А Лекса би и даље да све неистомишљенике убеди како је њихово становиште безвезе, а да је једино исправно не бити домаћица!

Јао, Лексо, замисли како би изгледао свет када бисмо сви били исти, имали исте жеље, потребе, таленте, амбиције - било би ужасно! :-?
Да се разумемо: подизати децу није само читати им књиге и мењати пелене. То је гомила обавеза, шетње и изласци на игралиште бар двапут дневно, само пресвлачење, облачење, стављање на ношу, прање руку, прање зуба..:-?...ко нема децу нема појма колико вам времена одузму те ствари које одраслима представљају рутину на коју не обрађају пажњу... Па припрема оброка, па храњење, па успављивање, купљење играчака по неколико пута дневно.....па хиљаде других свакодневних ствари које и не примећују они који немају децу...
Ја сам имала срећу да сам спојила два трудничка боловања, па бомбардовање (''срећу''?!

), па распуст, тако да сам почела да радим кад је моје старије дете имало већ 3 године. И све дивно, крену деца у вртић, али....свако ко има децу зна како то изгледа првих година: недељу дана у вртићу - две недеље болесни! Ја сам на срећу имала бака-сервис, али шта са оним женама које немају? Чији посао може да трпи 10-15 дана месечно на боловању?
Хоћу да кажем - немојте умањивати потребу да мајка буде са дететом докле год је неопходно, а првих година живота јесте неопходно, можда би било идеално да то буде, по некој мојој личној процени - четврта или пета година живота!
Е сад, то што ЈА лично нисам неко ко би могао да буде испуњен само кућом и породицом, то је друга прича! То је ствар мојих личних афинитета. Не мислим да сам зато нешто боља од оних кје су изабрале да буду домаћице и које су тиме задовољне!
Узгред, ја сам много боља домаћица када радим, јер док сам на распусту толико се улењим да ништа не радим, боље функционишем и ефикаснија сам када сам у цајтноту, него кад имам времена на претек.
