Bogumilski verski objekti

[Tandoori Masala]

Što se tiče Miloradovića, bacih pogled na wikipedije - i tamo nema ništa o tome da su bili plemstvo u Nemanjićkoj državi? Ovo sa ruskog sajta ne mora da znači da je izmišljeno - oni su kasnije u Rusiji bili ugledne ličnosti, tako da nije nemoguće da su malo "uljepšali" svoje plemićko porijeklo tako da seže još malo dublje u prošlost, sve spram potreba onoga vremena. To što su bili nesumnjivo pravoslavci od kraja XV vijeka (što ne znači da to nisu bili i prije), kada imamo podatke da su ktitori pravoslavnih crkava - ne mora automatski da znači da su to bili od samoga starta - nije nemoguće da je neki njihov predak bio "krstjanin", pa zatim prešao na pravoslavlje (a predak toga što je bio "krstjan" možda je prije toga bio pravoslavac ili rimokatolik) - a oni su upravo nastavili da slijede tradiciju svojih predaka i nastavili tokom vijekova da se sahranjuju pod stećcima.

Postoji vise labavih verzija o porijeklu Miloradovica. Prva se nalazi u heraldickom zborniku Korjenic-Neorica (kod Bojnicica se nalaze oba crteza: grb Hrabrenovica i grb Jeronima i Mojsija Miloradovica iz 1760. g., dok postoji i treci grb pukovnika Mihaila Miloradovica u gramati koja je data 1712. g. grbaljskom knezu Niki Lazarevicu u Kotoru) koji je radjen po narudzbi admirala don Pedra Ohmucevica 1595. godine gdje se za Hrabrenovice kaze da su od Bagnie-Luke, a druga verzija se nalazi kod J. Gelchica u djelu "Grofovi Tuhelja" (I conti di Tuhelj, 1889) na 33. strani: "Doseljenici iz Bosne i Hercegovine u Dubrovnik. Hrabri starinom su se zvali Dobrijevici, prema Darsu bili su iz Zvornika u Bosni odakle su se navodno doselili oko 1360 pocinjuci se zvati po onome mornaru koji je utvrdio njihov rod u Dubrovniku." Treba verzija potice od grofa Grigorija Miloradovica koji u svojoj brosuri o manastiru Zitomislicu tvrdi da su Miloradovici potomci Ohmucevica (usporediti sa prvom verzijom) i da je naziv Hrabreni stariji.
Vojislav Bogicevic je pretpostavio ako ima zrno istine sto se tice seoba plemstva iz dubine Bosne prema Hercegovini odnosno moru, onda je moguce da su Miloradovici-Hrabreni starinom bili pripadnici Crkve bosanske (Vlasteoska porodica Miloradovica-Hrabrenih u Hercegovini, GZM, VII, 1952, Sarajevo, str. 146).

 

[Kor]

Sledeci analogiju ispada da su i Petrovici-Njegosi bili pripadnici Crkve bosanske?!

 

[NickFreakyrgios]

Ја искрено овде видим трагове старог свеварварског Хришћанског Аријанизма под који су ишли Готи делом православци кроз Панонију , затим Визиготи на Балкану у 3-4 веку затим Вандали најдуже од Паноније Шпаније до северне Африке , затим Венди ,Свеви и тд. сви су били аријанци пре него што су постали православци или католици .

Године 451. Визиготи имају важну улогу у бици на Каталаунским пољима у којој су под вођством римског војсковође Аеција победили и одбацили Хуне предвођене Атилом. Визиготи су се затим проширили на Иберијско полуострво, где су Свеви упали у Галицију и похарали је. Под другим великим визиготским краљем Еуриком, Визиготско краљевство постаје уједињено и 475. године коначно постиже потпуну независност од Западног римског царства које се ионако распало следеће године (476) свргавањем цара Ромула Августула.

У доба Еурикове владавине, визиготска држава је била најмоћнија варварска држава у позном 5. веку. Иако је Римско царство нестало, Еурик је одржао државни и правни континуитет постављањем темеља возиготског законодавства. Први визиготски кодекс носи Еуриково име.

Визиготско краљевство у Тулузу ће уништити франачки краљ Хлодовех 507. године у бици код Вујеа. У то доба, Визиготима је владао Аларик II, Еуриков син, који је погинуо у сукобу са Францима. Хлодовех је баш тада прихватио ортодоксно хришћанство, те је сам предложио да очисти Галију од јеретика (Визиготи су у то доба припадали јеретичкој грани хришћанства, аријанизму). Борбу са Францима је наставио нови краљ, незаконити Аларихов син, Гесалих (507—511), међутим, без успеха — Франци су убрзо спалили Тулуз а Гесалиха ухватили и погубили. Франке је зауставио остроготски краљ, Теодорик Велики, који је делимично страховао и за своје недавно утврђено краљевство у Италији, а делимично је бранио и интересе свог унука, Амалариха.

 

[NickFreakyrgios]

Након Атанагилдове смрти (568), на престо је ступио Леовигилд који је до 573. владао заједно са својим братом Лиувом. Леовигилд је преместио престоницу у срце Хиспаније, у Толедо[1][3], црквени и верски центар тог доба, и тиме успео да уједини Визиготе и Хиспаноримљане у борби против Византије. Ову везу је још више учврстио објавио ревидирани законик, Кодекс ревисус (лат. Codex Revisus), у коме је боље дефинисао недоречене законе, неке законе избацио а неке нове убацио и прилагодио га свом времену. Такође је почео да потискује Византинце и потчињава Баске у Пиринејима, Свеве у северозападном делу полуострва као и друга племена у унутрашњости. На границама је дизао утврђења и насељавао сељаке који су имали истовремено и задатак да их бране. Међутим, као аријанац, дошао је у сукоб са ортодоксним хришћанима међу којима се нашао и његов син Херменегилд, гроф Бетике, који је био ожењен франачком принцезом и под утицајем бискупа из Севиље 579. године прешао у ортодоксно хришћанство. Херменгилд је дигао буну која је међутим била угушена а њему глава одрубљена.

Леовигилд је умро 586. године и наследио га је Рекаред, његов син, који је одмах по очевој смрти напустио аријанизам и прешао у ортодоксно хришћанство, чиме је уклонио најозвиљнију препреку и највећи извор несугласица између владајуће класе, Визигота, и поданика, Хиспаноримљана, који су у великој већини исповедали ортодоксно хришћанство[1]. Рекаредов пример следила је већина аријанских бискупа и визиготских племића и великаша, међутим, било је и оних који су се успротивили напуштању аријанизма нарочито у Септиманији, где су се побунили 589, али је Рекаред побуну брзо угушио и сазвао Трећи сабор у Толеду и пред 62 бискупа прочитао званичну догму у духу никејске вероисповести и обећао заштиту ортодоксној хришћанској цркви. Рекаред је овиме, а и другим мерама наставио политику уједињавања и асимилације Визигота и Хиспаноримљана у један народ.

Трећи сабор у Толеду је био значајан и по томе што је означио коначно уједињење иберијског простора и зачетак изградње новог, хиспанског идентитета. Такође је означио и уједињење цркве и државе. Краљ је, по узору на Византију, постао врховни црквени поглавар. Бискупи су признали краља и монархију као једини поуздани гарант реда и закона, а краљ је заузврат признавао цркву као основу своје власти и моћи.

Визиготски краљеви су до пропасти Визиготског краљевства на почетку 8. века безуспешно покушавали да изборну монархију учине наследном, што је изазвало низ обрачуна који су на крају и дошли главе визиготског држави. Након смрти Рекареда, следили су краљеви чије су владавине биле кратког века — долазили су силом на престо и силом су уклањани с престола. Сисебур (612—621), јер био један од оних који су се задржали дуже од пар година на престолу и чија је владавина остала запамћена по нетолерантним законима против Јевреја. Свинтила (621—631) је остао запамћен по томе што је коначно протерао Византију са Иберијског полуострва и био први визиготски краљ који је завладао целом Хиспанијом. Међутим, борбе за престо нису престајале и само су све више слабиле и разједињавале визиготску државу. С друге стране, исто толико је и верска нетрпељивост према Јеврејима и низ антијеврејских закона које су доносили разни краљеви у току своје владавине довела до тога да су и Јевреји радили на пропасти визиготског краљевства и прилично имали удела у муслиманској инвазији с почетка 8. века.

 

[NickFreakyrgios]

Vandali su prvo povezani sa Przeworsk kulturom u 19. vijeku. Kontroverze okružuju potencijalnu vezu između Vandala i drugog, vjerovatno, germanskog plemena Lugii (Lyger, Lugieri ili Lygiansi). Neki akademici vjeruju da je Lugii bilo prvobitno ime Vandala, ili da su Vandali bili član Lugijanske federacije.
Zbog sličnosti u imenima moguće domovine Vandala su u: Norveškoj (Hallingdal), Švedskoj (Vendel), ili Danskoj (Vendsyssel). Pretpostavlja se da su Vandali prešli Baltičko more i ušli na prostor današnje Poljske negdje oko 2. vijeka p.n.e. i da su se naselili u Silesiji oko 120. godine p.n.e.

Vandali su bili podjeljeni na dva plemena, Silingi i Hasdingi. U vrijeme Marcomanni rata (166-181), Silingi su živjeli u području koje se vijekovima zvalo Magna Germania, danas Silesia. U 2. vijeku, Hasdingi koje su vodili kraljevi Raus i Rapt (ili Rhaus i Raptus) su krenuli prema jugu i prvo su napali rimljane na području donjeg Dunava, otprilike 271 godine. Rimski Imperator Aurelian je bio obavezan da zaštiti srednji tok Dunava od njih. Pomirili su se i naselili se u zapadnoj Daciji (Romanija) i Rimskoj Mađarskoj.

Prema Jordanesovoj "Historiji Gotha", Hasdingi su se suprotstavili Gothima u doba Konstantina Velikog. U to doba Vandali su živjeli u zemljama u koje su se kasnije nastanili Gepidi, gdje su bili okruženi sa istoka od strane Gota, sa zapada od Marcomana, sa sjevera od Hermandura i sa juga od Histera. Vandale je napao Gothski kralj Geberic i njihov kralj Visimar je ubijen. Vandali su onda migrirali u Panoniju, gdje im je kasnije Konstantin Veliki (oko 330.) poklonio zemlju na desnoj obali Dunava, gdje su živjeli sljedećih šesdeset godinа'?.

400 godine, moguće zbog Hunskih napada, Vandali su zajedno sa svojim saveznicima (Sarmantianskim Alanima i Germanskim Suebianima), počeli da se kreću prema zapadu pod vodstvom kralja Godigisela.Neki Silingi su im se kasnije pridružili. Otprilike u to vrijeme Hasdingi su pokršteni. Putem kralja Valena (364-378) vandali su prihvatili, kao i mnogi Goti ranije, arianizam, vjerovanje koje je bilo u suprotnosti glavnini vjerovanja Trojnog Kršćanstva u Rimskom Carstvu, koje je kasnije preraslo u Katolicizam i Istočno Pravoslavlje, bilo je i nekoliko razbacanih pravoslavnih Vandala, među kojima je i bio general Stilicho, ministar Kraljevstva Honorius.

 

[NickFreakyrgios]

Ја мислим да се тај аријанизам дуго одржао на Балкану и да су неке фракције таквог веровања били Богомили и Патерани , међутим превођењем Гота , Визигота као освајача Рима као и Вандала , Свева , Алана ,Луга у католичанство и православље настаје верска хереза , каоја ће најдуже на Балкану бити задржана зато није чудо да су избеглице из многих земаља нашли уточиште код доброг Кулина Бана!
Аријанци јесу били Кристијани али су изопштени из црквеног сабора Цра Константина јер су заступали нека гностичка јеванђеља и веровања која су после овог црквеног сабора изопштени из званичне источне и западне цркве.

 

[NickFreakyrgios]

Интересантно да су Светог Саву признавали Пагани ,Патерани ,Богомили ,Паравосавци , Католици као и Аријанци јер сумњам да је Косача и многи други у Босни и Хумској за које верујем да су били фракција оваквог кристијанства или овакве Хрићанске догме која није била ни православана ни католичка!

 

[VoSlavu]

Spojler

Novac bosanskog kralja Stjepana Tomaševića (1461-1463). na novcu su solarni simboli predhriscanske srbske vjere, a te simbole koristili su tkz. poluvjerci koje je iz Raske protjerao Nemanja.Poluvjerci su bili oni sto su primanjem hriscanstva zadrzali obicaje svoje predhriscanske vjere i oni su graditelji stecaka.

Meni je za ovaj novčić rečeno da je francuski, ne bosanski.

 

[Hrastovnik]

Meni je za ovaj novčić rečeno da je francuski, ne bosanski.

Bosnjaci tvrde da je bosanski, pa tako i ja prenesoh.

 

[Hrastovnik]

Интересантно да су Светог Саву признавали Пагани ,Патерани ,Богомили ,Паравосавци , Католици као и Аријанци јер сумњам да је Косача и многи други у Босни и Хумској за које верујем да су били фракција оваквог кристијанства или овакве Хрићанске догме која није била ни православана ни католичка!

Poluvjercima, Srbima tradicionalnog pravoslavnja prije Svetog Save i vlasti Stefana Nemanje, Sveti Sava nije znacio nista do progonitelja njih i njihove naslijedjene hriscanske vjere.

 

[Hrastovnik]

Интересантно да су Светог Саву признавали Пагани ,Патерани ,Богомили ,Паравосавци , Католици као и Аријанци јер сумњам да је Косача и многи други у Босни и Хумској за које верујем да су били фракција оваквог кристијанства или овакве Хрићанске догме која није била ни православана ни католичка!

Freska iz crkve sv. Ahilija u Arilju prikazuje Nemanjin sabor opisan u "Zitiju Svetog Simeona" od Stefana Prvovjencanog. I sta vidimo? Vidimo dvije grupe arhijereja ondasnje Crkve i razlicitim odezdama. Grupa sa lijeve strane je sa svetackim oreolima oko glava, a grupa sa desne strane nema takve oreole, sto snaci da su oni s lijeva prave vjere, a oni s desna su jeretici.

Da li su bogumilski prvosvestenici nosili vladicanske odore ovakvog stila? Sumnjam. Ovo su bili hriscani Crkve iz prvih vijekova hriscanstva, a ne hriscani vizantijske varijante hriscanstva koju je u Srbiju, od Grka postavljen za arhiepiskopa, uveo Sveti Sava. A mozda je i postavljen pod tim uslovom?

Pitanje sa sve nas: zasto ovih fresaka nema na vise fotografija u javnosti, zasto se za njih ne zna? Ne zna se upravo zbog razloga kojim se bavi ova tema: bogumila u Srbiji nije bilo, bilo su samo hriscani Srbi koji u hriscanstvu sacuvali obicaje svoje predhriscanske vjere: badnjak, slavu, koledarske obicaje, dodolske obicaje...I posto nisu mogli potpuno iskorijeniti te obicaje u srbskom narodu, jer su uskoro Turci pokorili Srbiju, vlast Nemanjica propala, a predhriscanski nasi vjerski obicaji prezivjeli, onda se vladika Nikolaj Zicki dosjetio da tu nasu srbsku varijantu Pravoslavlja nazove svetosavljem. Bas ironije, zar ne? Sveti Sava zatirao tu vjeru, a eto se srbsko Pravoslavlje nazva po Svetom Savi.[/quote]

Iznad ove grupe svestenika, sa desne strane iznad glava svestenika bez oreola, jos stoji citljiv natpis pise da su "poluvernie". Poznato je da bogumili nisu bili dio Pravoslavne Crkve, nego su djelovali izvan Pravoslavlja, te kao takve Nemanja ih ne bi ni zvao na Sabor, niti bi se oni takvom pozivu odazvali. Isto je tako poznato da bogumilski svestenici svojim sluzbenim odijevanjem (odezdama) nisu imitirali svestenstvo Pravoslavne Crkve. Sve to govori da bogumila u Nemanjinoj drzavi nije bilo, a ovi poluvjerci su pravoslavci koji su u svoje Pravoslavlje unijeli obicaje iz predrriscanske vjere: badnjak, Mali Bozic, za Ivanjdan su palili vatre, za Djurdjevdan odvrtali trube, kitili kuce vijencima cvijeca, izlazili na djurdjevdanski uranak,slavili slave, dace, obiljezavali Vidovdan, pravili kraljicke i koledarske svecanosti, izlazili na njive uz susna vremena uz dodolske obicaje, saljevali strave, citalli plece, .....dakle sve ovo sto i mi jos po nesto od toga pratimo. I tako nase Sveto Slavlje pocetkom 30-tih godina proslog vijeka pretvorise u svetosavlje i namagarcise i nas i poslije one sto predjose na islam.

O svemu detaljnije ima ovdje: http://forum.krstarica.com/showthread.php/447521-Nemanjini-babuni-nisu-bili-bogumili!

PS Da bi mi napakostili, pristalice bogumilske teorije u Bosni postavljaju po internetu sajtove "Pravoslavni Krst i Slike" zarazene virusima i poturaju in pod mojim imenom. Budite obazrivi!

 

[NickFreakyrgios]

Свети Сава је добрим делом то очувао у Жичи , вероватно зато поштован од свих с`тим што је то успео да легализује под капом Рима и Цариграда за разлику од предходне Босанске цркве!

Ти обичаји и даље живе у православљу српском , истина у измењеном облику!

 

[Tandoori Masala]

Sledeci analogiju ispada da su i Petrovici-Njegosi bili pripadnici Crkve bosanske?!

V. Bogicevic se na navedenoj stranici poziva na Gelcicha (odnosno Drzica i 1360-te) i spominje nekakva proganjanja pripadnika Crkve bosanske u 14. vijeku pa na tome gradi ionaku nategnutu i labavu hipotezu.

Najbitnije u ovoj prici jeste:

S obzirom da je Stefan Tomašević uživo naklonost rimokatoličke crkve, a on joj bio odan (vrši pokatoličavanje i progone "krstjana"), sam Herceg Stjepan nalazi političku potporu u pravoslavnoj crkvi - ona bosanska je tada bila isuviše slaba, u fazi izumiranja i praktično nema saveznika - zato se tada i sam Herceg Stefan okreće njoj - a pravoslavna crkva to koristi i mnoge "krstjane" tada prevodi na pravoslavlje - to vjerovatno uspjeva jer se kod tih ljudi javio revolt prema katoličanstvu, a sama njeni vjernici su bili u teškoj poziciji, pa u pravoslavnoj crkvi koja im je bila sličnija, ali i priznata od svijeta, nalaze sigurnost.

Kako sto je par puta spomenuto, carigradski patrijarh Genadije II u svojoj poslanici (podudara se vremenski sa dizanjem crkve sv. Djordja u Sopotnici kod Gorazda 1454. g.) sinajskim monasima spominje prevodjenje hercega Stefana i kudugera na pravoslavlje odnosno odgovara na njihovo pitanje da li treba da prime darove od (krivovjernog) hercega Stjepana (preko 'bos. episkopa' t.j. mitropolita Davida), a koju je objavio jerusalimski patrijarh Nektarios 1667. godine u svojoj "Istoriji".

Spojler

Nektarios Patriarches Hierosolymon, Epitome tes hierokosmikes historias, 1667, Venezia, str. 227.

...

"O episkopu ize ot Bosne... stvori tamo mnogih ' ot kuduger' v' povinovanie gr'c'skie crkve, sice i s' uljuboc'sti se da i gospoda hercega, ize jes s'dr'zatel' cesti ot Bosne, i ihze v'zmozhet tamo s'tvoriti hristiani pravoslavni v' crkov' nasu."

IV. Odgovor carigradskog patrijarha Djenadija II. (1453 do 1459) na pitanja sinajskih kaludjera
Lj. Kovacevic, Nekoliko priloga za crkvenu i politicku istoriju juznih Slovena, GSUD, 63, Beograd, 1885, str. 12.

 

[Hrastovnik]

To prevodjenje podrazumijeva prihvatanje vizantijsko-grcke varijante hriscanstva i potpuni prekid sa predhriscanskim paganskim elementima u hriscanstvu Bosanske crkve. To se prvenstveno odnosilo na prihvatanje i buduce ravnanje svestenstva i vjernika Bosanske crkve po sljedecim kanona VI vaseljenskog sabora iz 787. godine, jer su upravo po ovim kanonima poluvjerci nazvani trikletim (krsenje svakog kanona pojedinacno podlijeze anatemi (prokletstvu), te su tri kanona tri anateme, tri kletve):

Правило 61

Који се обраћају гатарама, или такозваним стотницима, или другим сличнима, да од њих дознаду, што желе открити, нека сходно ономе што су већ оци наши у погледу њих наредили, подлегну правилу о шестогодишњем кајању. Истој казни морају се подвргнути и они који воде медвједице или сличне животиње на развесељавање, а на штету простога свијета, те варајући, казују лудорије о срећи, о судби, о родословљу, и мноштво других таквих ствари; а исто и такозвани гониоци облака и они, који се чарањем баве, који праве амајлије противу чаролија, и гатари. А који упорни у томе остану, и неће да се одврате и уклоне од таквих штетних и незнабожачких измишљотина, наређујемо, да са свијем из цркве прогнани буду, као што и света правила налажу; јер каквог опћења има свијетлост са тамом? Као што апостол каже, или како се удара црква Божија са идолима? Или какав дјел има вјерни са невјерником? Како ли се слаже Христос са велијаром? (2. Кор.6; 14–16)

Правило 62

Такозване календе, бота, брумалије и зборишта, што се бивају први дан мјесеца марта, наређујемо, да све то са свијем престане код вјерних. Исто тако осуђујемо и јавне женске плесове, као непристојне, и који могу наносити много штете и погибели, а једнако и плесове и обреде, које било да људи или жене изводе по неком старом обичају, несвојственоме хришћанскоме животу, у част лажно названих код незнабожаца богова, - наређујући, да не смије никакав човијек надијевати женску хаљину, нити жена такову хаљину, која је прилична људима; тако исто не смију надјевати ни кринке, било комичке, било сатиричке, било трагичке; за тијем не смије се призивати име мрскога Диониса (Бахуса), кад се гази грожђе у бадњама, нити замећати смијех, кад се вино у бачве лијева, нити заводити по незнању или по сујети оно, што из демонске обмане потиче. Према томе, који се у напријед усуде, знајући ово, учинити шта од онога, што је горе споменуто, заповиједамо, да такови буду свргнути, ако су клирици, ако ли су свијетовњаци, да се одлуче.

Правило 65

Заповиједамо, да од сада има престати ложење ватра, које неки чине кад су младине пред својим творницама или кућама, пак по неком старом обичају то безумно прескачу. А који тако што учини, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свијетовњак, нека се одлучи; јер је у четвртој књизи царстава написано: и начини Манасија олтар свој војсци небеској у два тријема дома Господња и дјецу своју провођаше кроз ватру и врачаше и гаташе, и уреди оне, што врачају у утровицама и умножи гатаре и узбуди, да се чини све што је зло пред Господом, да изазове гњев Његов (4. царст. 21; 5, 6)

Od tog vremena i pod tiranijom grckih episkopima u vrijeme Turaka i turskog zuluma Srbi su prestali da obavljaju neke tradicionalne vjerske obicaje stare predhriscanske vjere. Tu su npr. koledarski i kraljicki obicaji koji zahtijevaju masovnije okupljanje naroda, a to je u vrijeme Turaka Srbima bilo zabranjeno. Neke obicaje, za koje nije trebalo okupljanje, sacuvali su, kao npr. lozenje vatre za Ivanjdan, paljenje badnjaka, djurdjevdanske obicaje, Varin dan, pokladne obicaje i jos sto-sta.

 

[NickFreakyrgios]

To prevodjenje podrazumijeva prihvatanje vizantijsko-grcke varijante hriscanstva i potpuni prekid sa predhriscanskim paganskim elementima u hriscanstvu Bosanske crkve. To se prvenstveno odnosilo na prihvatanje i buduce ravnanje svestenstva i vjernika Bosanske crkve po sljedecim kanona VI vaseljenskog sabora iz 787. godine, jer su upravo po ovim kanonima poluvjerci nazvani trikletim (krsenje svakog kanona pojedinacno podlijeze anatemi (prokletstvu), te su tri kanona tri anateme, tri kletve):



Od tog vremena i pod tiranijom grckih episkopima u vrijeme Turaka i turskog zuluma Srbi su prestali da obavljaju neke tradicionalne vjerske obicaje stare predhriscanske vjere. neke su sacuvali kao lozenje vatre za Ivanjdan, paljenje badnjaka, djurdjevdanske obicaje, Varin dan, pokladne obicaje i jos sto-sta sto je odbaceno pod koministickom vlascu od 1945. godine.

Уопштено са малим избацивањима речи"терор" ћу се сложити са овим , међутим треба додати да Стефан Латаревић врши неке реформе у СПЦ тако да се одбацују неке до тада католичке догме у дотадашњем православљу присутном од Немањића мислим да је и он овим потезом или повратио или избацио неке ствари везано за изворне обичаје!?

Знам само да је примао разне грчке и бугарске испоснике и црквенодостојнике али праве резултате те реформе не знам?!

 

[Hrastovnik]

Уопштено са малим избацивањима речи"терор" ћу се сложити са овим , међутим треба додати да Стефан Латаревић врши неке реформе у СПЦ тако да се одбацују неке до тада католичке догме у дотадашњем православљу присутном од Немањића мислим да је и он овим потезом или повратио или избацио неке ствари везано за изворне обичаје!?

Знам само да је примао разне грчке и бугарске испоснике и црквенодостојнике али праве резултате те реформе не знам?!

Volio bih vise o tome ako ima podataka.

 

[VoSlavu]

Bosnjaci tvrde da je bosanski, pa tako i ja prenesoh.

Izvoli, pročitaj :
http://***********/ext/wp/sanela/2010/ispravke-novac-francuskih-kraljeva

 

[Casino Royal]

Postoji vise labavih verzija o porijeklu Miloradovica. Prva se nalazi u heraldickom zborniku Korjenic-Neorica (kod Bojnicica se nalaze oba crteza: grb Hrabrenovica i grb Jeronima i Mojsija Miloradovica iz 1760. g., dok postoji i treci grb pukovnika Mihaila Miloradovica u gramati koja je data 1712. g. grbaljskom knezu Niki Lazarevicu u Kotoru) koji je radjen po narudzbi admirala don Pedra Ohmucevica 1595. godine gdje se za Hrabrenovice kaze da su od Bagnie-Luke, a druga verzija se nalazi kod J. Gelchica u djelu "Grofovi Tuhelja" (I conti di Tuhelj, 1889) na 33. strani: "Doseljenici iz Bosne i Hercegovine u Dubrovnik. Hrabri starinom su se zvali Dobrijevici, prema Darsu bili su iz Zvornika u Bosni odakle su se navodno doselili oko 1360 pocinjuci se zvati po onome mornaru koji je utvrdio njihov rod u Dubrovniku." Treba verzija potice od grofa Grigorija Miloradovica koji u svojoj brosuri o manastiru Zitomislicu tvrdi da su Miloradovici potomci Ohmucevica (usporediti sa prvom verzijom) i da je naziv Hrabreni stariji.
Vojislav Bogicevic je pretpostavio ako ima zrno istine sto se tice seoba plemstva iz dubine Bosne prema Hercegovini odnosno moru, onda je moguce da su Miloradovici-Hrabreni starinom bili pripadnici Crkve bosanske (Vlasteoska porodica Miloradovica-Hrabrenih u Hercegovini, GZM, VII, 1952, Sarajevo, str. 146).

Zanimljivo! Međutim ja se ne bih pouzdao u razne plemićke genealogije, pa ni one iz Ilirskih grbovnika - upravo je prvi takav grbovnik (Ohumućevićev protograf - Korenić-Neorićev je prva kopija tog prvog grbovnika) urađen za Petra Grgurića iz Slanoga, da bi čovjek dokazao tj. izmislio svoje plemićko porijeklo, jer mu je otac bio samo pomorac i trgovac! Pa je povezao svoje Grguriće iz Slanoga sa plemićima Ohmućevićima, iako ovi po svemu sudeći nisu imali veze sa njima! A pošto mu se učinilo da su Ohmućevići kao plemići bili "tanki", on ih je povezao sa Reljom Krilatim koji je dobio plemićku titulu od cara Dušana, a sam grbovnik sa carom Dušanom i Svetom Gorom! Naravno, tada nije bilo ozbiljne istoriografije, pa je Petru potvrđeno plemićko porijeklo, ali ne na riječ, već je morao da potroši silne pare skupljajući starije povelje, grbovnike i genealogije, da bi se na osnovu njih mogao napraviti falsifikat koji je trebao da posliuži njegovom cilju! Tako je on postao 1594. godine Don Pedro, vitez reda svetog Jakova! Naravno, ne treba sve iz ovih rodoslova i grbovnika ni odbaciti, ali je teško utvrditi šta je u njima tačno a šta nije!
Zanimljivije je pratiti tragove ovih ljudi po arhivskoj građi, i naravno, upotrediti je sa ovim rodoslovima! O Miloradovićima sam možda i našao nešto, ne kopajući po arhivima, već malo po netu i knjigama:

Miloradovići (Miloradovići od Hrabrenovića i Dubrave, grofovi Miloradovići, Miloradoviči) su porodica srpskog porekla iz Hercegovine, potomci vojvode Stjepana Miloradovića (živeo na prelazu iz 14. u 15. vek) i njegovih naslednika ... (Wikipedija.sr)

"Sačuvan je podatak iz koga se saznaje da je 22. ožujka 1418. u Bradinu trebala poći dubrovačka karavana kojoj je bila odredište tamošnja hiža Milorada patarena. Petorica poznatih kramara Stipan Miloradić, Mileta Usretić, Radeta Gojaković, Marko Burečević i Tasovac Pribilović, sklopili su 22. ožijka 1418. ugovor sa dubrovačkim trgovcem Teodorom Prodanelom da će mu odvesti karavanu u Bosnu, točnije do Bradine i hiže spomenutog pripadnika Crkve bosanske. Iz upute se saznaje podatak koji govori kako se u Dubrovniku predviđalo da se u slučaju lošeg vremena putovanje privremeno prekine, a karavana se skloni u kuću bosanskog kralja u Konjicu."
Pejo Ćošković, „Crkva bosanska u XV stoljeću“, Sarajevo, 2005, str. 145-146. - u fusnoti stoji da je preuzeto od Dinić „Iz dubrovačkog arhiva“ III, 188; Isti,“ Karvanska trgovina“, str. 136, Isti, „Srpske zemlje“, str. 321-322, Anđelić, „Historijski spomenici“ str. 116, 128, 315.

Da li je ovaj Stipan Miloradić, zapravo "vojvoda" Stjepan Miloradović? Vrijeme u kojem je živio se slaže! Njegovi potomci nazivaju spahijama Donjih Vlaha (Radoje Hrabren Miloradović), a ovih pet trgovaca su u dubrovačkom arhivu „dicti morolachi“ – tako da se i to slaže! I da li pomenuti Milorad pataren, u čijoj hiži ovi trgovci treba da isporuče robu, ima kakve veze sa ovim Stipanom Miloradićem, koji je na prvom mjestu pomenut među ovom petoricom? Nemam odgovore na ova pitanja, ali ovi podaci jesu zanimljivi!

 

[Tandoori Masala]

Zanimljivo! Međutim ja se ne bih pouzdao u razne plemićke genealogije, pa ni one iz Ilirskih grbovnika - upravo je prvi takav grbovnik (Ohumućevićev protograf - Korenić-Neorićev je prva kopija tog prvog grbovnika) urađen za Petra Grgurića iz Slanoga, da bi čovjek dokazao tj. izmislio svoje plemićko porijeklo, jer mu je otac bio samo pomorac i trgovac! Pa je povezao svoje Grguriće iz Slanoga sa plemićima Ohmućevićima, iako ovi po svemu sudeći nisu imali veze sa njima! A pošto mu se učinilo da su Ohmućevići kao plemići bili "tanki", on ih je povezao sa Reljom Krilatim koji je dobio plemićku titulu od cara Dušana, a sam grbovnik sa carom Dušanom i Svetom Gorom! Naravno, tada nije bilo ozbiljne istoriografije, pa je Petru potvrđeno plemićko porijeklo, ali ne na riječ, već je morao da potroši silne pare skupljajući starije povelje, grbovnike i genealogije, da bi se na osnovu njih mogao napraviti falsifikat koji je trebao da posliuži njegovom cilju! Tako je on postao 1594. godine Don Pedro, vitez reda svetog Jakova! Naravno, ne treba sve iz ovih rodoslova i grbovnika ni odbaciti, ali je teško utvrditi šta je u njima tačno a šta nije!

Naravno, zato povise i pisem "labave verzije". Jadni Pedro se posteno istraumirao (umalo ga i srcka strefila kad mu je 1584. dubrovacki vice-konzul javio da nema podataka o plemenitim Ohmcevicima) kad su mu oholi Spanci odbrusili da nema dovoljno (rimokatolicke, niks Jevreji, muslimani i jeretici, a nesto je imao sto pokazuje kamen u zidu porusene crkve sv. Magdalene u s. Banicima, odnosno u crkvi sv. Jeronima u Slanom)) plave krvi da ga ubace u red vitezova Kalantare, Alkatrave i sv. Jakova od Kompostele, pa je za inat spremio pravu balkansku paellu da im prisjedne, koja se sastojala od Svetozara RuBcica, slikovitih predjela Svete Gore, dragocjenih savjeta rodjaka Djordja Tasovcica (koji je vec bio primljen u red toskanskih vitezova Sv. Stefana) uvjerenja o plemickom porijeklu biskupa Antuna iz Pozege, grebanja o slavu Nemanjica odnosno cara Dusana, dalekog pretka Relje Ohmucevica, 1349. godine i dodjele grada Kostura (valja spomenuti da je jedan protosevast i cesar Relja umro 1342. u Riljskom manastiru bez potomaka) falsifikovanih genealogija, laznih povelja, itd.
Solovjev mu je 1933. g. (bez obzira sto je ilirska heraldika veoma nesiguran i klizav teren za istoricare) oprostio "sujetu i nebiranje sredstava" zbog zagovaranja ideje juznoslavenskog jedinstva (do nesvrstane Indije je valjda stigao prije Tite), cak i ako se pojavi toboze tracak istine, samo moze biti rijeci o nekoj poluistini.

Zanimljivije je pratiti tragove ovih ljudi po arhivskoj građi, i naravno, upotrediti je sa ovim rodoslovima! O Miloradovićima sam možda i našao nešto, ne kopajući po arhivima, već malo po netu i knjigama:

Miloradovići (Miloradovići od Hrabrenovića i Dubrave, grofovi Miloradovići, Miloradoviči) su porodica srpskog porekla iz Hercegovine, potomci vojvode Stjepana Miloradovića (živeo na prelazu iz 14. u 15. vek) i njegovih naslednika ... (Wikipedija.sr)

"Sačuvan je podatak iz koga se saznaje da je 22. ožujka 1418. u Bradinu trebala poći dubrovačka karavana kojoj je bila odredište tamošnja hiža Milorada patarena. Petorica poznatih kramara Stipan Miloradić, Mileta Usretić, Radeta Gojaković, Marko Burečević i Tasovac Pribilović, sklopili su 22. ožijka 1418. ugovor sa dubrovačkim trgovcem Teodorom Prodanelom da će mu odvesti karavanu u Bosnu, točnije do Bradine i hiže spomenutog pripadnika Crkve bosanske. Iz upute se saznaje podatak koji govori kako se u Dubrovniku predviđalo da se u slučaju lošeg vremena putovanje privremeno prekine, a karavana se skloni u kuću bosanskog kralja u Konjicu."
Pejo Ćošković, „Crkva bosanska u XV stoljeću“, Sarajevo, 2005, str. 145-146. - u fusnoti stoji da je preuzeto od Dinić „Iz dubrovačkog arhiva“ III, 188; Isti,“ Karvanska trgovina“, str. 136, Isti, „Srpske zemlje“, str. 321-322, Anđelić, „Historijski spomenici“ str. 116, 128, 315.

Da li je ovaj Stipan Miloradić, zapravo "vojvoda" Stjepan Miloradović? Vrijeme u kojem je živio se slaže! Njegovi potomci nazivaju spahijama Donjih Vlaha (Radoje Hrabren Miloradović), a ovih pet trgovaca su u dubrovačkom arhivu „dicti morolachi“ – tako da se i to slaže! I da li pomenuti Milorad pataren, u čijoj hiži ovi trgovci treba da isporuče robu, ima kakve veze sa ovim Stipanom Miloradićem, koji je na prvom mjestu pomenut među ovom petoricom? Nemam odgovore na ova pitanja, ali ovi podaci jesu zanimljivi!

Zanimljiv podatak, treba detaljnije istraziti vezu izmedju tog Milorada patarena i Stipana Miloradovica. Kod Danicica (Rjecnik iz knjizevnih starina srpskih, II, str. 64. ) pise da je "Covjek Petra Pavlovica - Stjepan Miloradovic" sto se pronalazi kod Pucica, odnosno radi se o dokumentu od 23. maja 1416. u kojem se Dubrovacka Republika obraca knezu Petru Pavlovicu (Radenovicu). Bez konkretnih podataka ne valja, ybg.

 

[Kor]

Ne treba uopste sumnjati u plemicko poreklo Miloradovica.

 

[Hrastovnik]

Naravno, zato povise i pisem "labave verzije". Jadni Pedro se posteno istraumirao (umalo ga i srcka strefila kad mu je 1584. dubrovacki vice-konzul javio da nema podataka o plemenitim Ohmcevicima) kad su mu oholi Spanci odbrusili da nema dovoljno (rimokatolicke, niks Jevreji, muslimani i jeretici, a nesto je imao sto pokazuje kamen u zidu porusene crkve sv. Magdalene u s. Banicima, odnosno u crkvi sv. Jeronima u Slanom)) plave krvi da ga ubace u red vitezova Kalantare, Alkatrave i sv. Jakova od Kompostele, pa je za inat spremio pravu balkansku paellu da im prisjedne, koja se sastojala od Svetozara RuBcica, slikovitih predjela Svete Gore, dragocjenih savjeta rodjaka Djordja Tasovcica (koji je vec bio primljen u red toskanskih vitezova Sv. Stefana) uvjerenja o plemickom porijeklu biskupa Antuna iz Pozege, grebanja o slavu Nemanjica odnosno cara Dusana, dalekog pretka Relje Ohmucevica, 1349. godine i dodjele grada Kostura (valja spomenuti da je jedan protosevast i cesar Relja umro 1342. u Riljskom manastiru bez potomaka) falsifikovanih genealogija, laznih povelja, itd.
Solovjev mu je 1933. g. (bez obzira sto je ilirska heraldika veoma nesiguran i klizav teren za istoricare) oprostio "sujetu i nebiranje sredstava" zbog zagovaranja ideje juznoslavenskog jedinstva (do nesvrstane Indije je valjda stigao prije Tite), cak i ako se pojavi toboze tracak istine, samo moze biti rijeci o nekoj poluistini.



Zanimljiv podatak, treba detaljnije istraziti vezu izmedju tog Milorada patarena i Stipana Miloradovica. Kod Danicica (Rjecnik iz knjizevnih starina srpskih, II, str. 64. ) pise da je "Covjek Petra Pavlovica - Stjepan Miloradovic" sto se pronalazi kod Pucica, odnosno radi se o dokumentu od 23. maja 1416. u kojem se Dubrovacka Republika obraca knezu Petru Pavlovicu (Radenovicu). Bez konkretnih podataka ne valja, ybg.

I da su napisali da su doticni ljudi bili marsovci, ti bi vjerovao.

 

[Hrastovnik]

Izvoli, pročitaj :
http://***********/ext/wp/sanela/2010/ispravke-novac-francuskih-kraljeva

Izvoli i ti i ne zaboravi sarmatske korijene Francuza:

Istorija Srba pocinje sa Sarmatima!

Evo izvora iz sanskrita:

saura adj. solar (suncan)
saura adj. relating or belonging or sacred to or coming from the sun or the god sUrya (u vezi sa suncem ili mu pripada, sveto ili proistice od sunca, tj. svjetlosti ili od boga sunca Surije)
saura m. representation of a solar zodiacal (predstavlja solarni zodijak)
saura m. cow (krava)
saura m. solar day a solar month (solarni dan ili solarni mjesec)
saura m. son of the Sun (sin Sunca)
saura m. worshipper of the sun (poklonik sunca)
saura n. collection of hymns addressed to sUrya (himne posvecene Suriji)
saura n. right eye (desno oko)
saura adj. divine (bozanski)
saura adj. celestial (nebeski)
saura m. Zanthoxylon Alatum (vrsta drveta)
saura m. Polanisia Icosandra (vrsta bilja)

SAURA-MATI > SAUROMATI

mati f. opinion (opcija)
mati m. intellect (um, razum)
mati f. inkling ( nagovjestavanje, aluzija)
mati f. notion (pojam, misljenje, ideja, apstrakcija)
mati f. prescience (prednje, ceono, prvo znanje)
mati f. intention (namjera, nakana)
mati f. intuition (predosjecanje, intuicija)
maati f. accurate knowledge (tacno znanje)
maaTi f. armour (ratna oprema, oklop)
maati { maa } verb think (govoriti misljenje)
maati { ava- maa } verb 2 measure (kazivati mjere)

Sauromati > Sarmati

Ne znajucu za sanskrit Herodot je slozenicu sauromati preveo kao izraz "oni koji su od lizarda, od zmaja." Vjerovatno mu je tu pomogao i onaj cuveni sarmatski zmaj pod kojim su se proslavila mnoga sarmatska plemena kao Dacani i Kelti.Opet je donekle bio u pravu, jer i onaj zmaj ima veze sa Suncem.

Istorija Srba pocinje i sa ovim sarmatskim suncanim simbolima (the North Pontic region).

ZNACENJE IMENA SRBI

Sanskrit:
bhaa f. light (svjetlo, svjetlost)
bhaa f. lustre (svijettlo, sjajno)
bhaati { bhaa } verb 2 shine (sjajiti, sjati, govoriti sjajno)
bhaati { bhaa } verb 2 Par seem ( ciniti se, izgledati)
bhaati { bhaa } verb 2 Par appear (pojaviti se, pokazati se, izgled)
bhaati { bhaa } verb 2 Par look like (slici, nalik)
bhaati { bhaa } verb 2 Par appear as (pojavljujue se kao)

saura-bha adj. descended from saura-bha = sinovi saurabha, potomci saurabha

Srbi = potomci saurabha, potomci svjetla, potomci sunca < Suncevi Rabi > Su-rabi, Surabi, Sorabi Surbi, Rabi Boziji

Srbi = potomci saurabha, potomci svjetla, potomci sunca (Sunca). Do Isusa Hrista obozavali su Sunce, a od rodjenja Sunca Pravde postali su hriscani:

"O nevini sinovi prirode,
o mudrosti prosta najsjajnija!
Do rođenja sv'jeta istinoga,
vi presretni poklonici sunca!
Vi ste vjerni nebesni sinovi,
vas svjetila luče životvorne
nose k tvorcu, lučah istočniku;
luč je sjajna bogoslovija vam,
luč vam žertvu u nebo uvodi,
luč vam tvorca osvjetljava dušu!

Gle divnoga sada vidjenija!
Sunce pravde i zemlju ogrija,
hram se mračni zasja zatočnikah,
robovima olakšaše lanci:
sin dostojni oca prevječnoga
obuka se u čelovječestvo,
naoružan oružijem pravde
i str'jelama svetog prosvještenja,
popirući zlobu i tirjanstvo,
dobrodjetelj u hram osveštava.

O preblagi, tihi učitelju,
slatka li je sveta bistra voda
s istočnika tvoga besmrtnoga!
Od tvoga su sv'jetloga pogleda
uplašene mrake iščeznule,
od tvoga su hoda sveštenoga
bogohulni srušeni oltari;
voskresenjem smrt si porazio,
nebo tvojom hvalom odjekuje,
zemlja slavi svoga spasitelja! "

(P.P.Njegos, Luca mikrokozma"

Bogumili nisu bili poklonici Sunca. Svojim solarnim motivima stecci svjedoce da su ih podizali poklonici Sunca, rabi Suncevi, rabi Boziji Sorabi, Srbi!

 

[Tandoori Masala]

Ne treba uopste sumnjati u plemicko poreklo Miloradovica.

Nije problem plemicko porijeklo Miloradovica. Stipan ima zvanje vojvode, sto pokazuje natpis na jednoj kamenoj sudackoj stolici u blizini crkve u Osanicima (na drugoj strani te stolice se spominje vojvoda Petar, sin mu), sto znaci da su na svojim feudalnim dobrima imali pravo sudjenja (to kmet nije mogao da radi), a datiraju se negdje u sredinu 15. vijeka, znaci mnogo prije Pedrovih avantura.

Problem je ono sto je Ohmucevic ostavio iza sebe u procesu da Spancima dokaze svoje plemicko porijeklo, odnosno generalno gledano - postanak ilirske heraldike. Od tri navede verzije porijekla Miloradovica, ne zna se tacno odakle su dosli (ako su uopste dosli u Hercegovinu, mozda su tamo bili od ranije), nema sigurnih podataka o srodstvu sa Ohmucevicima (istorijski Relja nije imao potomaka, sto A. Solovjev pise prije 70 godina, vjerovatno kod Dinica ima vise informacija, znam da je objavio rad o Relji 1966.g., noviji je ipak), i ne zna se tacno da li su ranije bili pripadnici Crkve bosanske (treba istraziti detaljnije arhivsku gradju o tom Stipanu odnosno Miloradu patarenu, sto je Casino postavio). Sve su to pretpostavke, mogucnosti, sto je povise sasvim jasno naznaceno.

Hrastovnice, ne kenyaj kvake. Imas Alternativne nauke, pa slobodno masturbiraj kao manijak na Sunce.

 

[Hrastovnik]

Nije problem plemicko porijeklo Miloradovica. Stipan ima zvanje vojvode, sto pokazuje natpis na jednoj kamenoj sudackoj stolici u blizini crkve u Osanicima (na drugoj strani te stolice se spominje vojvoda Petar, sin mu), sto znaci da su na svojim feudalnim dobrima imali pravo sudjenja (to kmet nije mogao da radi), a datiraju se negdje u sredinu 15. vijeka, znaci mnogo prije Pedrovih avantura.

Problem je ono sto je Ohmucevic ostavio iza sebe u procesu da Spancima dokaze svoje plemicko porijeklo, odnosno generalno gledano - postanak ilirske heraldike. Od tri navede verzije porijekla Miloradovica, ne zna se tacno odakle su dosli (ako su uopste dosli u Hercegovinu, mozda su tamo bili od ranije), nema sigurnih podataka o srodstvu sa Ohmucevicima (istorijski Relja nije imao potomaka, sto A. Solovjev pise prije 70 godina, vjerovatno kod Dinica ima vise informacija, znam da je objavio rad o Relji 1966.g., noviji je ipak), i ne zna se tacno da li su ranije bili pripadnici Crkve bosanske (treba istraziti detaljnije arhivsku gradju o tom Stipanu odnosno Miloradu patarenu, sto je Casino postavio). Sve su to pretpostavke, mogucnosti, sto je povise sasvim jasno naznaceno.

Hrastovnice, ne kenyaj kvake. Imas Alternativne nauke, pa slobodno masturbiraj kao manijak na Sunce.

Ovo su cinjenice, a ti mozes da se slikas. Da mozes pobiti, ti bi to s pika uradio. Da te to ne pogadja, ne bi lajao!

 

[gost 102443]

Ovo su cinjenice, a ti mozes da se slikas. Da mozes pobiti, ti bi to s pika uradio. Da te to ne pogadja, ne bi lajao!

Mnogo si se ti opustio sa tim vređanjem. Skrpio nekakav pdf pa ga postavio na scribd i sad misli da je najpametniji. Smeju ti se ljudi, Hrastovniče.
Ali šta to tebe briga, ti znaš Istinu.