Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Dobro veče svima :),

Knjige na žalost ne čitam, biblioteku povremeno.

Elem, vidim da se povela diskusija o stranim terminima i njihovim stavljanjima u padeže, pa rekoh da priupitam nešto. Malopre, na nekim vestima čuh kako je dogovoreno nešto ili tako nekako da Segejom Lavrovom. Meni je to jako zaparalo uši, nekako mi je prirodnije bilo sa Segejom Lavrovim, ne znam zašto. Pričam sa mužem, kaže da je ok sa Lavrovom, ali meni to zvuči da je gospodin Lavrov ženskog roda. Ajde, neka mi neko reši nedoumicu, molila bih.
 
kamenita:
Dobro veče svima :),

Knjige na žalost ne čitam, biblioteku povremeno.

Elem, vidim da se povela diskusija o stranim terminima i njihovim stavljanjima u padeže, pa rekoh da priupitam nešto. Malopre, na nekim vestima čuh kako je dogovoreno nešto ili tako nekako da Segejom Lavrovom. Meni je to jako zaparalo uši, nekako mi je prirodnije bilo sa Segejom Lavrovim, ne znam zašto. Pričam sa mužem, kaže da je ok sa Lavrovom, ali meni to zvuči da je gospodin Lavrov ženskog roda. Ajde, neka mi neko reši nedoumicu, molila bih.
Kliknite za proširenje...

Da te samo pozdravim, a sam odgovor na tvoje pitanje ne bih znala.
I ja koristim bas ovaj oblik, Lavrov, Lavrovom, Tchehov, Tchehovom,
a shvatam da nije u redu jer ako pre toga ne stoji i ime ( Igor, Anton)
onda je stvarno neka zenska persona u pitanju.
 
kamenita:
Dobro veče svima :),
. Pričam sa mužem, kaže da je ok sa Lavrovom, ali meni to zvuči da je gospodin Lavrov ženskog roda. Ajde, neka mi neko reši nedoumicu, molila bih.
Kliknite za proširenje...

Meni mnogo para usi ovaj glagol koji je zamenio i razgovor, govor,, glagol
kazati vise i ne postoji, pa ni reci ( rekao sam) sve je postalo prica iako
se uglavnom ( ne i uvek ) radi o nekom kratkom dijalogu gde je neko nekome nesto
rekao ili je neko s nekim razgovarao o necemu.
Danas se jezici vise ne govore nego se pricaju pa tako cesto cujem da neko
nekoga pita da li prica nemacki, engleski.
Dal si naucio da pricas spanski?
To je za mene katastrofa, ovi Lavrovi i Ljermontovi, Lenjini, ne bas.
 
Језикословци сад то причати изједначавају са говорити, а ја добијем алергију кад чујем за понети.
Јел' бурек за овде или за понети? Сад је и то исправно. :mrgreen:
 
Malo ste strogi. Zar ne kažemo svi u opuštenom razgovoru, pričam s drugaricom, mužem, mamom.... nekako je lakše, brže, kraće, prosto klizi, za razliku od razgovaram, koje je malo rogobatno sa tim zg jednim do drugog, pa se podiže na o, da bi se spustilo i prekotrljalo preko r. A i više podseća na razgovor za posao. A da, više se ne ide ni na razgovor za posao nego na intervju. Pa kad se prijavljute ne pišete biografiju nego si-vi.
Znači, kad razgovoram s nekim bliskim, najčešće pričam. Ali mi smeta da pričam strani jezik. Isto tako mi ne leži "govornik" ovog ili onog jezika. Pošto smo mi sad jeftina, a obrazovana radna snaga, otvorena je gomila kol centara u kojima "pružamo podršku" kojekakvim belosvetskim firmama. Pa onda oni traže govornike ovog ili onog jezika, a misli se na one kojima je to maternji jezik.
 
Mrs.Bi:
Malo ste strogi. Zar ne kažemo svi u opuštenom razgovoru, pričam s drugaricom, mužem, mamom.... nekako je lakše, brže, kraće, prosto klizi, za razliku od razgovaram, koje je malo rogobatno sa tim zg jednim do drugog, pa se podiže na o, da bi se spustilo i prekotrljalo preko r. A i više podseća na razgovor za posao. A da, više se ne ide ni na razgovor za posao nego na intervju. Pa kad se prijavljute ne pišete biografiju nego si-vi.
Znači, kad razgovoram s nekim bliskim, najčešće pričam. Ali mi smeta da pričam strani jezik. Isto tako mi ne leži "govornik" ovog ili onog jezika. Pošto smo mi sad jeftina, a obrazovana radna snaga, otvorena je gomila kol centara u kojima "pružamo podršku" kojekakvim belosvetskim firmama. Pa onda oni traže govornike ovog ili onog jezika, a misli se na one kojima je to maternji jezik.
Kliknite za proširenje...

Da, i ja sama ( verovatno) koristim to pricanje i kada prepricavam razgovor s
nekim. I to je tako ok. Nije u redu da se 4-5 glagola koje imamo svede samo
na pricanje. Razumemo se mi ovde, al sta to vredi kad kako ti kazes u jezik
ulaze i "govornici":D To stvarno jos nisam cula. To ( koliko mi je poznato)
ne postoji u drugim jezicima. Speaker ( nemacki Sprecher) su oni na televizor,
ili nekakvi portparoli, ali govornik:per: Besednik?:D
 
Mi prosto nemamo reči za neke pojave, predmete, procese.... i onda se to kaže opisno. Ali ove mlađe generacije, odrasle na SMS porukama mrzi da koriste toliko reči i onda skrate, pa dobijemo tako neke nepostojeće reči, koje se posle odomaće u jeziku. Na to nailazim na nekim grupama Filološki fakultet, Poslovi sa slovenskim jezicima i slično. Znači, ljudi koji se bave jezikom ga upropašćavaju. Posle drvlje i kamenje na neobrazovane spikerke na komercijalnim televizijama.
Govornik je na nekoj tribini, sastanku...
 
Наутилус:
За понети, тако се у Нишу никад није говорило.
- Четврт бурек.
- Који?
- Са месо.
- Овде?
- Да понесем.

О изразу кући малопре на радију.
https://www.rts.rs/page/radio/sr/st...iji-bespadezne-buducnosti-srpskog-jezika.html
Kliknite za proširenje...

Slabo je po Srbiji bilo bureka s mesom, uvek je bio sa sirom,
ali zaista je pitanje uvek bilo "ovde" ili da li ces ( cete) da ponesete.

Vrdas ti za odgovor Kamenitoj, a ti jedini ovde znas ruski.;)
 
Quentin:

Međutim, snaga Bunjinove proze knjigu čini sasvim posebnom. Njegov tečni, pitki jezik kojim crta poetične, lirske slike - a od takvih slika skoro sve je građeno u ovom romanu - izuzetna je. Bez obzira da li emigrantski čeznutljivo piše o oblacima nad ruskom stepom ili se sjeća neke beznačajne kutijice imalina koja je za njega bila simbol gradskog načina života, Bunjinova proza je sugestivna, snažna i ganutljiva, u sasvim nepatetičnom smislu.

Ja bih da dodam da je skoro svaka njegova recenica ( narocito opisi prirode)
zapravo poezija pisana u prozi.
Jedan nemacki knjizevni kriticar kaze o knjizi:

Citanje nazalost nije obavezno, ali bilo bi lepo kad bi bilo tako.
Ako bih pozeleo da ponovo citam knjige koje sam u mladosti citao
sigurno bih medju prvima odabrao bas Bunjina i ovu njegovu knjigu.
 
Juce je bilo 100 godina od rodjenja Carlsa Bukovskog.
Da li je njega iko od vas ovde citao?
Ja jesam ( mozda dve knjige, ali tu drugu nekako nenamerno).
Prva je Post office, mnogo dobra knjiga u smislu da tu opisuje i svoje
robovanje u nekoj posti i to 15 godina zivota rmbanja, pise tu on sve i svasta,
dosadjuje svojim onanisanjem u nekakvu vaznu bez cveca, svojim alkoholizmom,
ali je meni najcudnije bilo da stalno odlazi na konsjke trke, a to rade
samojako konzeravitivni ljudi, usput i ne mnogo pametni.
 
I ja sam čitao dvije knjige (Bludni sin i Bilješke starog pokvarenjaka, tako nekako) i bile su mi OK, ali mi se dalje nije čitao. Nekako, on mi je ipak za malo mlađu publiku.
E, da, čitao sam mu i neku poeziju, koja mi je izgledala dosta bolje od proze. Tu izlazi iz okvira ritma pije-kara-povraća-pije-kara-povraća-pije-kara-povraća...

PS
Čuo sam da je Palp dobar roman, možda ga pročitam.
 
Truman:
Naravno da smo ga čitali. Pored Post office izdvojio bih i Pulp ( njegov najgenijalniji roman ) i Bludnog sina.

Odakle ti ovo da na trke idu samo konzervativni i glupi?
Kliknite za proširenje...

Konje i trke vole samo neki konzervativci, nigde nisam rekla da su
to glupi neki.
Post office jedna je genijalna knjiga i pored svih onih onanisanja u vaznu
( ili je to bilo u Zenama), meni je pa i neverovatno da je neko kao on
mogao 15 godina da radi kao postar.
 
NIsta ne pisete, a sigurna sam da nesto i citate.
Ja iduce nedelje idem ( po stoti i jubilarni put u Francusku), nosim
silne knjige, ali su sve nekako bzvze jer ne znam sta da citam.
Bzvze je i kad covek dodje u neu fazu da pomisli da je procitao
sve sto je kao vazno, ali to je samo 1 uteha jer taj isti ( covek) zna
da mnogo nekih pametnih knjiga ili ne zeli da cita, ili ne moze.
 
Прочитао Безжељна несрећа Хандкеа, али ти не волиш њега. Стварно, чита ли неко, поред Квентина, тога нашег писца?

Са летовања смо јој (мајци) заједно послали разгледницу. Свуда где бисмо преноћили изјављивао је како сам ја његов син, јер ни у ком случају није хтео да нас сматрају хомосексуалцима (''сто седамдесет петима'')(1). Био је разочаран у живот, све више усамљен. ''Што више познајем људе, све више волим животиње'', говорио је, наравно не сасвим озбиљно.

(1) Сто седамдесет пети параграф аустријског закона односи се на хомосексуалне прекршаје.

Насупрот великој хајци, Кнаусгор га је похвалио:
''Једна од најбољих и најважнијих књига нашег времена.'' Карл Уве Кнаусгор
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
285
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač
Nina
Saveti za hidrataciju kože sa 30, 40 i 50 godina
Odgovora
9
Pregleda
342
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top