bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
Шта ће Борису Тадићу изборна победа
Од како је расписао изборе Борис Тадић води интензивну и веома скупу кампању. То је његова персонална кампања, из које су склоњени скоро сви високи функционери Демократске странке. Разлог је разумљив: или су непопуларни или су корумпирани или су неспособни, најчешће су бар два од три наречена. Зато је Борис Тадић свеприсутан у јавности, има га свуда од штала до дипломатских салона. Он је насмејан док дечаку доноси лопту и са баком фарба ускршња јаја, затим је смртно озбиљан док корача кроз шпалир гардиста.
Из петних жила се упиње да убеди Србију у неопходност његовог останка на власти, док остатак његове странке и коалиције мудро ћути (осим ратне пророчнице Јелене Триван за коју је такође боље када ћути); сви скупа чекајући да им лидер обезбеди још четири године нерада, благостања и уживања у плодовима корупције. Кампања коју Борис Тадић води је школска по свим западним уџбеницима, он цеди суву дреновину и својски се труди да од ничега направи питу. Убеђен је да се налази на пресудној политичкој прекретници, жели да верује у своју евро-мисионарску улогу и зна да се коцка у велики улог по принципу ''све или ништа''.
Позива се на отварање нових радних места, а добро зна да не само да није обезбедио 200 хиљада које је обећао у прошлој кампањи него је изгубио додатних 300 хиљада; позива се на нове инвестиције, а добро зна колико је забрињавајуће мало страних инвеститора пристигло, и то махом оних који добијају од наше сиромашне државе субвенције по једном радном месту које су довољне да се исплати трогодишња плата једног запосленог; позива се на сигурност, а о њој је бесмислено причати сем ако нисте било који функционер ДС. Поменути ''остатак странке и коалиције'' га патетично охрабрује у уверењу да је светла будућност у његовим рукама (да не користим београдски жаргон ''да га ложе''), док заједно са ''слободним медијима'' дају еуфоричну подршку иза које се крије страх од губитка избора, којим би се преко ноћи срушио читав њихов свет.
Овај хистерични покушај реконструкције атмосфере од пре четири године када се трубило из свих медијских инструмената да Борис Тадић брани читаво слободно и европско српство од мрачних сила из прошлости, данас нема тај опсенарски сјај и нама ту заводљиву свежину. И сам Борис Тадић изгледа уморно и бледо, нема ону енергију од пре четири године, али ипак свестан је да је замајац прешао пола пута и да нема назад. Зато гура и даље тај европски долап, док га трговци секундама, престижни курсисти и остали евро-милионери из врха његове странке храбре у тој мисији, лежећи у изборној хладовини. Борис Тадић је убедио себе и сада убеђује Србију да ако он изгуби ове изборе, долази нам потоп библијских размера у коме нећемо имати спасиоца Ноја и његову барку. Поново старе поделе, поново усијана референдумска клима, поново Србија у изборним рововима. Зашто је владајућа странка на челу са својим лидером кренула овим путем без повратка? И зашто је Борис Тадић своју политику угурао у једнодимензионални простор у овом тако сложеном времену и на овом тако комплексном терену? Да ли би његова изборна победа нешто добро донала Србији?
ЦЕО ТЕКСТ
Од како је расписао изборе Борис Тадић води интензивну и веома скупу кампању. То је његова персонална кампања, из које су склоњени скоро сви високи функционери Демократске странке. Разлог је разумљив: или су непопуларни или су корумпирани или су неспособни, најчешће су бар два од три наречена. Зато је Борис Тадић свеприсутан у јавности, има га свуда од штала до дипломатских салона. Он је насмејан док дечаку доноси лопту и са баком фарба ускршња јаја, затим је смртно озбиљан док корача кроз шпалир гардиста.
Из петних жила се упиње да убеди Србију у неопходност његовог останка на власти, док остатак његове странке и коалиције мудро ћути (осим ратне пророчнице Јелене Триван за коју је такође боље када ћути); сви скупа чекајући да им лидер обезбеди још четири године нерада, благостања и уживања у плодовима корупције. Кампања коју Борис Тадић води је школска по свим западним уџбеницима, он цеди суву дреновину и својски се труди да од ничега направи питу. Убеђен је да се налази на пресудној политичкој прекретници, жели да верује у своју евро-мисионарску улогу и зна да се коцка у велики улог по принципу ''све или ништа''.
Позива се на отварање нових радних места, а добро зна да не само да није обезбедио 200 хиљада које је обећао у прошлој кампањи него је изгубио додатних 300 хиљада; позива се на нове инвестиције, а добро зна колико је забрињавајуће мало страних инвеститора пристигло, и то махом оних који добијају од наше сиромашне државе субвенције по једном радном месту које су довољне да се исплати трогодишња плата једног запосленог; позива се на сигурност, а о њој је бесмислено причати сем ако нисте било који функционер ДС. Поменути ''остатак странке и коалиције'' га патетично охрабрује у уверењу да је светла будућност у његовим рукама (да не користим београдски жаргон ''да га ложе''), док заједно са ''слободним медијима'' дају еуфоричну подршку иза које се крије страх од губитка избора, којим би се преко ноћи срушио читав њихов свет.
Овај хистерични покушај реконструкције атмосфере од пре четири године када се трубило из свих медијских инструмената да Борис Тадић брани читаво слободно и европско српство од мрачних сила из прошлости, данас нема тај опсенарски сјај и нама ту заводљиву свежину. И сам Борис Тадић изгледа уморно и бледо, нема ону енергију од пре четири године, али ипак свестан је да је замајац прешао пола пута и да нема назад. Зато гура и даље тај европски долап, док га трговци секундама, престижни курсисти и остали евро-милионери из врха његове странке храбре у тој мисији, лежећи у изборној хладовини. Борис Тадић је убедио себе и сада убеђује Србију да ако он изгуби ове изборе, долази нам потоп библијских размера у коме нећемо имати спасиоца Ноја и његову барку. Поново старе поделе, поново усијана референдумска клима, поново Србија у изборним рововима. Зашто је владајућа странка на челу са својим лидером кренула овим путем без повратка? И зашто је Борис Тадић своју политику угурао у једнодимензионални простор у овом тако сложеном времену и на овом тако комплексном терену? Да ли би његова изборна победа нешто добро донала Србији?
ЦЕО ТЕКСТ
