Kod nas je uvedena nova vrsta ekonomije - rasprodaja.
Rasprodajom državne, društvene imovine, pre svega strancima, dolazi se do novca potrebnog za egzistenciju države, svih potreba.... Samo šta će biti kada se sve proda, odakle će se doći do novca......za penzionere, sudstvo, zdravstvo, prosvetu, socijalu,....Kako će se doći do novca kad ovde ništa ne radi, kakva je to država kad u njoj nema - industrije. Jedino što imamo je trgovina (hiper, mega, i ostali tržni centri) i bankarstvo. Kao da je ovom narodu sve potaman, pun je para, pa eto da ima gde da drži pare i gde da kupuje.
Poljoprivreda je posebna priča. Svaka vlast drobi kako ona mora dabude naša okosnica, stub..... a dođosmo da nemamo žito. Zavisimo od toga kakva će temperatura da bude leti, hoće li biti suše - a imamo tolike kanale za navodnjavanje u Vojvodini. (Dunav-Tisa-Dunav). Desi se suša, i nemamo žita, suncokreta, šećerne repe.... Pa gde su te robne rezerve?? Da se iz njih uzme onolika količina koja je potrebna da se nadomesti manjak, a u sledećoj žetvi će te količine da se vrate. Svaka ozbiljna država u robnim rezervama ima dovoljne količine osnovnih žitarica za najmanje 5 god. Zašto ih mi nemamo? Pa zato što moramo sve da prodamo da se dođe do kinte (jer industrija ne postoji), i iz godine u godinu moramo da gledamo u nebo i molimo se da nas vreme posluži. Tuga.
