Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
lamar:
Ni ja se već za nekoliko dana neću sećati, ali smisao čitanja trilera je pre svega da nas zabavi i da nam malo pokrene neke "sive ćelije" :D
Ova knjiga je sasvim korektno to odradila.
Kliknite za proširenje...

Ja kupujem te trilere u nekim paketima od po 30 komada
( 30 komada 15 evra plus 5 evra transport) i onda neke prepoznam
po koricama, pogledam pozadi sadrzaj, kao da mi je poznato, neke
procitam i ponovo jer uvek zaboravim ko je ubica. Posle se
pojedem od muke zbog igubljenog vremena, al brzo citam, sto naravno
nije slucaj sa knjigom koju veceras zavrsavam (Antuneš) jer je
komplikovana za citanje, ali je svaka recenica velika umetnost i
onda namerno natenane.
 
Mogu da vam preporucim trilere od Linde Kastillo,
tema su uvek Amish people, odlicni su.
01c56e894099c1aa578bf89cd8f73fe1.jpg

Svi su kao ovaj film z:)
 
Zavrsih ja knjigu i po treci put sam odusevljena. Ova je treca
nekako i najkomplikovanija jer u njoj svoje zivote prica valjda i 30
aktera, a svi istovremeno, barem istovremeno dva junaka, glavna.
Vec je na samom poceku knjige jasno, citaoca obuhvata neka tuga,
strah, da je sudbina glavna dva junaka zapecacena vec prvim dijalozima. Jedan je istrazni sudija, drugi je uhicen terorista, a
zajednicko im je to sto su zajedno odrasli, istih su godina, sudija je
neka nesreca po svim osnovama, otac alkos, hausmajstor kod
feudalne porodice teroriste, terorista pa opet covek koji ne zna sta
hoce, ne zna ni kako je uopste i postao terorista, niti ga zanimaju Marks i Lenjin, ali baca bombe. Ima tu i crnog humora, scena
kao iz Montipajtona, ali i mnogo neznosti, sentimentalnosti i
beskrajne odanosti i ljubavi izmedju ova dva coveka tako da na kraju
obojica bivaju ubijeni ( a to je i na pocetku jasno) jer je Sluzba tako
i ceo scenario smislila, sudija je to samo nesto kasnije od teroriste i shvatio pa se i prepustio "sudbini".
Inace je teroristicka celija jedan unikum koji je mogao da bude
i drama Duska Kovacevica. Slikar, student, svestenik, vlasnica
starackog doma, glavni junak, bankar. Svestenik je vodja jer
pre nego sto bacaju bombe on uredno izdeklemuje sve molitve,
ali je i autor raznih atentata. Oruzje kupuju od Marokanaca,
finansira ih nemacka RAF i irska IRA, Marokanci im uvaljuju
sanduke cokoladnih bombona sa mentolom ili neke cudne
naprave tipa periskopi, ovi pokusavaju da citaju uputstva za upotrebu,
ali ne znaju da li je to ceski, srpski ili hebrejski, ybu sve po spisku
Francuzima i Englezima sto prave samo helikoptere i avione, a ne
i pristojno oruzje za teroriste.
Knjiga ima 450 stranica, ali je svaka zlata vredna
Mislim, sigurna sam , da je prevodjenje njegovih dela vrlo, vrlo
zahtevno, na nemacki je njegovo celokopuno delo prevodila jedna
osoba, prevod su takvi da citalac ni jednog momenta i ne pomislja
da je knjiga mozda pisana na nekom drugom jeziku.
 
Rayela:
Zavrsih ja knjigu i po treci put sam odusevljena. Ova je treca
nekako i najkomplikovanija jer u njoj svoje zivote prica valjda i 30
aktera, a svi istovremeno, barem istovremeno dva junaka, glavna.
Vec je na samom poceku knjige jasno, citaoca obuhvata neka tuga,
strah, da je sudbina glavna dva junaka zapecacena vec prvim dijalozima. Jedan je istrazni sudija, drugi je uhicen terorista, a
zajednicko im je to sto su zajedno odrasli, istih su godina, sudija je
neka nesreca po svim osnovama, otac alkos, hausmajstor kod
feudalne porodice teroriste, terorista pa opet covek koji ne zna sta
hoce, ne zna ni kako je uopste i postao terorista, niti ga zanimaju Marks i Lenjin, ali baca bombe. Ima tu i crnog humora, scena
kao iz Montipajtona, ali i mnogo neznosti, sentimentalnosti i
beskrajne odanosti i ljubavi izmedju ova dva coveka tako da na kraju
obojica bivaju ubijeni ( a to je i na pocetku jasno) jer je Sluzba tako
i ceo scenario smislila, sudija je to samo nesto kasnije od teroriste i shvatio pa se i prepustio "sudbini".
Inace je teroristicka celija jedan unikum koji je mogao da bude
i drama Duska Kovacevica. Slikar, student, svestenik, vlasnica
starackog doma, glavni junak, bankar. Svestenik je vodja jer
pre nego sto bacaju bombe on uredno izdeklemuje sve molitve,
ali je i autor raznih atentata. Oruzje kupuju od Marokanaca,
finansira ih nemacka RAF i irska IRA, Marokanci im uvaljuju
sanduke cokoladnih bombona sa mentolom ili neke cudne
naprave tipa periskopi, ovi pokusavaju da citaju uputstva za upotrebu,
ali ne znaju da li je to ceski, srpski ili hebrejski, ybu sve po spisku
Francuzima i Englezima sto prave samo helikoptere i avione, a ne
i pristojno oruzje za teroriste.
Knjiga ima 450 stranica, ali je svaka zlata vredna
Mislim, sigurna sam , da je prevodjenje njegovih dela vrlo, vrlo
zahtevno, na nemacki je njegovo celokopuno delo prevodila jedna
osoba, prevod su takvi da citalac ni jednog momenta i ne pomislja
da je knjiga mozda pisana na nekom drugom jeziku.
Kliknite za proširenje...
Hajd još jednom za nas u zadnjim redovima, kako se zove?
Ovde je odlična prevoditeljka Antuneša, a i Geopoetika se ne stidi objavljivanja obimnih knjiga, možda će nekad i biti prevedena na srpski
 
danasc80:
Hajd još jednom za nas u zadnjim redovima, kako se zove?
Ovde je odlična prevoditeljka Antuneša, a i Geopoetika se ne stidi objavljivanja obimnih knjiga, možda će nekad i biti prevedena na srpski
Kliknite za proširenje...

Ova se zove ( aj sad ja prevodim sa nemackog na srpski)
Strasti duha (dushe), takav je i naslov u originalu, al na portugalskom.
Lamar je vec pisala da su dve prevedene na srpski, jednu je i sama
citala pa sam ja zahvaljujuci njoj uopste i saznala za ovog, za moj
ukus, najboljeg evropskog pisca.
Prirucnik za inkvizitore je prevedena, a izgleda da jeste i
Kolo prokletih.
 
Rayela:
Ova se zove ( aj sad ja prevodim sa nemackog na srpski)
Strasti duha (dushe), takav je i naslov u originalu, al na portugalskom.
Lamar je vec pisala da su dve prevedene na srpski, jednu je i sama
citala pa sam ja zahvaljujuci njoj uopste i saznala za ovog, za moj
ukus, najboljeg evropskog pisca.
Prirucnik za inkvizitore je prevedena, a izgleda da jeste i
Kolo prokletih.
Kliknite za proširenje...

Prevedene na srpski i objavljene u Geopoetici "Slava Portugalije" i "Priručnik za inkvizitore". Nije "Kolo prokletih" (pretpostavljam da je to ova Auto dos Danados iz 1985). Vrlo je plodan pisac.
 
@lamar

Nemoj ni u snu da citas "Portugaliju", citaoci sa nekih nemackih
sajtova kazu da covek posle citanja ne moze da spava jer su scene
iz knjige kao da gledas mucenje i zivotinjsko ubijanje ljudi u
u Avganistanu ili Iraku, a sve sa odsecanjem glava.

Autor je psihijatar ( i dan danas dva puta nedeljno radi kao psihijatar),
dugo je godina bio i sef neke psihijatrije u Lisabonu autor je i komunist,
a to nema veze sa njegovim genijalnim pisanjem, ali ima veze
da njega svaki posten Portugalac mrzi je se usudio da iznosi prljav
ves te drzave. U svim njegovim knjigama ( ja sam citala samo tri,
ali je ova Portugalija glavno delo) pise o jako mucnim i strasnim
zlostavljanjima ljudi u Angoli. Zlostavljanja iz zelje za izivljavanjem,
nekom perverzijom, a ti koji zlostavljaju lice na one " nedopravljene"
iz Felinijevih filmova, al im se moze jer imaju oruzje.
U svakom njegovom delu postoji barem jedan od 15 ili 30 likova
iz romana koji je i sam bio i nayebao ovako ili onako u Angoli.
Ta kolonijalna proslost rak je rana Portugalaca i ne zele da cuju
i citaju sto njihovom kolonijalnom uhu ne prija.

S druge strane autor obozava Lisabon i njegova ljubav i opisi
tog grada zaista su velicanstveni.
Moguce je da ja volim ove knjige jer sam bila u Lisabonu
( 5 dana, ali intenzivno) i ta obala ( lisabonska) gde
se najveca reka (Tejo, Teho, Tezo) uliva bas tu u more, zaista
je takva da coveku zastaje dah. Na obali ( reke) spomenici
su u cast i slavu u prvoj liniji Vasca de Game a onda i drugih
moreplovaca iz 16 veka.
 
Poslednja izmena:
1610282581020.png

danasc80:
Prevedene na srpski i objavljene u Geopoetici "Slava Portugalije" i "Priručnik za inkvizitore". Nije "Kolo prokletih" (pretpostavljam da je to ova Auto dos Danados iz 1985). Vrlo je plodan pisac.
Kliknite za proširenje...
Prekjuce sam pocela da citam Veliko srce ( verecas cu je i zavrsiti)
predivna knjiga, prosto ne znam kako bih je opisala i objasnila,
skandinavska dusha, skandinavska prica, a i problematika
oko te dushe kao sto je otudjenje, alkoholizam i ciljano idenje
u propast. smrt. Malo, ali samo malo me je podsetila na prvu
Knausgorovu knjigu, ali takvi su jel oni. Dal Svedjaini
il Norvezani, svi u istiz:)
 
Sećanja 2. i 3. knjiga, Ana Grigorjevna Dostojevska, izdavač Čvor.
Nastavak sećanja supruge Dostojevskog na život sa slavnim piscem. Nema tu neke umetnosti, literarnih bravura, to su prosto uspomene žene na muža kog je mnogo volela. I on je nju i decu mnogo voleo, bio je jako privržen porodici. Život im nije bio lak, bili su u dugovima skoro do njegove smrti, uvek neizvesno, uvek žurba da se završi tekst za časopis ili roman. Izdavao je časopise, a ona je izdavala njegove knjige i jedno vreme se bavila prodajom knjiga. Dvoje od četvoro dece im je umrlo. Pred kraj života postao je mnogo voljen, njegovoj sahrani je prisustvovalo mnoštvo ljudi. Ana je posle njegove smrti uspela da se izdržava i odškoluje decu od izdavanja njegovih knjiga. A još godinama su je potresali povremeni tekstovi u časopisima i pisma ljudi koji su ga znali i koji uopšte nisu, u kojima je Dostojevski prikazan kao zao, zlonameran, neprijatan u društvu i prema slugama. I sad se pomalo pitam da li je njegovu dobrotu, želju da pomogne videla samo ona kao zaljubljena žena ili je zaista bio takav, a ovi zlonamerni ljudi ga prikazivali drugačijim.

Prva knjiga mi se baš svidela, druga i treća su manje vešto ukomponovane. Na momente se samo ređaju anegdote, sličice iz života, situacije bez nekih prelaza i veza, pa na momente postaje i dosadnjikavo. U svakom slučaju divna oda velikom piscu i njegovom životu.
 
Ужи избор за НИН-ову награду:
1. Владан Матијевић, СЛОБОДА ГОВОРА – Лагуна
2. Дарко Цвијетић, ШТО НА ПОДУ СПАВАШ – Књижевна радионица Рашић
3. Светислав Басара, КОНТРАЕНДОРФИН – Лагуна
4. Енес Халиловић, ЉУДИ БЕЗ ГРОБОВА – Лагуна
5. Урош Димитријевић, СИРОТИ МАЛИ РАТОВИ – Пресинг
6. Филип Грујић, ПОДСТАНАР – ЛОМ
7. Јовица Аћин, ПОЛАЗЕЋИ ОД КРАЈА СВЕТА – Лагуна
8. Владимир Копицл, ПУРПУРНА ДЕКАДА – Дерета
9. Саво Стијеповић, ПРЕКРАСНЕ РУШЕВИНЕ – Дерета
10. Ненад Теофиловић, ФРАКТУРА – Дерета
11. Срђан Срдић, ЉУБАВНА ПЕСМА – Партизанска књига
12. Звонка Газивода, ХОСТЕЛ КАЛИФОРНИЈА – Геопоетика
13. Борис Миљковић, ЈУГОСЛОВЕНИ – Геопоетика
14. Бојан Савић Остојић, НИШТА НИЈЕ НИЧИЈЕ – Контраст издаваштво
15. Лазар Пашћановић, СПАМ – Имприматур
16. Радован Бели Марковић, СТОЈНА ВЕТРЕЊАЧА: четири каната – Српска књижевна задруга
17. Огњен Спахић, ПОД ОБА СУНЦА – Контраст издаваштво
https://www.danas.rs/kultura/u-uzem-izboru-za-nin-ovu-nagradu-17-romana/
 
@quentin

Mnogo mi se svidja ovaj Richard Ford, citam njegov Dan nezavisnosti
i usudila bih se da u(s)tvrdim da bolje pise od Frenzena jer se ne
gubi u svojoj prici, a Frenzen ume da se pogubi, ali nema veze.
Meni je sada u ovoj knjizi zanimljivo to sto je autor Juznjak, a pise
o Severu i to onom najotmenijem i najkomplikovanijem delu
USA, severno od Njujorka gde zive samo snobovi i nekakva kao stara
aristokratija, ali to i nije njegova tema, on se bavi sam sa sobom.
U svakom slucaju, genijalan autor, vec sam se nameracila i za
sledecu knjigu ( valjda je Sportski novinar).
Nisam sigurna da bi se knjiga svakome ovde dopala, ima tu nekih
zaista cudnih slika i prilika koje postoje samo u Americi, a ima ih
puno, cak je i citava knjiga takva, ali ja volim i Apdejka , ali i one
s druge strane obale ( Kalifornija).
 
Osam planina, Paolo Konjeti, Laguna, 234 str.
Meni je ovaj roman mnogo prijao. Primetila sam da što sam starija, imam veću potrebu da odem u prirodu. Na žalost to jako retko činim, pa mi nekako ovakve knjige dođu kao neka vrsta zamene za pravu prirodu. Sve se dešava u planinama, a ono malo u gradu je na štetu grada koji je prljav, bučan, vreo...
Složila bih se sa Lamar i Del Pierom koji su je ocenili sa 8/10, odn. 4/5. Nije vrhunska, ali sasvim zadovoljavajuća. Dovoljno zanimljiva, da je ne razvučem, a dovoljno spora da uživam. Taman kako treba, što se tiče ritma knjige. Malo su mi neke situacije naivne, ali dobro, to je ipak roman.
 
Mrs.Bi:
Osam planina, Paolo Konjeti, Laguna, 234 str.
Meni je ovaj roman mnogo prijao. Primetila sam da što sam starija, imam veću potrebu da odem u prirodu. Na žalost to jako retko činim, pa mi nekako ovakve knjige dođu kao neka vrsta zamene za pravu prirodu. Sve se dešava u planinama, a ono malo u gradu je na štetu grada koji je prljav, bučan, vreo...
Složila bih se sa Lamar i Del Pierom koji su je ocenili sa 8/10, odn. 4/5. Nije vrhunska, ali sasvim zadovoljavajuća. Dovoljno zanimljiva, da je ne razvučem, a dovoljno spora da uživam. Taman kako treba, što se tiče ritma knjige. Malo su mi neke situacije naivne, ali dobro, to je ipak roman.
Kliknite za proširenje...

Svi mi ( ovde, mi koji ciamo) u nekom momentu zelimo neke filozofske
knjige, onda , ja recimo, neke skandinavske trilere, ali potrebu
za prirodom ili asfaltom nikada nemam, ako i kada citam.
Ja ne mogu i necu ( Zeitnot) da citam sve sto ljudi pisu,
pojma i nemam kako i po kom sistemu biram knjige koje citam
( znace mi preporuke odavde mnogo jer recimo za ovog Forda ne bih ni znala da postoji, a covek je zaista najknjizevnik danasnjice iako Amerikanac). Volim knjige ( nema veze sa trilerima koje citam i volim)
u kojima pronalazim samu sebe, a to je recimo sada slucaj sa
ovim Danom nezavisnosti. Covek ( glavni lik, 44 godina zivota,
uredno razveden kao i svaki drugi Amer) trazi svoj smisao zivota,
a niko mu te ne smeta , sam mora da ga nadje, a ne zna kako.
 
Mrs.Bi:
Osam planina, Paolo Konjeti, Laguna, 234 str.
Meni je ovaj roman mnogo prijao. Primetila sam da što sam starija, imam veću potrebu da odem u prirodu. Na žalost to jako retko činim, pa mi nekako ovakve knjige dođu kao neka vrsta zamene za pravu prirodu. Sve se dešava u planinama, a ono malo u gradu je na štetu grada koji je prljav, bučan, vreo...
Složila bih se sa Lamar i Del Pierom koji su je ocenili sa 8/10, odn. 4/5. Nije vrhunska, ali sasvim zadovoljavajuća. Dovoljno zanimljiva, da je ne razvučem, a dovoljno spora da uživam. Taman kako treba, što se tiče ritma knjige. Malo su mi neke situacije naivne, ali dobro, to je ipak roman.
Kliknite za proširenje...

Ja sam nedavno pročitala ovu knjigu, na preporuku @lamar i fala joj! z:) Prijala mi je jedno praznično veče kad sam poželela pitku knjigu za jedno veče i zaista sam to dobila. Još ovde zavejan Beograd, tamo zavejani Dolomiti, našli smo se z:lol:
 
Procitala sam ( jos pre tri dana) Dan Nezavisnosti, to ce biti stoprva
knjiga ( uvek imam sto) koja ce imati svecano mesto u mojoj skromnoj bibloteci jer sam sigurna da cu je jos jednom citati.
Pre nego krenem na ove Drvene ljude htela sam neku pauzu, opet
sa neki trilerom, a sada je po Evropi najautor Donato Carrisi ,
ali nije to za mene, Prvu sam knjigu procitala za jednu noc ( Magla
ili tako nekako), a glavnu Shatac smrti pocela sam sinoc da citam
kad i tamo isto 6 ubijenih devojcica, decaka i onda raskomadani
lesevi tako da cu je verovatno do sutra i procitati, ali tu ce biti i kraj.
Ipak su mi prijatniji neki Skandinavci ali i neki Amerikanci,
Britanci.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
305
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top