Biblioteka

[Bambi81]

Završih Vodu iz Kamena. Komentar hm, pa knjiga se sastoji iz niza pričica različitih ljudi koji žive oko Kruševca i sve se vrti oko tog čudesnog događaja kada je seljančica Milojka, devojče čistoga srca ugledalo Presvetu Majku Bogorodicu i razgovarala sa njom: svi oni koji su smerno živeli i verovali u Boga zaslužili su mesto u raju, a ostali bezbožnici i oni koji su srušili crkvu doživeli su sam pakao i na zemlji. A meni se baš dešavaju neke loše stvari pa se pitam da li sam ih nečim lošim zaslužila ili sam samo na iskušenju. U svakom slučaju, nisam ja baš za tu knjigu, drago mi je da sam je završila, a sad počinjem Francusku svitu i očekujem dosta od nje, nekako imam osećaj da je lepa.

 

[krasuljak]

Hvala Dasty
Meni je na spisku, videcu kako ce na mene da deluje

Na mene deluje tako što je retko uzimam u ruke. Ne mrdam od 100te. Radije sam pecala ova dva dana. Ne pitajte koliko sam upecala.
Ali početni citat (koji inače nije autorkin) mi se jako dopao: "Detetu je vaša ljubav najpotrebnija onda kada je najmanje zaslužuje." Slažem se s tim u potpunosti.

Čini mi se da je ovaj manijak u Norveškoj napravio sličan belaj, je l' da, Dasty? Još nisam došla do famoznog četvrtka.

 

[Bambi81]

Na mene deluje tako što je retko uzimam u ruke. Ne mrdam od 100te. Radije sam pecala ova dva dana. Ne pitajte koliko sam upecala.
Ali početni citat (koji inače nije autorkin) mi se jako dopao: "Detetu je vaša ljubav najpotrebnija onda kada je najmanje zaslužuje." Slažem se s tim u potpunosti.

Čini mi se da je ovaj manijak u Norveškoj napravio sličan belaj, je l' da, Dasty? Još nisam došla do famoznog četvrtka.

 

[*Dragonfly*]

Procitala sam Zaboravljeni vrt, Kejt Morton.

Iako prilicno obiman roman (520 str), cita se s izuzetnom lakocom jer je tkanje nepretenciozne poetike,
jasnih, culnih, gotovo opipljivih slika, zivo profilisanih likova.

Radnja tece u tri vremenska toka, Engleska, London i Kornvol 1900 godine, Australija i Engleska danasnjice (2005 god.) i opet Engleska 1975 god.

Roman bremenit bojama i mirisima.
Gotovo sam mogla osetiti miris soli u vazduhu, tajanstvenu, ljubicastu tamu stena na obali, cipku penusavog mora.

London s pocetka 20 veka je veoma lepo opisan; Temza koja sumi i dise sireci opor miris, sivo ruho magle boji kaldrmisane ulice olovnim karminom, vrani konji u nemirnom kasu nose crne kocije, u naselju luckih radnika, sitnih lopova i probisveta, sive, nakrivljene kucice tesno se oslanjaju jedna na drugu...

Radnja je predvidiva.
Mnoge tajne su utkane u nedra ovog romana, ali citajuci, uspela sam da ih naslutim i odgonetnem.

Zaboravljeni vrt je prava knjiga za odmor, more, vikend.
Pitka je i dovoljno zanimljiva, ali ne moze se svrstati medju dela ozbiljne knjizevnosti.

Uz ovaj roman se sanjari.
Hrli se ka svrsetku ne bi li se razmrsilo klupko od ljubavi i boli.

U romanu su date tri bajke Elize Mejkpis.
Ona je jedna od likova romana, knjizevnica, tkalja cudesnih bajki za decu.

Tri odabrane bajke su alegorija pojedinih veoma vaznih dogadjaja iz romana, dogadjaja koji su odredili Elizin zivot.

To mi se zaista dopalo.
Cak sam primetila da je Kejt Morton pisuci pazila na kompozicionu strukturu, morfologiju bajke,
jer se jasno uocavaju funkcije vezane za radnje i postupke junaka.

Formulativna radnja pored nekakve nesrece nastavlja potragom junaka (u Elizinim bajkama je to uvek princeza) koji nailazi na razne kusnje.
Neke funkcije se utrojavaju sto je cesto u bajkama.
Prisutno je i carobno sredstvo.
Na kraju je junak superioran jer je bajka prica inicijacije.

Ipak, u jednoj bajci u romanu ne uocavaju se gore navedene funkcije.
Istinski junak ne spozna srecu, u iskusenjima bira pogresan put.
I bas tu je pomenuta alegorija najuocljivija.
Ne smem vam reci zasto.

 

[danasc80]

Citala sam prvu knjigu te Kejt Morton - "The House at Riverton" ili Kuca tajni kako su ovde preveli. Pitka jeste bila, ali i vrlo zaboravljiva, mada se brzo i lako citala. Jedino sto mi se dopalo to je sto se najveci i najzanimljiviji deo radnje dogadja 20-ih godina 20.veka a to je za mene veoma romanticno doba, i mislim da je lepo docarano. Kao neki starinski film. Ali sto rece Dragon, daleko od toga da je to neka ozbiljna knjizevnost. Kad je ovaj Zaboravljeni vrt izasao na engleskom, pa kad sam videla da se dosta toga ponavlja, u stilu, pristupu, rekla bih i u radnji, odmah me je prosla zelja da je procitam. Jedna je lepa, ali dovoljna.
I ne znam uopste sta je tim zenama - nije prvi ni poslednji roman koji na silu gora da budu i jedan savremeni tok radnje, mislim u kvazi-danasnje doba, a zapravo je ono sto zele da pisu istorijski deo. Zasto moraju na silu da se te paralele uspostavljaju? Sta fali dobrom romanu smestenom u proslosti? Sigurna sam da ste i vi vidjale takve knjige - glavna radnja je u proslosti (nebitno kojoj - 19. vek, pocetak 20.v, renesansa, barok, nebitno), a onda imate savremenu junakinju koja otkriva - da je nasledila kucu ili da je nesto vuce nekoj neobicnoj kuci, ili kovcezic s pismima, ili oseca da je vuku prosli zivoti... Bas je to pocelo da me nervira, sad sam se setila toga
Evo mogu odmah iz glave da nevedem nekoliko takvih: "Slikar" Vil Devenport, "Kazanova mi je rekao" neka zenska, "Reci mi svoju tajnu" Dirdri Persel, "Ruka koja je prva drzala moju" Megi O'Farel (mada ne spada bas sasvim u ovaj primer ali ipak dovoljno)... seticu se jos

 

[-Night -]

Na mene deluje tako što je retko uzimam u ruke. Ne mrdam od 100te. Radije sam pecala ova dva dana. Ne pitajte koliko sam upecala.
Ali početni citat (koji inače nije autorkin) mi se jako dopao: "Detetu je vaša ljubav najpotrebnija onda kada je najmanje zaslužuje." Slažem se s tim u potpunosti.

Čini mi se da je ovaj manijak u Norveškoj napravio sličan belaj, je l' da, Dasty? Još nisam došla do famoznog četvrtka.

Jeste...

I meni se dopao citat "Detetu je vaša ljubav najpotrebnija onda kada je najmanje zaslužuje." ...zbog toga sam i želela da je pročitam..Sve mi se srušilo, kad sam pročitala, šta mu je talisman u zatvoru.

 

[Bambi81]

Citala sam prvu knjigu te Kejt Morton - "The House at Riverton" ili Kuca tajni kako su ovde preveli. Pitka jeste bila, ali i vrlo zaboravljiva, mada se brzo i lako citala. Jedino sto mi se dopalo to je sto se najveci i najzanimljiviji deo radnje dogadja 20-ih godina 20.veka a to je za mene veoma romanticno doba, i mislim da je lepo docarano. Kao neki starinski film. Ali sto rece Dragon, daleko od toga da je to neka ozbiljna knjizevnost. Kad je ovaj Zaboravljeni vrt izasao na engleskom, pa kad sam videla da se dosta toga ponavlja, u stilu, pristupu, rekla bih i u radnji, odmah me je prosla zelja da je procitam. Jedna je lepa, ali dovoljna.
I ne znam uopste sta je tim zenama - nije prvi ni poslednji roman koji na silu gora da budu i jedan savremeni tok radnje, mislim u kvazi-danasnje doba, a zapravo je ono sto zele da pisu istorijski deo. Zasto moraju na silu da se te paralele uspostavljaju? Sta fali dobrom romanu smestenom u proslosti? Sigurna sam da ste i vi vidjale takve knjige - glavna radnja je u proslosti (nebitno kojoj - 19. vek, pocetak 20.v, renesansa, barok, nebitno), a onda imate savremenu junakinju koja otkriva - da je nasledila kucu ili da je nesto vuce nekoj neobicnoj kuci, ili kovcezic s pismima, ili oseca da je vuku prosli zivoti... Bas je to pocelo da me nervira, sad sam se setila toga
Evo mogu odmah iz glave da nevedem nekoliko takvih: "Slikar" Vil Devenport, "Kazanova mi je rekao" neka zenska, "Reci mi svoju tajnu" Dirdri Persel, "Ruka koja je prva drzala moju" Megi O'Farel (mada ne spada bas sasvim u ovaj primer ali ipak dovoljno)... seticu se jos

Lepo zapažanje, slažem se sa tobom, evo meni trenutno pada na pamet skoro pročitana Vrata krletke, a sigurno ih ima još sa istom paralelom koje sam pročitala. I upravo ta priča u današnjosti mi nekako uvek bude bleda i prosto nepotrebna.

 

[lamar]

E pa s' tim u vezi, moram da dodam (Milicica i Emocija ce biti zadovoljne ), da je i u Mati pirinca, taj deo koji govori o sadasnjosti, deo koji kvari ceo utisak o knjizi.

Ja citam Memoari Pere bogalja. Navukle ste me. Nista novo nije moglo da mi zadrzi paznju, a vi u zadnje vreme navalile sa Selenicem, pa posto ga imam u svom vlasnistvu, odlucim da ga procitam jos jednom

Uporedo citam i Sto od limunovog drveta, ali posto su to pripovetke, njih citam jednu dnevno. Ne volim da zbubam pripovetke sve odjednom kao roman. Onda mi se nista ne zadrzi u ovoj mojoj spuljikoavoj glavi. Sto bi rekla Ester, ja sam stara zena Dosta citam, a dosta zaboravljam.

 

[lamar]

Radije sam pecala ova dva dana. Ne pitajte koliko sam upecala.

Kazi slobodno, pecarosima i onako niko ne veruje

 

[danasc80]

Kazi slobodno, pecarosima i onako niko ne veruje

 

[Mrs.Bi]

Dano, meni na tu tvoju temu prošlost-sadašnjost odma palo na pamet Ubistvo s predumišljajem, kad ono i Lamar pomenu Selenića. Ali tu mi se čini da nikako ne bi mogao samo jedan tok radnje, ne bi valjalo.

 

[danasc80]

Lepo zapažanje, slažem se sa tobom, evo meni trenutno pada na pamet skoro pročitana Vrata krletke, a sigurno ih ima još sa istom paralelom koje sam pročitala. I upravo ta priča u današnjosti mi nekako uvek bude bleda i prosto nepotrebna.

Na to sam mislila, da je taj "sadasnji" deo uvek nekako visak i bezveze izveden. Ima naravno izuzetaka, tamo gde se dobro uklopi u radnju (kao recimo da su neka secanja glavnog lika pa na kraju i ta sadasnjost iz koje prica daje smisao proslosti) ili je jednostavno dobar pisac pa ume da odblikuje i drzi pod kontrolom obe celine - npr. Sebastijan Bari u "Tajnom zapisu" (tu ima i tog prvog primera, ali mislim da je presudno to sto je dobar pisac pa mu nista nije visak).

 

[lamar]

Dano, meni na tu tvoju temu prošlost-sadašnjost odma palo na pamet Ubistvo s predumišljajem, kad ono i Lamar pomenu Selenića. Ali tu mi se čini da nikako ne bi mogao samo jedan tok radnje, ne bi valjalo.

Uuuu, da
Tu nista ne bi valjalo dirati

 

[danasc80]

Dano, meni na tu tvoju temu prošlost-sadašnjost odma palo na pamet Ubistvo s predumišljajem, kad ono i Lamar pomenu Selenića. Ali tu mi se čini da nikako ne bi mogao samo jedan tok radnje, ne bi valjalo.

E tu je dobro izvedeno, tu bez sadasnjosti nema proslosti i obrnuto. Ali tu, pored jos milion fenomenalnih stvari kod fenomenalnog Selenica (i u mom omiljenom njegovom romanu ), dolazi do izrazaja i njegova sposobnost da ubedljivo menja izraze, da uvek po nacinu izrazavanja shvatis kada govori "Starac Kojovic", znaci neko u sadasnjosti koji sustinski pripada proslosti, kdaa Bulika koja je fenomenalan lik i govori "narodski" i slengom jer to njeno doba zahteva, a kada Jovan, koji odmerava i uziva u svakoj reci, kiti recenice, prica natenane i gospodski ali potpuno jezikom "propale burzoazije". Uf sto volim tu knjigu, ponovo me podseti Bi

Ne, ja sam u onoj gore opasci pre svega mislila na ove savremene "Lagunicne" posebno engleske/americke spisateljiceo koje lepo prekracuju vreme, nekad uzivas, nekad manje, ali sustinski ti nista posebno ne ponude. Pa me jos i iznerviraju

 

[Mrs.Bi]

kako smo se lepo sad podsetili Ubistva... Dano, tako si kratko i jasno prikazala izraz svakog lika... a što kaže Lamar, tu ništa ne bi valjalo dirati, a ja mislim da čak ne bih volela ni da ga ponovo pročitam. Sve mislim, pokvarila bih ono odušveljenje prvog čitanja. Jer Selenić je za mene bio potupuno neočekivano otkriće. Sve sam mislila to je nešto dosadno, II sv. rat... toga mi bilo preko glave.. kad ono, sasvim drugačiji pristup.

 

[-Night -]

Dano, meni na tu tvoju temu prošlost-sadašnjost odma palo na pamet Ubistvo s predumišljajem, kad ono i Lamar pomenu Selenića. Ali tu mi se čini da nikako ne bi mogao samo jedan tok radnje, ne bi valjalo.

Tu knjigu volim, ostavila je veći utisak na mene, nego film.

 

[Mrs.Bi]

Pa naravno, retko kad film dostigne knjigu. Ali ja moram da priznam da je na mene i taj film ostavio snažan utisak. Po meni su tako savršeno odabrani glumci da sam ja neke od njih potpuno poistovetila sa tim ulogama. Da li sam Sergeja Trifunovića prvi put tu gledala ili zapazila sad ne znam, ali ga zbog te uloge nikad nisam zavolela. A s druge strane, Nebojša Glogovac mi je zbog Bogdana Bilogorca uvek ostao drag. Ana Sofrenović mi u tom filmu nit' smrdi, nit' miriše i takva mi je u svim ulogama. Branka Katić mi je ipak najupečatljivija u Mi nismo anđeli. Eto ja malo proširila analize

 

[krasuljak]

Kazi slobodno, pecarosima i onako niko ne veruje

Pedeset bejavica za dva dana. Sve su smrznute, čekaju da napecam još tolko, pa da ima za jednu talandaru.

Ako sam slagala, to je na moju štetu, možda ima šezdeset, nisam brojala plankton.

 

[-Night -]

Pročitala sam Sto od limunovog drveta.
Nemojte da mi uzmete za zlo ali je meni knjiga morbidna....( imam puno slučajeva smrti oko sebe zadnjih godina pa mi je knjiga pala u pogrešno vreme)
Da završim citatom iz knjige " Razvedri se! Smrt je tu iza ugla."

 

[lamar]

Pedeset bejavica za dva dana. Sve su smrznute, čekaju da napecam još tolko, pa da ima za jednu talandaru.

Ako sam slagala, to je na moju štetu, možda ima šezdeset, nisam brojala plankton.

Kuku Rado koji ti je ovo jezik


PS. Dobro, evo, verujemo ti

 

[lamar]

Pročitala sam Sto od limunovog drveta.
Nemojte da mi uzmete za zlo ali je meni knjiga morbidna....( imam puno slučajeva smrti oko sebe zadnjih godina pa mi je knjiga pala u pogrešno vreme)
Da završim citatom iz knjige " Razvedri se! Smrt je tu iza ugla."

Iz istih, licnih razloga sam se i ja dvoumila da li da uopste pocinjem tu knjigu, ali izguracu ipak

 

[lamar]

Pa naravno, retko kad film dostigne knjigu. Ali ja moram da priznam da je na mene i taj film ostavio snažan utisak. Po meni su tako savršeno odabrani glumci da sam ja neke od njih potpuno poistovetila sa tim ulogama. Da li sam Sergeja Trifunovića prvi put tu gledala ili zapazila sad ne znam, ali ga zbog te uloge nikad nisam zavolela. A s druge strane, Nebojša Glogovac mi je zbog Bogdana Bilogorca uvek ostao drag. Ana Sofrenović mi u tom filmu nit' smrdi, nit' miriše i takva mi je u svim ulogama. Branka Katić mi je ipak najupečatljivija u Mi nismo anđeli. Eto ja malo proširila analize

Ja sam vec ovde pretila, da mi taj film niko ne dira
Zaista mi se jako svidja.
A sve glumce iz filma (Glogovac Katicka, Micanocic, Sofrenovic, Trifunovic) jaaako volim.
Glogovca od tada bukvalno obozavam

PS. Samo treba jos imati na umu da ja jako volim domaci film (dobar domaci film).
Pa sam, htedoh reci, mozda i pristrasna.

 

[krasuljak]

Kuku Rado koji ti je ovo jezik


PS. Dobro, evo, verujemo ti

Sad znaš.

 

[Kerefeka]

Da se nadovežem na priču paralele prošlosti i sadašnjosti...Javlja se i u Receptima za savršen brak i potpuno mi je suvišna..priča iz prošlosti bi bila dovoljna, ova sa savremenom junakinjom me je samo nervirala. kvarila utisak, bila nekako usiljena i po svaku cenu "moderna".

Ubistvo sa predumišljajem je knjiga koju mnogo volim, i kao što sam već rekla kada smo pričale o njoj, jedna od retkih koja je uspešno ekranizovana.

Neko je citirao Ester, pa ne mogu da ne primetim da je nema...

I ja ću se krajem nedelje "odjaviti" na neko vreme..Idem na more = da čitam Spisak još nije finiširan, ali danas / sutra će se znati...
Kapija suza je svakako prva.

 

[Em.]

Da se nadovežem na priču paralele prošlosti i sadašnjosti...Javlja se i u Receptima za savršen brak i potpuno mi je suvišna..priča iz prošlosti bi bila dovoljna, ova sa savremenom junakinjom me je samo nervirala. kvarila utisak, bila nekako usiljena i po svaku cenu "moderna"

Ono sto mi svidelo je i bila prica iz proslosti ali su se tako brzo smenjivale da nisam ni pomislila da bi moglo bez druge price.Zaista bi bila bolja,mada onda prekratka...