Бокељско лето

[PetarSamotnjak]

DA UĐEŠ U SAN

Iz svake knjige javljaš se ćutke,
Dobro me držiš budnog do zore;
Sklopljenih očiju, k’o u lutke,
Odletiš iz sna kroz prozore.

I bolno hoću da te dovučem:
Stežem ti ruku, ali bez snage;
Kako i danas – tako i juče
Nestaješ usred srebrne magle.

I ne znam kako do novih snova,
I da li hoćeš biti u njima
K’o u riječima što su slova;

Čekaću zato, smrvljen od bola,
(Sred vrelog ljeta – meni je zima!)
Da uđeš u san mekano gola.

Enver Muratović

 

[Net & Neta]

Zvonimir Golob - Kada si ti otišla


Kada si ti otišla jedan se svijet
zamijenio drugim, jedna je luka
napustila brod, jedan brod svoga kapetana,
i sve bijaše samo jod i rana,
kad si ti otišla.

Gdje su sada zvijezde bez neba,
bez mora svoga, gdje su ptice bez krletke,
gdje tvoje prazne oči bez moje duše
i stotine drugih stvari toliko važnih za mene,
kada si ti otišla.

Sada te tražim izvan ovih prostora
koji poznaju sreću, i izvan onih
u kojima se otvaraju čaške leptira.
Pada crna kiša od smole i straha
na tvoju vlažnu zemlju, sada,
kada si ti otišla.

Kada si ti otišla, tvoja pjesma, tvoj glas
odjekuje, odjekuje kao stup ognja
zariven duboko u moju krv,
u moje grlo, i ne govorim nego vičem:
bez mene ti ne postojiš!

Ovo mutno lišće, ova sjena jeseni,
ovaj oblik bola koji se mijenja
i ne napušta me, što će mi
pamćenje ili ruka, ili gorke usne,
kad ni tebe više nema,
kad si ti otišla.

 

[Net & Neta]

HOĆU ŽENU


Hteo bih

Da zaspim snom dužim nego eon ceo

Da zaspim u krilu jedne žene

Koju dugo tražim i koja mene čeka negde

I ne pitaj

Da li ima ime ili se krije iza nadimaka

Da li govori lepe ili ružne reči

Ni da li joj je osmeh zvonak kao hladno

jutro

Ne pitaj

Ima li mladež iznad gornje usne

Da li je mlada ili samo vitka

Ni da li su joj duge noge a kose bujne

Ne pitaj

Da li sam voleo baš takve žene

Da li sam ih grlio pijan ili trezan

Ni da li samo ljubih pohotu u njima

Ne pitaj

Da li sam im dao ikad išta

Ni da li su one pružile meni nešto

Ne pitaj – ne znam

Jer slutim

Samo jednu ženu – ženu bez imena

Sa očima što imaju boju moje tuge

I pogledom zadenutim

Jedino u lutanju mojih zenica

Slutim ženu

Čije usne imaju ukus poljubaca

A koje nikad ljubile nisu

Jer ona ne ljubi usnama nego dušom

Slutim ženu

Koja nikad nije rekla reč Ljubav

A o njoj ćutanjem naglas zborila

Slutim ženu

Čije grudi ne mirišu požudom

Već strašću i čežnjom čistom

Slutim samo

Ženu kojoj drhtim utrobom

A ona u mojoj odanosti nadmoćna i tiha

Kao da na prestolu sedi

I hteo bih

Ali još uvek stojim sam

Zarobljen raskršćima ljubavi i

nesanice

Anđelko Zablaćanski

 

[PetarSamotnjak]

SKROVIŠTA DJETINJSTVA

Mi stanujemo u proljećima i jesenima,
po gnijezdima u krošnjama i granama.
Naše je oči vilenjak oprao u jezeru
što je upilo vidik neba.

Stanujemo u cvijeću vrh sijena na travi
po ambarima, pojatama i smočnicama
gdje se voće suši:
daleki, žuti i plavi.

Ima nas na ljuljkama, na ljuljaškama,
ima na pahuljama što lete,
na vlatima što hvataju otopine sunca,
u pričama crvenoga dana.

Mi smo kišnicu popili sa žlijeba,
pružili usne za nježnost oborine,
i s vrha krova napili se neba,
a dosta je kapi vina ostalo da visi o dugi,
vina i ambrozije, - mane.

Mi smo sakrili duše u jarke pored puta,
vrzući se pored balasta na pruzi,
u jarke, u ponikve, u rupe,
u crkvama smo tražili ledene grobnice,
kripte i katakombe,
svuda podrume, ropotarnice i šupe.

Mi smo oni koji pržinom grade
i grizu zemlju kao crvi.
U kući mučili smo roditelje da traže:
dijelom u mrazu bunara,
u tamnim sobicama,
u konobama i u potkrovnici -
ko vidi nas? Ko čuje uzdah u tmici? -

Svuda smo se sakrili tako sitni:
pod čaršave stola, pod ćebeta kreveta,
pod suknje što vise,
pod bršljan na verandi,
u kovčege, konzole i komode,
u naše šatore
svuda smo dušu sakrili
za matore;
sami plakali,
sami plazili jezik
starijima koji ne žive u znaku srca,
vampirima;
i krv nam je tekla.

Nas sakriva busenje i divna stakla -
sakrivaju nas goleme stare kuće na selu,
sakriva nas rijeka
gdje dabrovi grade grad -
sakriva nas planinska jeka.
Mi listamo u bjesnilu trava
i iz vreve bašta izvire nam glava
sa žutim vlasima kukuruza.

Mi najzad spavamo po ormarima
s rubljem, dunjama i starim knjigama
i u snu nježnim zubima
krhamo orahe, srodne teškim brigama.

Tin Ujević

 

[Net & Neta]

9.- 100 soneta, Pablo Nerude
U udaru vala protiv nepokorna kamena
svetlo se raspada i uspostavlja svoju ružu
i krug mora sužava se i postaje grozd,
jedna jedina kap modre soli što pada.

O blistava magnolijo oslobodena u pjeni,
magneticna putnice cija smrt cvjeta
i vjecno se vraca da bude i ne bude ništa:
razbijena sol, zaslepljeni pokret morski.

Sjedninjeni ti i ja, ljubavi moja, šutimo,
dok more uništava svoje vecne kipove
i obara svoje tornjeve bijesa i bjeline,

jer u tkanju tih tkanina nevidljivih
od vode razbješnele i neprestana pijeska
branimo jedinu i progonjenu nježnost.

 

[PetarSamotnjak]

DONEĆU TI CVEĆE

Doneću ti cveće što raste u snovima
čudno razroko grdno i grobno
doneću ti cveće usamljenika
snove onih kojima ljubav nije odgovorila
doneću ti cveće što raste u pustinjama
nepojamno otrovno opojno i slepo
doneću ti vatre što bukte u groznicama
vatre što se ne gase vatre od kojih se umire
doneću ti cveće što niče u močvarama
cveće od koga se nećeš nikad da izlečiš
doneću ti mirise svih mora svih sahara
mirise od kojih se nikada nećeš da probudiš
doneću ti sve mržnje da risovi te one čuvaju
doneću ti sve maske da nevidljiva mi budeš
doneću ti nezajaženost svoju da u tebi zanavek gladuje
doneću ti beskraj da se nikad više natrag ne povratiš
doneću ti sve navike teške grivne da smire
ruke ti nemirne sve sumnje da vežu nestalno ti srce
doneću ti sve radosti jake ko začini istoka
da te slome i da budeš tiha kao reka ponornica
doneću ti cveće naših nebesa
doneću ti cveće naše krvi
doneću ti nebo naše krvi
doneću ti krv našega cveća
doneću ti krv naših nebesa
donecu ti nebo našeg cveća
da kružiš u meni ko zvezde što u noći smešno
i smeteno kruže
da si mi krvotok života da si mi krvotok smrti.

Dušan Matić

 

[Net & Neta]

Igracka vjetrova - Tin Ujević


Pati bez suze, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si, duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.

 

[PetarSamotnjak]

***

I tako, neke noći, usred druma
preteku jezik neke riječi kobne,
strah me je od njih, i strah me je zlobne
pomisli da sam, možda, sišo s uma.

Čemu sva borba, čemu bolna gluma?
Znam da su moje sanje sitne, drobne,
da neće smijenit sudbine zlokobne,
i da ću ići, ići do svog huma.

- Ljubljena ženo, ko si ti da jesi,
luđačku ljubav suvišno je kriti,
al' ja sam sitan za sjaj što te resi,

pa makar jesam ono što ću biti. -
Ljubljena ženo, silna ljubav mrvi,
i ja sam zadnji, makar bio prvi.

Tin Ujević

 

[Net & Neta]

BUDUĆNOST VATRE- Branko Miljković

Sakriću te u moju zimu
Večito proleće zaleđena zoro
Sunce je tvoj neprijatelj
U ime pravde u ime pustinje

Sunce se okreće istina menja mesto
Onima koji ostju verni ostaje samo laž
Al na istinitom mestu je hlaldno
Na istinitom mestu neko ne diže dom

Ledena ptica vatre je jedino znanje
O kamenu koji žvaće svoj pepeo
O pepelu koji ugovara novu nadu
O nadi iz koje ona izleče napuštajući je

Čudni dijalog izmedu vatre i ptice
Obećava pticu čarobniju vatru pametniju
Ako pronadu zajednički jezik
Ptica i vatra mogu da spasu svet

 

[PetarSamotnjak]

ČEKAJ ME NOĆNO

Čekaj me noćno na letnjem treperenju sunca,
S kojim sam sam u pohode kasnome došao letu,
Lak i gibak ko struna
Na plavoj pozadini vidika.
Čekaj me noćno, jer dan je suviše lak i kratak
Za nežni prkos reči, za zvon ljubavnog guka
U ovom prostoru bez međa, u ovoj korubi neba,
Planina, livada travnih i cveća utišanog,
U ovom krugu zemlje, i voda, i glasnih ptica,
Orlova širokokrilnih i čavki vranih boja
Koje zatamne zrenik
Zastorom svojih krila.
Čekaj me noćno ko suton ljubavni zagrljaj mraka,
Kad svetlost se slije u tamu i kao potok spusti
Niz glatku zvezdanu putanju,
Niz tvoje ruke i lice, niz kose i mlečne grudi,
Niz padinu mladog stasa i uzburkana bedra,
U kojima ljubav se ljuška kao u vodi žubor,
Kao u ptici pesma,
I kao urlik u vuku
Na gladnoj ledini noći, na oštrom sečivu mraza,
Na talasanju svih čula
Svih bića i svih stvari.
Čekaj me noćno, jer leto samuje uoči zore
Kad pođe da nas traži
I stvori novi zanos.

Tanasije Mladenović

 

[Net & Neta]

Nespokojan sam. Žudim za dalekim stvarima. Duša moja bludi u čežnji da dodirne rub tamne pučine.
O veliki drugi svete, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da nemam krila za letenje, da sam prikovan za ovo parče zemlje za večita vremena.
Budan sam i pun žudnje; tuđinac sam u tuđoj zemlji. Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade.
Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove. O mesto u daljinama, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta, da nemam krilatoga hata.
Nespokojan sam, putnik sam u svom srcu.
U sunčanoj magli oklevajućih časova, kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebesnom!
O najdalji kraju, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena u kući u kojoj boravim sam.

Rabidranat Tagora

 

[Net & Neta]

Želim

Želim da pokraj tebe nežne
belim
putem, kroz ravni snežne
koračam blag
put nepoznate beline nedozirne.
I da za nama svaki se zaveje trag.
Na kosi tvojoj pahulje će počinuti,
do osmejka se tvog dovinuti,
i , zaiskrivši, u plavom dahu minuti.
Tvoje su oči tako mirne
kao da shvataš tajno:
davno već preko samih pahulja gazimo,
i, padajući iz večnosti beskrajno,
u bezgraničnosti blago slazimo.

Ernst Penkolt

 

[Net & Neta]

BEZIMENOJ

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko kada stvari sute
i kad se mijesa proslost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.

Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
— O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?

Gustav Krklec

 

[Net & Neta]

 

[Net & Neta]

Zaljubljeni dan - Irena Vekljan

Ovaj je dan
kao otkinut list,
samo tišina
i zrak i ti,
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvaćen
u mrežu tvog lica,
i ne može se izvući,
ne može se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu
On je ptica
koja ne diše,
koja se ne čuje,
njega naprosto nema.
Ovaj sam dan izgubila
kao što se gube ključevi,
kao što se topi snjeg
ili zaboravljaju prijatelji,
i ja se vise ne sjećam
njegova okusa,
njegove obline,
ti si iz njega sve izbacio,
sasvim si ga očistio,
ispraznio, prozračio,
taj dan zbog toga lagan,
poletio je poput balona
nekamo izvan mene
da bi postao oblak ili kap kiše,
taj dan,
bez mirisa, trajanja i boja,
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe.

 

[Net & Neta]

On- njoj

Kako si lijepa i dok sanjaš! Jesam li ti to već rekao?Tvoje prelijepo tijelo sklupčano je u znaku ljubavi.A izraz tvoga lica daje impuls mome srcu.Ja ću ove noći dok spavala budeš, biti čuvar tvojih snova.I pričaću tvojim snovima da ti budu lijepi.Da ti prave osmeh na licu.Kad ne budem spavao... pored tebe, da znam da mirno spavaš.Bojim se pokazati ti koliko mi je do tebe stalo. Bojim se reći ti budnoj neke riječi.Pa dok spavaš i sanjaš, ja šapućem te riječi.Sakrivam misli od tebe i krijem u njima ljubav.Dok spavaš Dišem nečujno, zaustavljam dah da te ne probudim.Molim vjetrove da ne ljuljaju grane, da te lišća šum ne razbudi.I okean molim da prestane sa talasima.Tako ga molim da bih mogao da ispustim sva mora kroz vrtlog zemlje.Samo da osjetiš mir u svom snu.A blistavi mesec preklinjem, da ti obasja tvoje lijepo lice, da ga mogu gledati i upamtiti.Kako si lijepa dok spavaš. Ti koja si nastala iz mojih misli.

Ona - njemu

Sama,nesretna i usamljena
Kao da sam zarobljena u svetu tame
Zauvek osudjena da lutam nepreglednim dinama
Sve dok odjednom ne ugledah tracak svetlosti u daljini
To svetlo si ti
Moj spas,moja nada i moj zivot
Ti si jedini cije ime je na mojim usnama
Jedini koji mi dolazi u snove
Ti si moje sve
Svaki put kada te vidim,čujem ili pomislim na tebe
Srce mi poskoči i ubrza
Ubrza da tebe stigne i pokaže da sam tvoja
Tvoja ljubav je moje gorivo
A tvoje usne moja snaga...
Moja ljubav prema tebi je jedan...ne,jedini razlog
Zbog kojeg sam sada srećna i ushićena
Ostani moj zauvek i ucini me potpunom
Kao što ću i ja tebi darivati svoju ljubav
Kako bih ostala tvoja zauvek

 

[Net & Neta]

Ti si oduvek spavala s mojim imenom na usnama!
I kud god da krenem, tvoja ruka u mojoj ruci
I kada želim nešto da kažem “ja”, ja kažem “Mi”
Ljubav, ljubav
Ljubav
I svi moji drugovi su odavno i tvoji drugovi,
Dvojinu su stari Sloveni imali u rečniku
I kada želim da kažem “ja”, ja kažem “mi”
I kada mislim o sebi, ustvari ja mislim o nama
Ljubav, ljubav
Ljubav
Kako vreme nam prolazi, da, vreme nam prolazi brzo
I dani i noći su slonovi na indijskom crtežu
I boli i voli i boli i voli, boli nas ljubav!
I boli i voli nas ljubav, boli nas ljubav
Ljubav, ljubav
Ljubav
Polako dosada mrsi nam kosu i prlja nam ruke
Polako dosada gladi nam bore od noćnoga smeha
I naše reči od milja su navika
Naša imena … navika
Boli nas ljubav, voli nas ljubav,
Ljubav, ljubav
Ljubav

Milan Mladenović / EKV Ljubav

 

[Net & Neta]

Tin Ujević

Miris ljepote


Miris ljepote struji u toj kosi,
njene su usne pune slatke varke,
njene su ruke drhtave i žarke,
ponor i plamen usred oka nosi.

Ko hladna mana misao me rosi
na njezin pokret, a ko igra barke
sjećanje na te pune zjene jarke
kojima struje iskre i zanosi.

Mrzim te oči mračne i duboke,
kunem te noge pred kojima padam,
i altar tijela gdje u prahu ležim;

božanska ženo, unuko visoke
pramajke Eve, pred tobom sam Adam,
i jer te volim, ja od tebe bježim.

 

[Net & Neta]

PRESTANAK JAVE - A. Rembo

Dolaze dani i noći bez jave,
I kao senke, bez šuma, nestaju;
U snu, prolazom oko moje glave
Svi doga?aji i stvarnost nestaju.
Dolaze dani i noći bez jave.

Sad ne poznajem izraz božijeg sveta
I nemam pojma za misli i boje;
Nebo i zemlja više mi ne smeta,
Kao ni ljubav, k'o ni rane moje.
Sad ne poznajem izraz božjeg sveta,

Gde duh lagano, nečujno opada
Kao lepota, prah leptira, cveće;
I ja ne vidim da mi sve propada,
I da l' me išta može da pokreće.
Gde duh lagano, nečujno opada.

Ja ne znam gde su moje noći sure
I stare strasti, ma'ovina stara;
I ne znam gde su moje avanture,
I srce ludo, da l' se već odmara.
Ja ne znam gde su moje noći sure.

Ja ne znam više da l' se sećam sada
Jednog momenta i izraza lica
Jednog momenta da l' se sećam, mada
Još gledam sebe vezanih vilica.
Ja ne znam više da l' se sećam sada.

Ni kad je doš'o oblik zaborava.
I ne osećam strasti, ni oluje,
Ni kako diše mir, daljina plava.
I ja ne čujem suze, ni slavuje,
Ni kad je doš'o oblik zaborava.

 

[Net & Neta]

Zelja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira... ?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović

 

[Net & Neta]

POTREBNO MI JE, DUŠO - Branko Miljković

Potrebno mi je, s vremena na vrijeme, da vjerujem
kako nekog volim, na cesti, neku blagu ženu po
hodu prepoznajem, i trpim, kao zbog nje. Pa kad
legne noć u moju sobu, na sto i postelju -
-zamišljam: ona će ujutru stići, meko
ključ u tužnoj bravi okrenuti, nad postelju mi se
nadnijeti, kao majka - čist oprez u
brižnom kretu, čednost u živoj ruci, pod kojom
oči otvaram, i dodirujem je, govoreći: "Potrebno
mi je, dušo, s vremena na vrijeme, da vjerujem kako nekog
volim, i ljubim, u jutrima ovim, punim strave, a pustim..."

 

[Net & Neta]

POHVALA LJUBAVI - Slobodan Rakitić

Nečujna me kiša vazda plavi,
obrise sveta duh mi obavije.
U mome snu biće ti najčistije,
u tvom glasu šumi beskraj plavi.

Da l te videh u snu il na javi,
i čega nema zar ni bilo nije?
U mojoj smrti biće ti najstvarnije,
u svemu bdi pogled ti treptavi.

Dok pevam i tražim da l išta postoji
izvan te reči što me s tobom spoji
kada u magli zasjaš nehotice?

Postadoh stablo na rubu ponora,
da slušam vale nevidljivog mora
i zanet gledam tvoje blago lice.

1965.

 

[Net & Neta]

Ako Tebe znam
Ništa na svijetu nije mi strano.
Tada mi dani dolaze u susret
Kao davnašnji prijatelji.
Iza svih vrata, iza svakog zida,
Tada se otvara nepoznat čas
I širi
Čašku moga srca.

Ako Tebe nosim,
Svaki mi kamen na duši je lak.
Ako Tebe želim,
Slobodna sam da svaku stvar
Uzmem i ostavim -
Da uzmem kao da ostavljam,
Da ostavim kao da uzimam.

Svakoj je travki ime: Ti.
A Ti sam nemaš imena:
Kao ni ja.

Vesna Krmpotic

 

[Net & Neta]

...bit ću strpljiva
oprostiti psovke
one nisu za mene
zaspat ću (kao i svaku večer)
zagrlivši vlastito telo
i setiti se:
nije mala stvar
znati da te neko
negde
nekako
makar malo
voli

i ne bojim se
gore visokog
dole tvrdog
ne usuđujem se
zavetovati na ćutanje
moja je ljubav naizust

a onda ću
mokro poljubiti
zagrliti
ne puštajuci
sesti u trenutak
i spojiti trepavice
dlanove
trbuhe
prišiti se
za ljubav svog života

jer to je jedino vredno
sve se ostalo može zameniti
sa ili bez...

strpljiva sam
nema veze
bit će
bit će kad se maknem s prozora
kad prestanem čekati
neću se zavaravati lošim tranzitima
ja to mogu
jer to želim
bezuvetno
tako sam nakanila
kad sam srce obesila na jarbol
da viori
ne tešim se
otvorila sam oči i verujem:
između trepavica i suze stane jedan celi svet
njega mi nitko neće uzeti...

 

[Net & Neta]

...izmedju trepavica i suza ,staje jedan celi svet..
povratak..reč ,koja znači samo sećanje-zauvek!...