Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
I meni se svidjalo Dasty. Nekako mi je vise islo uz nju :)

Al' "nemojte ljudi, k'o boga vas molim" da menajte vise avatare i nikove.
Ja sam stara zena, i stitna zlezda mi bas ne radi dobro, ne mogu ja sve te promene da pamtim :cistinaocare:
 
*moonlight*:
Ja sam malo prelistavala Privatni život drveća.
Sve se nekako vrtela oko njega, ali nikad se ne reših da ga iz biblioteke ponesem sa sobom.

Imam Ne idimo noćas psima, a o Oskaru pišem kad krenem. Imam toliko toga pre njega.
Kliknite za proširenje...

Privatni zivot drveca cu ti dati, imam svoj primerak. :)

I Oskara imam. :)


Ranija impresija:

"Privatni zivot drveca" Alehandro Sambra.

Naglaseno stilizovane radnje, minimalisticke strukture, ovaj nevelik roman procitah u dahu.

Autor je savremeni cileanski pisac, pesnik, knjizevni kriticar, univerzitetski profesor Knjizevnosti.

Roman je pisan u prvom licu, kroz secanja i strepnje Hulijana koji ceka vehementnu, bujnu i senzualnu Veroniku, uspavljujuci njenu kcer bajkama o zivotu drveca.
Svedoci o samo jednoj noci.

Hulijan je profesor Knjizevnosti (ah, da li je to taj kruzni tok?) radnim danima.
Vikendom je pisac.
Grcevito se drzi za fiks ideju stvaranja romana o bonsai drvcetu.
(Sambrin roman prvenac nosi naziv "Bonsai")

U strepnji i hirovitosti cekanja Veronike, Hulijan se predaje bujici secanja.
Nize ih, poput perlica, u krhku nisku odzivljenog.

Ozivljava iskrzane slike detinjstva.
Dodeljuje ulicama boje.
Ulice nisu bele - plave su, zelene poput reke, smaragdne, zute, roze i crvene.
Cileanska knjizevnost je boje kafe.

Hulijan shvata da nikada nije video sneg. Verovatno je beo kao i zid sobe.

Bori se s umecem nosenja tereta komadica noci.

Dotucen dugim cekanjem, zamislja zene koje su samovale.
Emili Dikinson mu je najdraza. Nikada nije pricala s nekim u vrtu.

Hulijanova prava profesija je crtanje usamljenih zena i komadica tamnog snega.

Noc je za Hulijana neumoljivi brevijarijum koji ne pruza utehu.

U svojim memoarima strepi za Danijelom, Veronikinom kcerkicom, te iskuje sigurnu buducnost (da li je to samo masta?).

Narativni tok preuzima Danijela u cijim se solilokvijumima nazire seme nade.
U Hulijanovim se osetio opor dah beznadja noci. Iste one s pocetka romana.

"Hulijan je mrlja koja se brise i ode.
Veronika je mrlja koja se brise i ostaje.
Danijelina prica je buducnost." (69 str.)
Kliknite za proširenje...
 
Pročitala sam Beogradske majske priče Ane Atanasković.

To je Anina prva knjiga, stoga je hladniji utisak na mene ostavila no što je slučaj sa preostale dve knjige, dva romana.
Knjiga koja miriše na čulni maj, blago erotizovan, rascvetao u Beogradu, na različitim delovima Beograda.
Priče koje nose ideju sreće u mislima svih junaka koji se nekako čine idealizovanijim no što je to možda potrebno u savremenoj književnosti.
Čulni su, slobodni, seksualno probuđeni, trgnuti što dolikuje maju, kada se sve budi i zove letnje dane.
Leto koje se nazire mami ljude kao mačke februar.

Beogradske majske priče imaju u sebi 8 pripovedaka.
Osam priča koje nižu sudbine i želje junaka svake od njih.
Njihove strepnje, sumnje, ponore.

Ana ima lepe opise, ideje, i vidi se da su u ovim pripovetkama njeni počeci, zahuhtavanja onoga što sledi u Duetu duša.

Volela bih da sam u Beogradskim majskim pričama naišla na 7 priča.
Sedam priča koje bi nosile u sebi broj slova koje prestonica sadrži u svom imenu,
 
Privatni zivot drveca – Alehandro Sambra, Geopoetika, 90 str, 6/10

Da je bila duza, sigurno bih je ostavila.
Ovako sam je procitala, ali vec sutra cu je zaboraviti.
Ili mozda... vec veceras :think:
Nije zanimljiva, nije dosadna… ali nekako bledunjava i neubedljiva.

Jedino mi se dopala ta toplina u odnosu izmedju devojcice i ocuha.
 
nalence:
Cek' da prijavim sta sam dobila.

Kada sam ja otisla za knjige ostala je jedna jedina :besna: od Jelene Rankovic "Prohujalo s kosavom" i sva je u kratkim pricama , te tako sam je dobila, da , poklonili mi :D, a ja sve vreme dok sam isla ponavljala u sebi dva naslova koja mi je Tatjana, hvala u svakom slucaju ;), preporucila u nadi da cu bar jedan naci :dash:
Procitah prvu pricu i jos koje kuda bacila pogled, nije losa, zapravo spisateljica je samo jednu godinu mladja od mene a dosta spominje to neko nase vreme kada smo mi odrastali , te tako me malo vratila u doba kada ti je jedina briga da li ces stici na vreme da odgledas crtac i 7 i 15h ...

I tako :aha:
Kliknite za proširenje...

Danas na pijaci slučajno naleteh na Grand Aromu s ovom knjigom, i šta mislite? :zper:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top