Бокељско лето

[Net & Neta]

Kad nemamo ništa osim ljubavi

Kad nemamo što podeliti
na dan dugog putovanja
osim velike ljubavi
kao što je naša

Kad imamo samo ljubav
ti i ja , ljubavi moja
od radosti blista
svaki sat, svaki dan

Kad nemamo nikakvo drugo bogatstvo
da ispunimo obećanja
već samo ljubav
i večno verovanje u nju

Kad imamo samo ljubav
da ostvarimo čuda
i prekrijemo suncem
ružnoću predgradja

Kad imamo samo ljubav
kao jedini razlog
kao jedinu pesmu
kao jedini spas

Kad imamo samo ljubav
da siromahe i probisvete
odenemo zorom
u svilene ogrtače

Kad poput bezazlenog trubadura
nudimo samo ljubav
u molitvi da bismo ublazili
zemaljske nedaće

Kad imamo samo ljubav
da poklonimo onima
kojima je jedini smisao borbe
traženje svetlosti

Kad imamo samo ljubav
da trasiramo put
i pobedimo sudbinu
na svakom raskršću

Kad imamo samo ljubav
za pregovore s topovima
i ništa osim pesme
da nadglasamo bubanj

Tada ćemo iako nemamo ništa
osim snage da volimo
steći prijateljstvo
celoga sveta

Jacques Brel

 

[Net & Neta]

"...I tko nas stvori baš jedno za drugo, Bog ili Usud, primismo to hladno.
No, mi smo usred magičnoga kruga i ukleti, odjednom, iznenadno.
Zgrozi nas sreća, ta tjeskobna tuga, mi padamo, dva sidra, mirno na dno!
Ne, ovo nije slučaj, ni ljubav ni nježnost, nad nama vlada samo Neizbježnost."

Valerij Brjusov - Neizbježnost

 

[Net & Neta]

...Verujem, mada bez nade ući mora

u noć, u zaborav kroz koji se prostirem,

ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora,

da smrt svoju ne izdam, da živim dok umirem. -Branko Miljković

 

[Net & Neta]

Mit o ptici - XII
Eto zašto se neke stvari umeju polako, kao pesak,
dok se prislanja uho na gluvi prostor oko sebe
i osluškuje zvuk koji nas čini drukčijima od ostalih.
Samo onaj, ko nije uhvaćen da žuri,
može se uzvisiti nad početkom i krajem,
i biti vladar jednog predela,
istraživač lepote ili ružnoće stvari oko sebe
i vojskovođa sna.
Ko žuri - zakasniće. Široko začuđenih zenica
ostaće zauvek pobeđen. Zauvek samo podanik.

 

[Net & Neta]

Potrebno nam je - Desanka Maksimović

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

 

[Net & Neta]

..."leptiri naših reči odleteli su na slobodu:
prizvali smo iz šume vreme
izašao je jednorog stida
prizvali smo iz šume osećanja
postali smo gorka srž u oklopu otuđenja"...Eva Zonenberg

 

[Net & Neta]

Žalila mi se na Vas.
Zar je bilo toliko teško ispuniti joj želju?
Tražila je tako malo - mene.
Niko Vam ne persira, ja moram,
tako sam vaspitan. Nismo se upoznali, stariji ste
i nisu mi poznati Vaš lik i Vaše delo.
Znala je da imate važnijih poslova,
ali nije znala kome drugom da se obrati.
Govorili su joj „Daće Bog“, „Pitaj Boga“.
Nadala se da ste rešili da radite sedmi dan,
da popravite što ste napravili, pre prevremene penzije.
Bio sam joj važniji od života,
morala je za slamku da se uhvati.

Možda je neko drugi, umesto Vas,
zadužen za sitne popravke,
ali nismo upućeni, pa zaludni stojimo u redu,
čekajući izvlačenje srećnog broja
(što nam ne znači mnogo,
jer ne znamo koji nam je broj dodeljen)?
Mogli ste to bolje organizovati.

Pokušao sam da Vas opravdam.
Rekoh joj da se to samo nas tiče,
da ne treba uplitati nezainteresovane,
da ćemo voleti, kako znamo i umemo.
Donekle smo uspeli, bilo je čak lako
i pitao sam se zašto bi se neko Vašeg ranga
zamajavao sa nama.

A htela je tako malo - mene.
Imala me, više no što sam ikada imao sebe.
Volela me taman koliko sam je voleo,
ni drhtaj više (zar može više?), ni otkucaj srca manje.
Čak sam i ja pomislio da ste se zaigrali
lepše no što to inače činite sa gromovima i vulkanima,
pitao se kako smo postali Vaši miljenici,
a sigurno jesmo, čim je tako kako je
i poverovao da ćemo biti zapisani u udžbenicima,
kao prvi i jedini ljubavnici
sa srećnim početkom i srećnim krajem,
ako do njega uopšte dođe,
jer ste možda odlučili da budemo u službi
jedine večne ljubavi.
Dosadiše nesrećne ljubavi i Bogu i narodu.

Htela je tako malo – mene, a ja sam hteo sve – nju.
Kažu da ste rekli LJUBAV.
Čime smo narušili poredak?
Nismo dovoljno voleli?
Voleli smo previše?
Znao sam da ne treba verovati ni Vama, ni Ljubavi.
Šta će biti ako se nas dvojica sretnemo, kao što predviđaju?
Koju ću to vrednu istinu spoznati,
od koje ću imati koristi kada me ne bude?
Šta će mi biti uteha što me već sada nema?

Biće da sam od većih grešnika,
kada već sada znam kako je u Paklu.
Dobro znate da mi nije do mene.
Ništa od Vas nisam tražio
i mogao bih Vam zahvaliti
što ste mi pokazali kako je u Raju,
ali kako da Vam zahvalan budem
kad Vam je teško bilo da ispunite želju
jedinom biću koje volim?

Htela je tako malo – mene,
a nije bilo do mene, nego do Vas.
Ako je do nas, pogrešili smo što smo se uzdigli do neba,
suviše Vam se približili, skrenuli pažnju sa gromova i vulkana
i postali igračka, koja Vam je brzo dosadila.
Jeste li čuli za kletvu „Dabogda imao, pa nemao“?
Sada kada sam se uverio u Tvoje delo,
a i ostario sam „k’o Bog“, možemo preći na Ti.
Žalila mi se na Tebe, žalim se i ja.
Učestvovali smo u Tvojoj igri,
a samo Ti si znao da je to igra i samo Ti si se igrao.
Za nas je to bilo više od života,
jer sve što smo do tada živeli,
bilo je manje od onoga što nam se tada dešavalo.
Crvenim dok mi se smeju,
kada govorim da je to bila ljubav nad ljubavima,
a ne znam kako da dokažem, kad si mi jedini svedok.

Lakše im je da ne veruju, nego da mi zavide.
Lepo si to smislio – našom dobrom namerom
načinio si od nas putare nad putarima,
izvođače grubih radova na sopstvenom putu do Pakla.
Njen Raj bio bi i moj, jer bi darujući joj mene,
meni darovao nju, a nisam je zaslužio.
Tako bar Ti misliš.
Najdraže ti je da krivca kažnjavaš
otimanjem onog kog najviše voli.
Znao si da me voli, jednako kao što je volim,
a voleo sam je, volim i voleću više nego Tebe
i više od Tebe.
Da si je voleo, dao bi joj to malo – mene.
Volja je Tvoja. Može Ti se.

Monolog sa Bogom,- Goran Tadić

 

[Net & Neta]

Vidim te kosom - Pero Zubac

Vidim te kosom
i vratnim pršljenom te vidim
i rukom zanetom u gonetanje
tek uzrelih reči te vidim,
dok se pripremaš
da uroniš u san
jednostavno kao što
ulaziš u more u mojim
pesmama.

 

[Net & Neta]

Kad govorim o tebi - Pero Zubac

Jedem podnevna pisma,
pijem rečenice.
Ljudima iz tvog sveta
o tebi govorim.
Reči o tebi bude pigmente,
toliko sunca u njih
unosim.
Kada govorim o tebi
onaj sam dečak na
gimnazijalnoj priredbi
koji deklamuje srcem
koje se penje pod grlo.
Gušim se od reči
koje ne smem izgovoriti
a želeo bih.
Šta si mi
i kako?

 

[Net & Neta]

ŽENA –TRSKA Jovica Đurđić


Na jezeru je ljubih, a ličila mi na trsku.

Sva treperila u svom smehu mladenačke nežnosti.

Zaklinjala mi se u ljubav dok sam joj otvarao

Male ruke i kolena. Tražih istinu tih reči



U očima koje behu odsutne, tražih u toj ljupkosti

Nešto od moje buduće kćeri. Bejah žedan

Sve više žedan dok ispijah slast tih cvetnih usana

Bejah daleko od sebe daleko u njoj samoj.



Skidoh joj haljinu, ukaza se telo žene-trske

Bila je bela kao lopoč na jezeru. Njeno vitko telo

Njeni dlanovi na mom licu. Pobijah se snage svoje muškosti

Ona je treperila u mojim očima kao trska kao trska.

 

[Net & Neta]

NIŠTA

Ne znam ništa.
Ja, obešen u vremenu,
bačen ovde,
niti grešan, niti tražio.

Šta li ću misliti sutra?

 

[Net & Neta]

KUDA SADA - Ruža Domašcina

Sa svim tim
šutom i otpadom duše
sa isprekidanim pokretima
ulaženjem i izlaženjem
sa svim ostalim
kuda sada
sa stvarnošću
sa nemoći tela
sa mrljama detinjstva
izdvojena i odbačena
kuda
sa svim tim strahom
od čekanja?

 

[Net & Neta]

Jeste dođu meni - Branislav Petrović

Jeste dođu meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al
zato ćeš ti kao stara kučka
skapati jednom posle dobrog ručka

Jeste pošašave kadkad moji damari
jeste spopadnu me užasi i darmari
al
ti si za mene pročitana knjiga
i ko te sad čita baš je mene briga

Jeste mnogi pamte moje pijane zore
jeste o meni se priča sve najgore
al
tebe više do jutra ne čeka
pesnik koji te za noć voleo dva veka

Jeste mene će anđeli od prakse
po nalogu zvezda zauvek da uhapse
al
tvoje srce biva sve lihtije
i život ti se menja u pihtije

Jeste jesam širio laži kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al
kao i uvek kad god sam to hteo
čim je svanulo ja sam oživeo

Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom
poručujem trista čajeva sa rumom
al to je samo slučajno (onako)
jeste
to je zato da ne bih zaplako

I moram ti reći već šenulim umom
dobra stvar ti čajevi sa rumom
još
da si ti tu
zveri
moja
davna
bila bi to čajanka
nepojmljiva
slavna!

 

[Net & Neta]

Dopusti da tvoja ljubav
odjekuje mojim glasom
i spusti se na moju šutnju..

Dopusti joj neka udje
preko moga srca
u sve moje pokrete..

Zablistaj svojom ljubavlju
kao zvijezda
u tami moga srca
i učini da zarudi
moje budjenje..

Učini da izgori
u vatri mojih želja
i poteče u sve snage
moje ljubavi..

Dopusti mi da ponesem
tvoju ljubav u svoj život
kao što harfa nosi svoju melodiju
i dopusti da ti je vratim na kraju
zajedno s mojim životom...

Rabidrant Tagore

 

[Net & Neta]

Ostavljenoj- Mario Vranješ

Svašta bih sada trebao da napišem,
tek da ti umirim dušu,
da ti razbijem strah,
da umirim sebe,
da spasim tebe.
Svašta bih nešto trebao,
ali kako naći pravi put,
pravo značenje, pravi odnos riječi
da sve što napišem ima nekakvoga smisla,
barem meni ili barem tebi.
I da bježim od toga da izgleda kao da te tješim
da izbjegavam to kao da te razumijem
da mi je ta bol bliska
i da mi je samoća već poznati osjećaj.

Znam, sve znam!
Nije lako!
Tako usamljena sa toliko ljudi oko sebe.
I svi su oni višak
svi su oni preko mjere,
svi oni i neznajući uzimaju jedan dio tebe
koji će ti kad-tad zatrebati...
I niko od njih nije važan,i niko od njih se ne broji
samo bi neko tebao da bude tu, pa da opet sve bude u boji
Ali on neće doći,
ili barem ne još
ili što je navjerovatnije...nikada....više!

I svjetlo nekako nema jačine,
mrak ti je najdraža boja.
Da, znam,
uradila bi sve bi da taj crni veo skineš
ali ne ide...zapetljalo se u uvojcima tuge...
stopilo se sa suzama,
možeš da obrišeš
ali ostanu tragovi, kao od nekvalitetne šminke.

Znam,sve znam,
nije lako, sve iz početka, sve kao da je prvi puta,
kao da ponovo učiš da hodaš, kao da ponovo učiš da govoriš,
stopala prave korake,jedan za drugim
ali ti koraci nikuda ne vode
osim od jednog zatamnjenog ugla stana do drugoga,
osim od fotelje do kauča i tako sve u krug.
I svaka pjesma podsjeti
na poljubac,na ples,na šetnju,na more,na zagrljaj,
i onda opet suza...
onda opet sol...
koja nagriza kožu...
i peče...
i peče...
i peče...
I trebalo bi da ti bride obrazi
ali peče te duša u stvari.

Svake noći se bojiš, svako novo jutro mrziš,
jutarnja kava ili čaj nemaju baš nikakvoga ukusa,
novine su napisane nepoznatim znakovima,
a ljudi ti se obraćaju na nerazumljivom jeziku.
I ne znaš šta te više smeta...
To što si tako slaba
ili što ljudi vide svu tu tvoju slabost
pa ti pokušavaju pomoći sa onim sažaljivim pogledom
glupavim savjetima
i ''kao'' razumjevanjem u očima.

I tako dan za danom..
i tako noć, pa noć, pa noć,
jedna za drugom,
bez sna, bez dodira, bez mirisa.
Dok očekuješ kraj svega ili početak bilo čega,
samo da se pomjeriš iz mrtvila koje te pokrilo.

I jedno jutro, napokon, osjetiš samo svoga anđela na obrazima,
otvoriš oči, razmakneš sve stare sjenke sa svojih zidova.
Ustaneš,
naga kreneš novi dan da osvajaš.
Umiješ se ,
pogledaš se u ogledalo,
nasmješiš se sama sebi i pozdraviš svoj osmjeh u ogledalu,
pozdraviš nove otkucaje svoga srca
i sebe u tim otkucajima.
Još jednom se okreneš za svojom prošlošću ,
pokupiš posljednje mrvice svoje tuge,
baciš ih u klozetsku šolju
pa pustiš vodu dva puta.
Napraviš novi korak
svojim nogama koje osjećaš kao svoje,
i uputiš se
ka poznatom cilju
da spoznaš sreću na svoj način
i po svome
pa kako god da bude....

 

[Net & Neta]

Ležali smo na jastucima, ona i ja, i istraživali jedno drugome lice pri zamaskiranom svetlu. Kada mi je dodirnula obraz, uzeo sam je za ručni zglob i čvrsto stegao.

„Plašiš se“, upita ona, ili reče, iako joj tamne oči nisu bile upitne.

Nisam odgovorio.

Trenutak kasnije, ona reče: „Ali, poznaješ me...“

Ćutao sam još jedan tren.

„Da“, rekoh konačno. „Poznajem te“.

Ona se osmehnu još jednom i ovog puta činilo se da tamo ima manje podrugljivosti a više zadovoljstva. Pustio sam joj ručni zglob, ali umesto da mi pomiluje obraz, zavukla je svoju hladnu ruku ispod posteljine.

Trgao sam se jedva primetno kada su mi njeni prsti dotakli bok i kada ih je ostavila tamo nepomične, neposredno iznad izbočine moga kuka.

Kao kada neko želi da prepadne životinju koja možda žudi, a možda i ne, da bude mažena.

Miladin Erić -I ladje kad potonu, jos dugo sanjaju luku

 

[Net & Neta]

Obična pjesma - Zvonimir Golob

Sve je neobično ako te volim,
vrtuljak što se okreće igračke i djeca.
Veče koje silazi spava u mojoj duši.

Znam, veče koje silazi, stepenice, vjetar,
sve same obične stvari što se ne mogu ponoviti,
jer smrt se ne ponavlja, ni ti se ne ponavljaš u meni.

Sve je neobično ako te volim:
more skida i svlači svoje plašljivo tijelo,
zatvorenih očiju i vlažno od poljubaca.

Ja više nisam isti, slušajuć' glas
na nekoj samotnoj stanici dok me obilazi kiša
mijenjam te u sebi. Samo ruže što tonu.

Tjeskoba, obična pjesma, plač ponovo
dok svoje teške vijeđe zaboravljaš u snu
poput marame na licu koje bdije.

Sve je neobično ako te volim,
ako te volim. Zagledana u nebo
ti postojiš kao svjetlo pregaženo u tmini.

http://2.***************/-JUVhIKlofYo/T0xj88cM-TI/AAAAAAAAAtM/EGpPQ689n9k/s1600/tumblr_livzdlJeiV1qitkkwo1_500.jpg

 

[Net & Neta]

 

[Net & Neta]

BEZ NASLOVA - Boris Pasternak

Razdražljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobražene
u žaru kućice abažura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.

S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.

Pričajući na konac nižeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odveć tužan,
a riječ naivna, umiljata.

Riječ "ljubav" prošla, ti si prava;
drugo ću ime naći lako,
za te ću sav svijet preimenovat,
samo ako ti želiš tako.

Možda će čujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoči
i tvog srca bogatstvo sjajno?!
Zašto li tugom mutiš oči?

 

[Net & Neta]

SKALA OSETLJIVOSTI - Eva Zonenberg

Posle onog što se dogodilo
ne umem da razgovaram sa mrtvima
a ni sa živima
ne umem da delim život na dan i noć
a ni na sate
ne polazi mi za rukom molitva šapatom
a ni glasna
neću da gledam u ogledalo
a ni u ljude

posle onog
od vere je ostalo nekoliko zrnaca brojanica
od snova nekoliko belih tabletica
od stihova jedan kompromitujući naslov
od razgovora gađanje mesom
od prijateljstva jeza posle prvih slova imena
od znanja smrad lakiranih omota
od sećanja uvek sveži ugrušci

odučila sam se od istinskog života
zaboravila sam čemu služi telo
bojim se da budem voljena

posle onoga što se dogodilo
ne koristim dodir

 

[Net & Neta]

Iza prvog ugla - Ljubivoje Ršumović

Iza prvog ugla
Neki djavo čući
Neka muka čeka
Da čoveka muči

Iza prve gore
Pa u drugoj gori
Čeka neka mora
Da čoveka mori

Na životnom putu
Pa iza krivine
Čeka neka briga
Da čoveka brine

Tamo gde u travi
Cveta ljutić žuti
Čeka neka ljutnja
Da čoveka ljuti

Kad bi čovek znao
Za sve što ga čeka
Na bi se ni radjo
U vidu čoveka

Već bi bio ptica
Ili vredna pčela
Ili samo bagrem
Negde na kraj sela

 

[Net & Neta]

NE PITAJ VIŠE - Vesna Parun


Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj

zašto raste trava i zašto je nemirno more.

Pitaj otkud stiže vjetar proljetni

i bijelom lađom snova tko krmani

kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.



Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.

Znaš li odakle koralj na dnu oceana?

Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti,

ali ti živiš daleko od glasa valova.

Tvoja je misao strma pećina

o koju se uzalud razbija moj život.



Ne pitaj zašto te ljubim.

Pristupi k meni! Tužno je moje srce.

Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta

na viskoj planini zaborava.

http://4.***************/-K390-hQL4sE/T-phexOGoeI/AAAAAAAAAVw/LPgjMuqfB1Q/s1600/246560_334554826622208_1561597927_n.jpg

 

[Net & Neta]

AKO ME ŽELIŠ, ŽELI ME CELU - Dulse Marija Lojnaz(Kuba)

Ako me želiš, želi me celu,
ne po osnovu svetlosti i sene.
Ako me želiš, želi me crnu i belu.
I sivu, i zelenu, i zlatokosu i crnpurasti.
Želi me danju,
želi me noću.

I zorom na otvorenom prozoru.
Ako me želiš, ne deli me:
želi me celu ili me ne želi.

 

[Net & Neta]

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća su žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom - drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

Mika Antić

 

[Net & Neta]

Jedina prava hrabrost muškarca - Ratko Petrović

Vratiću se, kada bude kasno.
Prekasno...
Kad se proleća ne budu više primećivala
od običnosti koja ti se uselila u obraze.

Kad te samo još neverica može nasmejati.

I kad me shvatiš skroz,
sve lakoće moje, i moje težine,
sva ćutanja i reči...

Kada budeš znala zašto
uvek idem bez kišobrana,
a život počneš posmatrati
kroz obaveze, doručak,
neplaćene račune,
kafu, porez i bore...

Kada rutina pojede magiju.

I ako te tada još uvek budem voleo,
nek sam proklet...

Onda sam te zaista voleo.