Procitala sam Zaboravljeni vrt, Kejt Morton.
Iako prilicno obiman roman (520 str), cita se s izuzetnom lakocom jer je tkanje nepretenciozne poetike,
jasnih, culnih, gotovo opipljivih slika, zivo profilisanih likova.
Radnja tece u tri vremenska toka, Engleska, London i Kornvol 1900 godine, Australija i Engleska danasnjice (2005 god.) i opet Engleska 1975 god.
Roman bremenit bojama i mirisima.
Gotovo sam mogla osetiti miris soli u vazduhu, tajanstvenu, ljubicastu tamu stena na obali, cipku penusavog mora.
London s pocetka 20 veka je veoma lepo opisan; Temza koja sumi i dise sireci opor miris, sivo ruho magle boji kaldrmisane ulice olovnim karminom, vrani konji u nemirnom kasu nose crne kocije, u naselju luckih radnika, sitnih lopova i probisveta, sive, nakrivljene kucice tesno se oslanjaju jedna na drugu...
Radnja je predvidiva.
Mnoge tajne su utkane u nedra ovog romana, ali citajuci, uspela sam da ih naslutim i odgonetnem.
Zaboravljeni vrt je prava knjiga za odmor, more, vikend.
Pitka je i dovoljno zanimljiva, ali ne moze se svrstati medju dela ozbiljne knjizevnosti.
Uz ovaj roman se sanjari.
Hrli se ka svrsetku ne bi li se razmrsilo klupko od ljubavi i boli.
U romanu su date tri bajke Elize Mejkpis.
Ona je jedna od likova romana, knjizevnica, tkalja cudesnih bajki za decu.
Tri odabrane bajke su alegorija pojedinih veoma vaznih dogadjaja iz romana, dogadjaja koji su odredili Elizin zivot.
To mi se zaista dopalo.
Cak sam primetila da je Kejt Morton pisuci pazila na kompozicionu strukturu, morfologiju bajke,
jer se jasno uocavaju funkcije vezane za radnje i postupke junaka.
Formulativna radnja pored nekakve nesrece nastavlja potragom junaka (u Elizinim bajkama je to uvek princeza) koji nailazi na razne kusnje.
Neke funkcije se utrojavaju sto je cesto u bajkama.
Prisutno je i carobno sredstvo.
Na kraju je junak superioran jer je bajka prica inicijacije.
Ipak, u jednoj bajci u romanu ne uocavaju se gore navedene funkcije.
Istinski junak ne spozna srecu, u iskusenjima bira pogresan put.
I bas tu je pomenuta alegorija najuocljivija.
Ne smem vam reci zasto.
, bibliotekarka mi je domah rekla da je pisana sasvim drugacije od one koju sam citala.I tako ja krenem sa citanjem ali ono "medjutim" meni ne legne uopste.Prvenstveno sto je majka, koja nas vodi kroz pricu,tako oholo i surovo prica o svojoj deci , i pored svoje jake volje, nisam mogla da je procitam.Da li sto sam i sama majka male dece pa u njima ne vidim nista lose, negativno niti ista slicno tome, ja sam se sve vreme jezila i jednostavno vratila neprocitanu.
Pa tako uzeh, isto po vasoj ranijoj preporuci "sto od limunovog drveta" to je sa spiska a ova druga mi je pala pod ruku "Slusaj sta ti srce kaze" i uzasno mi izgleda poznato, ali videcu kad pocnem sa citanjem.Prvo cu limunovo drvo.
kao-moje su,ima vremena,a pomahnitalo pozajmljujem...Nabavicu uskoro Igre poznog doba!
), 190 str. 8/10
ops
Prolece u vazduhu i tako to.
Da,da,jeste I.S