Under the dome
Pod kupolom
Najnoviji roman najvećeg i najprevođenijeg savremenog autora, Stivena Kinga.
Iznenada, bez ikakve najave, na mali američki gradić se spusti nevidljiva, prozirna kupola. Niko ne može da izađe, niko da uđe.
Američka vojska opkoli grad i kreće sa ispitivanjem kupole. Naravno, bezuspešno. Čak ni rakete joj ne mogu ništa. A unutar kupole, građani se organizuju kako znaju i umeju. Gradski otac jedva dočekao svojih pet minuta da vlada novostečenim carstvom. Mobiliše lokalne dripce kao zamenike policajce i lagano i suptilno sprovodi teror unutar kupole koji u jednom momentu kulminira.
Ljudi unutar kupole su zarobljeni bukvalno kao mravi u tegli.
Odavno se zna da je majstor King plaćen nekoliko centi po reči, tako ne iznenađuje što su mu romani sve duži i duži.
Ipak, u Kupoli nema nijednog smornog opisa ili radnje. Scenosled je sasvim linearan, ne dovodi do zabune a karakterizacija likova je priča za sebe.
Kao i u (skoro) svakom njegovom delu, uvodi mnoštvo likova. Toliko da se pogubite. Ipak, smilovao se pa na početku romana dao spisak svih karaktera koji su bitni za radnju. Spisak je naravno poduži.
Svi ti likovi čine kompletan spektar američkog plastičnog društva. Idealizovanog i šabloniziranog u full-u.
Imamo tu jednog specijalca koji naravno nosi priču, onda, novinarku koju će na kraju da teslaći sve u 16, iako nikad nije bio majstor u tim ljub ljub relacijama (vešto je prikrio to, da je novinarki više godina od njenog loverboja, kao, stara koka zna šta želi i želi to odmah, tako da nije imao potrebu unositi dodatne opise u njihove emocije)
Onda imamo tipičnu američku rednek seljačinu, lokalnog boss-a željog vlasti a koji pred tom željom ne preza ni od čega. Ni ubistva, nit žrtvovanja vlastitog sina.
Tom ludaku je King dao viže prostora, kao i nekoliko verskih fanatika.
Imamo i klince teen hakere koji odigraju isto tako debelu ulogu u delu, imamo njihove teen love story a imamo i savršen all american bračni idila par.
On lekar, ona policajka. Jebte, da se čovek usere od miline! Jedini romantičniji parovi su oni on pilot a ona doktorica
Tu su i vlasnici kojekakvih radnjica i lokala a bogme i lokalna bivša radodajka, white trash što bi rekli redneci... naravno, ne izostaje pravedni i do zla boga moralno ispravni šef policije... sa svojom udovicom. Da, mačka gine da pacovi vode kolo u romanu. Lokalni klošar je nezaobilazno tu, kao i banda besposličara koji će da povedu anarhiju u gradu.
Sigurno sam nekoliko karaktera i prevideo, ali ovaj mi dođe kao šlag na tortu, prava poslastica i tako nesvojstveno sa Kinga.
Elem, imamo lika koji je totalno odlepio, živi u automatskoj radio stanici van grada, sam samcat, i tamo proizvodi po nalogu tone i tone neke gudre! Naravno, podilkanio je skroz od droge, priča sa bogom, totalno je fanatizovan a ne preza da ukoka prvog koji mu na nišan naiđe.
Ne spava niti jede, samo guta gudru i prima direktive odozgo iz raja
Naj momenat je kada King opisuje kako skače oko stanice, u belim gaćama žute spreda a braon pozadi. Nikad ne ispušta daljinski iz ruke, koji aktivira toliko eksploziva u stanici da može ladno ceo grad da raznese.
Vrlo realan i zanimljiv, ali ipak providan i plastičan presek američkog društva.
Evidentno je da se isti karakterski profili pojavljuju u mnogo njegovih dela.
Možda nekog smore bespotrebni opisi kojima brilijantno vlada (20 centi po reči, najžešće sa tim smaranjima bi u Bjuik 8) tako da čitaoc i ne primeti kada ga sa glavnog toka radnje King suptilno uvede u prikrajak, da malo odmori a usput da u tančine definiše karakter (to je radio u Bjuiku 8 sa onom džukelom koja se vukla oko stanice a koja nije imala nikakvih bitnih funkcija u priči. King je opisao džukelino "detinjstvo" ) ali ipak u Kupoli ih i nema toliko. Na šta su otišle onolike stranice -ne znam, i to je dobar znak.
Kada vas nešto smara, zapamtite gde i kako žulja. U Kupoli toga nema, oko klizi po tekstu kao po ledu.
King je veoma studiozno pristupio pripremi pisanja. Mikroklima unutar kupole je realna i sasvim lepo oslikana. Ipak, za funkcionisanje jednog zatvorenog sistema, komplikovanog kao mikro klima treba posedovati neko predznanje iz metereologije ili konsultacije nekog stručnjaka. King se očito odlučio za potonje.
Sam roman nema neku noseću nit, iako radnja ide pravolinijski. Samo to šaltanje između likova u istom vremenu mnogo pomaže da se stvori slika grada i njegovih napaćenih stanovnika. Na samim koricama knjige je i mapa Čester Milsa, gradića kojeg zadesi taj zloduh. Sami ti likovi nose svaki svoju priču, kao naprimer sin lokalnog bossa koji je podilkanio, ubio dve devojke i sakrio ih u ormar pa ih teslaći u poluraspadnutom stanju
Sve u svemu, odličan roman, pravi King. Stranice prosto lete.
Možda se ljubiteljima horora ovo ne svidi jer je u ovom delu akcenat radnje ipak na fantastici.
Ima moju preporuku.
.
. Prema tome... ..
