E ova tema me je stvarno zainteresovala.
Apsolutno sam za zajednicki budzet.
Kada smo se vencali, moja zena nije radila, bila je student. Ja sam imao pristojnu platu. Od samog pocetka, sve pare koje se po bilo kom osnovu zarade, su oboma na raspolaganju. Bez obzira sta kome treba. Sada ja zaradjujem mnogo vise od supruge, mada ni ona nije bas lose, ali mi i dalje na pamet ne pada da se bilo sta deli. Pozajmljivanje jedno drugom - sto se mene tice je totalna budalastina. Pa ako bih zeleo tako, sta ce mi zivotni drugar, nasao bih cimerku, pa teraj dok moze i ima para...
Gluposti Ne mogu da zamislim da mi redovno vraca rate.... I odmah da kazem, ne znam za sta bi mi to trebao neki MOJ budzet? Kada mi bilo sta zatreba, a ima para, to i utrosim ako zelim, ne pitam nikoga. Isto vazi za moju suprugu. Ne mogu da zamislim da me pita za svaku bluzu, obucu, izlazak sa drugaricama, tank benzina - sta god....
Ovde se izgleda radi o tome da bi neki i da stisnu i da (zna se vec sta).
Neko kaze, "ako zelim nesto skupo, kupicu sebi, da ne moram da zavisim od muza" - pobogu, pa i da imas zajednicki ili odvojen budzet, kupovaces ono sto mozes i sto treba. Nece neko valjda da kupi sebi nesto sto onaj drugi ni u snu ne moze, samo zato jer imas veliku platu a on malu? Ili ces gledati samo da kupis sebi ono sto TVOJ budzet dozvoljava, a za ostatak moljakas muza/zenu.. Katastrofa od braka....!
Ali, ti bizarni detalji su van svake elementarne logike zajednistva, i sot je najvaznije - ljubavi i dvoje drugara na zivtnom putu, kjojom idu ZAJEDNO i savladavaju ZAJEDNO sve teskoce, odgajaju decu ZAJEDNO, jedu iz ZAJENDICKIH tanjira, spavaju u ZAJEDNICKOM krevetu, i raduju se ZAJEDNO svemu lepome - a onda - eeeeee a pare su MOJE bre!
Rekoh, ne zalim se na primanja, ali mi ni na pamet ne pada da zabranim supruzi da sebi kupi ono sto zeli, i sto se naravno moze, prema kucnom budzetu. Ako je nesto od znacaja za celu porodicu, dogovorimo se ocas posla.
Dok sam na putu, raspolaze mojim racunom bez problema, sto mi je tako savrseno normalno, da jednostavno ne razumem o cemu se ovde prica.
E sad, ako ce neki supruznik da, zbog toga sto raspolaze racunima, da spiska sve pare, pa posle nema, to je vec stvar zivota i zajednistva i inteligencije istoga
Nepojmljivo mi je da imamo odvojene racune. Pa to je zena koju obozavam, to je moj najbolji drug, osoba u koj imam neograniceno poverenje, neko sa kim sam dobio dvoje predivne dece, imao zivot kojeg bih iznova ponovio jos milion puta od prvog do zadnjeg dana, ona je neko ko mi je najvazniji na svetu posle dece, za nju bih dao zivot istog sekunda! - i da sa druge strane kazem, ovo je draga, ljubavi MOJE! - a ti draga ljubavi ako ti treba POZAJMICU ti, cak ti ni kamatu necu uzeti.
Pa zar sa njome da kad mi vraca pare, lepo sednem pa ih prebrojim zadovoljno smotam, stavim u dzep i kazem da kad joj treba nova pozajmica, neka mi se slobodno obrati?!!! Neverovatno! Pa radim za decu i nju! I ona isto, a to sto manje zaradjuje, najmanje je vazno, mi smo PORODICA i VOLIMO se. Jos se nije desilo da imamo problema sto se novca tice, sve je zajednicko, od kreveta, preko stana pa do para, i da vidite - nista nam ne fali, mnogo godina.
Sama pomisao da joj ja POZAJMIM novac, je za mene zastrasujuca! Pa time bih je totalno ponizio, nepopvratno joj pokazao da je manje vredna, zgazio sve sto smo godinama gradili? Zamisljam sliku kako se uvece sklupca kod mene a onda me moli da joj POZAJMIM pare? Strahota, nezamislivo! Ponizavajuce!
A kako da joj platim sto na sebe uzima ofroman deo posla, samo da bih ja lakse radio, kako da joj platim sve ono sto je skuvala za mene, sve one sate provedene u rmbanju, dok sam ja cirao strucnu literaturu i pisao programe, kako da joj platim sve sate bez mene kad sam radio ili bio na putu, koje su to pare da joj se oduzim sto mi je pruzala ogromnu podrsku kad je bilo tesko, koju banku da orobim pa daj joj platim sto mi je svaki dan cinila punim vrednosti, vec samim svojim pristvom, kako da se oduzim za sve ono sto mi je pomagala, i za mene uradila? Ako bih to mogao, tek tada bih mogao da pokusam da shvatim nekogfa ko zeli odvojene budzete... Ali ne bih mogao ni tada da razumem...
Nasu energiju nismo utrosili na gledanje ko koliko zaradjuje, vec kako da ucinimo da onom drugom svaki bogovetni dan bude sto lepsi, u tom smislu i pare su trosene kada je trebalo i kome je trebalo i kada ima. Ja sam presretan kad supruga i cerka bazaju po gradu i sebi kupuju sitnice i krupnice, poduboko zdiruci u MOJ (cus - moj?) deo zarade!
Znaci sve moze biti zajendicko, sem para?
Ili sam ja mozda budala, staromodan/novomodan ili uopste nisam nizasta, nikakav (mozda ni muskarac prav)... sta znam, ali mnogo mi je lepo ovako kako jeste.
Kakvi deljeni budzeti pobogu? Pa ne zivim sa poslovnim partnerom, vec sa zenom koju neizmenrno volim - ali pare - nedam?
Znam samo da to ne bih podneo..... Bez moje supruge i dece, nikakve mi pare ne bi bile vazne.....
ali, majq mu, valjda i tu ima nekog zadovoljstva. Valjda vam je milije da budete sa svojom decom makar i da ih konstantno opominjete, nego da sedite za mašinom i proturate iste trake satima..... zato stav "ja mogu, a ne moram da radim" nazivam privilegijom jer, kao što neko reče, ipak dobar deo nas radi iz čisto egzistencijalnih razloga..... i, hm, da li to da napišem?..... mrze svoj posao 90% vremena. 
