Пријезда
Elita
- Poruka
- 15.306
Оспоравање легитимности акције против Бин Ладена
Правни експерти широм света истичу да су се САД акцијом у Пакистану огрешиле о важеће норме међународног права
Расправа о смртоносном обрачуну америчких специјалаца са Осамом бин Ладеном у пакистанском Аботабаду, преусмерена је после почетне еуфорије у други, по САД неповољни и нежељени правац. Питање да ли је акција хватања најтраженијег светског терористе, како се испоставило и његовог лишавања живота, била легитимна, постављају коментатори и аналитичари широм света.
Експерти расправљају о три аспекта целе приче. Прво питање обухвата крајње намере САД: да ли је планирано хапшење и извођење Бин Ладена пред суд, или је крајњи наум био – његово убиство. Друго питање тиче се повреде граница једне стране државе, односно да ли је упад америчких командоса на територију Пакистана био у складу са међународним правом. Трећа, принципијелна недоумица је да ли је убиством Бин Ладена повређено основно људско право – право сваког појединца на живот (и на „мирно успокојење”, право на доследан погреб).
Према подударним тумачењима меродавних критичара, политичара, новинских коментатора и правних експерата, САД су у свим поменутим тачкама повредиле важеће правне норме и међународне уговоре, дефинисане билатералним, мултилатералним договорима и Повељом УН. Исто тако, огрешиле су се о важеће кодексе хуманости.
У акцији америчких специјалаца против Бин Ладена, САД су организовале и спровеле напад по угледу на сценарије холивудских акционих трилера, описали су у уводницима бечки „Стандард” и римски „Република”.
„Јунаци некадашње целулоидне траке, дигитални хероји данашњице, попут Чака Нориса и Силвестера Сталонеа могли би да позавиде `колегама` који су извели десант на пакистанско скровиште Бин Ладена”, забележено је у коментару бечког дневника.
За разлику од режираног „хепиенда” у стилу Холивуда, ова акција неће се завршити као на филмском платну. Појединости обрачуна које из дана у дан, у све већем броју, допиру у јавност, подстакле су правне експерте широм света да дигну глас.
„Уколико је наређење командосима гласило да ухапсе Бин Ладена и изведу га пред надлежни суд, акција је имала своје оправдање... Само намере, дефинисане тим, изричитим условом, могу се прихватити и оправдати као легитимне”, истакао је Манфред Новак, шеф одељења за међународно право на бечком институту Лудвиг Болцман.
Новак, својевремено ангажован од Хашког трибунала као компетентни стручњак (да установи и одреди да ли је на просторима бивше Југославије дошло до повреде хуманитарног права), додаје да „уколико је такозвано дневно наређење, дакле налог за акцију, уследио са задатком да се Бин Ладен лиши живота, онда је реч о злочину против човечности”.
Да је овде била реч о такозваној мисији убиства (у америчком жаргону: „Kill Mission”) истиче Вашингтону по обичају одани Си-Ен-Ен, позивајући се на неименоване изворе у званичној америчкој администрацији: „командоси су имали налог да убију Бин Ладена!”
Други аспект који отвара америчка акција представља повод за расправу на нивоу УН – да ли су САД повредиле суверенитет Пакистана? Експерти истичу да влада у Исламабаду званично није дала овлашћење САД за акцију, али да је прећутно потврдила њену легитимност.
С тим у вези цитирају изјаве пакистанског председника Асифа Али Зардарија из његовог коментара у дневнику „Вашингтон поста”. Зардари је истакао да званично није био обавештен о предстојећој акцији америчких специјалаца против Бин Ладена, али да је Исламабад дао значајан допринос акцији, тиме, аутоматски, потврдио прећутну сагласност.
Бечки и од Брисела признати европски експерт за међународно право Манфред Новак тврди да ЦИА и америчке војне службе већ подуже дејствују на територији Пакистана са дозволом тамошње владе.
„Али, та чињеница не растерећује САД у духу тумачења одговарајућих поглавља Повеље УН: акција америчких командоса била би оправдана само ако би се доказало да пакистанске снаге нису биле у стању да саме, без помоћи САД, организују и спроведу ову акцију”.
Према мишљењу експерата цитираних у европским и светским медијима, од убиства Бин Ладена, сажета суштина (не)легитимности америчке огледа се у чињеници да међународно право дефинише само две врсте рата – грађански рат и сукоб двеју или више држава. Рат против терориста и тероризма се не помиње, па самим тиме не може бити покривен оваквом правном дефиницијом.
Милош Казимировић
објављено: 05.05.2011.
Контрадикторностима никада краја. Него, ајде да пођемо и од званичне верзије Беле Куће, имајући у виду да је Обама Бин Ладен био ненаоружан, коме је сметало да се он лепо ухапси и изведе на суд
.
И да је све како Вашингтон каже у свом званичном саопштењу сам чин ликвидације Бин Ладена је сам по себи нелегалан и формално и суштински злочиначки чин
Правни експерти широм света истичу да су се САД акцијом у Пакистану огрешиле о важеће норме међународног права
Расправа о смртоносном обрачуну америчких специјалаца са Осамом бин Ладеном у пакистанском Аботабаду, преусмерена је после почетне еуфорије у други, по САД неповољни и нежељени правац. Питање да ли је акција хватања најтраженијег светског терористе, како се испоставило и његовог лишавања живота, била легитимна, постављају коментатори и аналитичари широм света.
Експерти расправљају о три аспекта целе приче. Прво питање обухвата крајње намере САД: да ли је планирано хапшење и извођење Бин Ладена пред суд, или је крајњи наум био – његово убиство. Друго питање тиче се повреде граница једне стране државе, односно да ли је упад америчких командоса на територију Пакистана био у складу са међународним правом. Трећа, принципијелна недоумица је да ли је убиством Бин Ладена повређено основно људско право – право сваког појединца на живот (и на „мирно успокојење”, право на доследан погреб).
Према подударним тумачењима меродавних критичара, политичара, новинских коментатора и правних експерата, САД су у свим поменутим тачкама повредиле важеће правне норме и међународне уговоре, дефинисане билатералним, мултилатералним договорима и Повељом УН. Исто тако, огрешиле су се о важеће кодексе хуманости.
У акцији америчких специјалаца против Бин Ладена, САД су организовале и спровеле напад по угледу на сценарије холивудских акционих трилера, описали су у уводницима бечки „Стандард” и римски „Република”.
„Јунаци некадашње целулоидне траке, дигитални хероји данашњице, попут Чака Нориса и Силвестера Сталонеа могли би да позавиде `колегама` који су извели десант на пакистанско скровиште Бин Ладена”, забележено је у коментару бечког дневника.
За разлику од режираног „хепиенда” у стилу Холивуда, ова акција неће се завршити као на филмском платну. Појединости обрачуна које из дана у дан, у све већем броју, допиру у јавност, подстакле су правне експерте широм света да дигну глас.
„Уколико је наређење командосима гласило да ухапсе Бин Ладена и изведу га пред надлежни суд, акција је имала своје оправдање... Само намере, дефинисане тим, изричитим условом, могу се прихватити и оправдати као легитимне”, истакао је Манфред Новак, шеф одељења за међународно право на бечком институту Лудвиг Болцман.
Новак, својевремено ангажован од Хашког трибунала као компетентни стручњак (да установи и одреди да ли је на просторима бивше Југославије дошло до повреде хуманитарног права), додаје да „уколико је такозвано дневно наређење, дакле налог за акцију, уследио са задатком да се Бин Ладен лиши живота, онда је реч о злочину против човечности”.
Да је овде била реч о такозваној мисији убиства (у америчком жаргону: „Kill Mission”) истиче Вашингтону по обичају одани Си-Ен-Ен, позивајући се на неименоване изворе у званичној америчкој администрацији: „командоси су имали налог да убију Бин Ладена!”
Други аспект који отвара америчка акција представља повод за расправу на нивоу УН – да ли су САД повредиле суверенитет Пакистана? Експерти истичу да влада у Исламабаду званично није дала овлашћење САД за акцију, али да је прећутно потврдила њену легитимност.
С тим у вези цитирају изјаве пакистанског председника Асифа Али Зардарија из његовог коментара у дневнику „Вашингтон поста”. Зардари је истакао да званично није био обавештен о предстојећој акцији америчких специјалаца против Бин Ладена, али да је Исламабад дао значајан допринос акцији, тиме, аутоматски, потврдио прећутну сагласност.
Бечки и од Брисела признати европски експерт за међународно право Манфред Новак тврди да ЦИА и америчке војне службе већ подуже дејствују на територији Пакистана са дозволом тамошње владе.
„Али, та чињеница не растерећује САД у духу тумачења одговарајућих поглавља Повеље УН: акција америчких командоса била би оправдана само ако би се доказало да пакистанске снаге нису биле у стању да саме, без помоћи САД, организују и спроведу ову акцију”.
Према мишљењу експерата цитираних у европским и светским медијима, од убиства Бин Ладена, сажета суштина (не)легитимности америчке огледа се у чињеници да међународно право дефинише само две врсте рата – грађански рат и сукоб двеју или више држава. Рат против терориста и тероризма се не помиње, па самим тиме не може бити покривен оваквом правном дефиницијом.
Милош Казимировић
објављено: 05.05.2011.
Контрадикторностима никада краја. Него, ајде да пођемо и од званичне верзије Беле Куће, имајући у виду да је Обама Бин Ладен био ненаоружан, коме је сметало да се он лепо ухапси и изведе на суд
. И да је све како Вашингтон каже у свом званичном саопштењу сам чин ликвидације Бин Ладена је сам по себи нелегалан и формално и суштински злочиначки чин
