Битка на Косову пољу 1389

па дај ми те изворе. ја теби за сваки извор дајем научне референце. ти мени нудиш блогове.
Pa nađi sam ja nisam istoričar i zaista ne znam kako da ih nađem. Neko ko bolje zna od mene i tebe će ih pronaći pod uslovom da postoje.
твој проблем је што си у неко битно време свог одрастања и стицања представе о националној историји, гледао филм Здравка Шотре "Бој на Косову" са нашим познатим глумцима, и тај филм је формирао твоју представу о том догађају. нико ти тад није рекао да је цео филм плод уметничке фикције редитеља, која се не заснива на објективним чињеницама, него на предању. и сад ти ја подастирем релевантне изворе, и ти се нађеш у чуду, јер се цела твоја представа о Косовској бици љуља. и онда копаш по блоковима, уместо по научним делима.
Nije to plod moje fantazije zbog "Boja na Kosovu" već je reakcija na romantičarske tendencije srpskih istoričara da prikažu da je srpska vojska odnela veliku pobedu. Bitka na Kosovu je urezana u svest srpskog naroda zbog velikih vojnih gubitaka i zbog smrti cara Lazara. Bitka kod Pločnika je bila čista srpska pobeda pa se od nje nije napravila tolika legenda kao kod Bitke na Kosovu.
 
Pa nađi sam ja nisam istoričar i zaista ne znam kako da ih nađem. Neko ko bolje zna od mene i tebe će ih pronaći pod uslovom da postoje.
ја да тражим твоје изворе? ти мене зезаш? не можеш да се позиваш на блог као доказ било чега. треба или да нас упутиш непосредно на извор (ако је објављен) или на научни рад које се позива на тај извор.
Nije to plod moje fantazije zbog "Boja na Kosovu" već je reakcija na romantičarske tendencije srpskih istoričara da prikažu da je srpska vojska odnela veliku pobedu. Bitka na Kosovu je urezana u svest srpskog naroda zbog velikih vojnih gubitaka i zbog smrti cara Lazara. Bitka kod Pločnika je bila čista srpska pobeda pa se od nje nije napravila tolika legenda kao kod Bitke na Kosovu.
Лазар није био Цар, већ Кнез.

немају савремени историчари романтичарске тенденције, него ви који и даље верујете у митове. јер не постоји мит о српској победи на Косову, него мит о српском поразу на Косову. и он има све елементе митолошког наратива. тако Кнежева вечера и издаја Вука Бранковића има јасне јеванђељске паралеле. док су срџба оклеветаног и увређеног главног јунака, који доказује честитост кроз личну жртву (Ахил), и лукавство као начин да се оствари немогућ циљ - победа у рату (Одисеј) су мотиви које имамо и у античким делима. цела та митолошка конструкција, која се кроз деценије и векове градила око Косовског боја, почела је да се руши кад су историчари утврдили да Вук Бранковић није никакав издајник. и како су се откривали старији и поузданији извори, тако су се једна за другом рушиле и митолошке представе о Косовској бици. да бисмо дошли до открића да најстарији хришћански извори говоре о победи Срба (док турски извори деценијама ћуте). с обзиром на развој догађаја у месецима и годинама након битке, Срби су заиста имали мало разлога да славе и да се радују. али то ништа не мења чињеницу да је исход саме битке била војничка победа хришћанске силе.
 
немају савремени историчари романтичарске тенденције, него ви који и даље верујете у митове. јер не постоји мит о српској победи на Косову, него мит о српском поразу на Косову.
Posle Bitke na Kosovu 1389. Srbija posle više od 200 godina samostalnog razvitka i nezavisnosti pada u vazalni i potpuno podređen položaj u odnosu na Osmansko carstvo. Poraz, nerešen ishod ili Pirova pobeda nikako ne mogu biti velika pobeda.
ја да тражим твоје изворе? ти мене зезаш? не можеш да се позиваш на блог као доказ било чега. треба или да нас упутиш непосредно на извор (ако је објављен) или на научни рад које се позива на тај извор.
Na stranu izvori koje ne mogu da ti priložim imaš Žitije despota Stefana Lazarevića, Stefan je sigurno još kao dete čuo kako je sve proteklo na Kosovu. Mislim da treba da prekinemo diskusiju jer ovako možemo u nedogled da se prepucavamo, ti veruješ u jedno ja u drugo i nema šanse da jedan drugog razuverimo što je i logično, svako od nas dvojice veruje u ono u šta želi da veruje.
 
Posle Bitke na Kosovu 1389. Srbija posle više od 200 godina samostalnog razvitka i nezavisnosti pada u vazalni i potpuno podređen položaj u odnosu na Osmansko carstvo. Poraz, nerešen ishod ili Pirova pobeda nikako ne mogu biti velika pobeda.
то што је Србија остала без одраслог и способног владара и без довољно војне силе да одбије упад Мађара, који су искористили згодну прилику да је, након Косова, целу запоседну, то што је Милица једини излаз у таквим околностима видела у савезу са Османлијама, за шта је плаћена скупа цена, све то нема никакве везе са чињеницом да се сама Косовска битка, на Видовдан 1389. завршила војном победом хришћана (макар та победа била и Пирова). шта је даље било, то је већ нешто друго. али то и није тема ове теме.
Na stranu izvori koje ne mogu da ti priložim imaš Žitije despota Stefana Lazarevića, Stefan je sigurno još kao dete čuo kako je sve proteklo na Kosovu. Mislim da treba da prekinemo diskusiju jer ovako možemo u nedogled da se prepucavamo, ti veruješ u jedno ja u drugo i nema šanse da jedan drugog razuverimo što je i logično, svako od nas dvojice veruje u ono u šta želi da veruje.
Стефану није имао ко да исприча шта се све тачно десило на Косову, јер је од Лазареве властеле мало ко претекао. они су поднели највећу жртву победе и претрпели најтеже губитке. он је на Косову изгубио оца, чиме је нагло прекинуто његово срећно детињство, а наступиле су деценије патње и понижења. та битка је била значајна само због стварања мученичког култа око његовог оца и ничег више. остало је препуштено народном предању, које је исплело цео један мит о Вуковој издаји таста, о клевети против Милоша и његовој одбрани части кроз лукавство, итд итд.. и како је време протицало тај мит је растао и развијао се, живећи неки свој живот, невезан за стварни догађај из ког се развио.
 
хришћанска победа на Косову има огроман, чак епохалан симболички значај, јер су у тој бици српски витезови успели да убију турског султана. то се није десило никад ни пре ни после Косова, за 6 векова постојања Османског царства. а та чињеница се често губи из вида, иако се из ње развио цео мит о Милошу Обилићу (који вероватно никад није ни постојао).
 
Стефану није имао ко да исприча шта се све тачно десило на Косову, јер је од Лазареве властеле мало ко претекао. они су поднели највећу жртву победе и претрпели најтеже губитке.
Ne slažem se. Sigurno su pojedinci preživeli koji su ispričali na dvoru kneginje Milice šta se dogodilo.
Косовска битка, на Видовдан 1389. завршила војном победом хришћана (макар та победа била и Пирова).
Pirova pobeda nije velika pobeda kako se spominje u pismu kralju Tvrku. A po čemu je Pirova pobeda? Obe vojske su izgubile mnogo vojnika i oba vladara su pala na bojištu. Meni više miriše na nerešeni ishod.
 
Ne slažem se. Sigurno su pojedinci preživeli koji su ispričali na dvoru kneginje Milice šta se dogodilo.

Pirova pobeda nije velika pobeda kako se spominje u pismu kralju Tvrku. A po čemu je Pirova pobeda? Obe vojske su izgubile mnogo vojnika i oba vladara su pala na bojištu. Meni više miriše na nerešeni ishod.
како су оба владара пала на бојишту, кад Твртко није ни био на Косову. ти стално губиш из вида да је Лазар био само удеони кнез, (а не Цар), а да је српску Круну носио Твртко. из његовог угла, победа је била потпуна.
 
Mitološka konstrukcija je da je Vuk Branković bio na Kosovu polju i da se "povukao" da bi sačuvao vojsku. Izdaja se zove jer je pre bitke već radio protiv Lazara i pravio saveze sa turcima i planirao da se osamostali, a možda mu se osmehne sreća i zauzme lazarevo mesto i legitimno postane vladar svih srba...
Znači njemu je pobeda turaka dobrodošla bez izginule vojske, a da nije izdao spasao bi Srbiju budućeg ropstva....no nečovek je uvek nečovek kroz vekove...
 
Kosovski mit je već samo suprotstavljanje sili od 19 država, da ne kažem Osmanskom carstvu, pošto su i jedni i drugi dušmani, samo se jednima prodali na zapadu, a drugima na istoku.
Koliko treba biti nečovek, pa širiti stalne laži bilo za koju stranu? Srbi to zovu izdajom i kažnjavaju streljanjem.
Poenta mita je održanje srpskog duha zajedništva, pa oni koji napadaju mit realno rade protiv naroda.
 
Mene baš zanima kako će mit o Kosovskom boju opstati, kada civilizacija počne da vlada nad divljacima koji ne poštuju ni svoju ni tudju istoriju, a naročito ne srpske žrtve. Hoće li se pozivati na svoju istoriju krstaša koji su dobili lekciju i pušteni da se vrate kući iako su klali žene i decu.
 
Mitološka konstrukcija je da je Vuk Branković bio na Kosovu polju i da se "povukao" da bi sačuvao vojsku. Izdaja se zove jer je pre bitke već radio protiv Lazara i pravio saveze sa turcima i planirao da se osamostali, a možda mu se osmehne sreća i zauzme lazarevo mesto i legitimno postane vladar svih srba...
Znači njemu je pobeda turaka dobrodošla bez izginule vojske, a da nije izdao spasao bi Srbiju budućeg ropstva....no nečovek je uvek nečovek kroz vekove...
повукао се Бајазит, а не Вук. Косово је било Вуков посед, он је остао на свом.

Вуку је победа Турака добродошла?! а Вукове области прве на удару. какве глупости пишете, то је да човек не поверује шта чита.
 
Mene baš zanima kako će mit o Kosovskom boju opstati, kada civilizacija počne da vlada nad divljacima koji ne poštuju ni svoju ni tudju istoriju, a naročito ne srpske žrtve. Hoće li se pozivati na svoju istoriju krstaša koji su dobili lekciju i pušteni da se vrate kući iako su klali žene i decu.
мит о Косовском боју треба да нестане, јер је то гомила лажи. оно што треба да опстане и да се негује је Косовски завет. на том Косовском завету васкрсла је српска нација и обновљена Краљевина.
 
повукао се Бајазит, а не Вук. Косово је било Вуков посед, он је остао на свом.

Вуку је победа Турака добродошла?! а Вукове области прве на удару. какве глупости пишете, то је да човек не поверује шта чита.
Ja verujem u to što čitam, kao da je istina u realnosti, ali su pisci malo kupljeni...pa, eto ima mit koji demantuje istinu...
 
мит о Косовском боју треба да нестане, јер је то гомила лажи. оно што треба да опстане и да се негује је Косовски завет. на том Косовском завету васкрсла је српска нација и обновљена Краљевина.
pa probali ste ponovo 99. i ponovo pobedili...osim što to ne priznaje svet...
 
To stoji na srpskoj vikipediji o Bici na Kosovu, ako misliš da nije tačna slobodno je skini. Nisi odgovorio na pitanje, koja velika hrišćanska pobeda se spominje u pismu koje je upućeno kralju Tvrtku?

Romantičarski istoričari su se uhvatili za jedan jedini izvor za koji se vidi da nije objektivan i žele da Bitku na Kosovu predstave kao veliku srpsku pobedu. U taj narativ se ne uklapa ubistvo koje je izvedeno na prevaru gde se jedan hrabar vitez žrtvovao da održi reč i sačuva svoju čast.
Јој Боже да би се убиство десило на такав начин и да је неки неверник могао прићи султановом шатору морао би бити изузетно важна личност до те мере да је мога да преломи исход битке иначе би био убијен у покушају да приђе нити би могао прићи кроз турске страже.
Дакле крајње необично да Константин Филозоф и не зна име тог великаша што алудира на каснију традицију српсје деспотовине.
Подаци Твртка су најстарији без сумње имао је свог најбољег војводу Влатка Вуковића Косачу који је поразио Турке код Билеће.
Исто је урадио Лазар код Плочника.
Ако се држиш посткосовских каснијих интерпретација Косовског боја њима је кривица ка Вуку Бранковићу доказано да је нетачна.

Онда користиш други извор не Консрантина да су се Босанци први разбежсли.

Историја не функционише тако што имаш предубеђење ахам Константин је тачан онда да би доказао да Тврткови подаци нису тачни онда други извоф Босанци су се разбежали дакле све изворе силујеш и навијаш на своју идеју или предубеђење то није историја.
Ако сматраш да је један каснији извор тачан онда се држи њега.
Ако ти Твртков извор не одговара не помињи повлсчење Босанаца јер Константин то не помиње.

Чак дасу се Босанци први повуки а то беше прена извору након погубљења Лазара зашто Босанци не би з али шта се десило?
Мисм много ствари учиш од прве руке од избеглица.
 
Mitološka konstrukcija je da je Vuk Branković bio na Kosovu polju i da se "povukao" da bi sačuvao vojsku. Izdaja se zove jer je pre bitke već radio protiv Lazara i pravio saveze sa turcima i planirao da se osamostali, a možda mu se osmehne sreća i zauzme lazarevo mesto i legitimno postane vladar svih srba...
Znači njemu je pobeda turaka dobrodošla bez izginule vojske, a da nije izdao spasao bi Srbiju budućeg ropstva....no nečovek je uvek nečovek kroz vekove...
Како кад се битка води на територији Вука Брановића?
Он напушта своју територију и све предаје Османлијама своју територију и умире у турској тамници као вечити непријатељ турака

Две традиције су се ту помешале
Мудар али тежак политички потез Ђурађа Бранковића да не подржи хрићанску војску и Јанка Хуњадија на својој територији је био узрок народног преклетсва Бранковића и кукавички чин.
Са друге стране мудра политичка одлука јер су хришћани изгубили тај бој а одмазда Турака би била скандалозна према Србији.
Отуд Вук Бранковић отац носи пролетсво свога сина.
 

Back
Top