Bitka na Zelengori maja 1945. godine

[proka]

Bitka na Zelengori je bila poslednja bitka između partizana i četnika, i jednu od poslednjih bitaka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.


Vođena je 12. i 13. maja 1945. godine.


Pobedom na Zelengori, snage Jugoslovenske armije su osujetile pokušaj četničkih ostataka (JVuO) da se iz Bosne, preko Zelengore, Drine, Sandžaka prebace u Srbiju.


Porazom na Zelengori četnička vojska je prestala da postoji.

Krajem 1944. godine, potisnute nemačke snage su se probijale iz Srbije i iz Crne Gore ka Bosni, u sklopu velikog proboja nemačke Armije E iz Grčke. Četnici su nastupali zajedno sa Nemcima. Stigavši u Bosnu, četnici su držali položaje u sklopu nemačkog fronta, snabdevani municijom i opremom od Vermahta. Početkom 1945. godine, nemačko-četnički front u Bosni je predstavljao donji krak Sremskog fronta, protiv Jugoslovenske armije. U proleće 1945. godine dolazi do opšteg potiskivanja nemačkih snaga iz Bosne, što je lančano uticalo na slom četnika

Pavle Đurišić je sredinom marta 1945. godine samovoljno napustio četničkog "đenerala" Dražu Mihailovića, pokušavajući da se probije ka zapadu, u dogovoru sa ustaškim vlastima. Sa Đurišićem ka zapadu je krenulo više četničkih vođa i njihovih jedinica:


Koliko je dubok bio rascijep među četnicima pokazivao je ne samo Đurišićev odlazak od Mihailovića, već još više činjenica da se Đurišiću na njegovom putu na zapad pridružio i Mihailovićev prvi titularni zamjenik i glavni politički savjetnik Dragiša Vasić. To su učinili i mnogi Mihailovićevi vodeći komandanti, među njima Zaharije Ostojić, načelnik komande za istočnu Bosnu, Petar Baćović, komandant hercegovačkih četnika, Mirko Lalatović, jedan od vodećih četničkih štabnih oficira, te Luka Baletić i Pavle Novaković.
—Jozo Tomašević, istoričar

Miroslav Todorović, sudija okružnog suda i autor knjige "Sudija smrti" razjašnjava mnoge tajne o generalovom životu

Sudija Miroslav Todorović

bitka na Zelengori je najveća srpska tragedija, možda čak ravna Kosovskoj bici po svom tragičnom bilansu. Draža Mihailović je pošao prema Zelengori s Vučjaka, s četrdeset hiljada vojnika, a tamo su ih sačekali Srbi s "titovkama".

Draža Mihailović je ostao samo sa osamnaest ljudi, a Kalabić je sa Dragišom Račićem i stotinjak vojnika pobegao u Srbiju. Dražu je prihvatio komandant korpusa Višegrada Dragiša Vasiljević, a posle porodica Gajić čije sam potomke pronašao.


http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/17/srpski/R99071601.shtm




- - - - - - - - - -

kako se odigrala poslednja velika bitka na teritoriji jugoslavije nedu+elju dana nakon kraja ww2 ??

izvori pobednika eto govore o oko 40.000 poginulih četnika, a drugi o samo 10-12.000 poginulih četnika

sa četničke strane učestvovale su sledeće jedinice:

следеће јединице:


Група потпуковника Драгутина Кесеровића (делови Тимочког и Пожешког корпуса)
Група потпуковника Драгослава Рачића (делови Мајевичког и Церског корпуса)
Група мајора Николе Калабића (делови Пожешког, Посавинског и Требавске бригаде)
Авалски корпус, под командом потпуковника Свете Трифковића
Група командоса, под командом пуковника Драгослава Павловића
Ђачка група, под командом потпуковника Миодрага Палошевића
Врховна команда

a sa partizanske strane :

38. дивизија (17. бридада, 18. бригада, 21. бригада)
1. босанска бригада КНОЈ-а
2. босанска бригада КНОЈ-а
Снаге корпуса ЈА су биле потпомогнуте и авијацијом која је пресецала четничке колоне и избацивала летке упозорења на којима је стајало:


"Рат је завршен. Предајте се!"

- - - - - - - - - -

Jugoslovenska armija je pobedila. Porazom na Zelengori četnička vojska je prestala da postoji. Par dana nakon kapitulacije Nemačke u Evropi, koja se zbila 9. maja 1945. godine, drugi svetski rat u Jugoslaviji bio je završen.




Na Zelengori je poginuo general Miroslav Trifunović. Poginuo je i Milan Aćimović. Zarobljen je i Aca Aksentijević, član CNK, kod koga se nalazila celokupna arhiva Draže Mihailovića. Manji broj oficira i četnika uspio je preći u Srbiju, ali su i tamo brzo otkriveni i pohvatani. Grupe preživelih vojnika i starešina su se krile po bosanskim planinama gde su gonjeni od KNOJ-a i OZN-e.




U pokušaju da pređe Drinu, uhvaćen je potpukovnik Dragutin Keserović, dok je pukovnik Dušan Smiljanić poginuo na Drini.

- - - - - - - - - -

zašto je moralo da dođe do ove bitke?

ko su bili vojnici u sastavu ta 4 četnička korpusa?

koliko im je bilo brojno stanje?

zašto je draža nedelju dana nakon kraja ww2 morao da povede tolike mladiće u smrt?

 

[Ненад111]

Као што смо навикли од корисника проке, човек просто обожава да поставља недокументоване глупости, па то ти је.
Тврдња о 40 000 погинулих четника на Зеленгори је глупост истоветна другој глупости коју је прока поставио, тј. 40 000 четника на Лијевча пољу.
Али када прока не би постављао недокументоване глупости, прока не би био прока.

Бројно стање четника који су дошли на Зеленгору било је око 10 000, и са њима се кретало неколико хиљада ненаоружаних цивила.
Разлог због чега је дошло до битке-зато што србијански и босански четници, за разлику од црногорских, херцеговачких и динарских, нису желели повлачење у емиграцију него су желели борбу до краја, верујући у будући сукоб Амера и Совјета.

Партизански извештаји о четничким губицима на Зеленгори.

Зборник, том 4, књига 34

Стр. 881
Krajne demoralizane i iscrpljene četničke bande supretrpjele ogromne gubitke. Ubijeno je i zarobljeno oko 1500četnika sa velikim brojem automatskog i drugog naoružanja

Стр. 885
Dostavljamo Vam izvještaj o borbama i rezultatima kojesu naše jedinice vodile od 9. o.mj.2Neprijateljski gubici:u ljudstvu:mrtvih 2203ranjenih 250zarobljenih 526

стр. 894-5
Grupacija je bila sastavljena od srbijanskih i bosanskih čet-nika, i brojala je ukupno do 12.000 ljudi.2 Broj istočnobosanskihčetnika u ovoj grupaciji bio je oko 3 do 3.500, većimdjelom sa teritorije Ozrena, Trebave, Posavine i Majevice

Један од података које су партизанске јединице учествовале.
Стр. 895

Grupa crnogorskih četnika na čelu sa Pavlom Đurišićem,4 VukomKalaitom, jačine do 1.000 ljudi, početkom mjeseca aprilaprebacila se je u Ist. Bosnu5 a odatle na sektor Foča —Kalinovik, gdje je bila razbijena i uništena od strane jedinicaNarodne odbrane i jedinica 37. divizije.6

896
Štab Korpusa je hitno kamionima prebacio čitavu 38. divizijusa prostorije Kiseljak — Fojnica na prostoriju Trnovo— Dobro Polje.10 Jedna brigada 37. divizije stigla je na prostorijuKalinovika." Jedna pojačana brigada divizije Narodne odbraneB.H. i brigada 53. divizije koncentrisane su bile na prostorijiRaštelica — Bradina — Konjic.1

9. maja sa svim snagama uz sadejstvo avijacije13 otpočeoje opšti napad na četničku grupaciju.

Стр. 897
. Obruč naših jedinica sve više je stezao i ukanjonu rijeke Ljute i Neretve neprijatelj je doživio potpuniporaz. Na poprištu borbe palo je preko 3.200 četnika

Стр. 898
Rezultat borbi od 29. aprila do 18. maja:Ubijeno — zarobljeno — uništeno 9.235 četnika, međunjima preko 300 viših i nižih oficira

Стр. 941.
Jedinice ove divizije zatvorile su oba ova pravca, postavljajućise na liniju Vučevo — Sutjeska — Foča — Goražde —Rogatica, i u sadejstvu sa jedinicama III korpusa uspele suda posle duže i uporne borbe razbiju i glavninom unište ovučetničku grupaciju. Glavna bitka vođena je na Sutjesci.5Draža Mihailović sa svojom gardom od 200 četnika uspioje da se izvuče.U ovoj borbi jedinice ove divizije uništile su oko 2.700četničkih oficira i vojnika, među kojima veliki broj četničkihkomandanata korpusa, članova Dražinog Vrhovnog štaba, komandanatabrigada i drugih oficira na službi kod Draže.6

http://www.znaci.net/zb/4_4_34_1.pdf

 

[Ненад111]

Идемо даље.
Према извештајима и наредбама из поменутог Зборника, са партизанске стране учествовале су следеће јединице: 37, 38. дивизија, КНОЈ, 19. бригада, 53. дивизије, авијација.

Према четничким изворима, 13.5.1945. престао је организовани отпор, четници и цивили су кренули ка Дрини носећи објаве из авиона да се предају и да им се ништа неће десити. Уместо милости су стрељани. Бојан Димитријевић тврди да је до 20.5. убијено 9300 људи, не наводећћи да ли се и цивили рачунају у бројку или само четници. (Б. Димитријевић, Грађански рат у миру, стр. 51).

2 највећа места стрељања били су врело реке Босне и јама Понор код Фоче. Четнике су стрељале јединице 37. дивизије и 20. романијске бригаде. Обе јединице биле су састављене од некадашњих усташа.

Почетак ископавања јаме Понор код Фоче.

Spojler

http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/06/Ponor-5-NET.jpg

Spojler

http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/06/Ponor-6-NET.jpg

Spojler

http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/06/Ponor-7-iz-drugog-ugla-NET.jpg

Сведочења о стрељањима четника.

Највећа група жртава је данима, на камионима, довожена до превоја Вратла код Фоче. Ту су везивани бодљикавом жицом, по троје или четворо, и преко села Оцркавља у дугим колонама спровођени до крашке јаме Понор, удаљене два километра од села Миљевине. Изнад јаме, метком је убијана само по једна жртва, вукући за собом двојицу или тројицу. “Данима се из јаме чуло запомагање недотучених“, сведочио је очевидац Миленко Мирков Вуковић из Миљевине.123
Други очевидац, Миладин Кебара, бележи:
Понор о коме је реч удаљен је од моје куће 1,5 километара, дубок је око 200-300 метара. Када сам се приближио Понору угледао сам партизане изнад пута. Обзиром да је терен брдовит, изашао сам иза кривине, чуо пуцње из машинке, и угледао старшан призор.
Изнад пута који је поред саме јаме, падао је човек и повлачио још тројицу са собом. Нагиб је толико велики да је било довољно толико потезање да остали губе равнотежу и суноврате се у јаму. Из рупе се чуо страшан ођек пада. Када сам погледао испред, видео сам непрегледну колону поред пута – били су повезани по четворица један до другог. Челу колоне прилазе по два партизана, одсјецају од колоне прву четворицу и нареде им да стану изнад јаме; пуцањ из машинке два партизана која то врше у седећем стању, ођек из јаме и све поново…
Већина побијених била је испод 20 година, готово сви сељачка ђеца у србијанским опанцима, сукненим оделима.124
Били су то ненаоружани младићи, који су пошли са четницима да би се склонили од комунистичке насилне мобилизације. Многи од њих нису ишли на север, када су јануара 1945. последње четничке колоне напустиле ове крајеве, већ су их ту сво време чувале српске фамилије. Кебара сведочи да су им убице псовале “српску мајку“. То су били партизани 16. муслиманске бригаде. Сем у јами Понор, “убијали су их и где су их затекли, тако да сам гледао лешеве по ливадама и у шуми где сам чувао стоку“, пише Кебара.
Трећи очевидац, Милорад Ј. Вукосављевић, сведочи да је на челу једне од колона пред Понором био један пуковник, кога су ударили у стомак, па је “повукао и остале за собом“.125
Четврти очевидац, фочански свештеник Новак Станојевић, сведочи да је у овој области убијала и 10. херцеговачка бригада:
Доживео сам дане месеца маја када су вршена масовна стрељања шумадијских четника на теренима Фоче – Зеленгоре – Миљевине – Калиновика и када је Дрина била пуна лешева. Ноћу између 17. и 18. маја у селу Оцркављу били су заробљени и те ноћи стрељани свештеник Будимир Соколовић и ђакон Бошко Живадиновић…
Био сам над јамом о којој пише Вуковић, у селу Будњу код Миљевине. Опојио сам многе гробове у које су, већином саме жене, сахрањивале по 30 и више лешева. Било је међу њима свештеника, па су ми сељанке доносиле њихове ствари које су пронашле. На једном требнику било је написано: “Данас, 24. маја, убили смо попа издајника – 3. батаљон 10. херцеговачке бригаде“…
Последња група од око стотину била је спроведена за Сарајево 26. јуна, на трећи дан Духова.126
http://www.pogledi.rs/jama-ponor-kod-foce/

 

[marsijaner]

Као што смо навикли од корисника проке, човек просто обожава да поставља недокументоване глупости, па то ти је.
Тврдња о 40 000 погинулих четника на Зеленгори је глупост истоветна другој глупости коју је прока поставио, тј. 40 000 четника на Лијевча пољу.
Али када прока не би постављао недокументоване глупости, прока не би био прока.

Бројно стање четника који су дошли на Зеленгору било је око 10 000, и са њима се кретало неколико хиљада ненаоружаних цивила.
Разлог због чега је дошло до битке-зато што србијански и босански четници, за разлику од црногорских, херцеговачких и динарских, нису желели повлачење у емиграцију него су желели борбу до краја, верујући у будући сукоб Амера и Совјета.

Партизански извештаји о четничким губицима на Зеленгори.

Зборник, том 4, књига 34

Стр. 881
Krajne demoralizane i iscrpljene četničke bande supretrpjele ogromne gubitke. Ubijeno je i zarobljeno oko 1500četnika sa velikim brojem automatskog i drugog naoružanja

Стр. 885
Dostavljamo Vam izvještaj o borbama i rezultatima kojesu naše jedinice vodile od 9. o.mj.2Neprijateljski gubici:u ljudstvu:mrtvih 2203ranjenih 250zarobljenih 526

стр. 894-5
Grupacija je bila sastavljena od srbijanskih i bosanskih čet-nika, i brojala je ukupno do 12.000 ljudi.2 Broj istočnobosanskihčetnika u ovoj grupaciji bio je oko 3 do 3.500, većimdjelom sa teritorije Ozrena, Trebave, Posavine i Majevice

Један од података које су партизанске јединице учествовале.
Стр. 895

Grupa crnogorskih četnika na čelu sa Pavlom Đurišićem,4 VukomKalaitom, jačine do 1.000 ljudi, početkom mjeseca aprilaprebacila se je u Ist. Bosnu5 a odatle na sektor Foča —Kalinovik, gdje je bila razbijena i uništena od strane jedinicaNarodne odbrane i jedinica 37. divizije.6

896
Štab Korpusa je hitno kamionima prebacio čitavu 38. divizijusa prostorije Kiseljak — Fojnica na prostoriju Trnovo— Dobro Polje.10 Jedna brigada 37. divizije stigla je na prostorijuKalinovika." Jedna pojačana brigada divizije Narodne odbraneB.H. i brigada 53. divizije koncentrisane su bile na prostorijiRaštelica — Bradina — Konjic.1

9. maja sa svim snagama uz sadejstvo avijacije13 otpočeoje opšti napad na četničku grupaciju.

Стр. 897
. Obruč naših jedinica sve više je stezao i ukanjonu rijeke Ljute i Neretve neprijatelj je doživio potpuniporaz. Na poprištu borbe palo je preko 3.200 četnika

Стр. 898
Rezultat borbi od 29. aprila do 18. maja:Ubijeno — zarobljeno — uništeno 9.235 četnika, međunjima preko 300 viših i nižih oficira

Стр. 941.
Jedinice ove divizije zatvorile su oba ova pravca, postavljajućise na liniju Vučevo — Sutjeska — Foča — Goražde —Rogatica, i u sadejstvu sa jedinicama III korpusa uspele suda posle duže i uporne borbe razbiju i glavninom unište ovučetničku grupaciju. Glavna bitka vođena je na Sutjesci.5Draža Mihailović sa svojom gardom od 200 četnika uspioje da se izvuče.U ovoj borbi jedinice ove divizije uništile su oko 2.700četničkih oficira i vojnika, među kojima veliki broj četničkihkomandanata korpusa, članova Dražinog Vrhovnog štaba, komandanatabrigada i drugih oficira na službi kod Draže.6

http://www.znaci.net/zb/4_4_34_1.pdf

i dal si sabrao koliko ih je bilo i koliko ih je pobijeno

 

[Ненад111]

i dal si sabrao koliko ih je bilo i koliko ih je pobijeno

Добро ме подсети. Посавих извештаје, а не рекох о којим се борбама ради и које су јединице у питању.

Стр. 881. је заповест 38. дивизије, односи се на борбе од 10.5.1945.
Стр. 885. је извештај штаба 38. двизије. Овде ћу ставити једну напомену. Дакле, код ово мртви, број 3 је ознака за напомену, тј. у питању је број 220 мртвих четника. Партизани су у тој борби изгубили 69 људи, тј. у овој борби, четници су се изузетно жилаво и добро држали, нарочито када знамо да су имали далеко мање муниције и да су их тукли и артиљеријом и авионима.
Стр. 897. су борбе 37. дивизије против четника 9.5.
Стр. 941. су исто борбе пре 13.5, само нисам сигуран кад тачно.

Укупно, пре 13.5. убијено је 6600. Ова борба.

Grupa crnogorskih četnika na čelu sa Pavlom Đurišićem,4 VukomKalaitom, jačine do 1.000 ljudi, početkom mjeseca aprilaprebacila se je u Ist. Bosnu5 a odatle na sektor Foča —Kalinovik, gdje je bila razbijena i uništena od strane jedinicaNarodne odbrane i jedinica 37. divizije.6

нема везе са Зеленгором, Калаитови четници су се друкчије повлачили.

Тј. након 13.5.партизани су убили 2700 четника, углавном стрељањем заробљеника.
Последње борбе, након 18.5. имале су 2 мање групе, 18-20. на прилазима Горажду и Фочи(18-20.5.) и 1 група потпуковника Палошевића(17-23.5.1945.), која је уништена у долини Сутјеске.

 

[proka]

prvo, liči mi na ozbiljnog čoveka, pa em sudija, pa em poznata knjiga - računam da barata sa proverenim podacima, tako da mi izgleda korektna informacija o 40.000 četnika jer po četničkim čitankama, tada je stradalo čak 4 korpusa i dve borbene grupe

ako znamo da korpus je združena jedinica par divizija, brigada i td, onda računamo da jedan korups ima najmanje 10.000 boraca pa do 20.000 boraca, a ovde se radi o čak 4 korupsa, plus dve borbene grupe, onda cifra od 40.000 četnika i ne izgleda preterana nego baš mala

ali, zaboravljamo da se ovde radio o papirnatim četničkim jedinicama gde četničke divizije imaju od 100 do 200 boraca, a maksimalno 1.000.... tako da i nenadova tvrdnja tada ima smisla

u svakom slučaju, vekovima unazad, strana koja izgubi rat ili bitku, nikad ne objavi tačne svoje gubitke nego ih značajno smanjuje a pobednička strana ih uvek preuveliča, dakle istina je negde u sredini

ista je stvar i sa bitkom na lijevča polju, jer je to bitka gde su ustaše do nogu porazile četnike i sigurno ni samim četnicima ne odgovara da se ikad sazna o stvarnim gubicima jer je bruka do neba..

tako je bilo i u ovom zadnjem ratu, gde vojska republike srpske nikad nije objavila svoje stvarne gubitke iz istih razloga a što se može videti i na ovom linku: http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_vrs_forum.html

navodi u tom linku su užasavajući jer ispada da je samo u dva dana tokom celog rata bilo samo po jedan poginuo vojnik a nikada nije bilo ni jedan dan bez poginulih, prosecni gubici po bitkama su od 50 do 100 ljudi a bilo je i krvavijih bitaka

naravno da je druga strana prošla još puno gore .............

- - - - - - - - - -

a kad se radi o streljanima i bacanim u jame, onda četnička strana radi suprotno pa preuvelicava i ispada da niko nije poginuo u borbi nego su svi zarobljeni sa lecima u rukama gde im je garantovana amnestija i onda su streljani i bacani u jame...

kad malo bolje razmislim i to ima smisla, jer je to stara četnička praksa, da imaju samo par mrtvih u borbi a posle samo sat vremna te bitke svi se predaju , recimo i po par hiljada boraca....

evo i slike:

 

[proka]

Na sektoru 98. brdskog lovačkog puka bile su, ne uzimajući u obzir Kolašin, angažovane u planini jake četničke jedinice. One su izdržale jak udar komunista na Kolašin i povukle su se prema istoku pod borbom, usled nadmoćnog pritiska. One su bile prihvaćene od nemačkih četa koje su od Kolašina prodrle u planinu, te su silom prilika, zbog vrlo napregnute situacije i zbog nedostatka naših snaga, bile angažovane kao osiguravajući zastor i u međuprostoru nemačkih jedinica.
Bilo je to rešenje koje je nametnula nužda i samo takvom rešenju možemo zahvaliti što smo uspeli da u teškim borbama zauzmemo i očistimo visove zapadno od Kolašina, visove na kojima se nalazilo 2000—3000 komunista (naše snage su iznosile prvo samo 2, a kasnije 3 lovačke čete).
Borbe na ovom sektoru sada su u tolikoj meri završene da mi ovaj teren čvrsto držimo u svojim rukama. Sada se divizija nalazi praktično u situaciji da ove četnike koji su, boreći se zajedno sa nemačkim trupama, pretrpeli jake gubitke (za 3 dana 60 mrtvih) i koji su se pokazali verni i pouzdani, šalje u zarobljeništvo.

Apel 1. brdske divizije komandi korpusa protiv hapšenje četnika (od 21. maja 1943)

Nemačka komanda nije odustala od prvobitne zamisli. Od 3.200 ukupno zarobljenih četnika, oko pola (34 oficira i 1588 vojnika) je internirano u zarobljeničke logore. Od preostalog broja, oko 800 četnika je upućeno u nosački bataljon, evakuisani su bolesni, iznemogli, ljudi preko 60 i deca ispod 16 godina

Tih 800 četnika Nijemci će koristiti za nosače municije, konjovodce i, uopće, fizičke radnike tokom bitke na Sutjesci

Ipak, potpuno razoružavanje nije uspjelo: preostale četničke jedinice uspješno su se sklonile pod talijansku zaštitu. Sam Mihailović izbjegao je zarobljavanje i povukao se u Srbiju

izvor: http://www.znaci.net/00001/4_12_3_74.htm
BELEŠKE SA SAVETOVANJA PRI 1. BRDSKOJ DIVIZIJE OD 21. MAJA 1943. O ZAJEDNIČKIM DEJSTVIMA NEMAČKO-ČETNIČKIH SNAGA PROTIV JEDINICA NOVJ U REJONU KOLAŠINA



- - - - - - - - - -

P.S. nenade, evo koristim iste izvore kao i ti, znaci.net

- - - - - - - - - -

U Crnoj Gori započela operacija "Švarc". Četnici očevidno iznenađeni posle kratkih borbi brzo su predali oružje. Italijani odbijaju da sarađuju u ovoj operaciji.
118. divizija: Kod Kalinovika, posle slabog otpora, razoružan veći broj četnika.
369. divizija osvojila Čajniče. Prethodno su komunisti grad uništili i zapalili.
"Titov štab" smešten 20 km od Žabljaka, a a štab Draže Mihailovića, kako je potvrđeno, nalazi se jugoistočno od Bijelog Polja

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 15. maja 1943

​

Jugoistok: Odnos prema Italijanima i dalje napet. Italijanske vojne jedinice iz Bileća odbile su ponudu za razgovor komandanta SS-divizije. Pre nego što je stigla SS-divizija, četnici su se povukli uz podršku Italijana. Italijani su im dali svoje uniforme i kamione, a za to imamo nepobitne dokaze.
118 divizija: Na prostoru Kalinovika zarobljeno 530 četnika.
369. divizija: Nedaleko Čajniča vodile su lakše borbe sa četnicima, koji upravo ratuju sa komunistima.
Više sela između Prijepolja i Brodareva zauzeli su komunisti.
1. brdska divizija: Zarobljeno 2000 četnika

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 16. maja 1943.

​

​Srbi u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
Priredio: Nikola ivkovi

- - - - - - - - - -

http://www.znaci.net/00001/11_33.htm

- - - - - - - - - -

Kao i prethodnih desetak dana, 7. marta 1943. godine u Mihailovićevoj Vrhovnoj komandi vladala je prilično smirena atmosfera. Nervoza i sumnja u pobedonosni završetak započete akcije, koje su bile zavladale u drugoj polovini proteklog meseca posle izveštaja o prvom prelasku prolctera na levu obalu Neretve, bile su kao rukom odnete vešću o povlačenju partizana na desnu obalu reke i rušenju mostova. Mihailović je sa grupom skijaša obnovio svoje omiljene izlete po još snežnlm padinama Sinjajevine.

Ostali u štabu, vrlo često potpuno besposleni, u iščekivanju pobede i potpune likvidacije narodnooslobodilačkog pokreta, već su stvarali svoje lične planove za budućnost.

Oni su međusobno vodili razgovore i pričali šta će ko biti i kako će, kao zaslužni i privilegovani "ravnogorci" u oslobođenoj zemlji, na visokim položajima u državnoj upravi ili vojsci, živeti u izobilju i raskoši. Besposličeći, neki od njih su često odlazili na provod u Kolašin, dok bi se drugi zadovoljavali krstarenjem po kućama Lipova i okolnih sela da bi se domogli neke žene ili rakije. U takvim prilikama oni bi ponekad objašnjavali meštanima politiku i stavove "Gorskog cara".


— Pametan je ovaj naš Čiča — govorili su. — Zna on šta radi. Zašto bismo se mi borili protiv Italijana, pa i Nemaca, i džabe ginuli, kada će kao pobednici iz ovoga rata sigurno izaći naši saveznici. Prema tome, njihova pobeda je i naša pobeda. Kada propadnu Švabe, propašće i ustaše. Sa Hrvatima i Muslimanima već smo se prilično obračunali i imamo vremena da se do kraja, pa i kasnije, potpuno obračunamo.


Ali, braćo, sa komumstima stvar stoji drugačije. Dobro naš Čiča kaže: oni su naši neprijatelji broj jedan. I, hvala svevišnjem bogu, ovo će im biti poslednja zima. Nemci i Italijani su ih opkolili i potpuno razbili, a naši ih, ovako razbijene i u paničnom bekstvu, samo dočekuju u spremljenoj mišolovci na Neretvi. Nijedan od njih neće izvući živu glavu. Mi u Vrhovnoj komandi svakoga trenutka očekujemo izveštaj da su i poslednje boljševičke grupe potpuno likvidirane. A onda će, braćo, nastati slavlje kakvo do sada niste videli, jer to ce zaista biti naša velika i stvarna pobeda.

Kada budu tučeni od naših saveznika, Italijani i Nemci povući će se sami, a mi ćemo ih dokusuriti i tako će naša zemlja ponovo biti slobodna.


A sada, braćo, da nazdravimo Njegovom veličanstvu kralju i našem Gorskom caru, našem čika-Draži, koji nas vodi veličini i slobodi.


Ovakve reči su odražavale tadašnje stvarno mišljenje i ubeđenje celog Mihailovićevog štaba, sa njim na čelu. Tako su isto mislili i komandanti Mihailovićevih odreda na Neretvi, pa i znatan deo onih kojima su oni komandovali.

- - - - - - - - - -

http://www.znaci.net/00001/11_33.htm

- - - - - - - - - -

a kako su četnici završili na neretvi to svi znamo..... zar ne?

- - - - - - - - - -

to sam sve naveo radi pokazivanja četničke prakse po pitanju brojnog stanja i poginulih boraca

u tom svetlu kad pogledamo brojke vezane za bitku na zelengori, onda vidimo da je istina ti negde, iznad četničkih procena a ispod partizanskih izveštaja...

u svakom slučaju preveliki gubici za srpski narod, pa da je i samo jedan poginuo a ne desetine hiljada bespotrebno poginulih i to nakon završetka ww2

da je draža malo bolje bio obavešten i da nije do kraja čuvao svoju glavu na račun tudjih, ko zna kako se sve ovo moglo završiti

ko zna .... možda bi se spasao neki život više...

 

[Ненад111]

prvo, liči mi na ozbiljnog čoveka, pa em sudija, pa em poznata knjiga - računam da barata sa proverenim podacima, tako da mi izgleda korektna informacija o 40.000 četnika jer po četničkim čitankama, tada je stradalo čak 4 korpusa i dve borbene grupe

A мени личи да ти не знаш основно правило историјске науке. Сваки податак мора да садржи извор. Сваки документовани извор мора да садржи архивске ознаке. Не постоји документовани доказ да је на Зеленгору ишло 40 000 четника.

Друга ствар, коју ти такође не знаш, јер знамо да не читаш ништа, је, да су партизани и четници друкчије формирали јединице.
Код партизана било је чета-батаљон или одред(2-5 чета)-бригада(2-5 батаљона)-дивизија(2-5 бригада)-корпус.
Код четника било је чета-батаљон или одред(2-5 чета)-бригада(2-5 батаљона)-корпус(2-5 бригада)-група корпуса(2-5 корпуса).
Тј. код партизана, највећа јединица била је корпус, чија бројка је бивала 5-10 000 људи, док је четнички еквивалент истом била група корпуса, такође бројна 5-10 000 људи.
Трећа ствар, коју ти такође намерно прећуткујеш, је да смо расправљали о бројном стању јединица Павла Ђуришића и да смо утврдили да је бројно стање истих децембра 1944. било 7500, а 1944. 7000 бораца.
Четврта ствар, коју ти такође не знаш је, да постоје подаци о бројном стању четника децембра 1944.
Ово су ти подаци.

 

[proka]

A мени личи да ти не знаш основно правило историјске науке. Сваки податак мора да садржи извор. Сваки документовани извор мора да садржи архивске ознаке. Не постоји документовани доказ да је на Зеленгору ишло 40 000 четника.

Друга ствар, коју ти такође не знаш, јер знамо да не читаш ништа, је, да су партизани и четници друкчије формирали јединице.
Код партизана било је чета-батаљон или одред(2-5 чета)-бригада(2-5 батаљона)-дивизија(2-5 бригада)-корпус.
Код четника било је чета-батаљон или одред(2-5 чета)-бригада(2-5 батаљона)-корпус(2-5 бригада)-група корпуса(2-5 корпуса).
Тј. код партизана, највећа јединица била је корпус, чија бројка је бивала 5-10 000 људи, док је четнички еквивалент истом била група корпуса, такође бројна 5-10 000 људи.
Трећа ствар, коју ти такође намерно прећуткујеш, је да смо расправљали о бројном стању јединица Павла Ђуришића и да смо утврдили да је бројно стање истих децембра 1944. било 7500, а 1944. 7000 бораца.
Четврта ствар, коју ти такође не знаш је, да постоје подаци о бројном стању четника децембра 1944.
Ово су ти подаци.

ok, ajde da sabiramo, 4 korupusa po 5-10.000 boraca to je 20.000 do 40.000 boraca plus dve borbene grupe i prateće jedinice vrhovne komande, koliko još da dodamo?

 

[Ненад111]

ok, ajde da sabiramo, 4 korupusa po 5-10.000 boraca to je 20.000 do 40.000 boraca plus dve borbene grupe i prateće jedinice vrhovne komande, koliko još da dodamo?

И да додам, бројна стања партизанских дивизија била су око 2-5000 људи. Слично је бивало са четничким корпусима.
Код партизана корпуси су имали око 10 000 људи у просеку, исто је бивали са четничким групама корпуса, изм 5-10 000.
Оно што ти намерно, у инат превиђаш, је да сам поставио партизанске извештаје о четничким губицима на Зеленгори.
П.С. Знац.инет ме мало зезају, сада ћу поставити колика је бројност четника била децембра 1944.

 

[proka]

ta mani se uopštenih brojki, drži se teme

po onom što si napisao došli smo do min 20.000 do max 40.000 boraca za 4 korpusa a treba da dodamo još 2 borbene grupe i prateću jedinicu vrhovnog štaba

 

[Ненад111]

Јбг, пошто морам на посао, касније у току дана ћу поставити бројно стање четника. За сада ћу рећи да је бројно стање четника децембра 1944. била 40 000 људи, а да је до пролећа 1945. спала на око 20-25 000, тј. 10 000 србијанских, 5000 динарских и личких, нешто мање од 7000 црногорских и остатак су босанске јединице...

 

[proka]

ok, čekam te uveče

 

[vathra]

Потражите књигу од Милана Радановића ”Казна и злочин”, има обрађено бројно стање и губици ЈВуО априла-маја 45-е, има је и у ПДФ-у.
Мислим да је ту досад најтемељније обрађено.

 

[Koča]

proko tebi bas dosadno...da ti nije mene i Nenada rikno bi od dosade, cini mi se... zatvorili ti Nedica jer si ko bolesnik do besvesti postovao iste splacine, pa sad nemas mira... a ja mislio da je rat odavno zavrsen, da su partizani pobedili i kraj price...ne znam cemu onda ova tvoja potreba da iznova i iznova pokreces te teme...hehehe...

inace, jos jedna sprdacina od teme...od tebe se drugacije i ne ocekuje...steta samo za ovaj pdf...a evo i tvojih argumenata

prvo, liči mi na ozbiljnog čoveka, pa em sudija, pa em poznata knjiga - računam da barata sa proverenim podacima, tako da mi izgleda korektna informacija o 40.000 četnika jer po četničkim čitankama, tada je stradalo čak 4 korpusa i dve borbene grupe

pa ajd jos jedna cirkuska predstava na pdf Isttorija...

- - - - - - - - - -

Потражите књигу од Милана Радановића ”Казна и злочин”, има обрађено бројно стање и губици ЈВуО априла-маја 45-е, има је и у ПДФ-у.
Мислим да је ту досад најтемељније обрађено.

Milan Radanovic? ko bi se iole ozbiljan pozivao na njega....vathra, zar ovo sebi da dopustite...

nego, sto jednostavno ne napisete sta kaze Radanovic?

 

[Лекизан]

http://www.foca-24.info/?p=17942

 

[vathra]

Поглавље из Радановићеве књиге
https://www.dropbox.com/s/lpjdn8hmt8n2am4/Kazna i zlocin.pdf?dl=0

Неко може да се сложи или не сложи са ауторовим закључцима, али је неспорно да је обавио врло опширан истраживачки рад.
Како су подаци конфузни, могућа је донекле различита интерпретација истих.

 

[Blau]

На Зеленгори није било више од 5000.бораца ЈВуО...са по метком,два у пушци они и нису могли пружити већи отпор ЈА која је користила и авијацију....
Међутим као што је постојао -борбени део- формација тако је сигурно постојао и део цивила,рањеника и осталих без оружја,који су извесно такође страдали у борби или непосредно након ње по заробљавању.

 

[proka]

kako samo 5.000 boraca kad u četničkim bukvarima piše 4 korupusa plus 2 borbene grupe i plus pratnja vrhovnog štaba ??

pa onda ispada da korpus ima manje od 1.000 boraca ???

pa to je onda opet "papirnata" jedinica

 

[Blau]

kako samo 5.000 boraca kad u četničkim bukvarima piše 4 korupusa plus 2 borbene grupe i plus pratnja vrhovnog štaba ??

pa onda ispada da korpus ima manje od 1.000 boraca ???

pa to je onda opet "papirnata" jedinica

У ЈВуО бројно стање никада није одговарало формацијском називу,као ни у већини других војних формација на Балкану.

Колико је мени познато,4.Корпус није постојао,већ 4.Јуришна Група Корпуса која је колико се сећам расформирана још крајем 1944,са Вучјака се кренуло у Три колоне(Лева,Средња,Десна).

 

[proka]

sad si ga preterao

- - - - - - - - - -

ako nije postojao 4 korpus nego 4 grupa juripnih korpusa m a to je u rangu armije, koja po tebe i ma samo 1.000 boraca

- - - - - - - - - -

Четврта група четничких јуришних корпуса ЈВуО формирана је по наређењу генерала Михаиловића 27. маја 1944. То је била формација у рангу армије.

Групу су сачињавали:


1. јуришни корпус од три бригаде, командант капетан Предраг Раковић
2. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Никола Калабић
3. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Војислав Туфегџић
4. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Миомир Коларевић
5. јуришни корпус - две бригаде, командант капетан Милош Марковић.

 

[Ненад111]

Ево ово је стање четника из децембра 1944.
Prema najnovijim istraživanjima u Vojnoistorijskom institutu, njihovo brojno stanje krajem decembra 1944. bilo je: jedinice Komande zapadne Bosne (Bosansko-krajiški, 1. srednjobosanski i 2. srednjobosanski korpus) sa oko 7.500 ljudi, Majevički korpus oko 4.000, Trebavski korpus oko 4.300 i Ozrenski korpus (oko 1.200 ljudi — ukupno oko 17.000 ljudi.

Brojno stanje četničkih jedinica pod komandom Komande Srbije krajem decembra 1944. bilo je 19.960 četnika, a pod komandom Crne Gore i Sandžaka 7;500 četnika. Osim ovih četničkih jedinica, u istočnoj Bosni se tada nalazilo i 5.320 četnika koji su potpadali pod Komandu istočne Bosne i Hercegovine

Зборник, том 14, књига 4, стр. 658, или 659
http://www.znaci.net/zb/4.php?vol=14&bk=4

Тј. укупна снага Дражиних јединица у Босни, не рачунајући јединице Павла Ђуришића, била је мало већа од 40 000 децембра 1944. Онда су уследиле битке за Тузлу и Калиновик против партизана децембра 1944. и јануара 1945. за Модричу против усташа. У свим овим борбама четници су имали велике губитке.
Снага србијанских четника који су из Србије отишли у Босну као што видимо била је мало мања од 20 000 људи. босанске јединице нису ишле на Зеленгору него су остајале на својим територијама, док је рецимо Озренски корпус ишао кроз Средњу Босну на своју територију.
До марта 1945. готово све јединице су биле у преполовљеном саставу, Један од примера како су се четничке јединице распадале је Јужноморавска група корпуса. Она је септембра 1944. имала 9000 људи, затим се људство осуло после 12.9. и кренула је у Босну са 3000 људи, до децембра 1944. имала је 1500 а до марта 1945. 1000 људи(пишем напамет, извор је Самарџић, немам сад при руци његову књигу, па не наводим извор). Овакво опадање бројног стања имало је више узрока-борбе(децембра 1944. четници су имали 2 велике битке против партизана, за Тузлу и Калиновик, и јануара 1945. за Модричу против усташа), дезертерства, заробљавања, умирање војника од загађених рана и заразних болести, нарочито пегавог тифуса.

Да закључим, четници нису могли имати 40 000 људи на Зеленгори, нарочито не када знамо да партизански извештаји говоре о 9000 убијених четника на истој. Где је онда још 31 000. Тодоровића и његову књигу Судија смрти сам читао. Закључак-књига је ужасна, препуна је нетачности, лупања глупости а аутор ретко где користи документа и означава их архивским ознакама. Стога његову небулозу о 40 000 четника на Зеленгори не треба узимати за озбиљно...

 

[Blau]

sad si ga preterao

- - - - - - - - - -

ako nije postojao 4 korpus nego 4 grupa juripnih korpusa m a to je u rangu armije, koja po tebe i ma samo 1.000 boraca

- - - - - - - - - -

Четврта група четничких јуришних корпуса ЈВуО формирана је по наређењу генерала Михаиловића 27. маја 1944. То је била формација у рангу армије.

Групу су сачињавали:


1. јуришни корпус од три бригаде, командант капетан Предраг Раковић
2. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Никола Калабић
3. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Војислав Туфегџић
4. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Миомир Коларевић
5. јуришни корпус - две бригаде, командант капетан Милош Марковић.

4.ГЈК није бројала више од 8-9000 људи под оружјем.

 

[proka]

kolio je onda po tebe bilo četnika na zelengori 1945 god?

- - - - - - - - - -


Група потпуковника Драгутина Кесеровића (делови Тимочког и Пожешког корпуса)
Група потпуковника Драгослава Рачића (делови Мајевичког и Церског корпуса)
Група мајора Николе Калабића (делови Пожешког, Посавинског и Требавске бригаде)
Авалски корпус, под командом потпуковника Свете Трифковића
Група командоса, под командом пуковника Драгослава Павловића
Ђачка група, под командом потпуковника Миодрага Палошевића
Врховна команда

 

[Ненад111]

Како видим, прока је ухватио маглу од мог одговора. Као што знамо неће смети да ми одговори, и као што знамо лупаће глупости о 40 000 четника на Зеленгори на некој другој теми...