Biblioteka 3

[quentin]

Sad sam videla i od koje. Od kud i kako si uopste naleteo na nju? Zena je valjda bila neka ministarka za skole i obrazovanje.

Ne sjećam se više kako sam naišao na nju. Vjerovatno preko Arts & Letter Daily. Tu se svaki dan može naći zanimljivih tekstova iz raznih izvora, na engleskom jeziku.
Koga zanima baš ovaj moj potpis, evo proširenog citata. Nije neki mnogo težak engleski.

Spojler

Why does it matter if America's literary culture is dying? It matters because the ability to read challenging books helps to make one more independent-minded. It encourages a way of thinking that is not a product of the mass media. It gives one the ability to think for one's self, the ability to entertain contrary opinions and not be dependent on Hollywood for a view of the world.
The literary culture is the last bastion of the individualist. Our society, our culture, even our economy depend on preserving free-thinking dissidents. And there is nothing that works better to free a mind from cant and superstition than to engage with the ideas of the world's greatest writers.

Ovdje se može naći kompletan tekst: https://www.forbes.com/2009/02/17/t...ributors_0217_diane_ravitch.html#4bbe59e7d970​

 

[Rayela]

Pocela sezona Nobela
U nauku se ne razumem, a i ne zanima me, ali zato Nobel za knjige.
Mogu samo da vam prenesem sta i kako kladionice ( ventualno neki
nemacki knjizevni kriticari) misle o evtl. dobitnicima.
1) Kenijanac Ngugi ( i tako dalje po africki)
2) Murakami
3) Adunis
4) Jon Fose
5) Philip Roth
6) Ko Un ( Koreanac)
7) Cesar Aira ( Argentinac
8) Ismail Kadare ( poreklo poznato)
9) ZENA, Joice Carol Oates (USA)
10) Peter Nadas ( Madjarska)
11) A.B. Yehoshua ( Izrael, ovog cu i da citam)
12) Amos Oz ( procitan)
13) Antonio Lobo Antunes ( Portugal)
14) Daniel Kahnemann ( nije Nemac, nego Izraelac, dobio je vec
Nobela za ekonomiju, a bavi se i knjizevnoscu, sto bi moja pokojna
baba komentarisala sa "UzNi me Boze")
i
15) Xavier Marias( Spanija)

Ja licno tipujem na ovog iz Kenije za koga u zivotu cula nisam,
a i kako bih, covek zivi u USA, neki je aktivista ( kao i Koreanac),
aktivisti iz NVO ocigledno imaju prodju.
Bilo bi savrseno ako bi je Roth dobio, ali Roth je batalio pisanje,
a pretpostavljam i Kadare jer i on ima 100 godina.

 

[quentin]

Rot je baš temeljito batalio pisanje. Nikad niko nije tako definitivno prestao da piše. Umro je, ima preko dvije godine.
Ovo je neki stari spisak onih vječitih kandidata.

 

[Rayela]

Rot je baš temeljito batalio pisanje. Nikad niko nije tako definitivno prestao da piše. Umro je, ima preko dvije godine.
Ovo je neki stari spisak onih vječitih kandidata.

I meni je bilo cudno ( zapravo nisam ni bila sigurna da je jos ziv)
da je on na spisku, ali sam pomislila da nisam dobro registrovala njegovu
smrt. Svi ovi ljudi ( sa spiska) imaju barem 75 godina, ukljucujuci i Kenijanca.

 

[quentin]

Od ovih imena na spisku zanimljiv mi je Jon Fose. Hvalio ga je Knausgor, onda sam mu pročitao jednu kratku knjigu, novelu, recimo. Ne sjećam se sad naslova, ali vrlo neobična je bila, onako hipnotična.

 

[Rayela]

Od ovih imena na spisku zanimljiv mi je Jon Fose. Hvalio ga je Knausgor, onda sam mu pročitao jednu kratku knjigu, novelu, recimo. Ne sjećam se sad naslova, ali vrlo neobična je bila, onako hipnotična.

Izgleda da je on stvarno najzanimjiviji. On je zacrtao neki projekat od 7 romana,
na nemackom je mnogo hvaljena njegova knjiga ( koja je po redosledu, ne
znam, a ocigledno radnja nema veze sa prethodnom knjigom) sa naslovom
Drugo ime
Posto knjiga ima skoro 500 strana verovatno cu je nekada i citati.
Kazu da njegov stil pisanja i tok misli podseca na Bernaharda, ali bez
onih (bernardovskih) cinicnih opaski.

 

[quentin]

Ih, kakvi ste. Više niko ni o budućem Nobelu neće da razglaba.

Inače, ja sam u super slow motion čitalačkom modu. Preko mjesec dana sam čitao Nostroma Džozefa Konrada.
Knjiga je očito pisana dosta ambiciozno, sa mnogo likova i komplikovanom pričom o političkoj i revolucionarnoj istoriji izmišljene južnoameričke države Kostaguane. Glavni, naslovni junak je zanimljiv i slojevit, kako kod Konrada to obično biva, ali da bi izgradio okolnosti u kojim se ispoljava njegova psihologija pisac je morao da ga isključi iz dobrog dijela priče. A taj prikaz političkih, vojnih i ekonomskih prilika i neprilika u Kostaguani prilično je dosadan.
U knjigama koje sam ranije čitao, kad gradi širi društveni kontekst, Konrad se često pokazuje kao okorjeli konzervativac. Ovdje nije toliko loš, mada ima rasizma i mizoginije više nego što je tada bilo uobičajeno.
Opet, kad se vrati na Nostroma, formalno lučkog radnika, a zapravo harizmatičnog, svemoćnog i

naizgled ​

beskrajno lojalnog fiksera upetljanog u sve bitno što se dešava u državi, roman postaje zanimljiv na način na koji su to bolji Konradovi romani i priče, u kojima se u likovima sukobljavaju lični karakteri i moralne norme.
Sve u svemu, ne znam da li ću Konrada više čitati. Ne vjerujem da mogu otkriti nešto na šta već nisam naišao u dosadašnjim knjigama, a i počeo je da me zamara pretencioznim jezikom koji je ovdje opteretio i prilično nepotrebnim arhaizmima.

 

[Rayela]

Ih, kakvi ste. Više niko ni o budućem Nobelu neće da razglaba.

Inače, ja sam u super slow motion čitalačkom modu. Preko mjesec dana sam čitao Nostroma Džozefa Konrada.
Knjiga je očito pisana dosta ambiciozno, sa mnogo likova i komplikovanom pričom o političkoj i revolucionarnoj istoriji izmišljene južnoameričke države Kostaguane. Glavni, naslovni junak je zanimljiv i slojevit, kako kod Konrada to obično biva, ali da bi izgradio okolnosti u kojim se ispoljava njegova psihologija pisac je morao da ga isključi iz dobrog dijela priče. A taj prikaz političkih, vojnih i ekonomskih prilika i neprilika u Kostaguani prilično je dosadan.
U knjigama koje sam ranije čitao, kad gradi širi društveni kontekst, Konrad se često pokazuje kao okorjeli konzervativac. Ovdje nije toliko loš, mada ima rasizma i mizoginije više nego što je tada bilo uobičajeno.
Opet, kad se vrati na Nostroma, formalno lučkog radnika, a zapravo harizmatičnog, svemoćnog i
naizgled
beskrajno lojalnog fiksera upetljanog u sve bitno što se dešava u državi, roman postaje zanimljiv na način na koji su to bolji Konradovi romani i priče, u kojima se u likovima sukobljavaju lični karakteri i moralne norme.
Sve u svemu, ne znam da li ću Konrada više čitati. Ne vjerujem da mogu otkriti nešto na šta već nisam naišao u dosadašnjim knjigama, a i počeo je da me zamara pretencioznim jezikom koji je ovdje opteretio i prilično nepotrebnim arhaizmima.

Ja sam od njega citala "Ocima zapada" i "Srce tame". Pocela sam i "Lord Dzim",
ali sam nekako bro odustala. Ne znam vise zasto. Ova je prva knjiga fin roman,
Srce tame je cist rasizam. F. Kopola je za svoj film Apokalipsa navodno
pravio scenaro po toj knjizi.
Posto si s njim zavrsio onda da uzmes Hanu Arendt jer je ona pisala
citav traktat o njegovom rasizmu.

https://www.vqronline.org/essay/heart-darkness-primer-holocaust

Pitaju jutros na nemackoj TV ( deca od 6-7 godina) da li znaju za sta
se dobija Nobelova nagrada, kao culi su, ali ne znaju tacno sta je, a
onda jedan klinac kaze da tu nagradu dobija onaj koji je vrlo "nobl",
otmen i cini dobra dela pa e zato nagrada i zove tako.

 

[Rayela]

Jedan nemacki knjizevni kriticar kaze da ove godine nagradu nece dobiti niko
iz Evrope, da j on ziri dao bi je Pinchonu za Gravity's Rainbow und Against the Day ,
ali je Pinchon belac, belkinja je i Margaret Atvud, a ocekuje se da dobitnik bude
tamnoputa osoba iz nekog NVO sektora koja usput i pise.

 

[Mrs.Bi]

Ta Nobelova nagrada se dodeljuje po većem ključu nego što je bio onaj u SFRJ, kad su u svemu sve republika i pokrajine morale da budu zastupljene. Crni, beli, žuti

 

[Mrs.Bi]

Od pomenutih čitala sam Amosa Oza, ok, Filipa Rota, ali on je, kako rekosmo, prestao da piše i Murakamija, ali on meni nije za Nobela. Doduše, ne bi bio prvi takav koji je dobio nezasluženo.

 

[Rayela]

Ta Nobelova nagrada se dodeljuje po većem ključu nego što je bio onaj u SFRJ, kad su u svemu sve republika i pokrajine morale da budu zastupljene. Crni, beli, žuti

To tako jo sove godine, a od iduce ce prednost imati
trans-homoseksualne osobe.

 

[Rayela]

Od pomenutih čitala sam Amosa Oza, ok, Filipa Rota, ali on je, kako rekosmo, prestao da piše i Murakamija, ali on meni nije za Nobela. Doduše, ne bi bio prvi takav koji je dobio nezasluženo.

Procitaj nekada ( kad stignes i kad se slucajno setis) Kadareov roman
General mrtve vojske. Mnogo je dobar, a ima brat bratu 150 stranica.
Murakami moze samo da sanja o Nobelu.

 

[Mrs.Bi]

To tako jo sove godine, a od iduce ce prednost imati
trans-homoseksualne osobe.

 

[Mrs.Bi]

uh, verovatno nisam smela da stavim ovog smajlija, sigurno je politički nekorektno prema LGBT populaciji.

 

[Mrs.Bi]

Spavaj, zveri moja, Sonja Atanasijević, Blum, 252 strane. https://blumizdavastvo.rs/product/spavaj-zveri-moja/
Novi roman moje koleginice i drugarice Sonje smešten je u blisku budućnost, 2027. godine. Vazduh je toliko zagađen da svi idu s maskama i na svojim mobilnim telefonima proveravaju nivo zagađenosti. Deca su retka pojava, vrtići i igraonice su zatvoreni ili pretvoreni u domove za stare. Glavna junakinja Nevena je upravo ostala bez posla, potrošila je svoj život sa 55 godina, ćerka joj je u Nemačkoj, sestra u Dubaiju, viđaju se subotom na skajpu. Na vrata joj dolaze razni prodavci, gatare i predstavnici stranaka, među kojima se ističe "Ludilo, brate" nastala spajanjem depresivaca i šizfreničara. Nevena se priseća svoje najbolje drugarice Jovane sa kojom je odrastala i provela detinjstvo i mladost u jednom novobeogradskom bloku i njene majke Zore, priproste seljanke, koja skoro nikad nije otišla dalje od obližnje pijace i mesare, ali je ostala najupečatljiviji lik Neveninog detinjstva.
Ovaj roman je toliko stvaran i aktuelan da nije morala ni da ga stavlja u 2027. godinu, jer skoro da je već tako. Još ima dece, tu i tamo, sve stranke su "Ludilo, brate", iako se tako ne zovu. Sav je od uspomena, prisećanja, na detinjstvo, mladost, ljude kojih više nema, na burne 90-e, proteste, lupanje u šerpe i svest o uzaludnosti svega toga.
I na kraju tračak nade, radosti, novog života. Nisam sigurna da mi se taj kraj uklapa u celu priču. Znam da nam je svima potrebno upravo to, ali da li je realno? Ovo je ipak roman, ne mora da bude realno! Bez obzira, meni je roman odličan. Sonja odlično i ujednačeno vodi priču, prepliće prošlost, sadašnjost i onostrano, stvarne likove, obične i neobične, posmatrača (svevideće oko kamere) i velikog plišanog medveda Vojislava. Ničeg previše, ničeg premalo, dužina taman koliko treba, da ne fali, a da ne postane dosadno. Sve vreme sam bila na muci da uskladim želju da ga što pre pročitam i potrebu da ga razvučem da mi duže traje.
Možda sam pomalo subjektivna, ali ako je sa Vazdušnim ljudima ušla u najuži izbor za Ninovu nagradu, ovim bi mogla i da je osvoji, da ima poštenja u tim izborima.
Kao i sa Nobelovom, sve neki ključevi, klanovi, članovi žirija dodeljuju svojim prijateljima i rođacima... Ali kod nas je u svemu tako, pa bi skoro čudno bilo da nije u nagradama. A ovo je ipak mali i malo poznati izdavač, verovatno nema para za potkupljivanje žirija kao neki...

 

[Zauz]

 

[Zauz]

Nobel za knjizevnost je unisten samim tim sto se ne dobija za knjizevnost/nema ni znacaj ni smisao ni nista.

 

[Zauz]

uh, verovatno nisam smela da stavim ovog smajlija, sigurno je politički nekorektno prema LGBT populaciji.

Zloupotreba je da to uopste bude kljuc po kome ce se odlucivati Nobel koji nikakve veze sa tim nema.

 

[lamar]

Bi, ponesi mi tu Sonjinu knjigu kada se budemo videle.
Volela bih da je pročitam, namamila si me

 

[lamar]

A o Nobelu ili "noblesu" što bi rekla deca, ajd da razglabamo kad ga dodele
Kad ga dodeljuju? Ja to nikad ne znam.

 

[Mrs.Bi]

Dodeljuje se 10. decembra, a imena dobitnika se objavljuju ovih dana, u oktobru, ne znam ni ja da li postoji tačan datum.

 

[quentin]

Spavaj, zveri moja, Sonja Atanasijević

Nisam čitao ovu tvoju prijateljicu, možda ni neću, pojma nemam, ali iz ovog što pišeš o njenim knjigama stičem utisak da žena uživa u pisanju, da ne folira neke duboke egzistencijalne razloge, ne znam kakve duhovne potrebe i druge pretencioznosti, nego piše zato što to voli. Sviđa mi se to. Zapravo, zavidim joj pomalo.

 

[quentin]

a ocekuje se da dobitnik bude
tamnoputa osoba iz nekog NVO sektora koja usput i pise.

Pa sad, nikad se ne zna sa šašavim Nobelovim komitetom. Prošle godine su nagradu dali Peteru Handkeu, što je bio srednji prst u facu sveopštoj političkoj korektnosti. Nadajmo se da će nastaviti u tom pravcu i opet nekome nagradu dati zbog knjiga koje je napisao.
Inače, i ja bih Nobela dao Pinčonu, iako sam mu pročitao samo jednu knjigu, i još dvije neuspješno započeo i ostavio za kasnije (kad kasnije, kao da ću za deset godina biti pametniji?!?).

 

[Mrs.Bi]

Nisam čitao ovu tvoju prijateljicu, možda ni neću, pojma nemam, ali iz ovog što pišeš o njenim knjigama stičem utisak da žena uživa u pisanju, da ne folira neke duboke egzistencijalne razloge, ne znam kakve duhovne potrebe i druge pretencioznosti, nego piše zato što to voli. Sviđa mi se to. Zapravo, zavidim joj pomalo.

Od pisanja se svakako nije obogatila, a ne bi mogla ni da živi od toga u Srbiji. (Jer nije Bačić-Alimpić, koja štancuje knjige u Laguni). Uvek radi još nešto, a i muž joj ima solidnu platu. Prethodni roman je objavila 2016. u međuvremenu poneku priču u nekom književnom časopisu.
Čini mi se da prosto ume da prepozna trenutak i zabeleži ga. Kao ovo što je pre neki dan stavila na fejsbuk. Oduševilo me. Tako malo, a tako mnogo.

ŠTA JE U TRAVI?
Prolazim jutros kroz park i pažnju mi privlače dvoje starih ljudi na travnjaku. Dve pognute sede glave, jedan štap (u babinoj ruci), prazna žuta torba za prodavnicu preko dedinog ramena. Nešto traže u travi. Nešto su izgubili, pomišljam. Na nekoliko metara od njih, na trotoaru stoji pudlica, za koju ćemo ubrzo saznati da se zove Roki, i pomno posmatra šta oni rade, vrteći repom. Ili nije vrteo repom, nego je to piščevo nesvesno preterivanje, ne bi li se istakla njegova ljupkost i bezazlenost. Zaključujem da je pas njihov. I strpljivo čeka da nađu izgubljeno, pa da nastave šetnju. Šta traže dve sede glave? Novčanik, novac, ček od penzije... Nešto im je ispalo. Evo, ovde negde, tu je sigurno, kaže baba pokazuući štapom. Da li da pridjem i pomognem ljudima? pomislih, usporavajući korak. Ali, to je jedna od onih usputnih misli koje najčešće završe bez ikakve akcije. Roki, dodji ovamo! čujem dedin strogi glas. Gde si se pokakio, gde?

Spojler

I meni se dešavalo da vidim nekog starca kako skuplja u žbunju za svojim psom. Onda mene zaista bude sramota da ne pokupim za svojim. Na žalost, mnogi ne znaju za tu sramotu, a ni zašto je to potrebno skloniti. Ja samo pomislim da mogu i ja da stanem u to.
Nema više onog osećaja za zajednicu, ili je to vaspitanje!? Pre neki dan nisam mogla nikako da objasnim ćerki moje prijateljice zašto njenu drugaricu nisu pustili u pogrebno preduzeće u šorcu i papučama... uporno je ponavljala "Ali zašto, ali zašto, kakve veze ima?" Pri tome ima 34 godine, nema 14 pa da ne shvata šta su institucije: policija, sud, pogrebno. Ali ona je išla u školu golog stomaka. Kad joj je to bilo dozvoljeno, naravno da joj nije jasno zašto ne može isto tako u pogrebno. Možda sam ja staromodna, ali volim da postoji red i da se poštuje, da se zna u čemu se ide na plažu, a u čemu na posao, osim ako ne prodaješ sladoled na toj istoj plaži, onda možeš u šorcu i papučama.