamo da je
za muslimanske imućne porodice bilo vrlo bitno da ističu poreklo od ranije predturske elite, jer su na tim temeljima zasnivali svoj legitimitet. Tako su, npr. ako se sećaš, albanske Bušatlije uvek isticale da su od Crnojevića (
interesantna priča o Mahmudu Bušatliji/Stanku Crnojeviću, inače). Ali ovi bre
ni čuli za srednjovekovnog bosanskog vladara.
I onda ti neko postavi ovako nešto (tvrdeći da se
ne radi o provokaciji i da
nije reč o trolu):
Tvrdim da Bosna nije srpska i tvrdim da nemate dokaza da to oborite.
Zašto ne ode na neki bosanski forum i pita
može li neko dokazati jesu li Bošnjaci bosanski? Niti se služe ćiriličnim pismom (to rade, štaviše, samo Srbi u Bosni i Hercegovini), pa čak ni bogami arabicom. na kojima ja nastala ogromna većina tekstova na bosanskim područjima u predmoderno vreme, nit' su hrišćani; evo ne govore ni ikavski, kao i gro pomenutih dokumenata, uključiv i alhamijado književnosti. Eno ona
bh_citadela pominje stalno Muhameda Hevaja Uskufija, koji je napisao
sve što je pisao ikavski, uključiv i onaj njegov tursko-bosanski rečnik. I još kaže, to je najstariji rečnik i to od srpskoga. A imamo tursko srpske rečnike još iz XV stoleća, u kojima je isti refleks jata koji svi na ovoj temi koristimo, uključiv i nju.
O srednjovekovnoj Bosni ne znaju ništa; verovatno Benjamin Kalaj počeo sa podučavanjem ko su bili ban Kulin i Kotromanići. Ali biće da to Kalaju (to govorim o, naravno, njegovom političkom mandatu, dakle pre naučnog, dok je tvrdio da su bosansko-hercegovački muhamedanci poturčeni Srbi) nije bila uspešna, jer ne samo da,
kao što sam već rekao par puta, nigde srednjovekovne prošlosti nema u alhamijado književnosti, nego ništa nije (ili barem...ništa
bosansko) pronašao ni Kosta Herman kada je sakupljao muslimanske narodne pesme tokom 1888. i 1889. godine:
Nema
jedne reči o ijednom Kotromaniću, Kosači, Sankoviću, Pavloviću, Hrvatiniću, itd..niti o banu Kulinu ili apsolutno
ičem što ima veze sa bosanskim srednjovekovljem. Ustvari ima nekoliko o nekim Turcima tamo u Aziji u srednjem veku, čini mi se da sam naišao...a i par drugih stvari, koje bi možda kolega mujo opisao kao
nezgodne, ako bi se prikazale.
Da vidimo, ako baš
probamo iskopati o kome pevaju bosanski muslimani; evo recimo jedne pesme o Đerzele-Aliji, pripoveda starac Kalaba:
Opevali su muslimani i Marka Mrnjavčevića (Alijinog pobratima) i Vuka Brankovića al'
dobrih Bošnjana nigde...
