Битка код Плочника 1386 године

Knjiga se na engleskom zove:
Ottoman history: From the foundation of the Ottoman state to the conquest of Istanbul with a destiny about the Anatolian Seljuks and Anatolian principalities. From the conquest of Istanbul until the death of Sultan Süleyman.

Izdavac je zvanicni Istorijski institut Turske iz godine 1982: Türk Tarih Kurumu, 1982

https://books.google.rs/books/about/Osmanlı_tarihi_Anadolu_Selçukluları_v.html?id=UCBpAAAAMAAJ&redir_esc=y

To je literatura ja sam mislio na konkretan izvor iz tog vremena (14-15vek)


Untitled.jpg

str112

Марко Шуица, ПРИПОВЕСТИ О СРПСКО-ТУРСКИМ ОКРШАЈИМА И «СТРАХ ОД ТУРАКА» 1386. ГОДИНЕ
 
Kakvi chadori,kakvi uchkuri,kakvi nozevi iz potaje..prvo Otomanska imperija u XIV Veku do Kosovske bitke josh nije bila imperija..to ce postati od 1453 pa na dalje..to je bilo tek neshto malo vishe od Bejluka u to doba..Svi istochni narodi a i zapadni u to doba vole radi kohezije vojske i svega ostalog voleli videti svoga Kralja,Cara,Sultana..itd u prvim borbenim redovima..Dakle logichno da je Murat poginuo na bojnom polju..a ne pod nekakvim Chadorom,Shatorom..itd..
 
Kakvi chadori,kakvi uchkuri,kakvi nozevi iz potaje..prvo Otomanska imperija u XIV Veku do Kosovske bitke josh nije bila imperija..to ce postati od 1453 pa na dalje..to je bilo tek neshto malo vishe od Bejluka u to doba..Svi istochni narodi a i zapadni u to doba vole radi kohezije vojske i svega ostalog voleli videti svoga Kralja,Cara,Sultana..itd u prvim borbenim redovima..Dakle logichno da je Murat poginuo na bojnom polju..a ne pod nekakvim Chadorom,Shatorom..itd..

Murat i Lazar su bili približno istih godina, ako je Lazar mogao da bude u (prvim) borbenim redovima, onda je mogao i Murat. Pogrešna ideja da je Murat ratovao iz čadora je zasnovana na filmu kao što je i pogrešna uniforma samih turaka u istom filmu.
 
Е, видиш код нас је обрнуто, нама је ТЕШКО сећати се победа, јер нико живи се ове битке и не сећа.
А осим сећања пораза, боље је учити из њих, него их се само сећати.

А та "морална јачина" ми се чини само утехом за све могуће поразе које претресмо.
Можда зато што се само пораза и сећамо, па смо програмирани на поразе?

Уместо да се сећамо ПОБЕДА?
Па није баштако. Постоји сећање на последњу велику победу хришћана над Турцима код Куновица (данас Суве планине) 1444 год. када је Ђурађ Бранковић, чувао одступницу коалиционој војци (Угарско-Пољског краља Владислава) сачекао Турке и до ногу их потукао. Повлачење је условљено јаком зимом, после освајања Софије.

Последице битке, говоре о њеном значају, су 10-то годишњи мир са Турцима, враћање Србији Смедерева и још неких градова и пуштања из ропстава Ђурађевих синова, нажалост ослепљена.

О овој победи је певао и Гундулић.
 
Па није баш тако. Постоји сећање на последњу велику победу хришћана над Турцима код Куновица (данас Суве планине) 1444 год. када је Ђурађ Бранковић, чувао одступницу коалиционој војци (Угарско-Пољског краља Владислава) сачекао Турке и до ногу их потукао. Повлачење је условљено јаком зимом, после освајања Софије. Последице битке, говоре о њеном значају, су 10-то годишњи мир са Турцима, враћање Србији Смедерева и још неких градова и пуштања из ропстава Ђурађевих синова, нажалост ослепљена. О овој победи је певао и Гундулић.

Не, није баш тако него баш онако, адје молим те, нико не спори да имамо победа и победа, јер да немамо не би сада ни били овде, или ме заиста не разумеш, или се правиш да ме не разумеш?
Моје тврдња је да уместо победа, којих имамо за извоз, ми славимо јуначке поразе.
....
Уместо народа ПОБЕДНИКА, ми правимо "моралан" народ губитника и оних који само поразе и жртве броје.
Како је много добро рећи усташи "само ти синко ради свој посао" уместо да му зарије зубе да искрвари до смрти!
Како је трпљење зла заправо нека велика "хришћанска" врлина и да смо ми небески народ, јер трпимо до бесвести.
...
Савршен подухват Ватикана, у извођењу титове удбе.
...
Поразима би требало да се баве војни стратези и научници, да извуку поуке, а народу треба величати победе и од њега правити победника, а не бабе нарикаче какви сми ми сада.
А све је почело још 90-их са ФАКИН ИВАНА ЖИГОН и оним њеним сузним погледом у даљину!
...
И уместо БОРБЕНИХ песама, ми добијамо ткз "ПОЕМЕ"!?

Кад си задњи пут чуо овако нешто? У јавности? А чујемо само јадиковке....како није прошо аутобус неких кошаркаша?!

 
Неговање мита о победама или поразима нема много утицаја на будућност.

Косовски мит се негује вековима, не као кукњава због пораза (који то није био, али је као мит такав постао) већ је то наук о вечној борби за слободу која се не задобија без жртава.

Косовски мит није био сметња многим локалним бунама против турске власти, па и устанцима до коначног ослобођења. Напротив, он је одржао државотворни карактер Срба.

Победнички митови стварају млитаве нације које невољно бране себе и лако бивају поробљене. Оне се ничему не опиру, иду низ воду, пристају уз јачега као робови или слуге и чекају да их други ослободи. Листа таквих народа у Европи је подужа.

Нису нама проблем ратни митови, било какви да су, нама је проблем мир, када ратну вештину треба заменити политичком.
 
Неговање мита о победама или поразима нема много утицаја на будућност.
Косовски мит се негује вековима, не као кукњава због пораза (који то није био, али је као мит такав постао) већ је то наук о вечној борби за слободу која се не задобија без жртава.
Косовски мит није био сметња многим локалним бунама против турске власти, па и устанцима до коначног ослобођења. Напротив, он је одржао државотворни карактер Срба.
Победнички митови стварају млитаве нације које невољно бране себе и лако бивају поробљене
. Оне се ничему не опиру, иду низ воду, пристају уз јачега као робови или слуге и чекају да их други ослободи. Листа таквих народа у Европи је подужа.
Нису нама проблем ратни митови, било какви да су, нама је проблем мир, када ратну вештину треба заменити политичком.

1. Митови и постоје да би утицали на људе, тј на будућност.

2. Видим, свака нам се држава распала, пораз доживљавамо као део наше ДНК матрице, не бунимо се.

3. нпр. САД, сви митови су им чисти губитнички или Руси рецимо, а о Немцима и да не причамо.

4. Политика без војске која је подржава је смешна праћка.

Косовски мит као губитнички, иако смо разбуцали Туркмене на саставне делове, је смислила СПЦ да оправда наше савезништво са Турцима, уместо са хришћанским силама. Прво Миличино, а после и слизавање Пећке Патријаршије са Турцима. као ето шта ћемо јадни, изгубили смо....ал јуначки! а ми у ствари победили!

Вратите се на тему а то је битка код Плочника.

Иначе, могла би тема од овога да се направи ако модови исеку расправу и пренесу на нову тему.
"Митови победнички и губитнички у србској повести" нпр или како год...
 
1. Митови и постоје да би утицали на људе, тј на будућност.

2. Видим, свака нам се држава распала, пораз доживљавамо као део наше ДНК матрице, не бунимо се.

3. нпр. САД, сви митови су им чисти губитнички или Руси рецимо, а о Немцима и да не причамо.

4. Политика без војске која је подржава је смешна праћка.

Косовски мит као губитнички, иако смо разбуцали Туркмене на саставне делове, је смислила СПЦ да оправда наше савезништво са Турцима, уместо са хришћанским силама. Прво Миличино, а после и слизавање Пећке Патријаршије са Турцима. као ето шта ћемо јадни, изгубили смо....ал јуначки! а ми у ствари победили!



Иначе, могла би тема од овога да се направи ако модови исеку расправу и пренесу на нову тему.
"Митови победнички и губитнички у србској повести" нпр или како год...
Великим и јаким земљама и народима митови нису ни потрени. Они креирају своју будућност својом снагом.

Малима је потребан мит, али њихву будућност одређују велики, а не њихови митови.

Митови се одржавају крот народну усмену књижевност, и то је чисто дело народа. Ја се поносим српском народном књижевношћу, јер је скранула пажњу на себе једног Гетеа, Пушкина, Волтера Скота и других.

Онај који разуме митове, разуме и свој народ, па ето и ти, знаш истину о Кососвском боју, па зашто би онда требало да обришемо цео косовски циклус народног стваралаштва, зар зато што ти се не свиђа губитнички мит.

Постоји и мит о Србима као небеском народу - народу изабраном од Бога, и то није губитнички мит, али нам ништа практично не помаже.
 
Великим и јаким земљама и народима митови нису ни потрени. Они креирају своју будућност својом снагом.
Малима је потребан мит, али њихву будућност одређују велики, а не њихови митови.

....
Митови се одржавају крот народну усмену књижевност, и то је чисто дело народа. Ја се поносим српском народном књижевношћу, јер је скранула пажњу на себе једног Гетеа, Пушкина, Волтера Скота и других.
Онај који разуме митове, разуме и свој народ, па ето и ти, знаш истину о Кососвском боју, па зашто би онда требало да обришемо цео косовски циклус народног стваралаштва, зар зато што ти се не свиђа губитнички мит.
Постоји и мит о Србима као небеском народу - народу изабраном од Бога, и то није губитнички мит, али нам ништа практично не помаже.

Потпуно супротно ВЕЛИКИ народи, настају на ВЕЛИКИМ митовима.
Краљ Артур, Робин Худ, Виљем Тел, Александар Невски, Краљевић Марко, Милош Обилић, Дејви Крокет, Влад Цепеш, итд...
Нема великог народа без великог мита.
....
Зашто су Срби највећи и једини озбиљан народ Балкана? Па зато што имамо митове. Где су митови Бугарима? Хрватима? Словенцима?
Имају у најбољем случају повесне личности, али не и митове, стим што Блгари баштине све наше митове равноправно са нама.
...
Јуначки спепови и стварност, немају често додира, нпр Вук Бранковић је опеван као издајица, што везе са истином нема.
А рецимо о овом јунаку не постоји ниједна песма?
https://forum.krstarica.com/threads...-heroj-leskovca-i-kraja.902556/#post-39451637

Као да је и те песме неко наменски писао? Да обликује стварност и сећање како он хоће?
 
Izvinjavam se ako mi je promaklo ali u temi o bici na Pločniku ima premalo - o bici na Pločniku. Ili pak ''bici'' do koje po svemu sudeći nije ni došlo. Možda nije loše rezimirati ako neko ove stvari uopšte čita zbog istorije a ne zbog nekih političkih fantazmagorija.

Rezimirano, Murat je 1386. upao u Srbiju, zadržao se negde kod Toplice, a zatim se i povukao, u toku tog pohoda pao je utvrđeni Niš a stradale su i neke svetinje.

Prema izvorima koji se međusobno ne poklapaju uvek (pri tome izuzevši tradicionalno nepouzdane i kasne - osmanske),

Murat je:
- došao do Pločnika i povukao se (zauzevši Niš)
- došao do Pločnika kao i Lazar (i Vuk) a zatim su svi odustali od bitke i povukli se
- došao do Pločnika kao i Lazar, a zatim pobegao pred Lazarevom vojskom.
- upao u Srbiju i zauzeo Niš

Kod Pločnika se nigde ne spominje da je ikakvog bilo sukoba. Iz tog povlačenja, o čijem se razlogu ne zna, verovatno se i rodila ideja o srpskoj pobedi kakvom je mnogi smatraju.

Ono što je izvesno da je tokom tog upada pao grad Niš, možda i najvažniji događaj i najveća posledica ovog pohoda, kao i najveći turski uspeh, i da se tom upadu verovatno može pripisati paljenje i stradanje u manastiru Gračanici, o kom svedoči jedan zapis sa margina.
 

Back
Top