Crna ptica je neobican roman jednog kanadskog pisca. Trebalo mi je dugo da se naviknem na stil i radnju ali sam posle uzivala. To mi je kao jedna blesava, savremena verzija Topalovica - otkacena porodica kojoj se dogadjaju otkacene stvari, a zapravo sve sluzi kao neka vrsta kritike savremenog drustva. I humor je crnjak.
ovo bi se meni svidelo, volim crni humor
.
Evo ti onda moj prikaz knjige u vreme kad sam je procitala (pre jedno 3-4 godine), mozda ti pomogne da odlucis da li je po tvojoj meri:
Namenjena je onima koji vole «Maratonce», «The Adams Family» i socijalne satire
Kratak sadržaj: U Montrealu '70ih godina, u sred tinjajućeg sukoba frankofonog
i anglofonog stanovništva, žive Desušovi koje čine: Deda, beskrupulozni
pljačkaš grobova, Stric, operisan od pozitivnih emocija, Otac, nesposobnjaković
sa velikim planovima, Majka u hroničnoj žalosti za tragično preminulim ocem,
i blizanci Mari i Žan-Baptist, ona – teroristkinja u usponu koja se zalaže za
slobodu frankofonog Kvebeka, a on – nesuđeni pesnik čije literarne bisere
niko ne čita. Ambicije svih njih se prepliću tako da utiču na živote svih drugih,
nekada sa iznenađujućim rezultatima.
«
Crna ptica» je blizak književni rođak Kovačevićevih «Maratonaca»
kao i «Porodice Adams» ne samo kao duhovita slika porodice čudaka bizarnih
zanimanja i strasti, već i po specifičnoj vezanosti njenih članova, na primer,
kroz način biranja božićnih poklona, kao i potpune nesvesnosti razlike u odnosu
na «normalan» svet, koja im ne bi bila bitna čak i kada bi je videli. Pored
toga, to je izuzetna socijalna satira, kritika fanatizma, idealista bilo koje vrste i
malograđanskog duha koji se najčešće vezuje za Kanadu.
Sjajno
, on je to tako lepo opisao da sam prosto poželela da sam tamo, znam da zvuči smešno ali kako sam starija sve više imam želje za život na selu.
