Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Procitala sam "Moralni poremecaj" Margaret Atvud i "Male ruke" Andresa Barbe (Mono&Manjana). Prva je bila neocekivana za mene - najveci deo vremena dok sam citala imala sam utisak da je suvise obicna i odradjena a onda me iznenadi nekom lepom simbolikom, neocekivanim uvidom, vezom izmedju prica pa mi skoci na skali vrednosti. I sve tako. Nisam jos nacisto sa sobom koju bi joj ocenu dala (8, 9 ili 10 na skali od 10) ali svakako se vidi da je delo iskusnog i "pravog" pisca koji vidi obicne stvari na neobican nacin i ume to dodatno znacenje lepo i nenametljivo da prenese - da simbolika bude jasna a opet nenapadna. Zadovoljna sam. Nejasno je da li je roman ili zbirka prica - isti je glavni lik ali se glediste menja (nekad su price u prvom a nekad u trecem licu). Na prvu loptu cini se da je tema odrastanje i sazrevanje a u stvari je glavna tema starost i starenje, obrnuto je ali je to veoma lepo izvedeno. Mislim da bi retko ko mogao da prica o mladim danima a zapravo referise na starost. Posle sam videla da je jedna od najuspelijih prica iz zbirke (ili romana, kako god) uvrstena u onu antologiju "Klinci od dva metra" koju je priredila LJubica Arsic.
"Male ruke" je napisao neki mladi spanski pisac. Joj sto je teska knjiga! Sve su recenice svedene, govori o decjem nasilju (ne nasilju nad decom vec medju decom) i to devojcicama i nekoj tihoj okrutnosti, odnosno tankoj granici izmedju igre i okrutnosti, zelje za ljubavlju koja se pretvara u grubost... Ma nekako je bas bas teska. I naslovna strana je jako morbidna iako naoko nema nista morbidno na njoj - devojcica sa lutkom - ali obe su tako.... Uh! Drago mi je da sam je procitala ali ne znam prosto kome bih je preporucila. I dobro, vidi se da je mlad pisac, ima dosta nesavrsenosti, nedorecenosti (to je valjda moderno, imam utisak, narocito medju mladjim piscima) ali ima dobar potencijal, stvarno.
 
Imamo novog dobitnika, tj. dobitnicun Ninove nagrade! Gordanu Ćirjanić za roman "Ono što oduvek želiš". Jel neko nešto čitao? Kakvi su utisci? Jel nagrada otišla u prave ruke?
(moram da priznam da sam u nekoliko navrata bila vrlo razočarana delima koja su dobila tu nagradu)
 
Mrs.Bi:
Imamo novog dobitnika, tj. dobitnicun Ninove nagrade! Gordanu Ćirjanić za roman "Ono što oduvek želiš". Jel neko nešto čitao? Kakvi su utisci? Jel nagrada otišla u prave ruke?
(moram da priznam da sam u nekoliko navrata bila vrlo razočarana delima koja su dobila tu nagradu)
Kliknite za proširenje...

Ja nisam citala taj roman, ali sam citala "Kuca u Puertu" i "Pisma iz Spanije" i "Nova pisma iz Spanije". Dopala mi se, ali ne znam kakva je ova nova knjiga. Ona nije praznoglava zena, ali opet, desavalo se ne jednom da neko ko je vredan pisac dobije nagradu za knjigu koja mu i nije najbolja, samo zato sto mu nije dodeljena za najbolju. Doduse, nisam citala nijednu u uzem izboru osim sto u Gorana Petrovica imam poverenja ali sumnjala sam da ce dobiti posto je vec jednom dobio.
 
e završila sam žudnju za životom, o životu i delu van goga, dobra knjiga baš... i ako sam znala kako se njegov život odvija i završava stalno sam očekivala nešto drugo....
sada završavam duška radovića, ženski razgovori i smejem se po ceo dan... e sada danas bi trebalo da idem da kupim neke knjige ali ako ne stignem moraću da čitam ono što imam a tu su ženski rodoslov i kada padne noć (koja mi se nešto ne čita u ovom trenutku), pa me zanima kakav je rodoslov? da li da ipak odem danas po knjige koje sam planirala?
 
tara:
e završila sam žudnju za životom, o životu i delu van goga, dobra knjiga baš... i ako sam znala kako se njegov život odvija i završava stalno sam očekivala nešto drugo....
sada završavam duška radovića, ženski razgovori i smejem se po ceo dan... e sada danas bi trebalo da idem da kupim neke knjige ali ako ne stignem moraću da čitam ono što imam a tu su ženski rodoslov i kada padne noć (koja mi se nešto ne čita u ovom trenutku), pa me zanima kakav je rodoslov? da li da ipak odem danas po knjige koje sam planirala?
Kliknite za proširenje...

LJiljana Habjanović Đurović? Ja sam sve njene starije knjige pročitala i dopadale su mi se, pa i Ženski rodoslov. A onda sam u jednom momentu prosto prestala da pratim šta uopšte izdaje, pošto, jel'te, sada ima svoju izdavačku kuću. Kada je religija, vera, svetosavlje, kako god to nazvali, postalo glavni lik, mene je to prestalo da zanima. Ali one starije su zaista nekako životne. I koje govore o savremenim temama (Ana Marija me nije volela, Javna ptica...) i one istorijske kao Igra Anđela (o kneginji Milici).. uz koje sam srpsku istoriju videla na malo drugačiji način, nekako iz ženskog ugla. A Ženski rodoslov jeste, koliko se sećam, teška knjiga, o ženskim mukama, bolovima, patnjama kroz generacije.... i čini mi se da mi sad neko to tako ispriča kao što sam ja napisala, verovatno ne bih uzela da je čitam. Ali znam da takve knjige mogu mnogo više da ispune čoveka nego ove tralalajke...
Počni, pa ako ti se učini da ti ne leži u ovom trenutku, ti ostavi za neku drugu priliku
 
e hvala bi, počeću da je čita, pa ću brzo videti da li mi je ok ili ne u ovom trenutku... čita mi se nešto vedro, ovaj van gog me je smračio malo pa se zbog toga dvoumim....
 
Јa sam na nekom sajmu uzela Ženski rodoslov i Ana Marija me nije volela, onaj period kad je gospođa bila reklamirana na sva zvona, sve naj naj naj, kao, da vidim i ja šta tu ima.
I pročitam jednu za drugom i nađem čitave pasuse, ne parafrazirane, nego klasično kopipejstovane i to me razočara, onako, do dna.
Jedan ozbiljan pisac to ne sme sebi da dozvoli.

Istini za volju, obe su ostavile utisak na mene, pogotovo Ženski rodoslov, nekako je zaokruženija i svevremenija i daleko od toga da je gubljenje vremena, dok mi je Ana Marija delovala malko previše u ritmu tadašnjih ratničkih bubnjeva da bi to bilo slučajno. Kao i što sad, u njenim novijim delima, preovladavaju lokalne religijske teme nekako previše u skladu sa istim društvenim...ajd da kažemo trendom. Smrdi, brate, na podilaženje i komercijalizam, onako, vonja, što bi se reklo.

Ali ni ti pozitivni utisci me nisu naterali da uzmem još nešto njeno, toliko je moje razočarenje sa početka posta bilo jako, a i sad jeste. I uopšte ta neka ambivalentnost koju imam u odnosu knjiga-pisac. Pisac me generalno iritira, čini mi se pripada onoj kategoriji ljudi za koje ja samo prezir imam, a knjiga mi se generalno sviđa.

Ovo je najsubjektivniji komentar koji sam ikad napisala, a objektivniji ne mogu da napišem.
 
tara:
e završila sam žudnju za životom, o životu i delu van goga, dobra knjiga baš... i ako sam znala kako se njegov život odvija i završava stalno sam očekivala nešto drugo....
sada završavam duška radovića, ženski razgovori i smejem se po ceo dan... e sada danas bi trebalo da idem da kupim neke knjige ali ako ne stignem moraću da čitam ono što imam a tu su ženski rodoslov i kada padne noć (koja mi se nešto ne čita u ovom trenutku), pa me zanima kakav je rodoslov? da li da ipak odem danas po knjige koje sam planirala?
Kliknite za proširenje...

Zenski rodoslov je meni bio dosadan iako likovi nisu toliko losi. Sta znam meni je Habjanovicka jedan od losijih zenskih autora koji su iskrsli na nasem knjizevnom nebu jer smatram da pise ono sto misli da bi bilo citano , tj pise namenski a ne iz duse. Kako drugacije da objasnis njenu hiperprodukciju. Citala sam Rodoslov pre desetak godina i nisam shvatila sto svi padaju u nesvest. Ali Tara ja uvek kazem...treba da procitas sve da bi stekla svoje misljenje o nekom autoru.

Rodoslov ce sako si uigrana procitati za dan.
Lagan je i pitak ...al nista specijalno knjizevno jak.
 
Samo jednom sam, pre nekoliko godina i na nagovor prijateljice, pocela da citam "Igru andjela". Procitala sam 100 str i zaklopila sam knjigu da se vise nikad ne vratim LJHDJ. Ne samo sto mi je odbojna kao licnost, ne samo sto se slazem s Mirkom da "stanca" romane u odnosu na ono sto oceni da je trenutna drustvena klima, nego je jednostavno losa knjizevnica sklona patetici i stila pametne cetvrtakinje ("drhtaji njene duse", leptirici, cvece i ostalo). Moja mama je citala "Javnu pticu" davno, otprilike u vreme kada je knjiga izasla, i njoj je bila prihvatljiva, ali ja jednostavno nisam imala zivaca ni motivacije da bilo sta iste autorke uzmem ponovo u ruke pored tolikih neistrazenih knjiga. Ipak i ja se slazem da treba procitati bar neku knjigu nekih tako "izvikanih" pisaca, makar da bi se argumentovano oformilo sopstveno misljenje, tako da i sama to cesto radim, ali ako mi se jedna knjiga ne svidi moram zesce da se trudim da tom piscu dam jos jednu sansu.
 
e takvo sam neko mišljenje imala i ako nisam pročitala ni jednu njenu knjigu, ali tematika kasnijih knjiga o kojoj je bi pisala i to štancanje knjiga su me odbijale da uzmem knjigu u ruke... sada je imam, dobila sam i pročitaću je, bar da dam neki sud ako ništa drugo, a ako me smori kupujem djurdjevićku, skonath da bi ona sada mogla da mi prija na osnovu svega što ste pisale o njoj
hvala : )
 
E da pitala si me od cega da pocnes...
Mislim da kod Djurdjevicke nema neke veleike veze da li poceti od kraja ili od pocetka.
Iako se jedan lik nekako provlaci kroz par romana svi su nezavisni i ne pise u nastavcima tako da cega godd da se dohvatis za pocetak neces pogresiti.

Ja sam pocela od Cuvara svetinje.
Procitala sam kritiku u politici i eto tako je to krenulo.
 
Mirka, brate, ćale si , keve mi. Hvala ti što mi otvori oči da i ja počnem da kupujem "polovne" knjige. Podigla sam ih danas, a ono...:eek:

Opsada crkve Svetog Spasa-neotvorena,
Čitač-otvorena jednom preko sredine, ali rekla bih nepročitana,
Američka tragedija-iako iz 1955. godine, požutela ali neotvorena.

Mirka, carice, ljubim te! :zag:

Samo da završim s ovim gejevima, pa, joooj, prelazim na Petrovića.:zaljubljena:
 
Habjanovićku mi ne dirajte, obožavam je. Javna ptica ko da i nije njena, ona je prvenče, drugačija od svih ostalih. Posle Ženskog rodoslova, koga sam deset godina izbegavala, kupila sam, oduševljena, sve njene knjige odjednom, tada do Svih žalosnih radost, i pročitala ih za jedan letnji raspust. Rodoslov, Ana Marija me nije volela i Iva su njene autobiografske. Možda se zato ponavljala, kako neko reče. Paunovo pero je iz hipi perioda njenog života, nije loša. Petkana mi je super, a Igra anđela za mene najlepši ljubavni roman. Eh, kako je Milica volela Lazara... Od tada kupujem svaku narednu i čitam s ogromnim oduševljenjem. Svih žalosnih radost o životu Bogorodice, Zapis duše o Angelini Branković, Voda iz kamena o čudima iz Đunisa.
Možda zato što sam starija, da ne kažem bliža joj po godinama, :), meni odgovara i ne volim kad ružno čitam o njoj. Jer u našoj zemlji se uspeh ne prašta. Čekajte samo da Đurđevićka počne da dobija nagrade, ili da zaradi dovoljno para pa da otvori svoju izdavačku kuću, počeće i nju da pljuju, sigurna sam. Naravno, ne daj Bože.
 
Od Habjanovicke sam procitala samo "Javnu pticu". :zper:

Stil pitak, ne posebno kicen, s ponekom erotskom scenom, s ponekim recenicama
napisanim u teznji da postanu mudrosti, s jasno razumljivom simbolikom.
I s porukom - hodite svetom vodjeni sobom!

Nije me posebno dojmila i nakon "Javne ptice" nisam pozelela procitati ostale Habjanovickine romane.


Od romana koje izdaje Ljiljanina izdavacka kuca, procitala sam "Papa Jovana" Done Vulfolk Kros i "Pred ogledalom" Venjamina Kaverina.

"Papa Jovana" je roman koji me zestoko privukao sebi, nepretenciozan, pitak, ali ipak primat dajem Kaverinu. :)

"Pred ogledalom" je roman u pismima, Kaverina je izuzetno zaokupljalo pisanje istog.
Roman sastavljen od gradje koja velikim delom nije njegova, samo je nekolike scene dopunio vodeci se pravom romansijera.
Prepiska, izmedju matematicara i slikarke, glavnih aktera romana, odvijala se 25 godina.
Nisu data prava imena niti jednog od likova u romanu.
"Pred ogledalom" je dirljiva, potresna i nezna povest koja svedoci o ljubavi svojih junaka.
A ljubavni plam izmedju njih trajao je koliko i njihov zivot.
Ova bezvremenska ljubav ispricana je kroz Lizina pisma Kostji.
Strasno obuzetu slikarstvom, snovi je odvedose u Pariz, dok je Kostja ostao u Rusiji, predan nauci, pokušavajući da iz srca izbrise Lizu.
Sve se menjalo, kako to u životu uvek biva, neutazivo je vreme krzalo godine. Samo njihova ljubav ostala je ista!
Kada je konacno odlucila da se vrati u Rusiju, Liza je nazvana izdajnikom svoje zemlje.

Lizina pisma su data u ovom romanu koji svedoci o krhkosti ljudske duse. Kostjina su izgubljena.

Niti malo patetican, roman - svedok minulog vremena (prvo pismo datirano je 1910.)
Roman kroz koji citalac prati odrastanje glavne junakinje, sazrevanje njene licnosti.
Roman uz koga citalac strepi zbog Lize kada konacno ode u Pariz.
I najvaznije, roman u kome citalac beskrajno uziva.
 
*Dragonfly*:
Od Habjanovicke sam procitala samo "Javnu pticu". :zper:

Stil pitak, ne posebno kicen, s ponekom erotskom scenom, s ponekim recenicama
napisanim u teznji da postanu mudrosti, s jasno razumljivom simbolikom.
I s porukom - hodite svetom vodjeni sobom!

Nije me posebno dojmila i nakon "Javne ptice" nisam pozelela procitati ostale Habjanovickine romane.


Od romana koje izdaje Ljiljanina izdavacka kuca, procitala sam "Papa Jovana" Done Vulfolk Kros i "Pred ogledalom" Venjamina Kaverina.

"Papa Jovana" je roman koji me zestoko privukao sebi, nepretenciozan, pitak, ali ipak primat dajem Kaverinu. :)

"Pred ogledalom" je roman u pismima, Kaverina je izuzetno zaokupljalo pisanje istog.
Roman sastavljen od gradje koja velikim delom nije njegova, samo je nekolike scene dopunio vodeci se pravom romansijera.
Prepiska, izmedju matematicara i slikarke, glavnih aktera romana, odvijala se 25 godina.
Nisu data prava imena niti jednog od likova u romanu.
"Pred ogledalom" je dirljiva, potresna i nezna povest koja svedoci o ljubavi svojih junaka.
A ljubavni plam izmedju njih trajao je koliko i njihov zivot.
Ova bezvremenska ljubav ispricana je kroz Lizina pisma Kostji.
Strasno obuzetu slikarstvom, snovi je odvedose u Pariz, dok je Kostja ostao u Rusiji, predan nauci, pokušavajući da iz srca izbrise Lizu.
Sve se menjalo, kako to u životu uvek biva, neutazivo je vreme krzalo godine. Samo njihova ljubav ostala je ista!
Kada je konacno odlucila da se vrati u Rusiju, Liza je nazvana izdajnikom svoje zemlje.

Lizina pisma su data u ovom romanu koji svedoci o krhkosti ljudske duse. Kostjina su izgubljena.

Niti malo patetican, roman - svedok minulog vremena (prvo pismo datirano je 1910.)
Roman kroz koji citalac prati odrastanje glavne junakinje, sazrevanje njene licnosti.
Roman uz koga citalac strepi zbog Lize kada konacno ode u Pariz.
I najvaznije, roman u kome citalac beskrajno uziva.
Kliknite za proširenje...

Papa Jovana je knjiga koju sam najčešće poklanjala, prosto je obožavam. Čitala sam od tih koje ona preporučuje ( i štampa) još i Moskva suzama ne veruje, Ode žena kod doktora, Priča o Murasaki, Versaj Marije Antoanete, Ararat još mnogo ranije ( imam Zilahija koga takođe cenim). Svaku od nabrojanih toplo preporučujem. Imam još dve koje nisam pročitala, Majstor Hiram i car Solomun i Udati se za Mocarta, za koje verujem da ne mogu biti loše. :)
 
Sinoc sam procitala "Mirni dani u Miksing Partu" Erlend Lu.

Roman gotovo ceo napisan u britkim dijalozima.
Otuda mogucnost citanja za svega nekoliko sati.

Pocinje prepiskom na engleskom jeziku izmedju dva para, norvezana i nemaca,
pri cemu Nemac ne zna niti rec engleskog jezika i sluzi se programom za prevodjenje.

Smejala sam se gotovo grotesknim mejlovima. :)

Kasnije kroz dijaloge Nine i Telemana, norveskog para koji odlazi na odmor u Nemacku,
stekla sam uvid u njihov razoreni, sterilni bracni zivot.

Teleman, antijunak, covek neostvarenih zudnji, ne pronalazi okidac da napise pozorisnu dramu,
iako neosporno, pozoriste zivi.

Komicna i tuzna je njegova opsesija Najdzelom Loson, slavnom TV kuvaricom.
Upravo kroz tu opsesiju projektuju se Telemanovi unutrasnji nemiri i brojna previranja.

Bracni univerzum istkan sitnim i krupnijim lazima, precutkivanjem, ozlojedjenoscu.
Osecaj promasenosti i neispunjenog zivota.
Zudnja za snaznijim, lepsim, drugacijim. Tudjim.

Ostar i turoban ali svakako zabavan roman.
 
Radda65:
Papa Jovana je knjiga koju sam najčešće poklanjala, prosto je obožavam. Čitala sam od tih koje ona preporučuje ( i štampa) još i Moskva suzama ne veruje, Ode žena kod doktora, Priča o Murasaki, Versaj Marije Antoanete, Ararat još mnogo ranije ( imam Zilahija koga takođe cenim). Svaku od nabrojanih toplo preporučujem. Imam još dve koje nisam pročitala, Majstor Hiram i car Solomun i Udati se za Mocarta, za koje verujem da ne mogu biti loše. :)
Kliknite za proširenje...

Tata mi je pohvalno govorio o Araratu.

Kakav je roman "Moskva suzama ne veruje"?

Zainteresovala sam se pre izvesnog vremena ali nisam cula iskreno misljenje.
 
Mislim da bi ti se dopao roman Moskva suzama ne veruje. Opisuje mlade ljude u vreme kada je Moskva bila siromašna, a to vreme kao da, nažalost, kuca na naša vrata. Mnogo me nešto podseća na Srbiju...:(
 
Ženski rodoslov sam čitala na početku studija, po preporuci...I jako mi se dopala.Bila je moj favorit do Crvenog šatora,ali i dalje volim tu knjigu.Nameravam još jednom da je pročitam da vidim kako ću je sada , kao nešto zrelija doživeti.Pročitala sam Iva i Ana Marija me nije volela i bile su mi nekako mlake...kao što neko reče, bilo je ponavljanja...onako, mogla sam i bez toga...Pokušala sam da čitam Paunovo pero u nadi da ću pronaći ono što mi se dopalo u Rodoslovu,ali nisam..užasno sam se dosadjivala...
E kad je krenula sa religijom i počela da se pojavljuje sva prepodobna po tv-u.....definitivno sam završila sa njom, pa se više i ne trudim da znam šta je novo napisala, iako htela - ne htela, nekako uvek načujem....
Rodoslov nameravam da kupim svoj primerak....
 
Poslednja izmena:
Sto se tice LJHDJ, slazem se sa svima kojima se ona i njeno delo ne dopadaju. Citala sam tu Anu, Ivu i Rodoslov.

Te Ana i Iva sto rece neko bledunjave, a jedino mi se tada u to vreme pre 10-ak godina dopao Rodoslov. Nesto mi je kao "Miris kise". Ima neku slicnost zbog tih zenskih likova koji se nizu kroz generacije. Ako me secanje jos uvek dobro sluzi.

Ta kasnija religijska, pravoslavna, svetosavska... lele.udanja su mi... ma necu da kazem sta. Ostacu dama :zcepanje:

Ali ona! Pa to je prosto skandal. Jednom prilikom sam procitala, da li neki njen pogovor, predgovor, intervju... Mada cak mislim da je bio pogovor nekoj njenoj knjizi. Dakle tu vrsu i kolicinu prepotencije.... Pa ja to u zivotu nisam videla.

Tako da sto se mene licno tice ona odavno vise ne pise.

PS. Mislim da ne postoji vise ni jedan pisac na nasem "knjizevnom nebu" od koga sam ja nesto procitala, a da me ovoliko iritira i svojom pojavom i svojim delom.
A ove sto ne citam, bas me pa briga.
 
Poslednja izmena:
Slepi covek iz Sevilje - Robert Vilson

Ja nisam nikakav strucnjak za trilere i krimi romane, jer ih se nisam do sada bas nesto nacitala (za razliku od filmova).
Mogu da kazem da je uverljivo, napeto, ima cini mi se sve sto jedan triler treba da ima. Cita se dok se ne procita.

Ja imam obicaj da pocnem dve, tri knjige istovremeno da citam, pa se onda opredeljujem za jednu po jednu, i tako ih dovrsavam. Ovu sam pocela posle “Otrovnog mleka maslacka”, “Ni ovde ni tamo”, i “Mehmed pase…”, a prvu sam je zavrsila. Ne ostavlja se tek tako. (A kakav bi to tek film bio!!!)

Sve u svemu kada ponovo budem resila da procitam triler, vrlo je moguce da to bude Vilson.
Mada... :think: rado bih probala i nekog drugog.

I da. Opisuje jedan veoma zanimljiv deo sveta. Oblast koja je i Afrika i Evropa, i Maroko i Spanija... Opisuje kako funkcionise oblast koja je ni tamo ni ovde, ili koja je i tamo i ovde... Ma kako god, meni je to bas bilo zanimljivo.
 
lamar:
Slepi covek iz Sevilje - Robert Vilson

Ja nisam nikakav strucnjak za trilere i krimi romane, jer ih se nisam do sada bas nesto nacitala (za razliku od filmova).
Mogu da kazem da je uverljivo, napeto, ima cini mi se sve sto jedan triler treba da ima. Cita se dok se ne procita.

Ja imam obicaj da pocnem dve, tri knjige istovremeno da citam, pa se onda opredeljujem za jednu po jednu, i tako ih dovrsavam. Ovu sam pocela posle “Otrovnog mleka maslacka”, “Ni ovde ni tamo”, i “Mehmed pase…”, a prvu sam je zavrsila. Ne ostavlja se tek tako. (A kakav bi to tek film bio!!!)

Sve u svemu kada ponovo budem resila da procitam triler, vrlo je moguce da to bude Vilson.
Mada... :think: rado bih probala i nekog drugog.

I da. Opisuje jedan veoma zanimljiv deo sveta. Oblast koja je i Afrika i Evropa, i Maroko i Spanija... Opisuje kako funkcionise oblast koja je ni tamo ni ovde, ili koja je i tamo i ovde... Ma kako god, meni je to bas bilo zanimljivo.
Kliknite za proširenje...

E pa sad kad mi tako kazes moze samo da mi bude drago sto mi istice clanarina za Gradsku i necu je obnavljati neko vreme da bih citala svoje knjige. Jer ako bih sad uzela da citam Vilsona belog dana ne bih videla, tacno znam koja je to navlaka prema tome kako si opisala. A zvuci totalno super! Kad budem pozelela trilere uzecu ga. MIslila sam da je bzvz ali sad kad ti i Mirkin m toliko garantujete za covek da je "neispustljiv iz ruku" nema mi izvlacenja...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top